Naj­bo­lji brač­ki sir u Su­pe­tru iz­ra­đu­je vri­jed­na – Pa­žan­ka

Već če­t­vr­ta ge­ne­ra­ci­ja obi­te­lji Kuz­ma­nić na oto­ku ži­vi od po­ljo­pri­vre­de. Ba­ve se uz­go­jem ova­ca i mas­li­nar­stvom

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Ma­ri­na Bo­ro­vac

Da na­pra­ve i vi­še od to­ne si­ra, ima­li bi ga ko­me pro­da­ti jer su kup­ci, ali i stru­ka pre­poz­na­li kva­li­te­tu pro­izvo­da OPG-a Ma­rio Kuz­ma­nić

Do­šao je šjor Be­po u dvo­ri­šte i sjeo za stol nad ko­ji se na­dvi­la dav­no ubo­de­na vi­no­va lo­za za ko­ju je te­ško re­ći je li sta­ri­ji Be­po ili ona. A nje­mu je, eto, već se­dam­de­set i pe­ta. Do nje­ga je sje­la i nje­go­va Ane, a po­tom se oku­pi­še i mla­di – sna­ha Bo­ži­ca i sin Ma­rio. I tu, u de­be­lo­me hla­du, za­po­če­še pri­ču o Kuz­ma­ni­ći­ma, svo­joj obi­te­lji ko­ja se u Su­pe­tar na oto­ku Bra­ču iz Omi­ša do­se­li­la još 1851. Ri­bar­stvo, mas­li­nar­stvo, vi­no­gra­dar­stvo – bi­lo je ono od če­ga su ži­vje­li. Uglav­nom, po­ljo­pri­vre­da. – Po­če­ja je moj no­no Lu­ka, nas­ta­vi­ja otac pa ja, a evo sad i di­ca mo­ja – si­no­vi Ma­rio i Lu­ka. Če­t­vr­ta ge­ne­ra­ci­ja. Ma­rio se okre­ni­ja sto­čar­stvu, Lu­ka lo­zi. Sva­ki ima svo­je gos­po­dar­stvo – iz­us­tio je Be­po Kuz­ma­nić pa 46-go­diš­njem Ma­ri­ju “pre­pus­ti­ja rič” iako Ma­rio baš i ni­je od “ve­li­ki’ ri­či”.

‘Ni­su Bra­ča­ni škr­ti’

Za­to jest od dje­la. Sva­ko­ga da­na on u šest iz­ju­tra i dva­na­est sa­ti kas­ni­je ru­ka­ma mu­ze svo­je ov­ce od či­je­ga mli­je­ka Bo­ži­ca pra­vi na iz­lož­ba­ma vi­šes­tru­ko na­gra­đi­va­ni sir. Ove go­di­ne re­gis­tri­ra­li su u pri­zem­lju ku­će mi­ni si­ra­nu, pr­vu na Bra­ču. Go­diš­nje pro­izve­du oko to­nu tvr­do­ga brač­kog ov­čjeg si­ra. Pra­ve i sku­tu. S pro­da­jom ne­ma­ju ni­kak­vih pro­ble­ma, da je i vi­še si­ra, sve bi otiš­lo. Ima­ju sta­do, 150 ova­ca dal­ma­tin­ske pra­men­ke, brač­ko­ga so­ja. – Je­su li brač­ke ov­ce one ko­je pre­ži­ve bez hra­ne? – u ša­li pi­ta­mo Ma­ri­ja. Na­smi­jav­ši se, sta­de objaš­nja­va­ti da Bra­ča­ni ni­si škr­ti iako ih bi­je ta­kav glas: – Sta­ri su va­di­li ka­me­nje, sa­mo ka­ko bi do­bi­li ko­ma­dić ze­mje za ra­dit i pre­ži­vit jer di ru­ka te­ža­ka ne doj­de, ne mo­že se na­pra­vit po­je. Bi­lo je to vri­me kad Bra­ča­ni ni­su ima­li ni­šta ni za se, a ka­mo­li za ne­kom dat i otad se go­vo­ri da smo škr­ti. A ni­smo – go­vo­ri dok sti­že­mo u je­dan od se­dam mas­li­ni­ka. Obi­telj pod tim mas­li­na­ma, uglav­nom sor­te obli­ca, ima oko tri hek­ta­ra zem­lji­šta na ko­je­mu je 2500 sta­ba­la. Ovu je go­di­nu Be­po sam očis­tio 90 pos­to na­sa­da. Ube­ru oko 60 to­na mas­li­na. Pre­ra­đu­ju ih u ulja­ri na oto­ku i go­diš­nje ima­ju iz­me­đu če­ti­ri i pet i pol ti­su­ća li­ta­ra ulja ek­s­trak­va­li­te­te, za ko­je su do­bi­li broj­na priz­na­nja. Dok ho­da­mo iz­me­đu sta­ba­la či­ji se ko­ri­jen za op­s­ta­nak “bo­rio” s ka­me­nom, a ko­ja

Sta­ri su va­di­li ka­me­nje ka­ko bi do­bi­li ko­ma­dić ze­mje za ra­dit i pre­ži­vit jer di ru­ka te­ža­ka ne doj­de, ne mo­že se na­pra­vit po­je. RADNO VRI­JE­ME Je da ne­maš ni Bo­ži­ća, ni ro­đen­da­na, ni ne­di­lje, a ni li­ta, al’ ja ni­kad i ni­kud ne bi iša ća s Bra­ča jer ovo što ra­din baš vo­lin.

se za­to što je vo­da na oto­ku ja­ko sku­pa za­li­je­va­ju dva­put go­diš­nje – kad su u cvat­nji i kad se pra­vi ko­šti­ca – osim na su­ho­zi­de, na­ila­zi­mo i na ma­lu ka­me­nu ku­ći­cu. – To je bu­nja. Kad su sta­ri iz zem­lje ko­pa­li i di­za­li ka­men, da mo­gu što­god ubost, pri­ko­pod­ne su se zav­la­či­li u bu­nje, da se ma­lo od­mo­re. Mu­ški su va­di­li ka­men, že­ne ga odvo­zi­le. Druk­či­je i ne moš’ kad su Brač i me­ha­ni­za­ci­ja po­sva­đa­ni – go­vo­rio Ma­rio. Za bu­nju pos­to­ji još ne­ko­li­ko na­zi­va pa, na pri­mjer, u Is­tri tak­vu gra­đe­vi­nu na­zi­va­ju ka­žu­nom. Je­su li Kuz­ma­ni­ći mo­gli iz­a­bra­ti ne­ki druk­či­ji i lak­ši ži­vot­ni po­ziv od po­ljo­pri­vre­de, za­ni­ma­lo nas je. – Ma kak­vi. Kroz di­tinj­stvo san se za­lju­bi­ja u ovi po­sa i za­to ga ra­din. U Ka­šte­li­ma san za­vr­ši­ja sred­nju po­ljo­pri­vred­nu, nit me ko ti­ra nit bi me mo­ga na­ti­rat da bu­dem po­ljo­pri­vred­nik. Je da ne­maš ni Bo­ži­ća, ni ro­đen­da­na, ni ne­di­lje, a ni li­ta, ja ni­kad i ni­kud ne bi iša ća s Bra­ča jer ovo što ra­din baš vo­lin – jed­nos­tav­no objaš­nja­va Ma­rio Kuz­ma­nić.

Ku­ći do­veo “rat­ni pli­jen”

Nje­go­va obi­telj uvi­jek je dr­ža­la ov­ce, no ne u ovo­li­ko­me bro­ju. Sta­do su po­če­li po­ve­ća­va­ti pri­je pet­na­es­tak go­di­na. Sva­ka ge­ne­ra­ci­ja Kuz­ma­ni­će­vih ku­po­va­la je po­ma­lo zem­lje pa da­nas, osim mas­li­ni­ka, ima­ju i oko 5,5 hek­ta­ra paš­nja­ka. Osam­de­set pos­to zem­lji­šta je u nji­ho­vu vlas­niš­tvu. Sve što da­nas ima­ju stek­li su is­klju­či­vo svo­jim ra­dom i nov­cem jer su ih i raz­ne do­na­ci­je i fon­do­vi uvi­jek us­pje­li za­obi­ći. Na di­je­lu paš­njač­kih po­vr­ši­na po­sa­đe­ne su i mas­li­ne iz­me­đu ko­jih pa­su ov­ce. Kuz­ma­ni­ći ima­ju i pet­na­est ko­za i jed­nog bi­ka. Iz vlas­ti­to­ga gu­šta dr­že i tri ko­nja. Tko zna, mo­žda će jed­no­ga da­na po­če­ti pro­izvo­di­ti i me­ki ko­zji sir. No za­sad je uz­goj ova­ca pri­ma­ran. Ka­ko se po­ve­ća­va­lo sta­do pra­men­ke, pa ta­ko i ko­li­či­ne mli­je­ka, od­lu­či­li su po­ku­ša­ti pro­izvo­di­ti sir, u če­mu je maj­sto­ri­ca Bo­ži­ca. Ta je da­nas 41-go­diš­nja­ki­nja Ma­ri­ja upoz­na­la na svo­me Pa­gu, ka­mo je on bio do­šao u ra­tu kao pri­pad­nik voj­ne po­li­ci­je pa se s oto­ka ku­ći vra­tio s “rat­nim pli­je­nom”, ka­ko ga za­dir­ku­ju. Bo­ži­ca je iz Ko­la­na na Pa­gu, ko­li­jev­ke pro­izvod­nje poz­na­to­ga pa­škog si­ra či­jom se pro­izvod­njom u vlas­ti­toj mi­ni si­ra­ni ba­vi i nje­zi­na obi­telj pa je os­no­ve si­rar­stva “do­ni­je­la” u mi­raz. – Brač­ki je sir bo­lji i na na­tje­ca­nji­ma po­bje­đu­je pa­ški – ka­že Bo­ži­ca. Ka­ko bi se za brač­ki sir još vi­še zna­lo, s Ins­ti­tu­tom za ja­dran­ske kul­tu­re Kuz­ma­ni­ći ga na­mje­ra­va­ju bren­di­ra­ti za ko­ji su već do­bi­li cer­ti­fi­kat hr­vat­ski otoč­ki pro­izvod. Da bi lak­še pla­si­ra­li ja­nje­će me­so, na­da­ju se da će se usko­ro i na Bra­ču otvo­ri­ti kla­oni­ca. Ka­ne na­pra­vi­ti i mi­ni ulja­ru te ku­ša­oni­cu u sklo­pu si­ra­ne, pre­mje­šte- ne iz ku­će na dru­gu lo­ka­ci­ju. Ali po­ma­lo. Ni­je pri­ša.Baš kao što je Ma­rio po­ma­gao svo­ji­ma Ani i Be­pu, ta­ko nje­mu i Bo­ži­ci u pos­lu po­ma­žu kće­ri, pet­na­es­to­go­diš­nja Ka­ta­ri­na i pet go­di­na sta­ri­ja Jo­si­pa ko­ja će, po sve­mu su­de­ći, upi­sa­ti stu­dij agro­no­mi­je. Ka­ta­ri­na je upi­sa­la sred­nju tu­ris­tič­ku i nje­zi­no će se zna­nje ko­je će ste­ći za ško­lo­va­nja od­lič­no uk­lo­pi­ti u obi­telj­ski po­sao. Dje­voj­ke po­ma­žu u pro­da­ji na štan­du ko­ji Kuz­ma­ni­ći ima­ju po­vi­še su­pe­tar­ske grad­ske pla­že Banj. Tu, osim si­ra, pro­da­ju vo­će i po­vr­će. A na ma­lim po­vr­ši­na­ma Kuz­ma­ni­ći uz­ga­ja­ju man­da­ri­ne, li­mu­ne, treš­nje... te raz­ne vr­ste po­vr­ća, ne­što za pro­da­ju, ne­što za se­be. Sva­ki dan kad ro­bu odvo­ze na štand mo­ra­ju sa­mi se­bi iz­da­ti ot­prem­ni­cu, a uve­čer mo­ra­ju evi­den­ti­ra­ti ko­li­ko je če­ga os­ta­lo. Kao i os­ta­li po­ljo­pri­vred­ni­ci, i Kuz­ma­ni­ći upo­zo­ra­va­ju na pro­blem pre­ko­mjer­ne pa­pi­ro­lo­gi­je ko­ja ih gu­ši i pri­je­či da se ba­ve svo­jim pos­lom. – Bo­ri­mo se, po­ku­ša­va­mo. Bi­lo je i us­po­na, ali i pa­do­va. Al’ mi smo se na­uči­li ra­dit i stva­rat s ovi svo­ji de­set pr­sti­ju. Da ni­smo ovak­ve na­ra­vi, mi­li­jun pu­ti bi odus­ta­li – ka­že Ma­rio. – Ma ne bi ja ni­kad mo­ga iz­dr­žat da ci­li dan sto­jim do­ma. Vu­če me da oden u po­lje – zas­tav­ši po­kraj de­be­log sta­bla lo­ze, iz­go­va­ra šjor Be­po Kuz­ma­nić. Su­tra pred­stav­lja­mo OPG Da­vo­ri­na Ari­ća iz Gor­njih Cr­no­go­va­ca ko­ji se ba­vi ra­tar­stvom i ima far­mu kra­va

Sve što ima­ju stek­li su svo­jim ra­dom i nov­cem. Fon­do­vi i do­na­ci­je uvi­jek ih us­pi­ju za­obi­ći Ima­li su us­po­na, ali i pa­do­va. Da su druk­či­je na­ra­vi, već bi mi­li­jun pu­ta odus­ta­li

Bo­ži­ca i Ma­rio Kuz­ma­nić i nje­go­vi ro­di­te­lji Be­po i Ane re­gis­tri­ra­li su pr­vu mi­ni si­ra­nu na Bra­ču

Na paš­nja­ci­ma, me­đu mas­li­na­ma, pa­se sta­do od 150 ova­ca brač­kog so­ja

Za svoj gušt Kuz­ma­ni­ći dr­že i ko­nje. Ima­ju ih tri. Na gos­po­dar­stvu je i 15 ko­za te bik. Na­mje­ra­va­ju na­pra­vi­ti mi­ni ulja­ru te ku­ša­oni­cu u sklo­pu no­ve si­ra­ne

Uvi­jek svje­že Vo­će i po­vr­će iz svog vr­ta pro­da­ju na štan­du ne­da­le­ko od grad­ske pla­že Banj. Bo­ži­ci i Ma­ri­ju u pos­lu po­ma­žu kće­ri Jo­si­pa i Ka­ta­ri­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.