STEPHEN RAPP Bez ob­zi­ra na po­moć Ru­si­je, Assad u Si­ri­ji ne­će po­bi­je­di­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Biv­ši ame­rič­ki di­plo­mat za­du­žen za iz­grad­nju sus­ta­va me­đu­na­rod­ne prav­de go­vo­ri o ra­tu u Si­ri­ji i svo­jim po­ku­ša­ji­ma da se su­di Asa­du Stephen Rapp, biv­ši ame­rič­ki ve­le­pos­la­nik za pi­ta­nja rat­nih zlo­či­na (na toj duž­nos­ti je bio od 2009. do 2015.) u Du­brov­ni­ku je go­vo­rio o dvi­je te­me: pre­da­va­nja su mu bi­la nas­lov­lje­na “Bu­duć­nost me­đu­na­rod­nog prav­nog re­ži­ma” i “Su­ko­bi u do­se­gu za­ko­na”. U raz­go­vo­ru vo­đe­nom te­le­fon­ski iz Ha­aga, gdje Rapp da­nas dje­lu­je u Ha­aškom ins­ti­tu­tu za glo­bal­nu prav­du, go­vo­ri o to­me ko­li­ko je važ­no ut­vr­đi­va­nje od­go­vor­nos­ti za rat­ne zlo­či­ne u svi­je­tu i kak­va je ulo­ga Ru­si­je u sve­mu to­me. Ru­si su ulo­ži­li ve­to na re­zo­lu­ci­ju o os­ni­va­nju tri­bu­na­la za rat­ne zlo­či­ne u Si­ri­ji, ko­ju su SAD i Rapp kao ve­le­pos­la­nik po­dr­ža­va­li. Pi­sa­lo se da ste na od­la­sku s duž­nos­ti bi­li frus­ti­ra­ni ne­mo­guć­noš­ću me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce da po­kre­ne pi­ta­nje kaz­ne­ne od­go­vor­nos­ti si­rij­skog pred­sjed­ni­ka Ba­ša­ra Al-Asa­da. Bio sam ne­sre­tan jer su na­po­ri u tom smje­ru blo­ki­ra­ni. Imao sam pot­po­ru pred­sjed­ni­ka Ba­rac­ka Oba­me i dr­žav­nog taj­ni­ka Joh­na Ker­ryja po pi­ta­nju ut­vr­đi­va­nja od­go­vor­nos­ti. Ame­rič­ka vla­da je po­dr­ža­va­la na­po­re da se do­ku­men­ti­ra­ju ti zlo­či­ni. Pu­no smo ra­di­li na gra­đe­nju op­tuž­ni­ca, ali kad je ri­ječ o osi­gu­ra­va­nju me­đu­na­rod­nog su­đe­nja kroz pri­ja­vu Me­đu­na­rod­nom kaz­ne­nom su­du ili ne­kom dru­gom me­đu­na­rod­nom tri­bu­na­lu, to je bi­lo blo­ki­ra­no zbog Ru­si­je. Na­kon od­la­ska s duž­nos­ti, iz­va­na sam nas­ta­vio gra­di­ti pri­ti­sak ko­ji bi vo­dio pre­ma ut­vr­đi­va­nju od­go­vor­nos­ti. I na­pre­du­je­mo s ne­kim slu­ča­je­vi­ma, ko­je ne mo­gu još obja­vi­ti, no ra­di se o slu­ča­je­vi­ma u Eu­ro­pi, s po­či­ni­te­lji­ma ko­ji su pri­sut­ni u Eu­ro­pi ili žr­tva­ma ko­je ima­ju dr­žav­ljans­tvo europ­skih ze­ma­lja. Ru­ska ulo­ga u Si­ri­ji ne­ga­tiv­na To bi bi­lo ne­što kao kaz­ne­no go­nje­nje tzv. stra­nih bo­ra­ca na­kon što se vra­te iz Si­ri­je u zem­lje u Eu­ro­pi, či­ji su dr­žav­lja­ni? Ta­ko je. Sva­ka­ko tre­ba ima­ti na umu da zlo­či­ne či­ne sve stra­ne, i straš­ne zlo­či­ne po­gla­vi­to či­ne pri­pad­ni­ci ISIS-a ili Da­esha, ali režim je i da­lje od­go­vo­ran za ot­pri­li­ke 90 pos­to zlo­či­na. Mo­žda pos­to­ji vi­še lju­di u Eu­ro­pi ko­ji su po­ve­za­ni s dru­gom stra­nom, tzv. stra­ni bor­ci, ali pos­to­je ta­ko­đer po­či­ni­te­lji ko­ji su po­ve­za­ni s taj­nim služ­ba­ma ko­je su sla­le lju­de na mu­če­nje. Oni do­la­ze u Eu­ro­pu kao iz­bje­gli­ce i pos­to­ji po­ten­ci­jal da se pro­ce­su­ira ne­ke od njih. Ka­ko ocje­nju­je­te ru­sku voj­nu in­ter­ven­ci­ju u Si­ri­ji? Mis­lim da je bi­la vr­lo ne­ga­tiv­na po ci­vil­no sta­nov­niš­tvo. Gru­pe po­put lon­don­ske Syri­an Ob-

ser­va­tory For Hu­man Rig­h­ts do­ku­men­ti­ra­le su si­tu­aci­je gdje su ru­ski bor­be­ni zra­ko­plo­vi na­pa­da­li zdrav­s­tve­ne us­ta­no­ve. Di­men­zi­ja zlo­či­na u ko­ji­ma Ru­si tar­ge­ti­ra­ju ci­vil­ne ci­lje­ve mo­žda je ma­nja ne­go onih u ko­ji­ma Si­rij­ci gra­na­ti­ra­ju ci­vil­ne ci­lje­ve, ali si­gur­no je da su pru­ži­li po­dr­šku tom re­ži­mu i nji­ho­va je stra­te­gi­ja tak­va da či­ni ži­vot ne­iz­dr­ži­vim za ci­vi­le u po­dru­čji­ma su­ko­ba. Ru­si su su­učes­ni­ci u tim zlo­či­ni­ma. Ključ­na od­go­vor­nost je na iz­rav­nim učes­ni­ci­ma, ali ru­ska igra je vr­lo ne­ga­tiv­na i zbog to­ga jer či­ne Assa­da još ma­nje sklo­nim da pre­go­va­ra o po­li­tič­koj tran­zi­ci­ji. To ni­je bu­duć­nost ko­ja će vra­ti­ti mi­li­ju­ne lju­di na­trag u Si­ri­ju. Ni­je bu­duć­nost s ko­jom svi­jet mo­že ži­vje­ti. Ali to je ulo­ga Ru­sa. Ko­li­ko to kom­pli­ci­ra na­po­re da se iz­gra­di su­đe­nje pro­tiv Asa­do­va re­ži­ma pred me­đu­na­rod­nim su­dom. Jer, zna­mo da sus­tav me­đu­na­rod­ne prav­de mo­že funk­ci­oni­ra­ti sa­mo ako Ru­si­ja to že­li. U okol­nos­ti­ma gdje je Ru­si­ja su­učes­nik na dru­goj stra­ni, mo­že li glo­bal­ni sus­tav prav­de uop­će funk­ci­oni­ra­ti? Mo­že funk­ci­oni­ra­ti u po­dru­čji­ma gdje je Ru­si­ja za to za­in­te­re­si­ra­na, npr. u Si­je­ra Le­oneu, Li­be­ri­ji ili Sred­njo­afrič­koj Re­pu­bli­ci, mo­žda u Juž­nom Su­da­nu. Na­rav­no, zna­mo da su Ru­si pos­ta­li kri­tič­ni pre­ma Me­đu­na­rod­nom kaz­ne­nom su­du za biv­šu Ju­gos­la­vi­ju (ICTY), iako su se slo­ži­li s nje­go­vim stva­ra­njem. ICTY ne bi bio stvo­ren da je Ru­si­ja ulo­ži­la ve­to 1993., a to je bi­lo u do­ba Jelj­ci­na. Da da­nas to po­ku­ša­mo po­no­vi­ti, mis­lim da bi bi­lo ma­nje iz­gled­no da se ICTY us­pos­ta­vi. Ka­ko do­ći do mi­ra u Si­ri­ji Kak­va je on­da mo­guć­nost da Assad ili nje­go­vi su­rad­ni­ci bu­du iz­ve­de­ni pred li­ce prav­de? Pos­to­ji mo­guć­nost da, pri­mje­ri­ce, žr­tve na­pa­da plin­skim bom­ba­ma ili ne­se­lek­tiv­nog gra­na­ti­ra­nja pred na­ci­onal­nim su­do­vi­ma u stra­nim zem­lja­ma po­kre­nu tuž­be pro­tiv vi­so­kih si­rij­skih duž­nos­ni­ka. Ali pred na­ci­onal­nim su­do­vi­ma ne mo­že­te su­di­ti še­fo­vi­ma dru­gih dr­ža­va. Mo­že­te vo­de­ćim ge­ne­ra­li­ma ili čak še­fo­vi­ma služ­bi, ali ne pred­sjed­ni­ci­ma. Dak­le, pos­to­ji mo­guć­nost. Ali, bez ob­zi­ra na Ru­se, Assad ne­će po­bi­je­di­ti u ovom ra­tu. Ne­ma na­či­na da se su­nit­ska po­pu­la­ci­ja vra­ti na­trag i ži­vi pod tim re­ži­mom na­kon što su sto­ti­ne ti­su­ća pri­pad­ni­ka te po­pu­la­ci­je ubi­je­ni i zlos­tav­lja­ni. Do­ći će dan kad će se do­go­di­ti tran­zi­ci­ja. Ko­li­ko će još lju­di umri­je­ti iz­me­đu da­nas i tog da­na, ne znam. Ali ovaj rat ne­će za­vr­ši­ti po­bje­dom ijed­ne stra­ne, ne­go će mo­ra­ti bi­ti is­pre­go­va­ran mir i mo­žda ne­će bi­ti prav­de od­mah is­ti tren, no bit će po­treb­no ra­zvi­ti ins­ti­tu­ci­je ko­je će ima­ti mo­guć­nost da pri­ve­du ne­ke od po­či­ni­te­lja k li­cu prav­de.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.