Dje­ca sa se­la tre­ba­ju bi­ti ge­ni­jal­ci da bi dos­ti­gla pro­sječ­ne vrš­nja­ke iz gra­do­va

U ru­ral­nim na­se­lji­ma u star­tu su za­ki­nu­ti - ne­ma­ju obra­zov­ni pred­škol­ski sus­tav

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Sa­mo 16% uče­ni­ka ru­ral­nog po­dri­je­tla ima oba ro­di­te­lja sa stal­nim pri­ho­di­ma na­su­prot 41% odras­lih u ur­ba­nim na­se­lji­ma Di­ja­na Ju­ra­sić i Su­za­na Le­pan Šte­fan­čić Ni­jed­no druš­tvo ne obo­ga­ću­ju sa­mo oni ko­ji su u od ro­đe­nja bi­li pov­la­šte­ni ne­go us­pon onih ko­ji to ni­su, ko­ji zna­ju što zna­či uz­di­za­ti se s dna druš­tve­ne ljes­tvi­ce pre­ma vr­hu i ko­ji su in­te­lek­tu­al­na sol druš­tva. Za­mis­li­mo sa­mo svi­jet bez Ni­ko­le Tes­le i svih na­ših vr­hun­skih znans­tve­ni­ka i umjet­ni­ka po­tek­lih iz ru­ral­nih po­dru­čja, iz ne­ima­šti­ne od ko­je ih je spa­si­lo obra­zo­va­nje. Na­ža­lost, ras­lo­ja­va­nje u Hr­vat­skoj sa­mo se po­ve­ća­va pa obra­zov­ni jaz iz­me­đu dje­ce sa se­la i iz gra­do­va pos­ta­je sve ve­ći. Sa­mo 9% uče­ni­ka iz sla­von­skih se­la po­ha­đa gim­na­zi­je, a njih čak 41% stru­kov­ne tro­go­diš­nje ško­le, dok 37,1% grad­ske dje­ce za­vr­ša­va gim­na­zi­je, a njih tek pe­ti­na tro­go­diš­nje stru­kov­ne ško­le. Sa­mo 41 pos­to uče­ni­ka sa se­la na­mje­ra­va stu­di­ra­ti, a njih čak 69% iz gra­do­va. Za dvi­je tre­ći­ne uče­ni­ka ur­ba­nog po­dri­je­tla po­dra­zu­mi­je­va se da će stu­di­ra­ti kao i za sa­mo tre­ći­nu dje­ce iz ru­ral­nih po­dru­čja.

Te­ško pre­živ­lja­va­nje

Po­ka­za­lo je to is­tra­ži­va­nje so­ci­olo­gi­nje Ol­gi­ce Kle­pač na re­pre­zen­ta­tiv­nom uzor­ku 439 ma­tu­ra­na­ta tro­go­diš­njih i če­tve­ro­go­diš­njih sred­njih ško­la iz Sla­vo­ni­je 2014., a objav­lje­no sa­da u znans­tve­nom ča­so­pi­su So­ci­olo­gi­ja i pros­tor u ra­du “Na­mje­ra stu­di­ra­nja uče­ni­ka raz­li­či­tog re­zi­den­ci­jal­nog po­dri­je­tla – ka­pi­ta­li i sim­bo­lič­ka vri­jed­nost obi­te­lji i za­jed­ni­ca odras­ta­nja”. U hr­vat­skim uvje­ti­ma te­ško da je do­volj­no os­ta­ti sa­mo na stru­kov- noj ško­li s ko­jom će pre­živ­lja­va­ti, ili bi­ti pri­si­lje­ni na is­e­lja­va­nje ili se­zon­ski rad na mo­ru. Sa­mo 12% dje­ce sa se­la ima vi­so­ko­obra­zo­va­nog ro­di­te­lja, a njih tre­ći­na iz gra­do­va. Sa­mo 16% uče­ni­ka ru­ral­nog po­dri­je­tla ima oba ro­di­te­lja sa stal­nim pri­ho­di­ma na­su­prot 41% odras­lih u ur­ba­nim na­se­lji­ma, a čak 28% ima oba ro­di­te­lja bez stal­nih pri­ho­da na­su­prot 15% uče­ni­ka iz gra­do­va. Stu­di­ra­nje za dje­cu sa se­la zna­či i ve­ći tro­šak zbog pre­se­lje­nja iz sre­di­ne za ko­ju su, ka­ko je po­ka­za­lo is­tra­ži­va­nje, i emo­ci­onal­no ve­za­ni.

Pro­sječ­ni za­vr­ša­va­ju fa­kul­tet

U ru­ral­nim na­se­lji­ma iz­ra­že­ni­je je ro­di­telj­sko po­ti­ca­nje dje­ce ko­ja po­ha­đa­ju stru­kov­ne ško­le da se što pri­je za­pos­le. Ma­tu­rant (18) iz se­la Sa­ma­to­va­ca sla­že se da je ma­li pos­to­tak stu­de­na­ta sa se­la po­ve­zan s lo­ši­jom fi­nan­cij­skom si­tu­aci­jom nji­ho­vih obi­te­lji. Pla­ni­ra stu­di­ra­ti, a ne us­pi­je li upi­sa­ti stu­dij, op­ci­ja mu je i od­la­zak na rad u ino­zem­s­tvo. Pri­ja­vio se za auto­ma­ti­ku na osječ­kom ETF-u. – Sa­mo za pri­je­voz iz Sa­ma­to­va­ca do Osi­je­ka i na­trag tre­ba mi mje­seč­no 300 do 400 ku­na – ka­že 18-go­diš­njak ko­ji že­li os­ta­ti ano­ni­man. Otac mu je za­pos­len, maj­ka je go­di­nu da­na bez pos­la, a obo­je ga po­ti­ču na stu­di­ra­nje. No sred­nja je ško­la fi­nan­cij­ski, do­da­je, još i iz­dr­ž­lji­va, a za stu­dij će ipak mo­ra­ti i sam ra­di­ti, ba­rem lje­ti. Is­kre­no ka­že: “Bri­ne me ta po­zi­ci­ja, ote­ža­va mi os­tva­re­nje mo­jih ci­lje­va i am­bi­ci­ja”. Pro­fe­sor so­ci­jal­ne po­li­ti­ke Goj­ko Be­žo­van is­ti­če da su u hr­vat­skim pri­li­ka­ma sa­mo­ra­zum­lji­ve či­nje­ni­ce da si­ro­maš­tvo pos­ta­je re­gi­onal­ni fe­no­men. – Dje­ca ko­ja ži­ve na se­li­ma, da­lje od grad­skih na­se­lja, i ne­ma­ju po­za­di­nu vi­so­ko­obra­zo­va­nih ro­di­te­lja da­nas ima­ju ma­le šan­se za vi­so­ko obra­zo­va­nje. Od­ma­le­na su u lo­ši­joj po­zi­ci­ji jer ni­su uklju­če­ni u obra­zo­va­ni pred­škol­ski sus­tav i, ako ne­ma­ju po­ti­caj­nu oko­li­nu, ako im obi­telj ne­ma dos­tat­ne pri­ho­de, odus­ta­ju od ško­lo­va­nja. Osob­no sam bio svje­do­kom ka­da ro­di­te­lji, ima­ju­ći u vi­du ma­te­ri­jal­ne ne­mo­guć­nos­ti, ogra­ni­ča­va­ju obra­zov­ne as­pi­ra­ci­je dje­ce – go­vo­ri Be­žo­van. Ne bi se, ka­že, smje­lo sti­pen­di­ra­ti sa­mo iz­vr­s­ne stu­den­te jer je iz­vr­s­nost da­nas po­sre­do­va­na kul­tur­nim i ma­te­ri­jal­nim na­s­ljed­stvom, a za­bo­ra­vi­lo se na pro­sječ­ne. Sto­ga pro­sječ­na dje­ca iz gra­do­va da­nas za­vr­ša­va­ju fa­kul­te­te, a pro­sječ­ni dje­ca sa se­la ne. Ka­ko za­klju­ču­je Be­žo­van, oni ko­ji ima­ju no­vac dje­cu ša­lju na pri­vat­ne fa­kul­te­te i, ako ima­ju po­li­tič­ku moć, mo­gu im osi­gu­ra­ti po­sao. A dje­ca sa se­la tre­ba­ju bi­ti vi­še no ikad pri­je ge­ni­jal­ci da bi do­se­gla po­zi­ci­ju pro­sječ­ne dje­ce iz gra­do­va.

Iz­vr­s­nost u stu­de­na­ta da­nas je po­sre­do­va­na kul­tur­nim i ma­te­ri­jal­nim na­s­ljed­stvom

Sa­mo de­vet pos­to uče­ni­ka iz sla­von­skih se­la po­ha­đa gim­na­zi­je

Vi­dio sam ka­ko ro­di­te­lji, zbog ne­dos­tat­ka nov­ca, ogra­ni­ča­va­ju obra­zov­ne as­pi­ra­ci­je svo­je dje­ce GOJ­KO BE­ŽO­VAN pro­fe­sor so­ci­jal­ne po­li­ti­ke

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.