Bo­lest kras­ta­va­ca, di­nja i lu­be­ni­ca – pla­me­nja­ča

Vecernji list - Hrvatska - - Dom -

Kras­tav­ce uvi­jek sa­di­te uz mre­že ko­je kul­tu­ri omo­gu­ću­ju pe­nja­nje i sma­nju­ju za­dr­ža­va­nje vla­ge me­đu lis­to­vi­ma i plo­do­vi­ma Kras­tav­ci, di­nje i lu­be­ni­ce po­pu­la­ran su iz­bor ljet­nih sa­la­ta i slas­ti­ca, a ta­ko­đer i ra­do vi­đe­ni usjev na­ših kuć­nih vr­to­va. Uz­ga­ja­ju se već ti­su­ća­ma go­di­na, a po­tje­ču iz sre­diš­nje i trop­ske Afri­ke. Zbog ve­li­kog sa­dr­ža­ja vo­de 87-98 % i os­ta­lih do­brih hra­nji­vih vri­jed­nos­ti vr­lo su ci­je­nje­na i os­vje­ža­va­ju­ća hra­na. Kras­tav­ci i lu­be­ni­ce ima­ju ma­li sa­dr­žaj še­će­ra , dok je u di­nja­ma sa­dr­žaj še­će­ra uvi­jek ve­ći. U plan­taž­nim na­sa­di­ma kras­tav­ci se uvi­jek sa­de uz mre­že. I u kuć­nim vr­to­vi­ma pre­po­ruč­lji­vo ih je sa­di­ti uz mre­že (ko­je omo­gu­ću­ju kul­tu­ri da se pe­nje) jer na taj na­čin be­re­mo čiš­će plo­do­ve i ma­nje su pod­lož­ni bo­les­ti­ma zbog ma­njeg za­dr­ža­va­nja vla­ge me­đu lis­to­vi­ma. Kras­tav­ci, di­nje i lu­be­ni­ce pod­lož­ni su is­tim bo­les­ti­ma, a u go­di­na­ma s pu­no ki­še i vla­ge te ve­li­kim raz­li­ke u tem­pe­ra­tu­ra­ma zra­ka ja­či­na za­ra­ze bilj­nim bo­les­ti­ma mo­že bi­ti znat­no in­ten­ziv­ni­ja. S ob­zi­rom na to da su i ove go­di­ne zbog po­volj­nih uvje­ta naj­u­čes­ta­li­je za­ra­ze pla­me­nja­čom i pe­pel­ni­com, obje će­mo bo­les­ti i pre­po­ru­ke za­šti­te opi­sa­ti za­seb­no u ovom i slje­de­ćem bro­ju pri­lo­ga Vrt. Pla­me­nja­ča (Pse­udo­pe­ro­nos­po­ra cu­ben­sis) kras­ta­va­ca, di­nja i lu­be­ni­ca jav­lja se naj­češ­će pri­je for­mi­ra­nja pr­vih plo­do­va. Ra­zvo­ju bo­les­ti po­go­du­ju noć­ne tem­pe­ra­tu­re oko 15°C i dnev­ne oko 25°C. Po­jav­lju­ju se pje­ge na lis­to­vi­ma ko­je su u po­čet­ku okru­gle, svi­je­tlo ze­le­ne, a kas­ni­je smeć­kas­to-žu­te bo­je. Za­ra­že­ni dio lis­ta se su­ši. Zbog za­ra­ze broj zdra­vih lis­to­va je ma­nji, te plo­do­vi os­ta­ju ma­li i de­for­mi­ra­ni. Za­šti­tu od pla­me­nja­če na kras­tav­ci­ma,di­nja­ma i lu­be­ni­ca­ma tre­ba pro­vo­di­ti pra­vo­dob­no, naj­bo­lje pri­je po­ja­ve bo­les­ti (pre­ven­tiv­no). Pr­vu za­šti­tu naj­bo­lje je oba­vi­ti pri­je po­čet­ka cvat­nje pri­prav­kom NEORAM WG u do­zi 25 – 30 g u 10 li­ta­ra vo­de, te odr­ža­va­ti raz­ma­ke pr­ska­nja 7 do 10 da­na, a kas­ni­je pre­po­ru­ču­je­mo pri­mi­je­ni­ti fun­gi­cid EQUATION PRO u ko­li­či­ni 4 –6 g u 10 li­ta­ra vo­de. NEORAM WG je su­vre­me­ni ba­kre­ni proizvod u obli­ku gra­nu­la. Do­za mu je znat­no sma­nje­na (čak do 40%) u od­no­su na sta­ri­je pri­prav­ke na ba­zi ba­kre­nog ok­sik­lo­ri­da, a svoj­stva su mu zna­čaj­no po­bolj­ša­na te ima do­zvo­lu za pri­mje­nu i u eko­lo­škoj pro­izvod­nji. Za suz­bi­ja­nje bilj­nih bo­les­ti na kras­tav­ci­ma, di­nja­ma, tik­va­ma i tik­vi­ca­ma pri­mje­nju­je se kon­cen­tra­ci­ji 0,25-0,35 % (2530 g/10 l vo­de) ka­da nas­tu­pe po­volj­ni uvje­ti za ra­zvoj bo­les­ti. EQUATION PRO je kom­bi­ni­ra­ni lo­kal­no-sis­te­mič­ni fun­gi­cid, kom­bi­na­ci­ja fa­mok­sa­do­na i ci­mok­sa­ni­la, ko­ji se me­đu­sob­no na­do­pu­nju­ju u dje­lo­va­nju. Fa­mok­sa­don dje­lu­je pre­ven­tiv­no ta­ko da sp­rje­ča­va for­mi­ra­nje i kli­ja­nje zo­os­po­ra, dje­lo­mič­no pro­di­re u ku­ti­ku­lu lis­to­va, te se ne is­pi­re ki­šom. Ci­mok­sa­nil po­sje­du­je ku­ra­tiv­na svoj­stva, br­zo pro­di­re u bilj­ku i rav­no­mjer­no se ras­po­re­đu­je po svim tre­ti­ra­nim bilj­nim di­je­lo­vi­ma, za­us­tav­lja in­fek­ci­ju i nje­no dalj­nje ši­re­nje u bilj­ci. Je­dan je od ri­jet­kih pri­pra­va­ka ko­ji, osim pla­me­nja­če us­pješ­no suz­bi­ja i kon­cen­trič­nu pje­ga­vost (Al­ter­na­ria spp.). Pro­izvo­de Fan­tic M i Equation Pro po­tra­ži­te u po­ljo­apo­te­ci HORTIKULTURA, Pro-Teh­na d.o.o., Mak­si­mir­ska 64 u Za­gre­bu. Na­ta­ša Mu­že­vić dipl.ing.agr. AgroChem Maks d.o.o

ma ne­go i o po­li­tič­koj si­tu­aci­ji, tu­riz­mu, kul­tu­ri, po­vi­jes­ti... Cje­lo­kup­na sli­ka na­še zem­lje po­če­la se mi­je­nja­ti, a bo­je na­šeg no­vog imi­dža po­če­le su pre­kri­va­ti cr­no-bi­je­lu rat­nu sli­ku. To je da­lo ključni po­ti­caj pro­mje­ni per­cep­ci­je o Hr­vat­skoj u glo­bal­noj jav­nos­ti. Vi­še ni­smo bi­li poz­na­ti sa­mo po ra­tu, već eto i po spor­tu. Na­ime, sport­ski do­ga­đa­ji, ka­ko pi­še pro­fe­sor John Na­urig­ht sa sve­uči­li­šta Brig­h­ton, osim što pru­ža­ju upe­čat­lji­ve sli­ke za­hva­lju­ju­ći na­tje­ca­telj­skom du­hu i dra­ma­tič­noj pri­ro­di, ta­ko­đer stva­ra­ju i emo­ci­onal­ne ve­ze iz­me­đu gle­da­te­lja di­ljem svi­je­ta i dr­ža­va su­di­oni­ca. S dru­ge stra­ne, bi­ti do­ma­ćin važ­nog sport­skog do­ga­đa­ja pi­ta­nje je pres­ti­ža, ali i za­ra­de, jer im omo­gu­ća­va ve­li­ku me­dij­sku po­zor­nost i pro­mo­ci­ju di­ljem svi­je­ta te mi­li­ju­ne po­sje­ti­te­lja. Tu su i do­dat­ne eko­nom­ske i pro­mo­tiv­ne ko­ris­ti, ko­je pak ovi­se is­klju­či­vo o spo­sob­nos­ti zem­lje do­ma­ći­na, jer do­bi­va­nje do­ma­ćins­tva tek je pre­du­vjet ko­ji tre­ba kre­ativ­no is­ko­ris­ti­ti. Dr­ža­ve pro­fi­ti­ra­ju ako or­ga­ni­za­to­ri us­pješ­no or­ga­ni­zi­ra­ju sport­sku ma­ni­fes­ta­ci­ju i kva­li­tet­no je is­ko­ris­te ka­ko bi se pred­sta­vi­li svi­je­tu i pri­vuk­li tu­ris­te te po­nu­de atrak­tiv­ne pro­izvo­de, us­lu­ge i sa­dr­ža­je po­sje­ti­te­lji­ma, a in­fras­truk­tu­ru is­ko­ris­te za do­dat­ni ra­zvoj. Pri­mje­ri­ce, Juž­na Ko­re­ja kao do­ma­ćin Svjet­skog no­go­met­nog pr­vens­tva 2002. (za­jed­no s Ja­pa­nom) jas­no je za­cr­ta­la cilj – ne­utra­li­zi­ra­ti ste­re­oti­pe te se pred­sta­vi­ti kao mo­der­na i ra­zvi­je­na dr­ža­va, kao što je us­pje­lo Ja­pa­nu na­kon Olim­pij­skih iga­ra 1964. Is­tra­ži­va­nja go­vo­re da je pri­je pr­vens­tva sma­tra­na „ma­lom i si­ro­maš­nom dr­ža­vom“te “bez­na­čaj­nom, mir­nom i sla­bom“na­ci­jom.

Pa­met­ni Ko­rej­ci

Na­kon Svjet­skog no­go­met­nog pr­vens­tva tu­ris­ti su ot­kri­li Juž­nu Ko­re­ju kao atrak­tiv­nu tu­ris­tič­ku des­ti­na­ci­ju, ko­ja nu­di raz­no­vr­s­nu i je­dins­tve­nu tu­ris­tič­ku po­nu­du, a inves­ti­to­ri kao kva­li­tet­nog part­ne­ra. Po­seb­no im je bi­lo važ­no „na­uči­ti“svi­jet da ih raz­li­ku­je od Sje­ver­ne Ko­re­je, na­kon što im je SAD su­sje­de uvr­stio me­đu tzv. oso­vi­nu zla. A pre­ma pro­cje­ni Sam­sung Eco­no­mic Re­se­ar­ch Ins­ti­tu­tea, za­hva­lju­ju­ći po­bje­da­ma Juž­ne Ko­re­je nad ja­kim europ­skim re­pre­zen­ta­ci­ja­ma čak je i nje­zi­nim pro­izvo­di­ma po­ras­la vri­jed­nost. Ko­re­ja je pa­met­no is­ko­ris­ti­la i do­ma­ćins­tvo Olim­pij­skih iga­ra u Se­ulu 1988. Znans­tve­ni­ci Ne­ben­zahl i Jaf­fe do­ka­za­li su da je na­kon tog do­ga- đa­ja po­če­lo stva­ra­nje po­zi­tiv­nog sta­va po­tro­ša­ča elek­tro­ni­ke u svi­je­tu pre­ma ro­bi pro­izve­de­noj u Juž­noj Ko­re­ji. Stra­te­gi­ja Syd­neya kao do­ma­ći­na Olim­pij­skih iga­ra 2000. bi­la je us­mje­re­na na po­di­za­nje ra­zi­ne svi­jes­ti u svjet­skoj jav­nos­ti o gra­du i op­će­ni­to Aus­tra­li­ji kao ži­vo­pis­noj tu­ris­tič­koj des­ti­na­ci­ji. Na­kon sjaj­nog do­ma­ćins­tva i pre­zen­ta­ci­je svi­je­tu ne si­la­ze s ljes­tvi­ca naj­po­pu­lar­ni­jih gra­do­va na svi­je­tu. Cilj pe­kin­ške stra­te­gi­je bio je pu­tem spek­tak­la pred­sta­vi­ti se svi­je­tu u no­vom svje­tlu i po­bolj­ša­ti imidž Ki­ne po­zi­ci­oni­ra­ju­ći je kao mo­der­nu si­lu bo­ga­te tra­di­ci­je. Sto­ga je or­ga­ni­zi­ra­nje naj­ve­ćih me­đu­na­rod­nih sport­skih do­ga­đa­ja u pro­tek­lih dva­de­se­tak go­di­na pos­ta­lo jed­nom od naj­a­trak­tiv­ni­jih stra­te­gi­ja za uprav­lja­nje des­ti­na­ci­ja­ma kao bren­do­vi­ma i za nji­ho­vo pred­stav­lja­nje mi­li­jun­skoj pu­bli­ci di­ljem svi­je­ta. To smo vi­dje­li i na pri­mje­ru Lon­do­na, ko­ji je do­ma­ćins­tvo Olim­pij­skih iga­ra uvr­stio me­đu stra­te­ške pro­jek­te za do­dat­no ja­ča­nje imi­dža Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, priv­la­če­nje tu­ris­ta i inves­ti­ci­ja. Fran­cu­ska od svog do­ma­ćins­tva oče­ku­je re­kord­nu za­ra­du od 1,2 mi­li­jar­de eura. Pro­cje­nju­je se da će do kra­ja EP-a u Fran­cu­sku ući vi­še od mi­li­jun i pol tu­ris­ta iz ci­je­le Eu­ro­pe i svi­je­ta, ia­ko se zem­lja do­ma­ćin su­sre­će s va­lom ne­za­do­volj­stva, pro­s­vje­da i si­gur­nos­nih pro­pus­ta. Ko­li­ka će za­ra­da bi­ti u bra­zil­skom Ri­ju u ko­lo­vo­zu, kad se on­dje odr­ža­va­ju Ljet­ne olim­pij­ske igre, tek će­mo vi­dje­ti, zbog mno­go­broj­nih pro­ble­ma u or­ga­ni­za­ci­ji i sta­nja u dr­ža­vi. Na­ime, ula­ga­nje u do­ma­ćins­tvo ve­li­kog sport­skog do­ga­đa­nja bez prik­lad­nog du­go­roč­nog pla­na is­ko­ri­šta­va­nja tog do­ga­đa­ja i nje­go­ve in­fras­truk­tu­re za ra­zvoj i imidž mo­že bi­ti i pro­ma­šaj, kao što se na­ma do­go­di­lo sa sport­skim dvo­ra­na­ma za Svjet­sko ru­ko­met­no pr­vens­tvo. Usu­sret nam do­la­ze Eu­rop­ske sve­uči­liš­ne igre, kad će u Za­gre­bu i Ri­je­ci bo­ra­vi­ti vi­še od pet ti­su­ća mla­dih spor­ta­ša, pa ima­mo pri­li­ku po­ka­za­ti se kao do­bar i mu­dar do­ma­ćin. S dru­ge stra­ne, u ru­ka­ma ima­mo do­volj­no adu­ta da se svi­je­tu pred­sta­vi­mo kao ta­len­ti­ra­na i us­pješ­na eu­rop­ska sport­ska zvi­jez­da. Jas­no, ako na tom pu­tu ne­utra­li­zi­ra­mo sve one ko­ji nam ru­še imidž u svi­je­tu ali i one, ko­ji nam sro­za­va­ju vje­ru u vlas­ti­tu dr­ža­vu. A za­hva­lju­ju­ći ak­tu­al­noj no­go­met­noj eufo­ri­ji u do­mo­vi­ni ovo­go­diš­nji dan dr­žav­nos­ti ko­nač­no je oki­ćen bar­ja­ci­ma, ka­ko bi i ina­če tre­ba­lo bi­ti za sva­ki na­ci­onal­ni praz­nik.

Sport­ski do­ga­đa­ji, ka­ko pi­še John Na­urig­ht, osim upe­čat­lji­vih sli­ka ko­je nas­ta­ju za­hva­lju­ju­ći dra­ma­tič­noj pri­ro­di i na­tje­ca­nju, ta­ko­đer stva­ra­ju i emo­ci­onal­ne ve­ze iz­me­đu gle­da­te­lja di­ljem svi­je­ta i dr­ža­va su­di­oni­ca

Pre­poz­naj­te simp­to­me bo­les­ti na vri­je­me ka­ko bis­te sti­gli re­agi­ra­ti

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.