Dubrovnik te­atru još ni­je re­kao zbo­gom

U Bre­ša­no­voj film­skoj re­ži­ji i slo­bod­noj dra­ma­tur­škoj adap­ta­ci­ji Mi­re Mu­ho­be­rac no­va Ka­fe­ta­ri­ja uz po­moć zvuč­nih po­ma­ga­la po­ko­ri­la je i Stra­dun i tu­ris­te i bu­ku

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - De­nis Derk de­nis.derk@ve­cer­nji.net DUBROVNIK

Za ot­kri­će no­vog scen­skog du­bro­vač­kog pros­to­ra iz­me­đu Spon­ze i cr­k­ve sv. Vla­ha naj­zas­luž­ni­ji je sce­no­graf Ma­rin Go­zze

Kul­t­na du­bro­vač­ka “Ka­fe­ta­ri­ja” vra­ti­la se u fes­ti­val­ski Dubrovnik u no­vom glaz­be­no-scen­skom i am­bi­jen­tal­nom ru­hu. Uk­li­je­šte­na iz­me­đu Spon­ze i cr­k­ve sv. Vla­ha te dos­lov­no na­sa­đe­na na Or­lan­da, pred­sta­va je uz po­moć zvuč­nih po­ma­ga­la po­ko­ri­la i Stra­dun i tu­ris­te i bu­ku, a i uže­glo ulje vo­nja­lo je ma­nje ne­go­li u Kne­že­vu dvo­ru. Je­di­no su ne­umor­ne či­ope bi­le kons­tan­ta vre­le du­bro­vač­ke no­ći. Na Spon­zi su pu­bli­ku do­če­ka­le i dvi­je os­mrt­ni­ce objav­lju­ju­ći smrt jav­nih grad­skih pros­to­ra i grad­ske pro­hod­nos­ti, te­ma ko­je su u Du­brov­ni­ku već pu­no pu­ta ka­za­liš­no tre­ti­ra­ne, pa i na sve­ča­nom otva­ra­nju Du­bro­vač­kih ljet­nih iga­ra.

Tko ko­me sme­ta i ide na živ­ce

Već odav­no glum­ci Du­brov­ni­ku sme­ta­ju, a i Dubrovnik pre­tvo­ren u film­sku ku­li­su baj­ko­vi­tih ho­ro­ra naj­vi­še sam se­bi ide na živ­ce. Za­to je su­vre­me­na “Ka­fe­ta­ri­ja” u film­skoj re­ži­ji Vin­ka Bre­ša­na i slo­bod­noj dra­ma­tur­škoj adap­ta­ci­ji Mi­re Mu­ho­be­rac do­bro­doš­lo pri­sje­ća­nje na onu sta­ru “Ka­fe­ta­ri­ju” iz 1978. go­di­ne u ko­joj je pro­fe­sor Fra­no Ča­le pre­veo i adap­ti­rao Gol­do­ni­je­vu ko­me­di­ju “La Bot­te­ga del Caf­fe”. U toj je slav­noj pred­sta­vi onih op­će­ju­gos­la­ven­skih Iga­ra bri­lji­rao na­po­se Izet Haj­dar­ho­džić kao prič­lji­vi i splet­ka­ma vi­čan gos­par Luk­ša s ko­jim su se mno­gi oči­to mo­gli la­ko iden­ti­fi­ci­ra­ti. Nje­go­vu je ulo­gu u no­vom vre­me­nu su­ve­re­no, a opet i sa­mo­svoj­no pre­uzeo Pjer Me­ni­ča­nin pot­pu­no zav­la­dav­ši sce­nom. Za­hva­lju­ju­ći nje­mu, ali i od­lič­noj glu­mi­ci Lin­di Be­go­nji u ulo­zi pur­ge­ri­ce Lu­kre­ci­je pred­sta­va ni­je ot­kli­za­la pre­vi­še u žanr glaz­be­nog ka­za­li­šta ko­je ima svo­je pred­nos­ti jer je do­pad­lji­vo pu­bli­ci, ali i ma­ne jer mo­že pod­cr­ta­ti tri­vi­jal­nost na­uš­trb kom­plek­s­nos­ti. Bre­ša­no­va “Ka­fe­ta­ri­ja” pre­pu­na je re­mi­nis­cen­ci­ja na se­dam­de­se­te go­di­ne proš­log sto­lje­ća, a nje­go­vi su re­da­telj­ski po­te­zi ko­ji

in­zis­ti­ra­ju na pa­ro­di­ji ne­umo­lji­vo br­zi. Oči­to je že­lio do­bi­ti na tem­pu pa fes­ti­val­ski zbor sa­či­njen od ka­za­liš­ne dru­ži­ne Ko­la­rin i Du­bro­vač­kog ko­mor­nog zbo­ra ni­je mo­gao po­ka­za­ti sve što mo­že pje­va­ju­ći pop i rock hi­to­ve se­dam­de­se­tih u aran­žma­nu i pre­pje­vi­ma Ma­te Ma­ti­ši­ća ko­ji je u ku­tu, ni­ko­me na pu­tu i su­dje­lo­vao u pred­sta­vi uz Sta­nis­la­va Ko­va­či­ća i To­mu Ma­ti­ši­ća. U svom pra­vom pje­vač­ko-ple­sač­ko- glu­mač­kom ele­men­tu ko­nač­no se na­šao Nik­ša Ku­šelj kao tr­go­vac Dži­vo.

Bu­ti­jer iz­ne­na­dio pje­va­njem

Pje­va­njem je ugod­no iz­ne­na­dio i Nik­ša Bu­ti­jer kao ka­fe­ti­jer Fra­no či­ja do­bro­ta da­nas do­is­ta dje­lu­je ana­kro­no. Ma­ro Mar­ti­no­vić dru­ge je učio du­bro­vač­ko­me iz­go­vo­ru, a sam je glu­mio na me­kom za­gre­bač­kom kaj­kav­skom na­vod­no­ga gro­fa Kar­la, dok je svo­ju žens­tve­nu ulo­gu ba­le­ri­ne (i to iz Sr­bi­je, pa u 1978. smo go- di­ni) od­lič­no is­ko­ris­ti­la An­đe­la Ram­ljak. Di­je­lo­vi cje­li­ne bi­li su i Ma­ri­ja Ška­ri­čić, Bra­ni­mir Vi­dić Fli­ka, Nikola Ba­će, Nika Bur­đe­lez, Edi Jer­tec, Ma­ro Drob­nić, Lu­ka Čer­jan, Pe­tar Pu­ljić. Uz kos­ti­mo­graf­ki­nju Do­ris Kris­tić tre­ba po­hva­li­ti i ko­re­ograf­ki­nju Ana-Ma­ri­ju Bog­da­no­vić, dok je sce­no­graf Ma­rin Go­zze naj­zas­luž­ni­ji za ot­kri­će no­vog scen­skog du­bro­vač­kog pros­to­ra ko­ji do­ka­zu­je da Dubrovnik te­atru još ni­je re­kao po­s­ljed­nje zbo­gom.

Kao prič­lji­vi i splet­ka­ma vi­čan gos­par Luk­ša Pjer Me­ni­ča­nin pot­pu­no je zav­la­dao sce­nom Bre­ša­no­va “Ka­fe­ta­ri­ja” s re­mi­nis­cen­ci­ja­ma na 1978. ni­je pre­vi­še ot­kli­za­la u mju­zikl

Ci­je­la je pos­ta­va Ka­fe­ta­ri­je na­gra­đe­na ne sa­mo apla­uzom ne­go i či­nje­ni­com da će zbog iz­nim­nog in­te­re­sa pu­bli­ke igra­ti vi­še iz­ved­bi

Re­da­telj Zrin­ko Ogres­ta sa za­ruč­ni­com Oza­nom Ram­ljak

Glu­mac Nik­ša Ku­šelj i po­li­ti­čar­ka Du­brav­ka Šu­ica

Bra­vo, glum­ci! Pjer Me­ni­ča­nin, Nik­ša Bu­ti­jer i Bra­ni­mir Vi­dić

Na Bre­ša­no­vu Ka­fe­ta­ri­ju do­šao je glu­mac Lju­bi­ša Sa­mar­džić sa su­pru­gom

Ma­ri­na i An­dro Vla­hu­šić, du­bro­vač­ki gra­do­na­čel­nik sa su­pru­gom

Po­li­ti­čar Ne­nad Sta­zić s re­da­te­ljem Vin­kom Bre­ša­nom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.