Tek­sa­ša­nin na­mje­ra­va za­mrz­nu­ti ti­su­će lju­di i jed­nom ih pro­bu­di­ti

U Ti­me­shi­pu že­le po­hra­nji­va­ti ljud­ski DNK, ali i onaj ri­jet­kih i ugro­že­nih ži­vo­ti­nja. Bit će i ‘ban­ka’ or­ga­na za tran­s­plan­ta­ci­ju

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Zo­ran Vi­tas zo­ran.vi­tas@ve­cer­nji.net ZAGREB

Vje­ru­je­mo da se­ri­ja Wayward Pi­nes, či­ja je dru­ga se­zo­na upra­vo za­vr­ši­la, ima svo­je fa­no­ve i u nas. Ri­ječ je o pri­či iza ko­je sto­ji kul­t­ni fil­maš M. Nig­ht Shya­ma­lan u ko­joj se ma­la ljud­ska za­jed­ni­ca nas­to­ji odu­pri­je­ti de­vi­jant­nim bi­ći­ma ko­ja su i sa­ma ne­kad bi­la lju­di, a sa­da su vi­še na­lik bi­jes­nim ži­vo­ti­nja­ma. Uvi­djev­ši pri­je dru­gih što će se čo­vje­čans­tvu do­go­di­ti, ugled­ni znans­tve­nik pa­ž­lji­vo oda­bi­re “pri­mjer­ke” lju­di ko­je će pos­pre­mi­ti u kap­su­le i za­mrz­nu­ti ka­ko bi ih pro­bu­dio ko­ju ti­su­ću go­di­na kas­ni­je. Fan­tas­ti­ka? Mo­žda i ne. Ne­da­le­ko tek­sa­škog gra­da Com­for­ta (za­nim­lji­vo, ‘com­fort’ na zna­či utje­ha) ugled­ni ame­rič­ki ar­hi­tekt Stephen Va­len­ti­ne po­di­že pro­jekt Ti­me­ship, ‘vre­men­ski brod’. Ri­ječ je o naj­ve­ćem svjet­skom cen­tru za kri­opre­zer­va­ci­ju, od­nos­no oču­va­nje pu­tem du­bo­kog za­mr­za­va­nja ili, ka­ko to Va­len­ti­ne u svo­jim in­ter­v­ju­ima vo­li re­ći, pro­du­lje­nje ži­vo­ta. Ta­mo on na­mje­ra­va smjes­ti­ti čak 50.000 lju­di ko­je se na­da i pro­bu­di­ti ka­da za to do­đe vri­je­me. I ne sa­mo njih već i uzor­ke raz­li­či­tog bi­olo­škog ma­te­ri­ja­la kao što su sta­ni­ce, tki­va i or­ga­ni.

Ni­je sa­mo za bo­ga­tu­ne

Kri­oni­ku se obič­no kri­ti­zi­ra kao ne­što ne­dos­tup­no obič­nom čo­vje­ku, re­zer­vi­ra­nom sa­mo za bo­ga­te. Uo­bi­ča­je­no se misli ka­ko je ri­ječ o pos­tup­ci­ma ko­ji­ma se bo­les­ne bo­ga­tu­ne ‘us­pav­lju­je’ dok se ne pro­na­đe li­jek za nji­ho­vu bo­lest. Ka­ko Va­len­ti­ne is­ti­če, ne za­bri­nja­va ga pre­vi­še što teh­no­lo­gi­ja kri­opre­zer­va­ci­je još ni­je usa­vr­še­na. – Od po­čet­ka mi je bi­lo jas­no ka­ko je ide­ja vre­me­plo­va bi­la i ek­s­trem­no op­ti­mis­tič­na, ali i ovis­na o teh­no­lo­gi­ja­ma bu­duć­nos­ti. Pi­tao sam se čes­to ho­će li se taj na­pre­dak ika­da re­ali­zi­ra­ti. No, tko je mo­gao zna­ti da će se u po­s­ljed­njem sto­lje­ću mo­ći ured­no su­mi­ra­ti od­go­vo­ri na pi­ta­nja tko smo mi u sve­mi­ru, što že­li­mo bi­ti i ka­mo ide­mo. Još važ­ni­je, go­di­na 2000., pri­je­lom­na u vre­me­nu, ali i u zna­nos­ti, oz­na­či­la je i tre­nu­tak ka­da smo na­uči­li ma­pi­ra­ti ljud­ski ge­nom. Ugled­ni znans­tve­ni­ci da­nas pre­dvi­đa­ju ka­ko će 21. sto­lje­će bi­ti zna­no kao sto­lje­će be­s­mrt­nos­ti – go­vo­ri Va­len­ti­ne.

Od­mrz­nu­li ze­čji mo­zak

U Tek­sa­su se ne­će po­hra­nji­va­ti sa­mo ljud­ski DNK već i onaj ri­jet­kih i ugro­že­nih ži­vo­ti­nja. Ta­mo će bi­ti i ‘ban­ka’ or­ga­na za tran­s­plan­ta­ci­ju. Pro­cje­nju­je se da će sve to ko­šta­ti oko 375 mi­li­ju­na do­la­ra, od če­ga će se ve­ći­na od­no­si­ti na si­gur­nost. Ka­da go­vo­ri o Ti­me­shi­pu, Va­len­ti­ne čes­to ko­ris­ti ime jed­nog dru­gog su­per­si­gur­nog mjes­ta, Fort Knoxa. I nje­gov pro­jekt mo­ra bi­ti si­gu­ran i od ele­men­tar­nih ne­po­go­da kao i od te­ro­ris­tič­kih na­pa­da. Iako se sve či­ni kao tekst ne­kog džep­nog ro­ma­na, či­ni se da Va­len­ti­ne i ni­je ta­ko da­le­ko od os­tva­re­nja svo­je vi­zi­je. U ve­lja­či je ob­z­na­nje­no ka­ko je mom­čad znans­tve­ni­ka po­seb­nim pos­tup­kom us­pje­la za­mrz­nu­ti ze­čji mo­zak, a on­da ga od­mrz­nu­ti u go­to­vo sa­vr­še­nom sta­nju. Hr­vat­ski znans­tve­nik, dr. sc. Amir Mu­zur sa Sve­uči­li­šta u Ri­je­ci ipak je sum­nji­čav pre­ma ide­ji. – Ne ra­di se to­li­ko o mo­ral­noj ko­li­ko o lo­gič­noj dvoj­bi. Na­ime, oso­ba ko­ja bi zas­pa­la u jed­nom vre­me­nu, a pro­bu­di­la se u dru­gom pot­pu­no bi pro­mi­je­ni­la svoj ži­vot­ni kon­tekst, ne bi ima­la vre­me­na za pri­la­god­bu i si­gur­no si ne bi uči­ni­la us­lu­gu. Je­di­ni raz­log kri­opre­zer­va­ci­je le­ži u ljud­skoj ta­šti­ni – is­ti­če dr. Mu­zur.

Oni ko­ji zas­pu u jed­nom, a pro­bu­de se u dru­gom vre­me­nu ti­me ni­šta ne bi do­bi­li, ka­že dr. Mu­zur

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.