Nje­mač­ko pra­vo­su­đe is­tje­ra­lo je King Kon­ga

Ho­će li Plen­ko­vić mo­ći ig­no­ri­ra­ti Mi­la­no­vi­ćev uda­rac? Ili će is­ko­ris­ti­ti ovaj je­dins­tve­ni tre­nu­tak i sad, kad je do­bio ubo­ji­to oruž­je, u ma­ni­ri ma­ta­do­ra za­da­ti ko­nač­ni uda­rac po­li­tič­kim ata­viz­mi­ma svo­jeg pro­tiv­ni­ka?

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Već sam vi­še pu­ta na ovom mjes­tu po­no­vio: bu­du li Per­ko­vić i Mus­tač u Mün­c­he­nu osu­đe­ni, bit će to is­to­vre­me­no i po­vi­jes­na pre­su­da SDP-SKH, a na­po­se Zo­ra­nu Mi­la­no­vi­ću, jer će se ti­me do­ka­za­ti ono što je još pri­je tri go­di­ne bi­lo kris­tal­no jas­no i na što sam i ta­da upo­zo­ra­vao: na­me­ta­njem lex Per­ko­vić ta­daš­nji hr­vat­ski pre­mi­jer za­pra­vo je šti­tio Ud­bi­ne ubo­ji­ce, a to ni­po­što ne smi­je bi­ti pre­po­ru­ka za po­sao za ko­ji se na­tje­če. Na­bro­jio sam pet ključ­nih raz­lo­ga za­što Mi­la­no­vić ne smi­je po­nov­no bi­ti pre­mi­jer, no jas­no je da je i je­dan je­di­ni do­vo­ljan: lex Per­ko­vić. Mi­la­no­vić je, na­rav­no, imao do­volj­no vre­me­na smis­li­ti obra­nu za tre­nu­tak kad će mu te­le­vi­zi­je sta­vi­ti kru­šku pod nju­šku. A nje­mu je naj­bo­lja obra­na uvi­jek – oš­tri pre­ven­tiv­ni kon­tra­na­pad. “Šo­ki­ran sam, os­ni­va­či i naj­bli­ži su­rad­ni­ci HDZ-a pro­ka­za­ni su kao ud­ba­ški eg­ze­ku­to­ri”, sko­čio je po­put lju­ti­ce Mi­la­no­vić po­ku­ša­va­ju­ći pre­ba­ci­ti lop­ti­cu sa svo­jeg te­re­na. Upra­vo po bru­tal­nos­ti tog ugri­za vi­di se – ko­li­ko ga je stvar­no u ovom tre­nut­ku strah. Ne, mre­ža je ovog pu­ta ipak pre­vi­so­ka za bac­k­hand. I ta­kav spin ne­će po­mo­ći. Tre­bat će se ipak mno­go vi­še po­tru­di­ti za­vr­tje­ti lop­ti­cu jer pam­će­nje ove na­ci­je ni­je baš ta­ko krat­ko da bi za­bo­ra­vi­la da je baš Zoran Mi­la­no­vić taj ko­ji je pri­je sa­mo tri go­di­ne po­ku­šao na ko­lje­na ba­ci­ti pra­vo­su­đe i pod­vrg­nu­ti se­bi Us­tav sa­mo za­to da bi pod sva­ku ci­je­nu spri­je­čio izručenje lju­di op­tu­že­nih za or­ga­ni­za­ci­ju i iz­rav­no su­dje­lo­va­nje u ud­ba­škim uboj­stvi­ma, iz­vo­đe­ni­ma pod pa­tro­na­tom i po iz­rav­nim na­re­đe­nji­ma SKH, stran­ke ko­joj SDP ni­je sa­mo prav­na sljed­ni­ca. Stran­ke či­je ne sa­mo ma­te­ri­jal­no već i po­li­tič­ko i du­hov­no na­s­lje­đe SDP i da­nas gr­če­vi­to bra­ni, ne do­pu­šta­ju­ći ni otvo­re­nu jav­nu ras­pra­vu o ko­mu­nis­tič­kim zlo­či­ni­ma, a ka­mo­li nji­ho­vo pra­vo­sud­no pro­ce­su­ira­nje. “Tje­ra­li ste li­si­cu, is­tje­ra­li ste King Kon­ga”, re­kao je Mi­la­no­vić u tre­nut­ku kad je pro­pao nje­gov lu­ka­vi plan. Na­rav­no, jas­no je na ko­ga je on ci­ljao: Per­ko­vić i Mus­tač, ubo­ji­to oruž­je u ru­ka­ma SKH, po­nu­di­li su svo­je us­lu­ge i no­vo­nas­ta­loj hr­vat­skoj državi, a Fra­njo Tuđ­man ih je ba­rem pri­vre­me­no pri­hva­tio kao nuž­nost tre­nut­ka u ko­jem je op­s­ta­nak no­vo­nas­ta­le dr­ža­ve vi­sio o ni­ti. Do­bi­li su i oni pri­li­ku po­mo­ći do­mo­vi­ni, no to ne zna­či da su im zlo­či­ni opro­šte­ni. Da, mo­že­mo do be­svi­jes­ti go­vo­ri­ti da je mnoš­tvo ud­ba­ša i pri­pad­ni­ka SKH za­vr­ši­lo i u HDZ-u te da je i to mo­žda je­dan od raz­lo­ga za­što u Hr­vat­skoj ni­smo pro­ve­li lus­tra­ci­ju i za­što smo još uvi­jek u ra­lja­ma pos­tud­ba­ških struk­tu­ra. Sve je to is­ti­na, no ni­ma­lo ne mi­je­nja te­melj­nu či­nje­ni­cu. Za­pra­vo, sa­mo je po­ja­ča­va: HDZ ni­je sljed­ni­ca SKH, dok SDP jest, i ti­me se po­no­si. Da­ka­ko da to ne zna­či da ne tre­ba jav­no pos­tav­lja­ti i pi­ta­nje za­što je Tuđ­man ko­ris­tio Per­ko­vi­će­ve us­lu­ge ili za­što hr­vat­sko pra­vo­su­đe svih tih go­di­na ni­je po­ka­zi­va­lo vo­lju pro­ce­su­ira­ti i te zlo­či­ne. To su sve važ­na pi­ta­nja, pre­sud­na za pro­ces os­vjet­lja­va­nja proš­los­ti i čiš­će­nje bu­duć­nos­ti. Zva­li mi to lus­tra­ci­jom ili ne­ka­ko dru­ga­či­je, po­nov­no se otva­ra ide­al­na pri­li­ka za zah­tjev za otva­ra­nje svih ar­hi­va, jav­nih i taj­nih. Pri­je 2009., dak­le, du­go na­kon Tuđ­ma­no­ve smr­ti, Nje­mač­ka ovu dvo­ji­cu od nas ni­je ni tra­ži­la. Je­di­no za Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća bez trač­ka dvoj­be zna­mo da je moć svo­je funk­ci­je otvo­re­no pos­ta­vio iz­me­đu stvar­nih, čvr­stih do­ka­za nje­mač­kog pra­vo­su­đa i iz­ru­če­nja Per­ko­vi­ća i Mus­ta­ča. Šti­te­ći njih, šti­tio je na­s­lje­đe SKH – šti­tio je SDP, šti­tio se­be i svo­je men­to­re. Tek na­kon što je Nje­mač­ka, ni­ma­lo slu­čaj­no kao zad­nja čla­ni­ca EU, ame­no­va­la hr­vat­ski pris­tup­ni spo­ra­zum i sa­mo ne­ko­li­ko da­na pri­je sve­ča­nog ula­ska Hr­vat­ske u EU, Mi­la­no­vić se od­lu­čio na dr­sku pri­je­va­ru i na­met­nuo lex Per­ko­vić. Što­vi­še, kre­nuo je u tram­pu za stva­ra­nje dvo­tre­ćin­ske ve­ći­ne za pro­mje­nu Us­ta­va ka­ko bi za­ce­men­ti­rao i naj­ma­nja vra­taš­ca za izručenje, a ti­me i za pre­su­du. Ti­me nas je do­veo u oštar su­kob s Ber­li­nom i Bruxel­le­som i ne­ma ni­kak­ve sum­nje da ne bi ta­ko la­ko uz­mak­nuo, od­nos­no da bi to mo­žda po­tra­ja­lo i do da­naš­njeg da­na, da mu na kon­cu pos­luš­nost ni­je od­bio Vr­hov­ni sud i do­kon­čao tu tra­gi­ko­me­di­ju. I evo re­zul­ta­ta: umjes­to nas, nje­mač­ko pra­vo­su­đe is­tje­ra­lo je King Kon­ga. A to sva­ka­ko ni­je Tuđ­man, već Zoran Mi­la­no­vić. Dak­le – King Kon­gić. Kom­pro­mi­ti­ran ta­ko do kra­ja kao čo­vjek ko­ji je šti­tio ud­ba­ške eg­ze­ku­to­re. Ho­će li Plen­ko­vić mo­ći ig­no­ri­ra­ti Mi­la­no­vi­ćev uda­rac? Ili će is­ko­ris­ti­ti ovak­vu je­dins­tve­nu pri­li­ku i sad, kad je do­bio ubo­ji­to oruž­je, u ma­ni­ri ma­ta­do­ra za­da­ti ko­nač­ni uda­rac po­li­tič­kim ata­viz­mi­ma svo­jeg pro­tiv­ni­ka? Po­tez ko­ji bi mu pos­li­je omo­gu­ćio da očis­ti ne sa­mo HDZ već i ci­je­li du­bo­ko kon­ta­mi­ni­ra­ni hr­vat­ski po­li­tič­ki ha­bi­tat? Ne na­pra­vi li to da­nas – su­tra bi već mo­glo bi­ti kas­no.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.