Za te­olo­gi­ju je da­nas naj­o­pas­ni­ji fun­da­men­ta­li­zam ko­ji ni­je­če in­te­li­gen­ci­ju u stva­ri­ma vje­re

Na­he­re­no je mis­li­ti da će nas, eto, svi pos­lu­ša­ti sa­mo za­to što mi mis­li­mo da je­di­ni ima­mo pra­vo. To se u lo­gi­ci zo­ve ar­gu­ment iz auto­ri­te­ta, ko­ji se uvi­jek po­ka­že kao vr­lo slab i ne­va­že­ći. Ne bi oci po­put Au­gus­ti­na, Am­bro­zi­ja, Ka­pa­do­ča­na i os­ta­lih bi­li t

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Raz­go­va­rao Dar­ko Pa­vi­čić dar­ko.pa­vi­cic@ve­cer­nji.net

Do­mi­ni­ka­nac pa­ter Sreć­ko Ko­ra­li­ja (30) re­gens je stu­di­ja Hr­vat­ske do­mi­ni­kan­ske pro­vin­ci­je, ko­or­di­na­tor re­gen­sa Eu­ro­pe, po­vje­re­nik gru­pe za me­đu­re­li­gij­ski di­ja­log na ra­zi­ni do­mi­ni­kan­skog re­da za Eu­ro­pu, te­olog, si­ri­ja­cist, ori­jen­ta­list, bi­bli­čar, a stu­di­rao je i spe­ci­ja­li­zi­rao u Za­gre­bu, Fri­bo­ur­gu, Oxfor­du, Ri­mu te na Ins­ti­tu­tu Wo­olf u Cam­brid­geu i s njim smo, kao s mla­dim i per­s­pek­tiv­nim te­olo­gom, raz­go­va­ra­li o ulo­zi i mjes­tu te­olo­gi­je u da­naš­njem vre­me­nu. U pri­pre­mi ovo­ga in­ter­v­jua či­ta­mo ka­ko je “pao” de­kan Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta zbog že­lje za in­te­gra­ci­jom s KBF-om. Ne za­ni­ma­ju nas de­ta­lji ovo­ga slu­ča­ja, ne­go ka­ko mla­di te­olog do­živ­lja­va ovu si­tu­aci­ju? Ne ula­ze­ći u raz­lo­ge spe­ci­fič­nog slu­ča­ja, kao pro­ma­tra­ču ko­ji na­ve­de­nu si­tu­aci­ju do­živ­lja­va iz ne­kog „tre­ćeg ka­uča“, re­cent­ni do­ga­đa­ji mi za­pra­vo mno­go go­vo­re o aka­dem­skom i druš­tve­nom kon­tek­s­tu u ko­je­mu se že­le od­ga­ja­ti od­go­vor­nos­ti za ne­ko bu­du­će druš­tvo. U jed­nom sve­uči­liš­nom sus­ta­vu ne­ri­jet­ko go­vo­ri­mo o dis­ci­pli­na­ma ko­je nuž­no tre­ba­ju su­ra­đi­va­ti ka­ko bi za­jed­nič­ki po­ku­ša­le shva­ti­ti smje­šte­nost svi­je­ta ko­ji mu se pri­la­že na ovaj ili onaj na­čin. I kroz ovak­ve su­rad­nje? Da, u tom smis­lu su­rad­nja raz­li­či­tih fa­kul­te­ta poz­drav­lja se svu­da u svi­je­tu, već pre­ma prav­nim ok­vi­ri­ma po­je­di­nog sve­uči­li­šta. Mis­lim da je ov­dje važ­no pos­ta­vi­ti pi­ta­nje: za či­je do­bro uvje­ra­va­mo ne­ko­ga u ne­što i ko­jom teh­ni­kom to či­ni­mo? Zdra­vo kri­tič­ko miš­lje­nje je tu da pre­od­go­ji po­gub­no i ne­pro­miš­lje­no kri­ti­zer­stvo, s ko­je god stra­ne ono vre­ba­lo. Ka­ko bis­te de­fi­ni­ra­li mo­der- nu te­olo­gi­ju da­nas u Hr­vat­skoj? Ko­li­ko us­pi­je­vam shva­ti­ti iz či­ta­nja ono­ga što pro­iz­la­zi iz pe­ra te­olo­ga u Hr­vat­skoj, mis­lim da na na­šem po­dru­čju pos­to­ji mno­go pros­to­ra za bav­lje­nje te­olo­gi­jom. Ko­jih? Ima­mo ne­ko­li­ko te­olo­ških fa­kul­te­ta, ča­so­pi­sa, tri­bi­na i sl. Dru­go je pi­ta­nje ko­li­ko se ne­ke te­me i auto­ri že­le otva­ra­ti u hr­vat­skom te­olo­škom kon­tek­s­tu, ako se one i do­volj­no že­le pro­miš­lja­ti. Tek ta­da se mo­že otvo­ri­ti zdra­va, ne­de­ma­go­ška, su­rad­nja ins­ti­tu­ci­ja, te­olo­ga, re­vi­ja itd. Mis­lim da se je­dan te­olog, ko­joj god da sku­pi­ni pri­pa­da, mo­ra an­ga­ži­ra­ti u do­hva­ća­nju raz­li­či­tih na­či­na raz­miš­lja­nja ka­ko bi se iz­bje­gla afek­tiv­na auto­re­fe­ren­ci­jal­nost ko­ja on­da vi­še os­ta­je u ne­koj plaš­lji­voj sa­kris­ti­ji ne­go­li što iz­la­zi u pros­tor is­tin­skog slu­že­nja, ko­je je, uos­ta­lom, vi­tal­no mjes­to su­sre­ta, ako ho­će­mo i bo­gos­luž­ja. Što bi to zna­či­lo? Jed­na od važ­nih stva­ri ko­ju uvi­jek iz­no­va va­lja vjež­ba­ti jest gle­da­ti što net­ko go­vo­ri, a ne is­klju­či­vo iz ko­je po­jav­nos­ti pro­go­va­ra. Isus je bio čo­vjek ko­je­mu je bi­lo važ­no ‘što’, a tek on­da ‘tko’. Po­jav­nost je šup­lja ako ne­ma mu­dros­nog i pro­nic­lji­vog sa­dr­ža­ja. Te­olo­gi­ja se kroz po­je­din­ce u po­vi­jes­ti po­ka­za­la kao ona ko­ja se kr­va­vo zno­ji u druš­tvu ko­je­mu pri­pa­da (tu će­mo pro­na­ći i To­mu Ak­vin­sko­ga, Ga­li­lea, Mar­ti­na Lut­he­ra, La­gran­gea, Con­ga­ra itd.) Čes­ti­tam na­rav­no svim te­olo­zi­ma na an­ga­žma­nu, po­gla­vi­to oni­ma ko­ji nas­to­je u zno­ju li­ca svo­ga tra­že­njem is­ti­ne lo­mi­ti stvar­nost i svje­že je ko­mu­ni­ci­ra­ti dru­gi­ma. Je li te­olo­gi­ja zna­nost? Te­olo­gi­ja je sva­ka­ko zna­nost ko­ja pri­pa­da hu­ma­nis­tič­kom ok­vi­ru, a raz­li­či­to se tu­ma­či­la kroz po­vi­jest. Su­vre­me­ni te­ore­ti­ča­ri kri­tič­kog miš­lje­nja raz­la­žu da de­mons­tra­ti­van i dek­la­ra­ti­van na­čin po­uča­va­nja po­ma­lo od­la­zi u proš­lost te da va­lja ne­po­sred­no po­uča­va­ti vje­šti­ne kri­tič­kog miš­lje­nja. U tom smis­lu, te­olo­gi­ja, kao i dru­ge hu­ma­nis­tič­ke zna­nos­ti, tre­ba po­ti­ca­ti po­je­din­ca da pos­ta­ne mi­sa­oni stva­ra­telj – da ra­zvi­ja vlas­ti­te te pro­pit­ku­je ar­gu­men­te dru­gih lju­di, to iz­jas­ni go­vo­rom po­štu­ju­ći pra­vi­la miš­lje­nja te ko­ris­ti dos­tup­ne či­nje­ni­ce ka­ko bi ar­gu­ment bio snaž­ni­ji. No, do­la­zi do pro­ble­ma u ko­mu­ni­ka­ci­ji? Do­bra hu­ma­nis­tič­ka, a on­da i te­olo­ška na­obraz­ba kom­bi­ni­ra vjež­ba­nje u kom­plek­s­noj ana­li­zi s jas­nim vje­šti­na­ma ko­mu­ni­ci­ra­nja. Mis­lim da pro­blem u go­vo­ru o te­olo­gi­ji kao zna­nos­ti nas­ta­ne on­da ka­da joj se pri­go­vo­ri dog­ma­tič­nost pre­ma ko­joj ona

on­da pres­ta­je bi­ti znans­tve­na jer umjes­to da, eto, is­tra­žu­je ne­ke no­ve po­zi­ci­je, bra­ni već pos­to­je­će. Ova­kav ar­gu­ment ima sna­žan pre­ten­ci­ozan pri­zvuk, jer nam ne tre­ba te­olo­gi­ja da bi­smo bi­li na taj na­čin dog­ma­tič­ni – do­volj­no se npr. sje­ti­ti ne­kih dog­ma­tič­nih, ne­ri­jet­ko i ido­la­trij­skih na­či­na tu­ma­če­nja Aris­to­te­la, Be­et­ho­ve­na, Cho­pi­na i dr. u ko­ji­ma su po­je­din­ci­ma ‘pa­da­le gla­ve’ ako bi se drz­nu­li po­nu­di­ti ne­ko no­vo rje­še­nje. Kad smo već kod te­olo­gi­je, na te­olo­zi­ma je na­rav­no da te­olo­gi­ju spa­ša­va­ju od doj­ma pre­ten­ci­oz­nog vje­ro­na­uka. Je li te­olo­gi­ja nuž­no dio kon­fe­si­onal­nog te tre­ba li to­mu bi­ti ta­ko ako se pro­zi­va zna­noš­ću? Sva­ka oso­ba pro­go­va­ra iz ne­kog svog is­kus­tva, po­zi­ci­je, vje­ro­is­po­vi­jes­ti. Na­po­s­ljet­ku, to su stva­ri ko­je su je obli­ko­va­le, kao i je­zik, mjes­to ro­đe­nja, kon­tekst od­go­ja u vje­ri i sl. Bu­du­ći da sva­ka zna­nost po de­fi­ni­ci­ji te­ži jas­no­ći pris­tu­pa, me­to­di i svr­ho­vi­tos­ti vlas­ti­to­ga is­tra­ži­va­nja, ta­ko i te­olo­gi­ja, ko­ja sret­no ili ne­sret­no ima Bo­ga kao svo­je­vr­stan “ka­men spo­ti­ca­nja” u is­tra­ži­va­nju. Bu­du­ći da, eto, snaž­no vje­ru­jem u Bo­ga i nje­go­ve za­po­vi­je­di ar­ti­ku­li­ra­ne kroz, u ka­to­lič­kom slu­ča­ju, ka­te­ki­zam i dog­me, on­da mi je cilj da to bu­de na svim ra­zi­na­ma te ta­ko kao stu­dent te­olo­gi­je npr. idem pro­vje­ra­va­ti pra­vo­vjer­nost jed­nog pro­fe- so­ra umjes­to da bu­dem spre­man na no­va zna­nja i slu­šam pi­ta­nja ko­ja on pos­tav­lja. Za­mis­li­te stu­den­ta sto­ma­to­lo­gi­je ko­ji se na stu­di­ju ‘bo­ri’ pro­tiv pro­fe­so­ra go­vo­re­ći ka­ko je nje­go­va ba­ka uvi­jek go­vo­ri­la da se mno­ge stva­ri li­je­če, pri­mje­ri­ce, ra­ki­jom. Sli­ko­vit primjer… Pa­zi­te, ni­je pro­blem u te­olo­gi­ji kao tak­voj, već mo­že nas­ta­ti kod onih ko­ji se njo­me ba­ve iz afek­tiv­ne, po­čes­to i fun­da­men­ta­lis­tič­ke fo­te­lje vlas­ti­te kon­fe­si­je. Va­lja nam dak­le iz­bje­ga­va­ti fun­da­men­ta­li­zam ko­ji je opa­san zbog svog fron­tal­nog ni­je­ka­nja ulo­ge in­te­li­gen­ci­je u stva­ri­ma vje­re. U jed­nom zdra­vom aka­dem­skom kon­tek­s­tu, ta­kav pris­tup bio bi ve­oma ne­pris­to­jan te bi uka­zi­vao na aka­dem­sku ma­lo­gra­đan­šti­nu. No, ta pri­jet­nja vre­ba u svim zna­nos­ti­ma, ne sa­mo u te­olo­gi­ji. Na se­bi svoj­stven na­čin kon­fe­si­onal­na mo­že bi­ti i fi­lo­zo­fi­ja, so­ci­olo­gi­ja, psi­ho­lo­gi­ja itd. Ima li joj mjes­ta u jav­nom pros­to­ru i na ko­ji na­čin? Dr­žim da nam je uis­ti­nu po­treb­no zdra­vo kri­tič­ko miš­lje­nje iz­gra­đe­no na ar­gu­men­ta­tiv­nom na­či­nu stu­di­ra­nja u ko­je­mu stu­dent pro­miš­lja ne­ko­li­ko raz­li­či­tih po­zi­ci­ja i su­do­va te na­po­s­ljet­ku do­no­si vlas­ti­ti ar­gu­ment, po­go­to­vo ka­da se ra­di o druš­tve­nim i hu­ma­nis­tič­kim zna­nos­ti­ma. Re­pro­duk­ti­van i dek­la­ra­ti­van na­čin stu­di­ra­nja kao prt­lja­gu ne­ri­jet­ko po­ne­se afek­te i pre­dra­su­de pa se on­da vi­še pro­go­va­ra iz ne­kak­vih ‘uč­ma­lo-si­gur­nos­nih’ a ne proz­rač­nih i ino­va­tiv­nih po­zi­ci­ja. Ako se te­olog dek­la­ri­ra kao vjer­nik, a vjer­nik je onaj ko­ji že­li shva­ti­ti Bo­ga i nje­go­ve ri­je­či, on­da se sa­mo po se­bi na­me­će to da se in­ten­ziv­no bo­ri za is­ti­nu, i to do smr­ti, što je i bi­blij­ski is­kaz. Što on­da s dru­gi­ma, tj. raz­li­či­ti­ma? Ta bor­ba za is­ti­nu ne zna­či na­si­lje pre­ma dru­gi­ma zbog to­ga što sam 100 pos­to si­gu­ran da ju po­sje­du­jem, već je to za­jed­nič­ka bor­ba za is­ti­nu kroz di­ja­log s dru­gi­ma. Ne­ma is­ti­ne bez od­no­sa. Ako će­mo se po­igra­ti rječ­ni­kom obja­ve (za one ko­ji vje­ru­ju u nju), ne­ma is­ti­ne odoz­go ako ne­ma od­no­sa s Bo­gom (To­ra, Kur’an, Bi­bli­ja itd.). U sa­mom je cen­tru od­no­sa s tran­s­cen­dent­nim muč­no-kre­ativ­ni an­ga­žman s čo­vje­ko­vim iz­u­mi­ma i miš­lje­nji­ma. Vjer­nič­kim rječ­ni­kom iz­re­če­no, sam je Bog čo­vje­ku dao na­red­bu da ot­kri­va i ime­nu­je svi­jet. On­da to tre­ba i či­ni­ti rje­ša­va­njem za- da­ta­ka, a ne pu­kim man­tra­njem ak­si­oma i te­ore­ma. Ali, te­olo­gi­ja pro­po­vi­je­da ne­ke vri­jed­nos­ti ko­je ni­su mo­der­ne, ne idu uko­rak s glo­ba­li­zi­ra­nim svi­je­tom? Te­olo­gi­ja uka­zu­je na su­sret. To joj je mi­sa­ono i aka­dem­sko us­mje­re­nje. Sto­ga nuž­no mo­ra do­ći do su­sre­ta vi­še dis­ci­pli­na i mi­sa­onih svje­to­va ka­ko bi se iz­bje­gla po­gub­na po­la­ri­za­ci­ja ko­ja on­da to is­to us­mje­re­nje euta­na­zi­ra. Na­he­re­no je mis­li­ti da će nas eto svi pos­lu­ša­ti sa­mo za­to što mi mis­li­mo da je­di­ni ima­mo pra­vo. To se u lo­gi­ci zo­ve ar­gu­ment iz auto­ri­te­ta, ko­ji se uvi­jek is­pos­ta­vi kao vr­lo slab i ne­va­že­ći, sli­čan ono­me – ta­ko je jer mo­ja ma­ma ili ba­ka ta­ko go­vo­re. Te­olo­gi­ja zah­ti­je­va zre­lost, sa­mos­toj­nost i ma­njak stra­ha od te­ma ko­je no­se i dr­ma­ju glo­ba­li­zi­ra­ni svi­jet. Ne bi oci po­put Au­gus­ti­na, Am­bro­zi­ja, Ka­pa­do­ča­na i os­ta­lih bi­li to što je­su da ni­su ima­li zre­lost su­sre­ta s čo­vje­ko­vom miš­lju. Na kon­cu, sve­tog Do­mi­ni­ka je upra­vo su­sret s ra­di­kal­no druk­či­jim mo­ti­vi­rao da os­nu­je Red pro­po­vjed­ni­ka. Je­di­no kroz su­sret, di­ja­log, otvo­re­nost i su­rad­nju s dru­gim dis­ci­pli­na­ma te­olo­gi­ja mo­že pro­go­va­ra­ti su­vre­me­nom svi­je­tu jer je i sa­ma nje­gov dio. Ka­ko os­tva­ri­ti di­ja­log? Kao ‘dje­te­tu’ iz ok­sfor­d­skog sus­ta­va, svi­đa mi se stu­dij te­olo­gi­je za­miš­ljen kao ok­vir u ko­je­mu se su­sre­ću npr. ži­dov­s­tvo, kr­š­ćans­tvo, is­lam, bu­di­zam, hin­du­izam u svim svo­jim de­no­mi­na­ci­ja­ma i an­ga­žma­ni­ma. To su na­rav­no raz­li­či­te te­olo­gi­je ko­je omo­gu­ću­ju sna­žan su­sret i mjes­to pro­po­vi­je­da­nja, a ne omo­gu­ću­ju kon­fe­si­onal­nu pri­pad­nost i sna­gu ri­je­či ko­ja pro­go­va­ra. Stva­ra­nje proz­rač­ne mi­sa­one plat­for­me zna­či­lo bi i uče­nje su­sre­ta s os­ta­lim dis­ci­pli­na­ma, kao i pro­miš­lja­nje vlas­ti­te, i to pre­ma onoj već spo­me­nu­toj – do smr­ti se bo­ri za is­ti­nu. Ima­ju li te­olo­zi uop­će bu­duć­nost, tj. ko­ja su po­lja nji­ho­va dje­lo­va­nja? Te­olo­zi­ma je tra­jan po­ziv da pro­miš­lja­ju svi­jet dje­lu­ju­ći u raz­nim sek­to­ri­ma. Sve ono što im mo­že po­mo­ći u zdra­vom i objek­tiv­nom obli­ko­va­nju te­olo­ške mis­li. Is­to vri­je­di i za ostale zna­nos­ti u su­sre­tu s te­olo­gi­jom. Je­di­no ta­ko pos­to­ji bu­duć­nost u ‘ li­tur­gij­skom’ pros­to­ru svi­je­ta ko­ji lju­de s raz­nim vr­sta­ma stu­di­ja gur­ne u ne­što sa­svim de­se­to od ono­ga što su stu­di­ra­li.

Kao ‘di­je­te’ iz ok­sfor­d­skog sus­ta­va, svi­đa mi se stu­dij te­olo­gi­je kao ok­vir gdje se su­sre­ću ži­dov­s­tvo, is­lam, kr­š­ćans­tvo, bu­di­zam... Te­olo­gi­ja je hu­ma­nis­tič­ka zna­nost, a na te­olo­zi­ma je sva­ka­ko da je spa­ša­va­ju od doj­ma pre­ten­ci­oz­nog vje­ro­na­uka

O SVI­JE­TU Vjer­nič­kim rječ­ni­kom iz­re­če­no, sam je Bog čo­vje­ku dao na­red­bu da ot­kri­va i ime­nu­je svi­jet. On­da to tre­ba i či­ni­ti rje­ša­va­njem za­da­ta­ka, a ne pu­kim man­tra­njem ak­si­oma i te­ore­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.