I Hr­va­ti i Sr­bi imat će ko­ris­ti od dek­la­ra­ci­je

Vecernji list - Hrvatska - - Ak­tu­al­no - Pi­še: BRA­NI­MIR BRA­DA­RIĆ Ka­ra­kaš) (Ber­nard

Dek­la­ra­ci­ja o una­pre­đe­nju od­no­sa i rje­ša­va­nju otvo­re­nih pi­ta­nja iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je ko­ju su pot­pi­sa­li Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić i Alek­san­dar Vu­čić re­zul­ti­rat će odre­đe­nim na­pret­kom u od­no­si­ma dvi­ju dr­ža­va. Taj na­pre­dak pri­je sve­ga tre­ba­li bi osje­ti­ti Sr­bi ko­ji ži­ve u Hr­vat­skoj i Hr­va­ti ko­ji ži­ve u Sr­bi­ji. Re­al­no je za oče­ki­va­ti da će odre­đe­na pra­va i zah­tje­ve, o ko­ji­ma pred­stav­ni­ci SDSS-a go­vo­re go­di­na­ma, sa­da hr­vat­ski Sr­bi mo­ći lak­še os­tva­ri­ti. Is­to mo­gu oče­ki­va­ti i Hr­va­ti ko­ji ži­ve u Sr­bi­ji, a ko­ji ta­ko­đer već niz go­di­na ni­su mo­gli os­tva­ri­ti ne­ka od os­nov­nih ma­njin­skih pra­va. Vu­čić je, u sti­lu Vla­di­mi­ra Pu­ti­na, to od­mah de­mons­tri­rao is­to­ga da­na ka­da je iz­dao na­log da se asfal­ti­ra­ju ne­ke uli­ce u Ta­van­ku­tu, se­lu ko­je je ve­ći­nom nas­ta­nje­no Hr­va­ti­ma, kao i ka­da je za­tra­žio da po­kra­jin­ske vlas­ti upla­te odre­đe­ni iz­nos za po­tre­be Hr­vat­ske ri­je­či. Slič­ne ko­ra­ke usko­ro mo­gu oče­ki­va­ti i Sr­bi iz Hr­vat­ske. Jam­ci tih du­go­oče­ki­va­nih bo­ljih i kva­li­tet­ni­jih od­no­sa Hr­vat­ske i Sr­bi­je bit će Gra­bar-Ki­ta­ro­vić i Vu­čić, ali i go­to­vo si­gur­no služ­be­ni Bruxel­les. Na­ime, ko­li­ko god se dvo­je dr­žav­ni­ka tru­di­lo objas­ni­ti da su pot­pi­si­va­nje dek­la­ra­ci­je sa­mi ini­ci­ra­li, prev­la­da­va miš­lje­nje da je pre­sud­nu ulo­gu u sve­mu to­me ipak imao Bruxel­les ko­je­mu je dos­ta pre­pu­ca­va­nja služ­be­nog Be­ogra­da i Za­gre­ba, blo­ka­da gra­nič­nih pri­je­la­za, itd. EU že­li do­bre i kva­li­tet­ne od­no­se Hr­vat­ske i Sr­bi­je, ko­je svi sma­tra­ju kra­ljež­ni­com Bal­ka­na. Me­đu­tim, ne­ka osjet­lji­va i otvo­re­na pi­ta­nja i da­lje će ote­ža­va­ti od­no­se iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je, pri če­mu se ne smi­ju za­bo­ra­vi­ti ni dnev­no-po­li­tič­ke po­tre­be po­li­ti­ča­ra. Ti­je­kom svog ve­li­kog te­le­vi­zij­skog in­ter­v­jua ko­ji je dao proš­log tjed­na, re­pu­bli­kan­ski pred­sjed­nič­ki kan­di­dat Do­nald Trump obru­šio se na Hil­lary Clin­ton op­tu­žu­ju­ći je da je kri­va za sve ono što se do­ga­đa na Bli­skom is­to­ku jer je upra­vo ona uvuk­la SAD u rat u Ira­ku i ru­še­nje Sa­da­ma Hu­se­ina, što je do­ve­lo Arap­sko pro­lje­će i IS­IL. – Sve je bi­lo u nje­zi­noj kri­voj pro­cje­ni, po­du­pr­la je rat u Ira­ku svim si­la­ma. Ja sam, s dru­ge stra­ne, od po­čet­ka bio pro­tiv tog an­ga­žma­na – us­t­vr­dio je Trump. Ovo je jed­na od naj­ve­ćih ne­is­ti­na ko­je je Trump iz­nio o svo­joj pro­tu­kan­di­dat­ki­nji na iz­bo­ri­ma jer je Hil­lary Clin­ton bi­la me­đu naj­žeš­ćim kri­ti­ča­ri­ma in­ter­ven­ci­je pro­tiv Sa­da­ma Hu­se­ina. Ti­je­kom 2002. jav­no je tra­ži­la od Bu­sho­ve ad­mi­nis­tra­ci­je da se ko­ris­ti di­plo­ma­ci­jom, a da pri­jet­nja ra­tom bu­de tek po­s­ljed­nji iz­bor. Tra­ži­la je da se rat­na op­ci­ja u ob­zir uz­me tek ako Irak za­bra­ni pris­tup in­s­pek­to­ri­ma UN-a. S dru­ge stra­ne, Do­nald Trump ni­je imao ni­šta pro­tiv in­ter­ven­ci­je u Ira­ku, po­ka­zu­ju nje­go­vi in­ter­v­jui ko­je je dao u to vri­je­me, a tek je bla­go kri­ti­zi­rao in­ter­ven­ci­ju ti­je­kom 2004. go­di­ne, du­go na­kon sa­me inva­zi­je.

Vu­čić je, u sti­lu Pu­ti­na, od­mah na­re­dio da se asfal­ti­ra­ju uli­ce u se­lu s Hr­va­ti­ma Do­nald Trump ni­je imao ni­šta pro­tiv svr­ga­va­nja Sa­da­ma, po­ka­zu­ju in­ter­v­jui iz tog vre­me­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.