An­drej Plen­ko­vić

Kan­di­dat za no­vog še­fa HDZ-a unu­tar svo­je stran­ke ima opo­nen­te, ali i lo­bis­te

Vecernji list - Hrvatska - - Portret - Pi­še: IVI­CA RA­DOŠ

“Za nas je on naj­bo­lje rje­še­nje. Po­to­nut će­mo na iz­bo­ri­ma ako iz­a­be­re­mo ne­ko­ga ne­do­ras­log”

An­drej Plen­ko­vić (46) po­ne­kad zna svra­ti­ti u pe­če­njar­ni­cu poz­na­tu kao “Tro­vač” u Ili­ci, bli­zu Tr­ga Fran­cu­ske Re­pu­bli­ke u Za­gre­bu. Ži­vi na Vr­hov­cu pa za­što ne bi po­ne­kad, us­put, na­ru­čio će­vap­či­će kod kul­t­no­ga “Tro­va­ča”. Am­bi­ci­oz­ni hr­vat­ski di­plo­mat, Plen­ko­vić je pr­vi ob­z­na­nio da že­li pos­ta­ti no­vi pred­sjed­nik HDZ-a i vo­đa des­ni­ce. Či­nje­ni­ca da je Plen­ko­vić pri­hvat­lji­vo i umi­ve­no li­ce HDZ-a da­je mu ve­li­ke šan­se da os­tva­ri svoj na­um. Me­đu­tim, us­pi­je li, tek ta­da ga če­ka­ju pro­ble­mi u stran­ci zbog snaž­ne opor­be. – To je opor­ba ko­ja se ne mo­že po­mi­ri­ti s efek­tiv­nim, stvar­nim nes­tan­kom svo­ga po­li­tič­kog utje­ca­ja ko­ji bi tre­bao nes­ta­ti s po­li­tič­kim od­la­skom Ka­ra­mar­ka. U nji­ho­voj psi­ho­lo­škoj she­mi je kons­tan­ta da mo­ra­ju i pos­li­je Ka­ra­mar­ka op­s­ta­ti po­li­tič­ki, a da bi op­s­ta­li ugro­ža­va ih An­drej Plen­ko­vić i nje­go­vi men­to­ri – ka­že Vla­di­mir Šeks, po­li­tič­ki pro­mo­tor mla­dog Plen­ko­vi­ća. Ako se pos­to­je­ća po­li­tič­ka gar­ni­tu­ra u HDZ-u, sma­tra Šeks, re­ge­ne­ri­ra kroz lis­te zas­tup­ni­ka za bu­du­ći Sa­bor, od­nos­no ako op­s­ta­ne ve­ći­na sa­daš­njih mi­nis­ta­ra, zas­tup­ni­ka i čla­no­va Pred­sjed­niš­tva ko­ji će Plen­ko­vi­ću dik­ti­ra­ti lis­te – on­da se HDZ-u lo­še pi­še. – Oni šti­te svo­je vlas­ti­te po­li­tič­ke i osob­ne po­zi­ci­je i vr­lo će se te­ško to­ga odre­ći jer sva­ki član Pred­sjed­niš­tva, pot­pred­sjed­nik, član Sre­diš­njeg od­bo­ra, zas­tup­nik, te­ško će se po­mi­ri­ti s či­nje­ni­com da je on taj ko­ji mo­ra oti­ći i da je po­li­tič­ki uteg za HDZ. No s tim ute­zi­ma HDZ ne­ma šan­su na bu­du­ćim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma – objaš­nja­va Šeks. No, tko je An­drej Plen­ko­vić ko­ji je ušao u utr­ku za čel­nog čo­vje­ka HDZ-a? Plen­ko­vić je ro­đen 1970. i vu­če dal­ma­tin­ske ko­ri­je­ne i po ocu i po maj­ci. Maj­ka Vje­kos­la­va, ro­đe­na Ra­os, Ma­ka­ran­ka je. Kao ugled­ni in­ter­nist kar­di­olog ra­di­la je ne­koć u Voj­noj bol­ni­ci (No­voj bol­ni­ci) u Du­bra­vi. Kad je JNA na­pus­ti­la No­vu bol­ni­cu, da­la je obol u or­ga­ni­za­ci­ji KB-a Du­bra­va. A Ma­rio Plen­ko­vić, An­dre­jev otac, ro­đen je u Svir­ču na oto­ku Hva­ru. Iz ro­da je ko­jem pri­pa­da­ju i poz­na­ti vi­na­ri Plen­ko­vi­ći s Hva­ra, ali ni­su obi­telj, ne­go ro­đa­ci. Ma­rio Plen­ko­vić bio je sve­uči­liš­ni pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih zna­nos­ti, pre­da­vao je struč­ne ko­le­gi­je na stu­di­ju no­vi­nar­stva. U vri­je­me so­ci­ja­liz­ma ni­je pri­pa­dao vla­da­ju­ćim ko­mu­nis­tič­kim struk­tu­ra­ma, ali je ra­dio raz­ne pos­lo­ve. Me­đu os­ta­lim, bio je sa­vjet­nik Jo­si­pu Gru­bi­ši­ću Ća­bi, jed­nom od moć­nih di­rek­to­ra Ra­dio Za­gre­ba. Po­sve­tio se aka­dem­skoj ka­ri­je­ri. Plen­ko­vi­ćev otac se na­ime još 80-ih ba­vio te­ori­jom PR-a, ko­mu­ni­ko­lo­gi­jom, me­di­ji­ma i to­me slič­no. – Na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih zna­nos­ti pri­pa­da­li smo pro­hr­vat­skoj stru­ji. Ma­rio je do­mo­ljub i Hr­vat – ka­že Zdrav­ko To­mac. Ma­rio Plen­ko­vić je­dan je od ute­me­lji­te­lja ko­mu­ni­ko­lo­gi­je na Gra­fič­kom fa­kul­te­tu Sve­uči­li­šta u Za­gre­bu na ko­je­mu je i da­nas vo­di­telj ka­te­dre za ko­mu­ni­ko­lo­gi­ju i re­dov­ni pro­fe­sor in­for­ma­cij­skih zna­nos­ti u traj­nom zva­nju. Nje­gov sin je­di­nac An­drej, ka­ko se to već ka­že, ušao je kroz vra­ta ko­ja mu je otac ši­rom otvo­rio. Is­ko­ris­tio je pri­li­ku.

Igrao u tri ko­šar­ka­ška klu­ba

An­drej Plen­ko­vić os­nov­nu je ško­lu za­vr­šio na Jor­da­nov­cu, a pos­li­je je po­ha­đao Obra­zov­ni cen­tar za je­zi­ke. Ta se ško­la, iz­uz­mu li se ide­olo­ški pred­me­ti, mo­že us­po­re­di­ti s da­naš­njom je­zič­nom gim­na­zi­jom. Bio je mar­ljiv i da­ro­vit uče­nik. Po­seb­no su mu do­bro iš­li je­zi­ci – fran­cu­ski, ta­li­jan­ski, en­gle­ski i nje­mač­ki. Uz uče­nje, u slo­bod­no vri­je­me ba­vio se ko­šar­kom. Igrao je u KK Mak­si­mir, KK Cen­tar i KK Čr­no­me­rec. Stu­dij pra­va Plen­ko­vić je upi­sao 1988. i za­vr­šio ga u ro­ku, 1993. Di­plo­mi­rao je kod pro­fe­so­ri­ce Ni­ne Va­jić, sut­ki­nje Europ­skog su­da za ljud­ska pra­va u Stra­sbo­ur­gu, i to na te­mu ins­ti­tu­ci­ja Eu­rop­ske za­jed­ni­ce. Za vri­je­me stu­di­ja, po­čet­kom ra­ta, ra­dio je kao pre­vo­di­telj u Pro­ma­trač­koj mi­si­ji Eu­rop­ske za­jed­ni­ce u RH, či­me je ste­kao go­le­mo iskus­tvo. Ta­ko se Plen­ko­vić mla­đi, po­sred­nim pu­tem kao stu- Plen­ko­vić je sa sta­ja­li­šta hr­vat­skog po­li­tič­kog i jav­nog mni­je­nja čo­vjek bez ikak­vih re­po­va, što je vr­lo bit­no. Dru­go, ima pot­po­ru i ra­zu­mi­je­va­nje Eu­rop­ske puč­ke stran­ke – ka­že Vla­di­mir Šeks dent, za­in­te­re­si­rao za eu­rop­ske te­me. Do­gu­rao je čak do mjes­ta pred­sjed­ni­ka Eu­rop­ske udru­ge stu­de­na­ta pra­va (ELSA) u Za­gre­bu, na­kon če­ga je bio i pred­sjed­nik Me­đu­na­rod­nog od­bo­ra is­te or­ga­ni­za­ci­je u Bruxel­le­su. Kao stu­dent is­ko­ris­tio je sve pri­li­ke ko­je su mu se nu­di­le. Stu­dent­sku prak­su je, pri­mje­ri­ce, oba­vio u lon­don­skom od­vjet­nič­kom ure­du Step­hen­son Harwo­od, a bio je i na sta­žu u Eu­rop­skoj puč­koj stran­ci što je, vje­ro­jat­no, bi­lo pre­sud­no da se dva­de­se­tak go­di­na pos­li­je pri­klju­či HDZ-u ko­ji pri­pa­da toj po­li­tič­koj obi­te­lji. Plen­ko­vi­će­va di­plo­mat­ska ka­ri­je­ra ne­ra­ski­di­vo je ve­za­na uz nje­go­vu na­obraz­bu i ško­lo­va­nje. Na Prav­nom fa­kul­te­tu išao je na pos­li­je­di­plom­ski stu­dij me­đu­na­rod­nog pra­va te obra­nio ma­gis­te­rij kod Bu­dis­la­va Vu­ka­sa, su­ca na Me­đu­na­rod­nom su­du za pra­vo mo­ra u Ham­bur­gu. Ka­ko je na­kon me­đu­na­rod­nog priz­na­nja Hrvatska pri­pre­ma­la di­plo­mat­sku ofen­zi­vu ra­di os­lo­bo­đe­nja zem­lje od sr­p­ske oku­pa­ci­je, Mi­nis­tar­stvo vanj­skih pos­lo­va bi­lo je u po­tra­zi za mla­dim i uče­nim prav­ni­ci­ma. Ivan Ši­mo­no­vić, za­mje­nik mi­nis­tra vanj­skih pos­lo­va Ma­te Gra­ni­ća, imao je za­da­tak da oku­pi mla­du eki­pu ko­ja do­bro poz­na­je me­đu­na­rod­no pra­vo i poz­na­je je­zi­ke. Ta­ko je An­drej Plen­ko­vić upao u Odjel za eu­rop­ske in­te­gra­ci­je Mi­nis­tar­stva vanj­skih pos­lo­va. Po toj os­no­vi u MVP-u je po­sao do­bio i Zo­ran Mi­la­no­vić. No, am­bi­ci­oz­ni i ra­diš­ni Plen­ko­vić za sa­mo go­di­nu da­na pos­tao je vo­di­telj Ši­mo­no­vi­će­va ure­da, na­kon če­ga je ra­dio u Odje­lu za ana­li­ti­ku: pi­sao po­li­tič­ke ana­li­ze i go­vo­re za vi­so­ke duž­nos­ni­ke MVP-a. – Po­zvan je ra­di svo­jih kva­li­te­ta, vr­lo br­zo se uoči­lo da je iz­van­pro­sje­čan di­plo­mat. Od­lič­no se sna­la­zi, br­zo za­klju­ču­je, us­pos­tav­lja kon­tak­te. On je do­šao do ran­ga sa­vjet­ni­ka mi­nis­tra upra­vo zbog svo­jih pro­fe­si­onal­nih ka­pa­ci­te­ta i kva­li­te­ta – pri­ča je­dan od biv­ših mi­nis­ta­ra, da­nas po­seb­ni sa­vjet­nik pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić. Plen­ko­vić je sa sa­mo 30 go­di­na, 1997., ime­no­van za na­čel­ni­ka Odje­la za eu­rop­ske in­te­gra­ci­je gdje se za­dr­žao če­ti­ri go­di­ne. To mu je mjes­to omo­gu­ći­lo da bu­de za­mje­nik glav­nog taj­ni­ka u or­ga­ni­za­ci­ji poz­na­tog Za­gre­bač­kog sum­mi­ta 2000. kad su se oku­pi­li še­fo­vi dr­ža­va i vla­da čla­ni­ca Eu­rop­ske uni­je i dr­ža­va ju­go­is­toč­ne Eu­ro­pe. No, te go­di­ne mla­di Plen­ko­vić bio je i vo­di­telj iz­bor­nog sto­že­ra pred­sjed­nič­kom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.