Mo­ra li ge­ni­je une­sre­ći­ti lju­de ko­ji ga naj­vi­še vo­le?

Ši­li u “Ča­rob­nja­ku” ser­vi­ra po­vi­jest pro­vu­če­nu kroz ma­štu, a Li­je­še­vić to re­ži­ra de­mis­ti­fi­ci­ra­ju­ći sam te­atar

Vecernji list - Hrvatska - - Kultura - Bo­ja­na Ra­do­vić bo­ja­na.ra­do­vic@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Vi­dje­li smo ne­vje­ro­jat­no zre­lo dje­lo mla­dog sr­p­skog dra­ma­ti­ča­ra, pri­ču o ži­vo­tu ve­li­kog Tho­ma­sa Man­na ko­jeg glu­mi Sa­ša Tor­la­ko­vić

Ljet­ne no­ći Te­atra Exit po­če­le su u uto­rak. Na ža­lost, ne u Mu­ze­ju za umjetnost i obrt, ne­go u sa­mom Exi­tu, ali pro­mje­na lo­ka­ci­je u zad­nji tre­nu­tak de­fi­ni­tiv­no ni­je uma­nji­la uži­tak u “Ča­rob­nja­ku”, pred­sta­vi Na­rod­nog po­zo­ri­šta iz Som­bo­ra, dra­mi Fe­do­ra Ši­li­ja u re­ži­ji Bo­ri­sa Li­je­še­vi­ća.

Za­da­tos­ti ge­ni­ja i nje­gov ego

“Ča­rob­njak” je pri­ča ko­ja sli­je­di ži­vot Tho­ma­sa Man­na, ali ni­po­što ne nje­go­va bi­ogra­fi­ja. Vi­dje­li smo za­pra­vo ne­vje­ro­jat­no zre­lo dje­lo mla­dog sr­p­skog dra­ma­ti­ča­ra (Ši­li je ro­đen je 1983. go­di­ne, di­plo­mi­rao je 2006., “Ča­rob­njak” je pre­mi­je­ru imao 2013.) u ko­jem kroz ne­ke po­vi­jes­ne či­nje­ni­ce iz Man­no­ve bi­ogra­fi­je za­pra­vo de­kons­tru­ira sam umjet­nič­ki čin. On se ba­vi za­da­tos­ti­ma ge­ni­ja, ali i egom ve­li­kog pis­ca. Ba­vi se na­či­ni­ma na ko­je nje­go­va ge­ni­jal­nost une­sre­ću­je lju­de ko­ji ga naj­vi­še vo­le. Li­je­še­vić tu hra­bru pri­ču, ko­ja me­đu os­ta­lim tek jed­nom re­če­ni­com (“Čo­vjek mo­ra bi­ti gos­po­dar svo­jih na­go­na”) pro­pi­tu­je i sklo­nos­ti ko­je skri­va autor “Smr­ti u Ve­ne­ci­ji”, re­ži­ra slu­že­ći se de­kons­truk­ci­jom ilu­zi­ja. Na sa­mom po­čet­ku pred­sta­ve na sce­ni je Sve­to­zar Cvet­ko­vić, u tra­pe­ri­ca­ma, ma­ji­ci... Dok ski­da “ci­vil­ku” i odi­je­va kos­tim u ko­jem je Go­et­he, ali i Man­nov iz­da­vač, uvo­di pu­bli­ku u pri­ču o čo­vje­ku ko­ji je za Ši­li­ja de­fi­ni­tiv­no naj­ve­ći pi­sac (ne samo) 20. sto­lje­ća.

Bez ne­po­treb­nog ci­fra­nja

Sli­ke iz nje­go­va ži­vo­ta, nje­go­ve lju­ba­vi, ne­do­umi­ce i čež­nje, bli­sko su po­ve­za­ne s do­ga­đa­ji­ma ko­ji su odre­di­li nje­mač­ku po­vi­jest. Dok mu iz­as­la­nik sa­mog Hi­tle­ra u Švi­car­skoj nu­di po­vra­tak u Nje­mač­ku, Mann se jas­no odre­đu­je pre­ma na­ciz­mu. No, Ši­li i ov­dje pos­tav­lja zam­ku po­vi­jes­ti sa­moj: je li taj mla­dić uteg­nut u na­cis­tič­ku uni­for­mu sin ko­jeg je Mann imao s je­di­nom že­nom ko­ja je bi­la nje­go­va lju­bav­na fas­ci­na­ci­ja iz naj­ra­ni­je mla­dos­ti? Te i tak­ve “udi­ce” ko­je je Ši­li raz­ba­cao po ci­je­lom “Ča­rob­nja­ku” Li­je­še­vić na­gla­ša­va slu­že­ći se – jed­nos­tav­noš­ću. Sve je ov­dje na­oko jed­nos­tav­no, li­še­no ne­po­treb­nog te­atar­skog ci­fra­nja, ali je upra­vo zbog to­ga ne­vje­ro­jat­no po­ti­caj­no za pu­bli­ku sa­mu. Ovo je te­atar­ski po­ti­caj da se iz­no­va vra­ti­mo Man­nu, a auto­ro­ve i re­da­te­lje­ve za­mis­li sjaj­no sli­je­de svi glum­ci, pre­dvo­đe­ni Sa­šom Tor­la­ko­vi­ćem, ko­ji upra­vo na­či­nom na ko­ji glu­mi dis­tan­ci­ra­nog pis­ca snaž­no na­gla­ša­va tu bor­bu obič­nog i “bo­gom da­nog” u ži­vo­tu ve­li­ka­na.

Eki­pa “Ča­rob­nja­ka”: Ra­do­je Ču­pić, Sa­ša Tor­la­ko­vić, Ta­tja­na Šan­ta, Sve­to­zar Cvet­ko­vić i Mar­ko Mar­ko­vić

De­kons­truk­ci­ja ilu­zi­je i te­atra Na sa­mom po­čet­ku pred­sta­ve Sve­to­zar Cvet­ko­vić ski­da “ci­vil­ku” i pos­ta­je lik u “Ča­rob­nja­ku”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.