U no­vom iz­bor­nom ru­le­tu sva­ki bez­ve­z­njak mo­že u ljet­noj kam­pa­nji zvu­ča­ti uče­no

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Bo­ris­lav Ške­gro

Ni­jed­no su­če­lja­va­nje ne­će oti­ći da­lje od ver­bal­nog ma­če­va­nja bez sa­dr­ža­ja, jer ni­šta bit­no ne­će bi­ti pred­met kam­pa­nje

Ita­ko će­mo opet na par­la­men­tar­ne iz­bo­re. Bla­go na­ma ka­da sva­ko ma­lo do­bi­va­mo pri­li­ku bi­ra­ti s bo­ga­tog me­ni­ja po­li­tič­kih stra­na­ka i tzv. ne­za­vis­nih lis­ta. Stro­gi cen­tar, des­ni cen­tar, li­je­vi po­lu­cen­tar, tri mi­li­me­tra des­no, pet cen­ti­me­ta­ra li­je­vo… spek­tar je to­li­ko gust i mu l ti di men­zi ona lan da sva­ki bez­ve­z­njak mo­že zvu­ča­ti uče­no u ljet­noj kam­pa­nji ko­ja će se opet odvi­ja­ti bez ikak­vog stvar­nog sa­dr­ža­ja. Iz­bo­ri shva­će­ni kao ru­let, kao koc­ka­nje. Da je to­me ta­ko naj­bo­lje svje­do­či tra­gi­ko­mi­čan in­te­res čel­ni­ka do­ju­če­raš­nje vla­da­ju­će ko­ali­ci­je (par­don, „su­rad­nje u pro­vo­đe­nju re­for­mi“) za obra­čun po­ten­ci­jal­nog ze­ta i pu­ni­ce na pri­pe­ta­va­ju­ćim pri­je­vre­me­nim iz­bo­ri­ma u Vr­gor­cu. Vrgorac kao start­ni blok za na­ci­onal­ne iz­bo­re. Mo­žda i za re­fe­ren­dum u Uje­di­nje­nom Kra­ljev­s­tvu. Uglav­nom, zet je smla­vio pu­ni­cu i sa­da se oče­ku­je pro­cvat u Vr­gor­cu a i ši­re. Na mla­di­ma svi­jet os­ta­je. Do­is­ta, ru­jan­ski iz­bo­ri ni­šta ne­će raz­ri­je­ši­ti. Prog­no­zi­ram – ni­jed­na bit­na te­ma ne­će bi­ti pred­me­tom kam­pa­nje. Ni­jed­no su­če­lja­va­nje ne­će oti­ći da­lje od uobi­ča­je­nog ver­bal­nog ma­če­va­nja bez sa­dr­ža­ja. Ni­jed­no su­če­lja­va­nje ne­će re­zul­ti­ra­ti us­po­red­bom kon­kret­nih po­li­ti­ka. Za­što? Kon­kret­nih po­li­ti­ka ve­li­ke stran­ke ne­ma­ju. Ne slu­čaj­no. One su pos­ta­le sa­me se­bi svr­hom. Zad­nja li­ni­ja obra­ne ve­ći­ni po­li­ti­ča­ra je stra­nač­ka funk­ci­ja i zas­tup­nič­ki man­dat, a ne ne­ko is­tak­nu­to mjes­to u iz­vr­š­noj vlas­ti. Stran­ke su vječ­ne, vla­de su pro­laz­ne. Vra­ti­mo se dvje­ma naj­ve­ćim stran­ka­ma. One su do da­nas iz­nje­dri­le oko 200 mi­nis­ta­ra, tri­de­se­tak pot­pred­sjed­ni­ka vla­da, sve pred­sjed­ni­ke vla­da osim Ore­ško­vi­ća. Aku­mu­li­ra­le su ogrom­no po­li­tič­ko iskus­tvo i ins­ti­tu­ci­onal­no pam­će­nje. Kao ko­lek­ti­vi­te­ti „zna­ju sve“. Iz­mje­nji­va­le se na vlas­ti ne­ko­li­ko pu­ta. Sve­jed­no, ni HDZ ni SDP ne­će pre­zen­ti­ra­ti krat­ke, jas­ne i kvan­ti­fi­ci­ra­ne pro­gra­me u ne vi­še od de­set to­ča­ka. Ne­ma šan­se. Sve što će­mo u kam­pa­nji do­bi­ti opet će bi­ti op­ća mjes­ta i lu­pe­ta­nja ti­pa „po­dr­ška ma­lom i sred­njem po­du­zet­niš­tvu, europ­ski fon­do­vi, uk­la­nja­nje ad­mi­nis­tra­tiv­nih ba­ri­je­ra, za­šti­ta naj­u­gro­že­ni­jih, za­us­tav­lja­nje is­e­lja­va­nja, po­rez­no ras­te­re­će­nje, iz­grad­nja druš­tva zna­nja, pe­lje­ški most, bes­plat­no ovo i ono…“. Ni­jed­na bit­na mje­ra ne­će bi­ti jas­no de­fi­ni­ra­na. Za­što? Za­to jer ih ne­ma­ju! A ne­ma­ju jer u stran­ka­ma ne pos­to­ji rad u ti­ši­ni na de­fi­ni­ra­nju rje­še­nja za pro­ble­me. Je­di­ni „rad“je pre..ra­va­nje pred upa­lje­nim ka­me­ra­ma. Ko­ji se uglav­nom svo­di na pro­na­la­že­nje lo­po­va i iz­daj­ni­ka u su­par­nič­kim re­do­vi­ma. Znam da je na­iv­no oče­ki­va­ti oz­bilj­ne ras­pra­ve u se­zo­ni go­diš­njih od­mo- ra, no­go­met­ne eufo­ri­je i Olim­pij­skih iga­ra. Na­iv­no bi bi­lo i u ne­kom dru­gom vre­me­nu. Pa što nam je on­da či­ni­ti? Iz pro­tes­ta „kaz­ni­ti“ve­li­ke stran­ke da­va­njem gla­so­va ko­je­kak­vim bez­ve­z­nja­ci­ma ko­ji su to gr­la­ti­ji što je ma­nja šan­sa da će o iče­mu bi­ti u sta­nju od­lu­či­va­ti osim o bro­je­nju do 76? Ne iz­la­zi­ti na iz­bo­re? Pre­kri­ži­ti lis­ti­će? Ja bih kre­nuo naj­te­žim i naj­du­ljim pu­tem. On po­či­nje bu­đe­njem na­ci­je. Su­oča­va­njem s re­al­noš­ću. Ka­da već stran­ke ne ra­de svoj po­sao, re­le­vant­ni di­je­lo­vi jav­nos­ti mo­ra­ju po­ra­di­ti na bu­đe­nju onih os­ta­lih. Upor­nom bor­bom za pro­mi­ca­nje obič­ne is­ti­ne o svi­je­tu u ko­jem ži­vi­mo i o na­šim mo­gu­ćim od­go­vo­ri­ma na iz­a­zo­ve. Pos­tav­lja­njem kon­kret­nih pi­ta­nja i tra­že­njem od stra­na­ka da se iz­jas­ne kon­kret­nim od­go­vo­ri­ma. Pa ta­ko, gos­po­do kan­di­da­ti, ko­li­ki će bi­ti de­fi­cit dr­žav­nog pro­ra­ču­na u 2017. ako vi do­đe­te na vlast? Ko­li­ka će bi­ti su­ma is­pla­će­nih mi­ro­vi­na? Ko­li­ki će bi­ti pri­ho­di HZZO-a? Iz ko­jih iz­vo­ra? Ko­li­ka će bi­ti pla­ća li­ječ­ni­ka u dr­žav­noj bol­ni­ci? Pa ka­da poč­nu mu­ca­ti o ra­ci­ona­li­za­ci­ja ma i ušte­da­ma, pi­taj­mo ih–ko­li­ko iko­jih bol­ni­ca ili odje­la će za­tvo­ri­ti do­đu li na vlast? Gdje to pi­še u nji­ho­vim pro­gra­mi­ma? Na ko­joj sjed­ni­ci je usvo­jen taj i ta­kav pro­gram ko­ji obve­zu­je čla­no­ve? Gad­no, zar ne? No, to je sa­mo po­če­tak. Nas­tav­lja­mo. Ka­ko će iz­gle­da­ti vlas­nič­ka struk­tu­ra Ine na kra­ju 2017.? Ho­će li dr­ža­va ili MOL ima­ti ve­ćin­sko vlas­niš­tvo? Ako će ga ima­ti dr­ža­va, ko­li­ko će to ko­šta­ti? Što je to stra­te­ški in­te­res dr­ža­ve u Ini? U ko­jem stra­nač­kom do­ku­men­tu to pi­še? Na ko­joj sjed­ni­ci je taj do­ku­ment pri­hva­ćen? Či­ja je naf­ta is­pod hr­vat­skog te­ri­to­ri­ja? Ko­li­ko se ona na­pla­ći­va­la i po ko­joj ci­je­ni će se ubu­du­će na­pla­ći­va­ti? Ko­ja je sa­daš­nja vri­jed­nost drv­ne ma­se u hr­vat­skim šu­ma­ma? Po ko­joj ci­je­ni dr­ža­va pro­da­je kub­ni me­tar hras­ta po­du­ze­ću Hr­vat­ske šu­me? Ko­li­ko je to u us­po­red­bi s aus­trij­skim ili ukra­jin­skim šu­ma­ma? Još gad­ni­je. Ko­jim di­oni­ca­ma u dr­žav­nom vlas­niš­tvu će se sma­nji­ti jav­ni dug? Gdje vam je lis­ta „nes­tra­te­ških“po­du­ze­ća ko­ja idu u pri­va­ti­za­ci­ju? A stra­te­ških? Po ko­jim se kri­te­ri­ji­ma pre­la­zi s jed­ne lis­te na dru­gu? U ko­jem stra­nač­kom do­ku­men­tu to pi­še? I ta­ko une­do­gled. Pa će se valj­da jed­nog da­na iz­bo­ri sves­ti na ra­ci­ona­lan iz­bor iz­me­đu raz­li­či­tih po­li­ti­ka i pres­ta­ti bi­ti naj­o­bič­ni­je igra­nje lo­ta.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.