Pri­ča o lju­bav­noj, do­bro skri­ve­noj taj­ni u jed­noj na­oko sta­lo­že­noj i us­pješ­noj fin­skoj obi­te­lji

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

Su­vre­me­na fin­ska knji­žev­nost u Hr­vat­skoj je pre­poz­na­ta po­naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći So­fi Ok­sa­nen, auto­ri­ci ko­ja je pre­vo­đe­na na hr­vat­ski i ko­ja je u Hr­vat­skoj i gos­to­va­la. No, za­hva­lju­ju­ći VBZ- ovoj bi­bli­ote­ci Eu­ro­pom u 30 knji­ga, na hr­vat­skom je­zi­ku mo­že­mo či­ta­ti i hva­lje­ni ro­man mla­de fin­ske auto­ri­ce Ri­ik­ke Pul­k­ki­nen „Is­ti­na“. S fin­skog ga je je­zi­ka pre­veo Bo­ris Vi­do­vić, a ure­dio Stje­pan Ra­vić. Ri­ik­ka Pul­k­ki­nen, či­ji je lju­bav­ni ro­man u re­la­tiv­no krat­kom vre­me­nu pre­ve­den na čak se­dam­na­est je­zi­ka, bi­la je i za­pa­že­na goš­ća ne­dav­no za­vr­še­nog De­ve­tog Vri­ska u Ri­je­ci. Ri­ik­ka Pul­k­ki­nen ro­đe­na je 1980. go­di­ne, a do sa­da je obja­vi­la tri ro­ma­na. „Is­ti­na“je dru­gi po re­du i za­sad naj­za­pa­že­ni­ji, prem­da je i pr­vi­je­nac „Ra­ja“imao od­li­čan odjek. Bi­la je naj­pro­da­va­ni­ja de­bi­tant­ska knji­ga u Fin­skoj, po ko­joj je snim­lje­na i TV se­ri­ja, pre­ve­de­na je na de­vet je­zi­ka. U „Is­ti­ni“Ri­ik­ka Pul­k­ki­nen pi­še obi­telj­sku pri­ču o lju­bav­noj do­bro skri­ve­noj taj­ni u jed­noj na­oko sta­lo­že­noj i us­pješ­noj gra­đan­skoj fin­skoj obi­te­lji. Otac je ugled­ni po­ma­lo sa­mo­lju­bi­vi sli­kar, maj­ka poz­na­ta i ta­ko­đer po­ma­lo sa­mo­lju­bi­va psi­ho­lo­gi­nja i sve­uči­liš­na pro­fe­so­ri­ca. Ima­ju jed­no di­je­te, li­ječ­ni­cu Ele­ono­ru ko­ja pak ima dvi­je kće­ri. No, ka­da psi­ho­lo­gi­nja Elsa na­glo obo­li od smr­to­nos­ne bo­les­ti, po­ma­lo se po­či­nju ot­kri­va­ti obi­telj­ske taj­ne o mla­doj i slo­bo­do­um­noj da­di­lji ko­ja kra­jem šez­de­se­tih go­di­na do­la­zi u ku­ću sli­ka­ra i psi­ho­lo­gi­nje ka­ko bi ču­va­la nji­ho­vu kćer je­di­ni­cu. Psi­ho­lo­gi­nja je stal­no na služ­be­nim pu­to­va­nji­ma i žen­ska ru­ka pos­ta­je nuž­na u ku­ći umjet­ni­ka ko­ji je obu­zet svo­jim sli­kar­skim pre­da­njem i u stal­noj je bor­bi s ino­va­tiv­nom kon­ku­ren­ci­jom i pre­vrt­lji­vom in­s­pi­ra­tiv­noš­ću. A s vre­me­nom se mla­da Ee­va, osim za dje­voj­či­cu s ko­jom ima slo­žen od­nos i re­la­tiv­no br­zo joj pos­ta­je za­mjen­ska maj­ka, po­či­nje bri­nu­ti i za usam­lje­nog su­pru­ga, mu­škar­ca u naj­bo­ljim go­di­na­ma ko­ji una­toč svo­joj sli­kar­skoj afir­ma­ci­ji po­ma­lo ži­vi u sje­ni am­bi­ci­oz­ne i auto­ri­ta­tiv­ne su­pru­ge ko­ja psi­ho­lo­ško zna­nje vr­lo čes­to ko- ris­ti za ma­ni­pu­la­ci­ju lju­di­ma, pa i oni­ma iz naj­bli­že obi­te­lji. Unu­ka An­na, hi­per­sen­zi­bil­no bi­će, tek se bo­ri za svoj ži­vot­ni put, bri­nu­ći se za obo­lje­lu ba­ku, ali i raz­go­va­ra­ju­ći s to­tal­no za­kop­ča­nim dje­dom kre­će u po­tra­gu za lju­bav­ni­com ko­ja je na­pras­no nes­ta­la iz dje­do­va ži­vo­ta, ali je ipak os­ta­la ovje­ko­vje­če­na u pod­lo­zi jed­ne sta­re, ta­jans­tve­ne dje­do­ve sli­ka­ri­je. „Is­ti­na“ima svo­je me­lo­dra­ma­tič­ne di­je­lo­ve, bu­du­ći da go­vo­ri o umi­ra­nju jed­ne snaž­ne i sa­mo­svoj­ne osob­nos­ti ko­ja je iz mu­žev­lje­va ži­vo­ta us­pje­la is­tis­nu­ti svo­ju su­par­ni­cu bez pre­vi­še bu­ke i skan­da­la. Na ma­ho­ve je taj njen ne­umit­ni od­la­zak pre­ma smr­ti pri­ka­zan pre­vi­še sve­ča­no i pro­gra­mi­ra­no, go­to­vo kao ne­ki la­kon­ski par­ty u ko­jem svi igra­ju svo­je do­bro na­uče­ne ulo­ge. Pu­no je vi­še pri­ta­je­nih stras­ti, gor­kih ra­zo­ča­ra­nja i bol­nih pi­ta­nja ve­za­no za umi­ra­nje mla­de lju­bav­ni­ce, ide­alis­ti­ce Ee­ve ko­ja se traj­no umi­je­ša­la u od­nos sli­ka­ra i psi­ho­lo­gi­nje, ali i u nji­hov od­nos pre­ma kće­ri je­di­ni­ci. Sud­bi­na od­ba­če­ne lju­bav­ni­ce ko­ja ni­je ima­la sre­će ni s dru­gim mu­škar­ci­ma ta­ko pos­ta­je sre­diš­nji mo­tiv ove knji­ge, nje­no po­gon­sko go­ri­vo, nje­na nes­pu­ta­na va­tra. Fin­ska sje­ver­njač­ka ve­za­nost za pri­ro­du te­me­lji­to ka­rak­te­ri­zi­ra po­etič­ni i eko­no­mič­ni stil pi­sa­nja Ri­ik­ke Pul­k­ki­nen ko­ji iz vi­še pra­va­ca i s vi­še li­te­rar­nih me­ha­ni­za­ma opi­su­je preslagivanje unu­tar jed­ne obi­te­lji ko­je iz­a­zi­va te­ška bo­lest. Nje­ne dis­kret­ne re­mi­nis­cen­ci­je o druš­tve­nim do­ga­đa­ji­ma ko­ji su obi­lje­ži­li bun­tov­nič­ku 1968. go­di­nu po­ka­zu­ju da je tu ri­ječ o auto­ri­ci ko­ja li­ko­ve že­li sa­gle­da­ti u nji­ho­vu druš­tve­nom kon­tek­s­tu i ne gle­da ih sa­mo kao pu­ko oru­đe fa­bu­lar­nog to­ka. No, za­nim­lji­vo je da se pu­no vi­še po­sve­ti­la žen­skim li­ko­vi­ma, jer osim sli­ka­ra, svi su dru­gi mu­ški li­ko­vi tek bli­je­do osjen­ča­ni pa ne saz­na­je­mo ni­šta o nji­ho­vim mo­ti­vi­ma ko­ji ih po­ne­kad tje­ra­ju i na okrut­ne i ne­s­hvat­lji­ve pos­tup­ke. Za­nim­lji­vo je i da se lik sli­ka­ro­va ze­ta go­to­vo pot­pu­no pre­ska­če te da se upor­no in­zis­ti­ra na te­ma­ti­zi­ra­nju od­no­sa iz­me­đu tri žen­ske ge­ne­ra­ci­je unu­tar jed­ne obi­te­lji na ko­je naj­bit­ni­ji utje­caj ipak ima­ju mu­škar­ci.

“Is­ti­na”, Ri­ik­ka Pul­k­ki­nen, VBZ, pre­veo Bo­ris Vi­do­vić, ure­dio Stje­pan Ra­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.