Ko­lin­da je spo­me­nu­la or­ju­na­še, na što su se po­bu­ni­li oni ko­ji im sli­če, Ore­pić i Pr­go­met

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Mi­lan Iv­ko­šić

Za Ore­pi­ća je in­ci­dent po­s­lje­di­ca su­ko­ba na­vi­ja­ča i HNS-a, dok je za Pr­go­me­ta HNS dr­ža­va u dr­ža­vi

Su­bo­ta 18. lip­nja An­đe­oski Mi­la­no­vi­ćev raz­bi­jač u HDZ-u

Od poz­na­ti­jih oso­ba u Hr­vat­skoj sa­mo su dva Mi­la­no­vi­će­va pe­to­ko­lo­na­ša, oba iz Mos­ta, sva­ki na svoj na­čin, ima­la oprav­da­nje za div­lja­nje hu­li­ga­na na utak­mi­ci Če­ška – Hrvatska u Fran­cu­skoj. Mi­nis­tar po­li­ci­je Vlaho Ore­pić “pok­lo­pio” je pred­sjed­ni­cu re­kav­ši da in­ci­dent ni­su na­pra­vi­li ni­kak­vi or­ju­na­ši već da je po­s­lje­di­ca su­ko­ba sku­pi­ne na­vi­ja­ča i HNS-a, dok je za Pr­go­me­ta kri­va dr­ža­va jer je do­pus­ti­la da HNS bu­de dr­ža­va u dr­ža­vi. Bit će da ne že­le spo­mi­nja­nje or­ju­na­ša jer su im slič­ni – Ore­pić je to­bo­že iz eko­lo­ških raz­lo­ga, uz sve­srd­nu pot­po­ru SDP-a, spre­ča­vao ne­ke oz­bilj­ne inves­ti­ci­je u Plo­ča­ma, kao mi­nis­tar u vr­hu MUP-a za­dr­žao je Mi­la­no­vi­ćev ka­dar sve dok mu se u iz­ved­bi to­ga ka­dra pred no­som ni­je do­go­di­la ne­za­pam­će­na pro­va­la u po­li­ci­ji, a sa­da je oti­šao naj­da­lje oprav­da­va­njem te­ro­riz­ma hr­vat­skih “na­vi­ja­ča”. Pr­go­met, ko­ji je svo­je­dob­no u “Ne­dje­ljom u dva”, za­jed­no s ju­go­nos­tal­gi­ča­rem Stan­ko­vi­ćem sri­cao hva­los­pje­ve biv­šoj dr­ža­vi, bio je Mi­la­no­vi­ćev an­đe­oski raz­bi­jač u HDZ-u, za­tim je još otvo­re­ni­je za Mi­la­no­vi­ća raz­bi­jao Most, a naj­be­sram­ni­je ogo­lio se sa­da bra­ne­ći te­ro­ri­zam pro­tiv Hr­vat­ske. Ho­će li se opet Ore­pić, a mo­žda i Pr­go­met, sli­ka­ti s Go­to­vi­nom kao zas­to­rom za svo­ju pa­kost?

Ne­dje­lja 19. lip­nja Ban­dić se za­si­tio pu­ri­ce pa zi­nuo na ja­nje­ti­nu i tar­tu­fe

Os­tva­ri­va­nje na­mje­re da pos­ta­ne “gra­do­na­čel­nik Hr­vat­ske”, to jest pred­sjed­nik Vla­de, Mi­lan je Ban­dić po­čeo u svom sti­lu – pre­va­rom. Pr­vi se za­uzeo za pres­la­ga­nje sa­bor­ske ve­ći­ne nu­de­ći svo­jih “de­set zas­tup­ni­ka”, pa se on­da, za­jed­no s opor­bom, pot­pi­som od­lu­čio za no­ve iz­bo­re. A na nji­ma oče­ku­je svoj uz­let do vr­ha dr­ža­ve, prem­da od bi­ra­ča do­bi­je po no­su čim iz Ko­za­ri Bo­ka po­vi­ri u Hr­vat­sku. Pri­je šest go­di­na na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma po­bi­je­di­la ga je “smrz­nu­ta lig­nja” Ivo Jo­si­po­vić (pri če­mu je ta­ko­đer la­gao – da će na su­če­lja­va­nju po­ka­za­ti do­ku­men­te iz ko­jih se vi­di da je Jo­si­po­vić kr­mi­na­lac), a la­ni je na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma nje­go­va stran­ka osvo­ji­la je­dan sa­bor­ski man­dat. Iz­jav­lju­je: “Že­lim bi­ti pre­mi­jer, man­da­ta u Za­gre­bu sam se na­uži­vao”. Ri­je­či “na­uži- va­ti se” obič­no se ra­be pos­li­je si­ro­tinj­skog pre­žde­ra­va­nja. Bo­gec s ka­me­nja­ra s pu­re je pre­šao na pu­ri­cu i s go­di­na­ma se za­si­tio, pa je sad zi­nuo na pe­če­nu ja­nje­ti­nu, ha­ram­ba­ši­će, fiš-pa­pri­ka­še, jas­to­ge, tar­tu­fe i dru­ge de­li­ci­je u iz­vor­nim am­bi­jen­ti­ma di­ljem Hr­vat­ske ko­jom bi vla­dao. Va­ra­ti, na­uži­va­ti se vlas­ti kao na­po­ja iz ko­ri­ta, do­bro po­drig­nu­ti i pred TV ka­me­ra­ma ko­pa­ti nos – tko ga ta­ko sti­li­zi­ra­na ne bi htio!

Po­ne­dje­ljak 20. lip­nja Na če­lu HDZ-a priv­la­čan bi bio net­ko ro­đen u Za­gre­bu

Da­nas je To­mis­lav Ka­ra­mar­ko, ka­ko se oče­ki­va­lo, tre­bao na sjed­ni­ci Pred­sjed­niš­tva HDZ-a da­ti os­tav­ku, ali je sjed­ni­ca od­go­đe­na. Ve­ći­na me­di­ja dr­ži da u iz­bo­ru no­vog pred­sjed­ni­ka naj­vi­še šan­se ima An­drej Plen­ko­vić, ko­ji je sam u in­ter­v­juu za HTV po­t­vr­dio da će se kan­di­di­ra­ti. U raz­go­vo­ri­ma o Plen­ko­vi­ću gdje­što sam čuo bo­ja­zan da je on za HDZ pre­vi­še ugla­đen, gos­pod­ski, pre­vi­še urban, pa i li­be­ra­lan, te ga mo­žda ne bi pri­hva­tio “za­tu­ca­ni”, ru­ral­ni, “pros­ti­ji” dio HDZ-ovih bi­ra­ča. Ali taj dio bi­ra­ča sve­srd­no je po­dr­žao oso­bu sa slič­nim oso­bi­na­ma na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma. Bio Plen­ko­vić ili tko dru­gi, za tu bi stran­ku bi­lo do­bro da joj na če­lu bu­de što ulju­đe­ni­ja oso­ba, ko­ja bi u se­bi uje­di­nja­va­la mo­der­nost i na­s­lje­đe dr. Fra­njeTuđ­ma­na. Ma­kar bio op­tu­žen za ra­si­zam, re­ći ću ka­ko mis­lim da bi bio privlačniji net­ko ro­đen u jed­nom od na­ših ve­li­kih gra­do­va, po­go­to­vo u Za­gre­bu, ne­go net­ko ko­ga od­mah po lo­kal­nom iz­ri­ča­ju i nas­tu­pu pre­poz­na­te kao Her­ce­gov­ca, Imo­ća­ni­na, Li­ča­ni­na... I zbog bi­ra­ča u gra­do­vi­ma i zbog sves­tra­ne raz­no­li­kos­ti ko­ju mo­že ima­ti su­vre­me­ni kon­zer­va­ti­vi­zam.

Utorak 21. lip­nja Ži­vi zid ili ma­ska za vlas­to­hlep­ne am­bi­ci­je

Ži­vi zid do­živ­lja­van je kao mo­žda naj­mo­ral­ni­ja i na­ju­vjer­lji­vi­ja ma- nja, “al­ter­na­tiv­na” stran­ka me­đu oni­ma ko­je se bo­re za pra­ved­ni­ju i Hr­vat­sku druk­či­ju od one ko­ju već du­go stva­ra­ju SDP i HDZ. No po­što su na pro­tek­lim iz­bo­ri­ma zas­lu­ži­li jed­no mjes­to u Sa­bo­ru i po­što an­ke­te po­ka­zu­ju da bi na idu­ći­ma proš­li pu­no bo­lje i mo­žda bi­li us­pješ­ni­ji od Mos­ta, po­ras­li su ape­ti­ti i ri­val­s­tva jed­na­ko “kr­vo­loč­na” kao i u dru­gim ma­njim i naj­ve­ćim stran­ka­ma. Dvi­je su se sku­pi­ne, ko­ji­ma su na če­lu na­vod­ni sa­daš­nji pred­sjed­nik stran­ke Ga­brić i na­vod­no smi­je­nje­ni Sin­čić, “pok­la­le” za vod­stvo, plju­šte me­đu­sob­ne op­tuž­be za kri­mi­nal i ne­le­gal­nost, po­kre­ću se kaz­ne­ni spo­ro­vi... Mo­glo bi se re­ći ka­ko ide­ali­zam br­zo iz­go­ri na pla­me­nu ka­ri­je­riz­ma i osob­nih pro­bi­ta­ka, no pri­je će bi­ti da su po­sve ne­re­al­na re­vo­lu­ci­onar­nost i prav­do­lju­bi­vost od po­čet­ka bi­li ma­ska za vlas­to­hlep­ne am­bi­ci­je kak­vu su na se­be u hr­vat­skoj po­li­tič­koj proš­los­ti ne jed­nom nav­la­či­le pre­vrat­nič­ke sku­pi­ne ko­je su zna­le uči­ni­ti i ve­li­ka zla.

Sri­je­da 22. lip­nja Mi­la­no­vić ni­je go­vo­rio za Jo­si­po­vi­ća da ne­ma ov­las­ti

Opet je Zo­ran Mi­la­no­vić pljuc­nuo po pred­sjed­ni­ci, re­kav­ši ka­ko je nje­zin su­sret s Vu­či­ćem sa­mo “zgo­dan pro­to­kol” jer ona “ne­ma ni­kak­ve ov­las­ti” a “zna se tko vo­di po­sao i tko do­no­si od­lu­ke”. Na­rav­no, dok je bio na vlas­ti ni­je go­vo­rio o uza­lud­nos­ti bez­broj­nih su­sre­ta Ive Jo­si­po­vi­ća. Što se pak ov­las­ti ti­če, i do­bro je da ih Ko­lin­da ne­ma kao što ih je, ko­ris­te­ći se bra­to­vom za­šti­tom, imao Kre­ši­mir Mi­la­no­vić ko­ji je po mi­nis­tar­stvi­ma pri­je­tio i ucje­nji­vao ka­ko bi osi­gu­rao po­sao ne­kim tvrt­ka­ma s ko­ji­ma je bio in­te­res­no po­ve­zan. Ili po­put nji­ho­va oca Sti­pe ko­ji je po ka­fi­ći­ma no­vi­na­ri­ma pri­je­tio pre­mla­ći­va­njem. Ili pr­vog ro­đa­ka Bo­ška Po­lja­ka ko­ji je na­kon 23 go­di­ne mi­ro­vi­ne u ko­ju je oti­šao kao ofi­cir JNA, ni­kad ne pre­šav­ši u Hr­vat­sku voj­sku, do­bio di­rek­tor­sko mjes­to u NP Kr­ka. Ili po­put sa­mo­ga Mi­la­no­vi­ća ko­ji je iz­vri­je­đao i po­sva­đao sve ži­vo i po­du­pi­rao pra­vo­moć­no osu­đe­ne kri­mi­nal­ce na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma... Te pri­si­lio sto­ti­ne ti­su­ća Hr­va­ta na is­e­lja­va­nje, os­ta­vio zem­lju u gos­po­dar­skom ra­su­lu i zas­tra­šu­ju­ćem du­gu vo­de­ći po­li­ti­ku ko­ja, ka­ko su mu pi­sa­li nje­go­vi lje­vi­ča­ri, “gra­ni­či sa zlo­dje­lom”. Pa se po tra­go­vi­ma to­ga zlo­dje­la ho­će vra­ti­ti na vlast da Hr­vat­sku do­kraj­či i ra­se­li.

Če­t­vr­tak 23. lip­nja Ka­ra­mar­ko je sta­bi­li­zi­rao HDZ i vra­tio ga Tuđ­ma­nu

S če­la HDZ-a oti­šao je To­mis­lav Ka­ra­mar­ko, čo­vjek ko­jeg sam go­di­na­ma u svo­jim tek­s­to­vi­ma po­du­pi­rao, ali ga i pr­vi “za­mo­lio” da od­stu­pi. Sa svo­jim groz­nim jav­nim nas­tu­pom i ni­kak­vom straš­ću u go­vo­ru Ka­ra­mar­ko se ni­je na­met­nuo kao vo­đa, a uči­nio je ne­ko­li­ko ka­tas­tro­fal­nih po­te­za, kao što su su­rad­nja s Mos­tom u ko­joj je HDZ te­ško po­ni­žen, ilu­zor­ni po­ku­šaj pres­la­ga­nja sa­bor­ske ve­ći­ne, bez­um­no su­di­oniš­tvo u afe­ri Kon­zul­tan­ti­ca... Pa ipak, on je sta­bi­li­zi­rao HDZ, iz­vu­kao ga iz po­no­ra u ko­ji su ga bi­li do­ve­li Sa­na­der i J. Ko­sor, na­kon de­set­lje­ća de­tuđ­ma­ni­za­ci­je vra­tio je stran­ku te­melj­nim Tuđ­ma­no­vim na­če­li­ma, do­bio niz iz­bo­ra i na­pra­vio op­se­žan i am­bi­ci­ozan gos­po­dar­ski pro­gram. Nje­go­va je ulo­ga u HDZ-u bi­la po­zi­tiv­na, ali je nje­zin is­hod bio ne­ga­ti­van, što je i sam shva­tio te se stran­ci uk­lo­nio s pu­ta u pri­pre­ma­ma za no­ve iz­bo­re. Pam­tit će ga se i po do­bru i po zlu, no sa­da je to zlo sen­za­ci­ona­lis­tič­ko ne­vri­je­me s plju­skom što ga je pro­izve­la po­tre­ba me­di­ja da na­đu kriv­ca i iz­lo­že ga na mi­lost i ne­mi­lost jav­nos­ti.

Pe­tak 24. lip­nja “Struk­tur­nu pro­mje­nu” tre­ba mo­ral Bo­že Pe­tro­va

Most je oti­šao u po­vi­jest, na­dam se da se iz nje vi­še ne­će vra­ti­ti. Ta sku­pi­na bez­na­čaj­nih na­čel­ni­ka op­ći­na ko­je ni u če­mu ni­su mo­del na ko­jem se mo­gla “uvjež­ba­va­ti” na­ci­onal­na po­li­ti­ka de­fi­ni­tiv­no je in­fi­ci­ra­na osje­ća­jem da je ona po­zva­na do­no­si­ti je­di­ne is­prav­ne su­do­ve. Po­li­ti­ka u Hr­vat­skoj ni­šta ni­je va­lja­la pri­je ne­go što su se oni po­ja­vi­li, pa su ne­pre­kid­no di­je­li­li mo­ral­ne i dru­ge lek­ci­je ve­li­kim stran­ka­ma, ali su ih nad­ma­ši­li u ne­za­pam­će­noj gra­be­ž­lji­vos­ti za što vi­še fo­te­lja i pre­kr­ši­li baš sva bit­na na­če­la s ko­ji­ma su pri­do­bi­li odre­đen broj bi­ra­ča. Sa­da je Bo­žo Pe­trov re­kao ka­ko je Ka­ra­mar­ko­va os­tav­ka za­ka­s­nje­la i ka­ko ni­je pro­blem u jed­nom čo­vje­ku ne­go su i SDP-u i HDZ-u po­treb­ne “struk­tur­ne pro­mje­ne”. Ko­ja epo­hal­na mi­sao, ko­ja otr­ca­na fra­za! Ako je iče­mu po­treb­na “struk­tur­na pro­mje­na”, on­da je po­treb­na mo­ra­lu Bo­že Pe­tro­va i druš­tva ko­je je po­li­ti­ku u Hr­vat­skoj do­ve­lo do ni­skos­ti ve­ćih ne­go što su ikad pos­to­ja­le.

Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić na Me­mo­ri­jal­nom tur­ni­ru Bla­go Za­dro kao kan­di­dat­ki­nja za pred­sjed­ni­cu 2014. go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.