OLIMPIJSKI POBJEDNICI

Zla­to pli­va­či­ci bez tre­ne­ra: Đur­đi­cu uma­lo ni­su ni pos­la­li u Mek­si­ko

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - ZAGREB An­ton Fi­lić an­ton.fi­lic@ve­cer­nji.net

Bi­li su to blis­ta­vi tre­nu­ci hr­vat­skog i ju­gos­la­ven­skog pli­va­nja. To­li­ko ri­jet­ki da smo na slje­de­ću olim­pij­sku me­da­lju če­ka­li 36 go­di­na

Me­da­lje Đur­đi­ce Bje­dov na Olim­pij­skim igra­ma u Ci­udad de Mexi­cu 1968. bi­le su ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje. To nit­ko ni­je oče­ki­vao, valj­da ni sa­ma Đur­đi­ca Bje­dov. U zad­nji tren uš­la je u re­pre­zen­ta­ci­ju, bi­la je bez tre­ne­ra i is­pr­va je tre­ba­la nas­tu­pi­ti sa­mo u šta­fe­ti. Mi spor­ta­ši me­đu­sob­no smo se bo­dri­li ta­ko da sam gle­dao obje nje­zi­ne fi­nal­ne utr­ke. A to kad je osvo­ji­la zla­to na 100 me­ta­ra pr­s­no bi­la je pra­va sen­za­ci­ja. Ni­je vje­ro­va­la da je to pos­ti­gla – pri­sje­tio se naj­ve­ćeg pli­vač­kog us­pje­ha ne­kog Hr­va­ta ili Hr­va­ti­ce Oz­ren Bo­na­čić, biv­ši va­ter­po­list. On i nje­go­vi su­igra­či u Mek­si­ku su ta­ko­đer bi­li zlat­ni, pa su na po­vrat­ku u do­mo­vi­nu u svoj krug pri­mi­li i zlat­nu Đur­đi­cu. Ko­ja je još na 200 me­ta­ra pr­s­no osvo­ji­la i sre­bro. Bi­li su to blis­ta­vi tre­nu­ci hr­vat­skog i ju­gos­la­ven­skog pli­va­nja. To­li­ko ri­jet­ki da smo na slje­de­ću olim­pij­sku me­da­lju če­ka­li pu­nih 36 go­di­na. No, po­đi­mo re­dom.

Vječ­na bun­tov­ni­ca

Đur­đi­ca Bje­dov ro­đe­na je u Spli­tu 5. trav­nja 1947. go­di­ne. S ak­tiv­nim pli­va­njem po­če­la je s 12 go­di­na jer je i nje­zin otac Đu­ro bio naj­pri­je pli­vač, po­tom pli­vač­ki tre­ner. Do 1963. bi­la je čla­ni­ca POŠK-a (pr­vi tre­ner bio joj je Ton­ko Ga­za­ri) a po­tom Mor­na­ra. Uoči po­la­ska u Mek­si­ko ta­daš­nji pli­vač­ki eks­per­ti umo­va­li su tre­ba li Đur­đi­cu uop­će sla­ti na ta­ko da­le­ko i sku­po pu­to­va­nje. Pred­nost su da­va­li Slo­ven­ki Li­di­ji Švarc. Ko­nač­no su se smi­lo­va­li i pus­ti­li je “da bi se po­pu­ni­la šta­fe­ta sno­va”. O ne­kom us­pje­hu na 100 i 200 me­ta­ra pr­s­no sa­nja­li su sa­mo Bje­dov se­ni­or i Bje­dov ju­ni­or­ka. – Pli­va­la sam iz di­špe­ta. I dra­go mi je da sam sa te dvi­je me­da­lje uči­ni­la da ta­ti, ma­mi, Spli­tu i ci­je­lom svi­je­tu ži­vot bu­de ljep­ši – ka­za­la je ta­da Đu­ke. Da­nas do­da­je: – Da ni­je bi­lo mog oca i mo­je upor­nos­ti i iz­nim­ne lju­ba­vi pre­ma pli­va­nju, ne bih us­pje­la. Ta ja sam u Mek­si­ko iš­la bez tre­ne­ra, nit­ko me ni­je pi­tao ni što sam ra­di­la ni ka­ko sam tre­ni­ra­la za te Igre. Na­vod­no je to­li­ko bi­la usre­do­to­če­na na svo­je pli­va­nje da ni­je pra­ti­la su­par­ni­ce, pa na kra­ju utr­ke ni­je ni zna­la ko­ja je po re­du sti­gla na cilj. – Pr­va? Ja? Idi­te, mo­lim vas! – bi­la je nje­zi­na pr­va re­ak­ci­ja. Da, 21- go­diš­nja stu­den­ti­ca de­fek­to­lo­gi­je iz Spli­ta, ko­ja se, po vlas­ti­tu priz­na­nju, hra­ni­la u stu­dent­skoj men­zi, pos­ta­la je olim­pij­ska po­bjed­ni­ca. Mno­go go­di­na kas­ni­je objaš­nja­vat će no­vi­na­ru Dra­že­nu Braj­di­ću za­što go­to­vo u sva­kom in­ter­v­juu spo­mi­nje svo­ga oca Đu­ru: – Ka­ko i ne bih ka­da sam s vre­me­nom shva­ti­la ko­li­ko su ne­ke nje­go­ve ma­le ges­te ima­le ve­li­ki uči­nak. Evo vam pri­mje­ra. Bi­la sam u pr­vom raz­re­du gim­na­zi­je ka­da je ci­je­li raz­red “pi­cao”, eski­vi­rao nas­ta­vu. Kad sam doš­la do­ma, pi­tao me otac je li sve u re­du. Rek­la sam da jest, a on mi je odva­lio plju­sku. Kad sam po­če­la pla­ka­ti,

re­kao mi je: “Mo­gu ti opros­ti­ti što si po­bje­gla s nas­ta­ve jer si bi­la dio sku­pi­ne, no on­da mo­raš sta­ti iza svog pos­tup­ka, a ne la­ga­ti.” Zna­te li ka­ko mi je to snaž­na po­ru­ka bi­la. Ili ona ka­da sam ga jed­nom pi­ta­la mo­gu li pro­pus­ti­ti pr­vi sat jer bih mo­gla do­bi­ti “asa”, a on me uhva­tio za ru­ku i odveo do raz­re­da re­kav­ši: “Mo­že se do­go­di­ti da te pi­ta, ali mo­žda te i ne pi­ta. Do­bi­ješ li je­di­ni­cu, imat ćeš pos­la sa mnom. Jer ako si ima­la hra­bros­ti ne na­uči­ti, on­da imaj hra­bros­ti i re­ći da ni­si na­uči­la.” Ne za­bo­rav­lja, na­rav­no, ni maj­ku Anu: – Ta­tu vo­lim, on me na­učio pli­va­ti, ali ma­ma je u mo­jem ži­vo­tu ne­što po­seb­no. Kad sam po­bi­je­di­la, pos­la­la sam joj br­zo­jav, ta­da ni­je bi­lo SMS- ova, slje­de­ćeg sa­dr­ža­ja: “Mi­la mo­ja maj­či­ce, ja­ko sam sret­na. Ci­je­lo vri­je­me utr­ke mis­li­la sam na te­be. Tvo­ja Đur­đi­ca.” Na­kon što je pos­ti­gla taj sen­za­ci­onal­ni us­pjeh, zbog ko­je­ga je u an­ke­ti “Sport­skih no­vos­ti” te go­di­ne pro­gla­še­na naj­bo­ljom spor­ta­ši­com Ju­gos­la­vi­je, Đur­đi­ca Bje­dov ni­je još du­go ak­tiv­no pli­va­la. Dvi­je go­di­ne na­kon to­ga opros­ti­la se od ka­ri­je­re spor­ta­ši­ce (pos­li­je će pos­ta­ti tre­ne­ri­ca): – Pu­no se stva­ri pok­lo­pi­lo i shva­ti­la sam da tre­bam oti­ći – objas­ni­la je. A tih “pu­no stva­ri” uglav­nom se od­no­si na tret­man pli­va­nja u Hr­vat­skoj, na ne­pos­to­ja­nje sus­ta­va. Zbog to­ga nje­zi­na kći Ana­ma­ri­ja Pe­tri­če­vić ni­je nas­tu­pi­la na OI u Bar­ce­lo­ni 1992. iako je bi­la u ži­vot­noj for­mi. A ni­je, ka­ko se do­bro sje­ća­mo, on­dje bi­lo ni Mi­lo­ša Mi­lo­še­vi­ća. I ta­ko smo na no­vu pli­vač­ku olim­pij­sku me­da­lju če­ka­li do 2004. go­di­ne dok taj post na Igra­ma u Ate­ni ni­je pre­ki­nuo Đur­đi­čin su­gra­đa­nin iz Spli­ta Du­je Dra­ga­nja, ro­đen 27. ve­lja­če 1983. u Spli­tu. Ako osim Spli­ta pos­to­ji još ne­ka po­vez­ni­ca iz­me­đu njih dvo­je, to je da su obo­je bi­li bun­tov­ni i ima­li tzv. di­špet. Du­je je u Ate­ni pli­vao u čak tri fi­na­la: na 50 i 100 me­ta­ra slo­bod­no te na 100 me­ta­ra du­pi­no­vim na­či­nom. U sve tri dis­ci­pli­ne sru­šio je hr­vat­ski re­kord, a od­li­čje, sre­br­no, osvo­jio je na 50 me­ta­ra slo­bod­no, s vre­me­nom 21.94, što je ta­da bio sed­mi re­zul­tat svih vre­me­na. Za olim­pij­skim po­bjed­ni­kom Garyjem Hal­lom mla­đim za­os­tao je sa­mo sto­tin­ku se­kun­de! Mno­gi mis­le da bi Du­je osvo­jio i zla­to da sa­mo 20-ak mi­nu­ta pri­je to­ga ni­je pli­vao i u fi­na­lu na 100 me­ta­ra du­pi­no­vim na­či­nom. Uos­ta­lom, Dra­ga­nja je bio je­di­ni pli­vač ko­ji je u Ate­ni nas­tu­pio u tri sprin­ter­ska fi­na­la. – Umro sam, pa ovo je ne­vje­ro­jat­no, umo­ran sam kao ni­kad. Već pri­je sam go­vo­rio da je sta­za broj osam od­lič­na za 50 me­ta­ra slo­bod­no. Utr­ka na 100 me­ta­ra du­pi­no­vim na­či­nom me ubi­la. No, is­pla­ti­lo se... Sre­bro! Ma, još ne mo­gu vje­ro­va­ti. Ali, za­vr­š­ni­ca mi je bi­la lo­ša, da mi je fi­niš bio bo­lji, po­bi­je­dio bih. Za­os­tao sam sa­mo jed­nu sto­tin­ku se­kun­de. No, ako je već net­ko mo­rao bi­ti is­pred me­ne, dra­go mi je što je to Gary Hall, ko­ji tre­ni­ra sa mnom u Ber­ke­leyu i od­li­čan je mo­mak – ka­zao je od­mah na­kon utr­ke ta­da 21-go­diš­nji Dra­ga­nja, uvjer­lji­vo naj­mla­đi su­di­onik fi­na­la na 50 me­ta­ra slo­bod­no.

Ma­tea Sa­mar­džić mo­gla bi nastaviti split­ski olimpijski san

17 ve­li­kih Du­ji­nih me­da­lja

Du­je je ta­da bio član ri­ječ­kog Pri­mor­ja (2007. pris­tu­pio je za­gre­bač­koj Du­bra­vi gdje je i za­vr­šio ka­ri­je­ru), pa mu je u Ri­je­ci, na go­to­vo pu­nom Tr­gu Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, pri­re­đen ve­li­čans­tven do­ček. Du­ji­na za­hva­la na do­če­ku i po­dr­š­ci za nas­tu­pa na Olim­pij­skim igra­ma poz­drav­lje­na je bi­la bur­nim i du­go­traj­nim plje­skom. Na ve­li­kom us­pje­hu “Al­ba­tro­su sa Zen­te”, ka­ko Du­ju zo­vu za­to što je po­ni­kao u POŠK-u, čes­ti­ta­li su ta­da vo­de­ći lju­di dr­ža­ve, pred­sjed­nik Stje­pan Mesić i pre­mi­jer Ivo Sa­na­der. Iako je sa 17 me­da­lja s ve­li­kih na­tje­ca­nja, sva­ka­ko naš naj­bo­lji pli­vač, Du­je vi­še ni­je po­no­vio aten­ski us­pjeh. U Pe­kin­gu 2008. na 50 me­ta­ra slo­bod­no bio je de­se­ti s hr­vat­skim re­kor­dom 21.85, a u Lon­don ni­je ni ot­pu­to­vao jer se pred sam po­la­zak is­pos­ta­vi­lo da Ma­rio To­do­ro­vić ima bo­lji re­zul­tat. Du­je do po­s­ljed­njeg tre­nut­ka ni­je znao za tu pro­mje­nu i ni­je skri­vao ljut­nju na Sa­vez. – Mi ima­mo glav­nog taj­ni­ka ko­ji ima svog taj­ni­ka. Taj taj­nik glav­nog taj­ni­ka ima svo­ju taj­ni­cu. A kad zo­ve­te HPS, ne­ma ni­ko­ga da se ja­vi na te­le­fon – re­kao nam je ta­da vječ­ni bun­tov­nik naj­a­viv­ši kraj ka­ri­je­re. Za Olim­pij­ske igre u Ri­ju A nor­mu je pr­va is­pu­ni­la 21-go­diš­nja Spli­ćan­ka Ma­tea Sa­mar­džić. Ona je na ne­dav­nom EP-u u Lon­do­nu na 200 me­ta­ra leđ­no osvo­ji­la bron­ča­nu me­da­lju, pa je i naš naj­ve­ći adut u Ri­ju. U me­đu­vre­me­nu je nas­tup na OI u Bra­zi­lu iz­bo­rio i 27-go­diš­nji Kor­ču­la­nin Ma­rio To­do­ro­vić. Me­đu oni­ma s B nor­mom, u “če­ka­oni­ci” su Sa­nja Jo­va­no­vić i Ana Ra­dić... Sva­ki fi­na­le bio bi us­pjeh, a me­da­lja nas­ta­vak olim­pij­skog sna ko­ji su za­sad do­sa­nja­li sa­mo Đur­đi­ca Bje­dov i Du­je Dra­ga­nja.

Dra­ga­nja je bio je­di­ni pli­vač ko­ji je u Ate­ni nas­tu­pio u tri sprin­ter­ska fi­na­la

“Mi ima­mo glav­nog taj­ni­ka ko­ji ima svog taj­ni­ka. Taj taj­nik glav­nog taj­ni­ka ima svo­ju taj­ni­cu. A kad zo­ve­te HPS, ne­ma ni­ko­ga”, re­kao je Du­je Dra­ga­nja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.