Opa­san trend iz Ame­ri­ke: Što se uop­će smi­je re­ći

Na Har­var­du su stu­den­ti pra­va tra­ži­li da se iz pro­gra­ma iz­ba­ci za­kon o si­lo­va­nju ka­ko žr­tve ne bi do­ži­vje­le tra­umu

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Na­pi­sa­la Ju­li­en­ne Bu­šić Pre­ve­la Ma­ja Tan­čik

Ako se trend ne za­us­ta­vi, mla­di će ho­da­ti uoko­lo u ba­lo­ni­ma ka­ko bi bi­li za­šti­će­ni u slu­ča­ju da do­đu u do­dir s dru­ga­či­jim miš­lje­njem, ka­že je­dan pro­fe­sor iz SAD-a U da­naš­njem svi­je­tu po­mah­ni­ta­le po­li­tič­ke ko­rek­t­nos­ti, ka­da smo pri­si­lje­ni pom­no bi­ra­ti sva­ku ri­ječ ka­ko ne bi­smo “po­vri­je­di­li tu­đe osje­ća­je” ili “oži­vje­li tra­ume iz proš­los­ti”, utješ­no je zna­ti da ipak pos­to­ji iz­laz iz tak­ve men­tal­ne lu­đač­ke ko­šu­lje. Grč­ki fi­lo­zo­fi to opi­su­ju kao euda­imo­nia, sma­nje­nu pri­vr­že­nost ne­pos­to­ja­nim po­če­li­ma ovo­ga svi­je­ta, ili sta­nje ko­je na­zi­va­ju ata­raxia, “li­še­nost od tje­sko­be”. La­ič­ki re­če­no, za­što bi­smo se­bi do­pus­ti­li da nas uz­ne­mi­ra­va ne­što što se ne­pres­ta­no mi­je­nja? Pri­ja­te­lji­ca će vam danas udi­je­li­ti kom­pli­ment, a su­tra vas mo­žda is­kri­ti­zi­ra­ti. Pro­fe­sor će vam, sva je pri­li­ka, iz­re­ći ne­ku ne­ugod­nu pri­mjed­bu. Za­što do­pus­ti­ti da vam to sme­ta? To je tek iz­vanj­ski, pro­mje­njiv ele­ment ko­ji ne­ma ni­kak­ve ve­ze s VA­MA osob­no. Ka­ko je mu­dro re­kao sto­ič­ki fi­lo­zof Epik­tet: “Fi­lo­zo­fo­va je pre­da­va­oni­ca u svo­joj bi­ti bol­ni­ca: ne iz­la­ziš iz nje u sta­nju bla­žens­tva, ne­go bo­li – jer ni kad uđeš ni­si u do­bro­me sta­nju.” Sto­ič­ka fi­lo­zo­fi­ja osje­til­nog ži­vo­ta, dak­le, ne za­go­va­ra pre­da­va­nje emo­ci­ja­ma, ne­go uči da ih tre­ba pra­vil­no pro­ci­je­ni­ti i za­tim nji­ma ov­la­da­ti. Po­ja­va “druš­tva žr­ta­va“i sve­pri­sut­nih de­žur­nih du­šo­briž­ni­ka ko­ji bdi­ju nad po­li­tič­kom ko­rek­t­noš­ću danas je go­to­vo pa sa­svim obez­vri­je­di­la ci­je­li taj pro­ces, po­se­bi­ce u ame­rič­kim od­goj­nim us­ta­no­va­ma. U SAD-u je već pos­ta­lo pra­vi­lo da pro­fe­so­ri i uči­te­lji za­ra­de sus­pen­zi­ju ili ot­kaz samo za­to što su “po­vri­je­di­li osje­ća­je” svo­jih uče­ni­ka, ili ne­ho­ti­ce iz­rek­li ne­ku ri­ječ ko­ja je “oživ­ji­la” tra­ume iz proš­los­ti, pa uče­ni­ci zah­ti­je­va­ju da ih ins­ti­tu­ci­je za­šti­te od ri­je­či i ide­ja ko­je im se “ne svi­đa­ju”.

Uvred­lji­vi gra­fi­ti

U op­sež­noj stu­di­ji to­ga uz­ne­mi­ru­ju­ćeg tren­da pod na­zi­vom “Ka­ko raz­ma­zi­ti ame­rič­ki mo­zak” ( The

Atlan­tic, 2015.) An­drew Myers po­das­ti­re vi­še pri­mje­ra. Je­dan od njih opi­su­je slu­čaj pro­fe­so­ri­ce sa Sve­uči­li­šta u Kan­sa­su ko­ja je u pre­da­va­oni­ci pred gru­pom sas­tav­lje­noj ma­hom od stu­de­na­ta pri­pad­ni­ka et­nič­kih ma­nji­na priz­na­la da ona, kao pri­pad­ni­ca pri­vi­le­gi­ra­ne bi­je­le ra­se, ni­je si­gur­na ka­ko raz­go­va­ra­ti o ras­nom pi­ta­nju jer kao di­je­te u če­t­vr­ti u ko­joj je ži­vje­la ni­je, pri­mje­ri­ce, bi­la iz­lo­že­na uvred­lji­vim gra­fi­ti­ma o crn­ci­ma (engl. nig­ger graf­fi­ti) i slič­nom ra­sis­tič­kom vri­je­đa­nju. Stu­den­ti su je smjes­ta pri­ja­vi­li na­dre­đe­ni­ma opi­sav­ši nje­zi­no po­na­ša­nje kao “mo­ral­no gnus­no”, “opas­no” i “ra­sis­tič­ki agre­siv­no”, sve to jer je upo­tri­je­bi­la po­grd­ni iz­raz nig­ger. Stu­den­ti su, na­da­lje, zah­ti­je­va­li da joj se smjes­ta uru­či ot­kaz, uz obraz­lo­že­nje da već i svo­jom na­zoč­noš­ću na sve­uči­liš­nom kam­pu­su ugro­ža­va oso­be dru­ge bo­je ko­že, is­to­dob­no bez ikak­va kr­z­ma­nja na­vo­de­ći u pro­s­vjed­nom pi­smu ri­ječ nig­ger. Po­zva­na da iz­ne­se svo­je sta­ja­li­šte, Ame­rič­ka udru­ga za gra­đan­ska pra­va od­luč­no je us­t­vr­di­la ka­ko “pos­to­ji jas­na raz­li­ka iz­me­đu ci­ti­ra­nja ri­je­či u kon­tek­s­tu raz­go­vo­ra o je­zi­ku, knji­žev­nos­ti ili pre­dra­su­da­ma, te nje­zi­ne upo­ra­be ra­di uvred­lji­vog eti­ke­ti­ra­nja”. Slu­čaj je još u ti­je­ku. Za­tim je tu pri­mjer ame­rič­kih sve­uči­liš­nih smjer­ni­ca, či­ji je “rječ­nik po­li­tič­ke ko­rek­t­nos­ti” od­ne­dav­na bo­ga­ti­ji za dva no­va iz­ra­za. Pr­vi od njih, “mi­kro­agre­si­ja”, od­no­si se na na­iz­gled ne­važ­ne pos­tup­ke i ri­je­či u ko­ji­ma ne­ma zle na­mje­re, ali se sve­jed­no iz ne­kog raz­lo­ga per­ci­pi­ra­ju kao čin na­si­lja. Ta­ko bi, pi­še Myers, ne­ke od na­ve­de­nih smjer­ni­ca kao mi­kro­agre­si­ju opi­sa­le si­tu­aci­ju kad Ame­ri­kan­ca azij­skog ili la­ti­no­ame­rič­kog et­ni­ci­te­ta upi­ta­te gdje je ro­đen, jer ti­me na­vod­no im­pli­ci­ra­te da ni­je “pra­vi” Ame­ri­ka­nac! Tra­uma-alar­mi, pak, bi­la bi upozorenja ko­ji­ma pro­fe­sor naj­av­lju­je stu­den­ti­ma da će se u ti­je­ku se­mi­na­ra naj­vje­ro­jat­ni­je po­ja­vi­ti po­ten­ci­jal­no uz­ne­mi­ru­ju­ća ri­ječ ili fra­za. Stu­den­ti su, pri­mje­ri­ce, za­tra­ži­li da se tak­vim upo­zo­re­njem ope­ča­ti Fit­z­ge­ral­dov Ve­li­ki Gat­sby, za­to što opi­su­je že­no­mrš­tvo i tje­les­no na­si­lje. Stu­den­ti ko­ji su “bi­li žr­tve ra­siz­ma ili obi­telj­skog na­si­lja ta­ko mo­gu za­obi­ći dje­la za ko­ja sma­tra­ju da bi mo­gla ‘oži­vje­ti’ pro­živ­lje­ne tra­ume iz proš­los­ti”. Na Har­var­du stu­den­ti pra­va čak su za­tra­ži­li da se iz nas­tav­nog pro­gra­ma iz­ba­ci za­kon o si­lo­va­nju, ka­ko žr­tve si­lo­va­nja even­tu­al­no pri­sut­ne u uči­oni­ci ne bi do­ži­vje­le ne­že­lje­ne emo­ci­onal­ne re­ak­ci­je. No za­što bi u slo­bod­nom druš­tvu stu­den­ti ima­li pra­vo bi­ti iz­u­ze­ti od “uvre­de”? Jez­gro­vi­to je to opi­sao je­dan pro­fe­sor iz De­lawa­rea: “Ako u svo­me druš­tvu ne za­us­ta­vi­mo ovaj opa­san trend, ubr­zo će­mo ima­ti mla­de lju­de ko­ji na­oko­lo ho­da­ju u ve­li­kim plas­tič­nim ba­lo­ni­ma ka­ko bi bi­li za­šti­će­ni u slu­ča­ju da do­đu u do­dir s druk­či­jim miš­lje­njem. Ta­kav men­ta­li­tet ni­je dos­to­jan Ame­ri­kan­ca. Pa čak ni Fran­cu­za”, do­dao je obje­še­njač­ki. Ri­ječ je o pro­fe­so­ru ko­je­ga su stu­den­ti pri­ja­vi­li zbog kr­še­nja us­tav­nog za­ko­na o odvo­je­nos­ti cr­k­ve i dr­ža­ve. Nje­gov kri­men: pa­ra­fra­zi­rao je Dek­la­ra­ci­ju o neo­vis­nos­ti, ko­ja, gle ču­da, spo­mi­nje Bo­ga! Po­pi­su se ne na­zi­re kraj. Ni hr­vat­ski stu­den­ti ni­su ci­jep­lje­ni od ovo­ga tren­da. U eri glo­ba­li­za­ci­je nit­ko ne mo­že bi­ti si­gu­ran. No kod hr­vat­skih je stu­de­na­ta alar­mant­no – bar s mo­ga sta­ja­li­šta Ame­ri­kan­ke sta­sa­le u šez­de­se­ti­ma – što njih pak ne vri­je­đa go­to­vo ni­šta. Uvri­je­dit će se even­tu­al­no ako je ri­ječ o ne­če­mu što se ti­če njih osob­no. Škol­ski pri­mjer tak­va men­tal­nog sta­va jest ne­dav­ni stu­dent­ski pro­s­vjed (ko­ji do­is­ta nit­ko ni uz naj­bo­lju vo­lju ne bi mo­gao na­zva­ti re­vo­lu­ci­onar­nim) zbog nji­ho­vih dr­žav­nih sti­pen­di­ja, da ne bi, Bo­že

S dru­ge stra­ne hr­vat­ske stu­den­te ne vri­je­đa go­to­vo ni­šta – što je ta­ko­đer alar­mant­no

sa­ču­vaj, za­kas­ni­le. Ali kak­va ko­rist od bes­plat­nog ruč­ka ko­ji bi tre­bao bi­ti hra­njiv i kre­pak ako ga pri­pre­ma­ju ku­ha­ri­ce za­ra­že­ne he­pa­ti­ti­som? Dru­gim ri­je­či­ma, ni­ma­lo ih ne po­ga­đa­ju bje­lo­da­na kr­še­nja mo­ral­nih, etič­kih te pri­je sve­ga ljud­skih nor­mi ko­jih bi se tre­bao pri­dr­ža­va­ti sva­ki iole pris­to­jan stu­dent ili sve­uči­li­šte. Oni samo že­le svoj no­vac, i to smjes­ta! Za­bri­nja­va­juć pri­mjer tak­va po­sve­maš­njeg iz­os­tan­ka stu­dent­ske re­ak­ci­je na do­ga­đa­je od op­će druš­tve­ne važ­nos­ti od­no­si se na slu­čaj pro­fe­so­ra tre­nu­tač­no za­pos­le­nog na za­gre­bač­kom Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih zna­nos­ti. Zo­ve se An­te Ba­ri­šić i biv­ši je agent Ud­be. Op­tu­žen je da je mu­čio Mar­ka Gru­bi­ši­ća, ko­ji je tih dav­nih osam­de­se­tih bio mla­di stu­dent, na­kon Gru­bi­ši­će­va uhi­će­nja pod op­tuž­bom da je pje­vao pje­smu u ko­joj se spo­mi­nje Zrin­ski (iro­ni­jom sud­bi­ne, su­dio mu je sud sa sje­di­štem na Tr­gu Zrin­sko­ga, a u to je vri­je­me čak i sâm ži­vio u Uli­ci Zrin­sko­ga). Ba­ri­šić op­tuž­be ni­kad ni­je opo­vrg­nuo; bez ob­zi­ra na to, i danas je na po­lo­ža­ju mo­ći i utje­ca­ja na jed­nom od vo­de­ćih hr­vat­skih sve­uči­li­šta, gdje mla­de stu­den­te, još ne­for­mi­ra­ne lič­nos­ti, uči po­li­ti­ci. Prem­da se de­ka­ni­ca Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih zna­nos­ti, gđa Li­di­ja Kos-Sta­ni­šić, obve­za­la sa­zva­ti etič­ko po­vje­rens­tvo ko­je će se po­za­ba­vi­ti tim pi­ta­njem, kad je stu­dent Gru­bi­šić ne­dav­no na­zvao da se ras­pi­ta za­što po­vje­rens­tvo još ni­je sa­zva­no, gđa Kos is­pri­ča­la se re­kav­ši da tre­nu­tač­no o to­me ne mo­že raz­go­va­ra­ti, jer “je na fri­zu­ri i baš je pod ha­ubom”. Rek­lo bi se da je on­dje za­gla­vi­la, jer i da­lje ni­je odr­ža­na ni­ti jed­na sjed­ni­ca etič­kog po­vje­rens­tva. Ne­ka net­ko iz­ba­vi si­ro­ti­cu iz fri­ze­ra­ja! Jed­na­ko ta­ko ni­su se ogla­si­le ni na­še per­ja­ni­ce po­li­tič­ke ko­rek­t­nos­ti i “nev­la­di­ne” udru­ge, ni­su upu­će­ni ni­kak­vi zah­tje­vi da se Ba­ri­šić smi­je­ni ili iz­ve­de pred sud, DORH ni­je pri­mio ni­ka­kav zah­tjev za is­tra­gom. A gdje je re­volt po­li­tič­kih eli­ta? Dok u Ame­ri­ci pro­fe­so­ra ot­pu­šta­ju jer se drz­nuo ci­ti­ra­ti Dek­la­ra­ci­ju o neo­vis­nos­ti, u Hr­vat­skoj op­tuž­be da je pro­fe­sor mu­či­telj stu­de­na­ta ig­no­ri­ra ci­je­li spek­trum po­li­tič­kog i druš­tve­nog ži­vo­ta – gru­pe za ljud­ska pra­va, po­li­ti­ča­ri, Cr­k­va i, što je naj­go­re, sa­mi stu­den­ti! Je li mo­gu­će da svi šu­te jer se bo­je da će ne­ko­ga “uvri­je­di­ti”? (Ne, na­rav­no, ti­me što je Ba­ri­šić mu­či­telj i uči­telj bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja, ne­go tek ri­je­či­ma ko­ji­ma tre­ba opi­sa­ti nje­go­ve zlo­či­ne.)

Tra­uma-alarm

Sto­ga ću od­mah či­ta­te­lji­ma odas­la­ti upo­zo­re­nje o mo­gu­ćem tra­uma-alar­mu! Ri­je­či ko­je sli­je­de kao opis men­tal­ne i fi­zič­ke tor­tu­re ko­ja se pri­pi­su­je Anti Ba­ri­ši­ću mo­gle bi iz­a­zva­ti “ne­la­go­du” ili oži­vje­ti tra­ume iz proš­los­ti (napokon, u biv­šoj Ju­gos­la­vi­ji tor­tu­re je ipak bi­lo po­dos­ta). Ne­moj­te re­ći da vas ni­smo upo­zo­ri­li! „Ba­ri­šić je­dan je od is­ljed­ni­ka ta­da pos­to­je­će služ­be SDS-a, ko­ji su se slu­ži­li re­pre­siv­nim mje­ra­ma iz­van za­kon­skih ov­la­šte­nja za vri­je­me is­lje­đi­va­nja u kri­vič­nom pos­tup­ku poz­na­tom kao Laš­ćin­ski pro­ces, na­zvan ak­ci­ja Na­mje­štaj, 1982./1983. go­di­ne. ...na me­ne ta­da pri­mi­je­nje­ne me­to­de Ba­ri­ši­će­va is­lje­đi­va­nja su: ve­za­nje za ra­di­ja­tor po­seb­nim li­si­ca­ma (po nje­mu tzv. špa­njol­ka­ma) uz gru­be na­sr­ta­je ko­ji­ma je po­ku­ša­vao iz­nu­di­ti že­lje­ne od­go­vo­re, čes­ta upo­tre­ba pri­jet­nji pi­što­ljem pris­la­nja­njem na slje­po­oč­ni­cu uz pri­jet­nju uboj­stvom, pri­jet­nja iz­ba­ci­va­nja kroz pro­zor s tre­ćeg ka­ta uz re­ži­ju mo­ga bi­je­ga, me­to­dom is­pi­ti­va­nja na de­tek­to­ru la­ži kre­irao je mo­je od­go­vo­re na iz­re­ži­ra­na pi­ta­nja, do­la­zio mi usred no­ći u će­li­ju i tu­kao me...“P.S. Na­dam se da ni­sam ne­ko­ga “uvri­je­di­la”.

U SAD-u je već pos­ta­lo pra­vi­lo da pro­fe­so­ri i uči­te­lji za­ra­de sus­pen­zi­ju ili ot­kaz samo za­to što su “po­vri­je­di­li osje­ća­je” svo­jih uče­ni­ka ili ne­ho­ti­ce iz­rek­li ne­ku ri­ječ ko­ja je “oži­vi­la” tra­ume iz proš­los­ti

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.