I MMF je priz­nao: Vri­je­me neo­li­be­ral­nog ka­pi­ta­liz­ma je proš­lo, nu­žan je no­vi mo­del

Po­ve­ća­nje ne­jed­na­kos­ti uz­ro­ko­va­no je otva­ra­njem fi­nan­cij­skih tr­ži­šta i sma­nje­njem iz­da­ta­ka dr­ža­ve, pi­šu sa­da ana­li­ti­ča­ri MMF-a je­zi­kom svo­jih kri­ti­ča­ra

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - An­to­nio Man­dir an­to­nio.man­dir@ve­cer­nji.net

Vri­je­me neo­li­be­ral­nog ka­pi­ta­liz­ma je proš­lo! Ne, ni­su to rek­li ak­ti­vis­ti Ži­vog zi­da, ta­li­jan­skog Po­kre­ta 5 zvi­jez­da ni­ti grč­ki i špa­njol­ski lje­vi­ča­ri okup­lje­ni u Syri­zi i Po­de­mo­su. Ne, to su sa­da priz­na­li glav­ni eko­no­mis­ti Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da. MMF je već de­set­lje­ći­ma di­ljem svi­je­ta omra­že­ni sim­bol neo­li­be­ra­liz­ma. Ka­da ne­ka dr­ža­va dos­pi­je u fi­nan­cij­ski ćor­so­kak i vi­še ne mo­že pla­ća­ti svo­je du­go­ve – ta­da u ve­li­koj ve­ći­ni slu­ča­je­va u po­moć po­zi­va MMF. Fond od­mah re­agi­ra i upla­ću­je mi­li­jar­de do­la­ra vla­da­ma či­je su dr­ža­ve pred ban­kro­tom. No MMF za­uz­vrat pos­tav­lja vlas­ti­te uvje­te – u za­mje­nu za no­vac dr­ža­ve se mo­ra­ju obve­za­ti da će pro­ves­ti stro­ge re­for­me ko­je će im pro­pi­sa­ti upra­vo MMF. A te re­for­me, go­to­vo bez iz­nim­ke, iz­gle­da­ju ova­ko – privatizacija jav­nih po­du­ze­ća, re­za­nje pla­ća, mi­ro­vi­na i dru­gih so­ci­jal­nih da­va­nja, otva­ra­nje dr­ža­ve stra­nom ka­pi­ta­lu.

Po­moć za no­ve pro­ble­me

Zbog oš­trih re­zo­va i po­go­do­va­nja pos­lo­dav­ci­ma na ra­čun rad­ni­ka MMF je pos­tao sim­bol zla, ve­ći­nom za lje­vi­ča­re, od Juž­ne Ame­ri­ke do Grč­ke. No mo­del ko­ji je pos­ta­vio MMF sa­da su pr­vi put jav­no po­če­li kri­ti­zi­ra­ti i sa­mi MMF- ov­ci. Na­ime, is­tra­ži­vač­ki odjel Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da žes­to­ko je kri­ti­zi­rao ključ­ne odred­ni­ce neo­li­be­ra­liz­ma. Svo­ja oš­tra pe­ra eko­no­mis­ti MMF-a us­mje­ri­li su pro­tiv dva te­me­lja neo­li­be­ra­liz­ma – re­za­nja da­va­nja dr­ža­ve i slo­bod­nog tr­ži­šta ka­pi­ta­la pod sva­ku ci­je­nu. Kod oba ins­tru­men­ta ne mo­že se ut­vr­di­ti da oni vo­de opo­rav­ku i eko­nom­skom ras­tu ne­ke zem­lje, upo­zo­ra­va­ju eko­no­mis­ti MMF-a. Na­pro­tiv, umjes­to opo­rav­ka i ko­ris­ti, ove mje­re pu­no češ­će do­vo­de do po­ve­ća­nja ne­jed­na­kos­ti i do­no­se pu­no vi­še šte­te ne­go ko­ris­ti. – Po­ve­ća­nje ne­jed­na­kos­ti uz­ro­ko­va­no je otva­ra­njem fi­nan­cij­skih tr­ži­šta i aus­te­ri­te­tom (šted­njom, op.a.) – pi­šu ana­li­ti­ča­ri MMF-a, ko­je pre­dvo­di Jo­nat­han Os­try, u svom naj­no­vi­jem is­tra­ži­va­nju. Aus­te­ri­te­tom se na­zi­va pro­ra­čun- ska po­li­ti­ka ko­ja is­klju­ču­je no­vo za­du­ži­va­nje. – Ovo dvo­je mo­že za­us­ta­vi­ti eko­nom­ski rast, ia­ko je ide­ja neo­li­be­ral­ne agen­de da po­tak­ne rast – upo­zo­ra­va­ju MMF-ov­ci. Ana­li­ti­ča­ri MMF-a pre­is­pi­tu­ju te­melj­ne pret­pos­tav­ke eko­nom­ske po­li­ti­ke. Ne­oli­be­ral­ni cilj je li­be­ra­li­za­ci­jom tr­ži­šta ka­pi­ta­la pri­vu­ći stra­ni no­vac u zem­lju ka­ko bi se oja­ča­lo na­ci­onal­no gos­po­dar­stvo. No stvar­nost je tak­va da zem­lje ko­je do­bi­va­ju tu po­moć upa­da­ju u još ve­će pro­ble­me, jer to­ko­vi ka­pi­ta­la znat­no po­ve­ća­va­ju ri­zik od fi­nan­cij­skog slo­ma. A po­s­lje­di­ca je rast ne­jed­na­kos­ti – bo­ga­ti pos­ta­ju još bo­ga­ti­ji, a si­ro­maš­ni još si­ro­maš­ni­ji. Re­za­nje dr­žav­nih ra­sho­da neo­li­be­ra­li oprav­da­va­ju kri­la­ti­com “Short term pa­in - long term ga­in” (krat­ko­roč­na bol – du­go­roč­ni do­bi­tak). Ar­gu­men­ti­ra­ju ova­ko: re­for­me su krat­ko­roč­no bol­ne jer umi­rov­lje­ni­ci, rad­ni­ci i ko­ris­ni­ci so­ci­jal­nih po­mo­ći do­bi­va­ju ma­nje nov­ca, ali to će se is­pla­ti­ti čim se jed­nog da­na gos­po­dar­stvo opo­ra­vi i dr­ža­va po­nov­no sta­ne na svo­je no­ge. MMF sa­da pr­vi put priz­na­je – bi­li smo u kri­vu, ova pret­pos­tav­ka ni­je toč­na. Auto­ri MMF-a ka­žu da ne go­vo­re na te­oret­skoj os­no­vi, već na znans­tve­noj ana­li­zi po­da­ta­ka. – Po­li­ti­ča­ri i ins­ti­tu­ci­je, po­put MMF-a, ko­ji ih sa­vje­tu­ju ne smi­ju vi­še dje­lo­va­ti na te­me­lju vje­ro­va­nja. Na­pro­tiv, oni bi tre­ba­li bi­ti vo­đe­ni onim što je do­ka­za­no u prak­si – pi­šu eko­no­mis­ti MMF-a. Ni­ka­da pri­je u po­vi­jes­ti nit­ko iz MMF-a ni­je kri­ti­zi­rao te­me­lje neo­li­be­ra­liz­ma. – Pri­je pet go­di­na MMF ne bi do­pus­tio objav­lji­va­nje ovak­vog is­tra­ži­va­nja – ka­zao je Jo­nat­han Os­try za Fi­nan­ci­al Ti­mes. Os­try is­ti­če da vr­hu­ška MMF-a i da­lje vje­ru­je neo­li­be­ra­liz­mu, ali da po­la­ko i oni mi­je­nja­ju sta­vo­ve. Glo­bal­na fi­nan­cij­ska kri­za, ko­ja je iz­bi­la u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma 2008. i on­da pre­pla­vi­la go­to­vo ci­je­li svi­jet, nag­na­la je i naj­ri­gid­ni­je zas­tup­ni­ke te­ori­je da pre­is­pi­ta­ju neo­li­be­ral­nu agen­du. Is­tra­ži­vač­ki tim MMF-a zas­tu­pa te­ori­ju da dr­ža­ve mo­gu so­lid­no ži­vje­ti i uz za­du­ži­va­nje. Ana­li­ti­ča­ri MMF-a sa­da upra­vo go­vo­re ono što i nji­ho­vi naj­ve­ći ne­pri­ja­te­lji, od­nos­no naj­gor­lji­vi­ji kri­ti­ča­ri neo­li­be­ra­liz­ma i glo­ba­li­za­ci­je. To je za­okret kao ka­da bi se ze­le­ni odrek­li eko­lo­gi­je, a neo­na­cis­ti te­ori­je nad­moć­ne ra­se. – Ko­ji vrag se ov­dje do­ga­đa – uzvik­nuo je pro­fe­sor eko­no­mi­je na Har­var­du Da­ni Ro­drik ko­men­ti­ra­ju­ći is­tra­ži­va­nje MMF-a, ko­je je i nje­ga ja­ko iz­ne­na­di­lo. Pro­fe-

Po­treb­no je ogra­ni­či­ti sa­mo onaj dio slo­bod­nog tr­ži­šta na ko­jem de­viz­ni špe­ku­lan­ti u se­kun­di vr­te sto­ti­ne mi­li­jar­di do­la­ra i ta­ko iz­rav­no ugro­ža­va­ju na­še ži­vo­te

sor Ro­drik kri­ti­čan je pre­ma neo­li­be­ra­liz­mu i glo­ba­li­za­ci­ji, ali i upo­zo­ra­va da je is­tra­ži­vač­ki odjel MMF-a, ko­ji je na tra­gu “ko­per­ni­kan­skog obra­ta” u po­ima­nju neo­li­be­ral­nog ka­pi­ta­liz­ma, dos­ta raz­li­čit od dru­gih odje­la MMF-a, ko­ji se ne­će ta­ko la­ko odre­ći sta­re dog­me. Na­jor­to­dok­s­ni­ji odjel MMF-a, ko­ji će bra­ni­ti neo­li­be­ra­li­zam do sa­mo­ga kra­ja, sma­tra pro­fe­sor Ro­drik, jest onaj u ko­jem sje­de lju­di ko­ji odo­bra­va­ju kre­di­te i pi­šu re­for­m­ske pro­gra­me za po­sr­nu­le zem­lje. Ana­li­ti­ča­ri MMF-a is­ti­ču pak da je neo­li­be­ra­li­zam do­nio i dvi­je do­bre stva­ri – glo­ba­li­za­ci­ja je po­ve­ća­la tr­go­vi­nu, od gla­di spa­si­la mi­li­ju­ne lju­di, a stra­ne su inves­ti­ci­je do­ve­le do teh­no­lo­škog na­pret­ka i dos­tup­ni­jeg obra­zo­va­nja u zem­lja­ma u ra­zvo­ju. No sre­diš­nja kri­ti­ka neo­li­be­ral­nog sus­ta­va je da on uru­ša­va sred­nju kla­su. Dog­me i ide­olo­gi­je umi­ru spo­rom smr­ću. Kad to­me do­đe vri­je­me, one iz­di­šu po­ti­ho. Sa­da po­ti­ho umi­re i jed­na od naj­u­tje­caj­ni­jih ide­olo­gi­ja na­kon 2. svjet­skog ra­ta – neo­li­be­ra­li­zam. Sve su ti­še one stje­go­no­še neo­li­be­ral­ne re­vo­lu­ci­je ko­je su se kle­le u svo­je he­ro­je Ro­nal­da Re­aga­na i Mar­ga­ret That­c­her. Ovaj dvo­jac naj­vi­še je uči­nio za neo­li­be­ra­li­zam – pro­pi­sa­li su oš­tre re­for­me i de­re­gu­la­ci­ju fi­nan­cij­skog tr­ži­šta. Tri de­set­lje­ća na­kon nji­ho­va ži­vot­nog dje­la mo­že se iz­vu­ći sa­mo je­dan za­klju­čak – svjet­sko gos­po­dar­stvo na­la­zi se u kons­tant­noj kri­zi, a otvo­re­ni slo­bod­ni pros­tor za fi­nan­cij­ske špe­ku­lan­te do­veo je do to­ga da je u go­to­vo svim in­dus­trij­skim zem­lja­ma po­ras­tao jaz iz­me­đu bo­ga­tih i si­ro­maš­nih. Ide­ja slo­bod­nog tr­ži­šta i ka­pi­ta­lis­tič­kog na­či­na pro­izvod­nje do­bra je ide­ja. Uvo­đe­njem ka­pi­ta­liz­ma i slo­bod­nog tr­ži­šta iz bi­je­de je iz­vu­če­no de­set­ke mi­li­ju­na lju­di, po­naj­pri­je u Azi­ji, a u Eu­ro­pi su že­ne pu­no iz­jed­na­če­ni­je s mu­škar­ci­ma na tržištu ra­da. Ka­da se pri­ča da je u do­bra sta­ra vre­me­na sve bi­lo bo­lje, ovo se ve­ći­nom pre­šu­ti.

Pos­tao ide­olo­gi­ja

No pro­blem je u to­me što je neo­li­be­ra­li­zam pos­tao ide­olo­gi­ja. Ide­olo­gi­jom je neo­li­be­ra­li­zam pos­tao za­to što su se nje­go­vi sljed­be­ni­ci po­če­li do­živ­lja­va­ti kao pro­po­vjed­ni­ci dok­tri­ne spa­se­nja, o ko­joj da­lje ne tre­ba ras­prav­lja­ti. U to­me je ve­li­ku ulo­gu odi­gra­la po­li­ti­ka. Do­pus­ti­la je neo­li­be­ral­nim fi­nan­ci­ja­ši­ma da pos­ta­nu moć­ni­ji od dr­ža­va i pro­pus­ti­la da neo­li­be­ral­nu te­ori­ju pro­ma­tra ka­ko je je­di­no mo­gu­će – sa­mo kao je­dan od mno­gih po­gle­da na svi­jet. Fi­nan­cij­ska kri­za otu­pi­la je moć neo­li­be­ra­la, iz­gu­bi­li su svo­je mjes­to u pr­vom re­du. Pad neo­li­be­ra­liz­ma ne tre­ba iz­jed­na­ča­va­ti s pa­dom slo­bod­nog tr­ži­šta. Po­treb­no je ogra­ni­či­ti sa­mo onaj dio tr­ži­šta na ko­jem de­viz­ni špe­ku­lan­ti u se­kun­di vr­te sto­ti­ne mi­li­jar­di do­la­ra i ta­ko iz­rav­no ugro­ža­va­ju na­še ži­vo­te. Na tržištu dje­lu­ju lju­di i za­to su nuž­ne ba­ri­je­re. Na­jo­či­ti­ji za­okret od neo­li­be­ra­liz­ma vid­ljiv je kod nje­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel. Na vlast je doš­la kao naj­per­s­pek­tiv­ni­ji ka­dar za pro­ved­bu eko­nom­skih re­for­mi, a sa­da u očaj ba­ca fi­nan­ci­ja­še uvo­đe­njem za­ko­nom pro­pi­sa­ne naj­ni­že pla­će i re­za­njem dijela du­ga Grč­koj. Te­ško je re­ći ka­mo ovo vo­di, ali do­bra je vi­jest da se neo­li­be­ra­li­zam po­čeo re­for­mi­ra­ti iz­nu­tra i da smo pred no­vim, hu­ma­ni­jim mo­de­lom ka­pi­ta­liz­ma.

Od­lu­ke MMF-a čes­to su u broj­nim dr­ža­va­ma iz­a­zi­va­le re­ak­ci­je i pro­s­vje­de

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.