Fi­lip: Na­por­no je, ali pri­uštit ću si otva­ra­nje OI

Tek kad sam na TV-u gle­dao otva­ra­nje Iga­ra u Lon­do­nu, shva­tio sam što sam pro­pus­tio

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Dra­žen Braj­dić dra­zen.braj­dic@ve­cer­nji.net ZAGREB

Boks je iz­u­zet­no stre­san, i naj­sit­ni­ja po­gre­ška se pla­ća pa je lo­gič­no da su dru­gi spor­ta­ši u svo­je slo­bod­no vri­je­me opu­šte­ni­ji od nas bok­sa­ča

Su­tra put Ri­ja, sa svo­jim olim­pij­skim sno­vi­ma, kre­ću bok­sa­či – su­per­te­škaš Fi­lip Hrgović i po­lu­te­škaš Hr­vo­je Sep, obo­ji­ca bok­sa­či BK Le­onar­da, a s nji­ma u prat­nji i iz­bor­nik Le­onard Pi­je­traj i tre­ner Da­li­bor Či­ba­rić. – Je­dva če­kam dan pu­ta, da is­klju­čim mo­bi­tel. Umo­ran sam od ja­kih pri­pre­ma i je­dva če­kam da sve to kre­ne – ka­zao nam je pri­je po­la­ska Fi­lip Hrgović. Za raz­li­ku od na­ših ves­la­ča, atle­ti­ča­ra, stri­je­la­ca, je­dri­li­ča­ra, va­ter­po­lis­ta, ru­ko­me­ta­ša i tek­von­da­ša, na­še bok­sa­če nit­ko od stra­nih prog­no­ze­ra ne vi­di na pos­to­lju, no nji­ma to i ne sme­ta. Na či­nje­ni­cu da u su­per­te­škoj ka­te­go­ri­ji Asso­ci­ated Press pre­dvi­đa po­dje­lu me­da­lja iz­me­đu Yo­ke, Dič­ka, Joycea i Pfe­ife­ra naš naj­bo­lji bok­sač ka­že:

Ne smi­jem pas­ti pod utje­caj

– Yo­ka je ak­tu­al­ni svjet­ski pr­vak, a Me­ji­dov biv­ši dvos­tru­ki svjet­ski pr­vak i ti bor­ci do­is­ta je­su kan­di­da­ti za pos­to­lje, a me­ni i od­go­va­ra da me­ne u tom kon­tek­s­tu ne spo­mi­nju. Idem ras­te­re­ćen uži­va­ti u svom pr­vom olim­pij­skom is­kus­tvu i da­ti sve od se­be, da sa­mo se­bi mo­ram po­la­ga­ti ra­ču­ne. Do­bro ka­že moj tre­ner Pi­je­traj da tu ni­je nit­ko bo­lji od me­ne, ali da ima 4-5 bo­ra­ca ko­ji me mo­gu po­bi­je­di­ti ako ni­sam pra­vi. S njim će ra­me uz ra­me vo­je­va­ti i Hr­vo­je Sep, is­tin­ski bok­sač­ki fa­na­tik ko­ji je čak pro­dao i svoj au­to­mo­bil da bi se mo­gao što bo­lje spre­mi­ti za Olim­pij­ske igre na ko­ji­ma na­tje­ca­nja po­či­nju ove su­bo­te. – Sep je u ži­vot­noj for­mi. Na spa­rin­zi­ma mi iz­gle­da ja­ko do­bro. Doj­ma sam da će oti­ći da­le­ko jer je jak u gla­vi, a na Olim­pij­skim igra­ma to je pre­sud­no. A da bi gla­va os­ta­la čis­ta i usre­do­to­če­na, deč­ki se mo­ra­ju ot­hr­va­ti ne­ga­tiv­nom di­je­lu utje­ca­ja olim­pij­skog okru­že­nja. – Svi go­vo­re o ve­li­či­ni Iga­ra, no one mo­gu bi­ti ve­li­ke za gle­da­te­lje, nji­ma smi­je zas­ta­ti dah od div­lje­nja, ali ne i me­ni. Ja se ne­mam vre­me­na di­vi­ti Igra­ma i na­dam se da ne­ću pas­ti pod taj utje­caj. Mo­ram se bo­ri­ti pro­tiv to­ga i vje­ru­jem da ću us­pje­ti jer mi u klu­bu ima­mo dos­ta ra­zvi­je- nu dis­ci­pli­nu ve­za­nu uz režim ži­vo­ta. Uos­ta­lom, boks je iz­u­zet­no stre­san sport pa je kon­cen­tra­ci­ja vr­lo bit­na. Pri­mi­je­tio sam ja već da su dru­gi spor­ta­ši u slo­bod­no vri­je­me opu­šte­ni­ji no što smo mi bok­sa­či jer je boks, kao što ka­že je­dan moj pri­ja­telj, vu­čji sport. U jaz­bi­ni sam se­bi mo­raš li­za­ti ra­ne i spre­ma­ti se za bit­ke, a tek ka­da do­ne­seš pli­jen, on­da to mo­žeš po­di­je­li­ti s čo­po­rom. No, hr­vat­skom olim­pij­skom ‘čo­po­ru’ sva­ka­ko će se pri­dru­ži­ti na ce­re­mo­ni­ji sve­ča­nog otva­ra­nja Iga­ra. – S ob­zi­rom na to da ću do pr­vog me­ča ima­ti tje­dan da­na, ići ću na otva­ra­nje. Iako to zna­či pu­no sta­ja­nja ko­je za no­ge spor­ta­ša ni­je do­bro, to ću si pri­ušti­ti. Kad sam na te­le­vi­zi­ji gle­dao otva­ra­nje proš­lih Iga­ra, ko­je su mi iz­mak­le za dla­ku, tek sam on­da shva­tio što sam pro­pus­tio i bi­lo mi je te­ško gle­da­ti sve one na­še na­smi­je­še­ne olim­pij­ce u po­vor­ci. S ob­zi­rom na to da je imao ne­ko­li­ko bol­nih is­kus­ta­va na svjet­skim pr­vens­tvi­ma i u olim­pij­skim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma, što je na­učio iz njih? Na­ša­lio se alan­for­dov­ski: – Na­učio sam da, ako že­liš po­bi­je­di­ti, ne smi­ješ iz­gu­bi­ti. Ha-ha... Što te ne ubi­je, to te valj­da oja­ča, a me­ne to ni­je ubi­lo. Ne­ma mjes­ta opu­šta­nju. Ako že­lim po­bje­đi­va­ti, mo­rat ću bi­ti na svo­jih 110 pos­to. Že­lim za­bo­ra­vi­ti na sva oče­ki­va­nja dru­gih i da­ti sve od se­be.

Mi ni­smo par­ti­ja­ne­ri ni tu­ris­ti

Usu­di li se ak­tu­al­ni europ­ski pr­vak sa­nja­ri­ti o ve­li­kom olim­pij­skom us­pje­hu? Mi u na­šim no­vi­nar­skim ma­šta­ri­ja­ma vi­di­mo sce­na­rij sa sret­nim svr­šet­kom. – Ne­moj­te mi ra­di­ti tak­ve sce­na­ri­je, no do­đe i me­ni to po­ne­kad, ti li­je­pi sport­ski sno­vi i ne mo­gu se bo­ri­ti s ti­me. U jed­nom tre­nut­ku za­miš­ljam da sam osvo­jio zla­to i što sad mo­ram sve na­pra­vi­ti i re­ći, no on­da si sam ka­žem: “Ej, če­kaj ma­lo, deč­ko. Ni­je­dan uda­rac ne­će se sam is­pu­ca­ti. Mo­raš sve to ti odra­di­ti.” Čuo je za stro­ga pra­vi­la ko­ja vla­da­ju u olim­pij­skom se­lu, da su za­bra­nje­ni noć­ni iz­las­ci i da se ne smi­je iz­van se­la bez do­zvo­le. – Kad Sep i ja ne­ka­mo do­đe­mo, mi smo sa­mo to­me po­sve­će­ni i ne mi­če­mo se iz ho­te­la ni u pu­no be­nig­ni­jim gra­do­vi­ma. Ni­smo mi par­ti­ja­ne­ri ni tu­ris­ti. Po­ne­ki obi­la­zak do­la­zi u ob­zir sa­mo na­kon na­tje­ca­nja, no ja bih bio sre­tan da ne­mam vre­me­na za bi­lo kak­vo raz­gle­da­va­nje jer to bi zna­či­lo da sam se bo­rio za zla­to. Ne­ka sa­mo sve sret­no za­vr­ši, la­ko si ja uz­mem kar­tu i vra­tim se na mjes­to ne­kih li­je­pih sje­ća­nja.

SEP BI MO­GAO DA­LE­KO Sep je u ži­vot­noj for­mi i doj­ma sam da će oti­ći da­le­ko jer je jak u gla­vi, a na Olim­pij­skim igra­ma psi­ha je pre­sud­na FI­LIP HRGOVIĆ o svom klup­skom su­bor­cu

Nit­ko ni­je bo­lji od me­ne, ali ima 4-5 bo­ra­ca ko­ji me mo­gu do­bi­ti ako ja ni­sam u naj­bo­ljem iz­da­nju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.