HNB i Vla­da tre­ba­ju bi­ti odvo­je­ne, ali jed­na bez dru­ge ne mo­gu

Prem­da je to u nje­zi­noj is­klju­či­voj in­ge­ren­ci­ji, tre­ba zna­ti da sre­diš­nja ban­ka sa­ma ne mo­že spre­ča­va­ti ve­li­ke pro­mje­ne te­ča­ja ku­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Rat­ko Bo­ško­vić

Iz­bor­ni pro­gram Na­rod­ne ko­ali­ci­je s “pos­tup­nom de­pre­ci­ja­ci­jom ku­ne, bez de­val­va­ci­je”, i to u po­glav­lju “po­rez­na po­li­ti­ka”, mo­rao je iz­a­zva­ti ču­đe­nje kod sva­ko­ga tko se ima­lo ra­zu­mi­je u eko­nom­ske po­li­ti­ke i raz­dva­ja­nje mo­ne­tar­ne od fi­skal­ne, “po­put Cr­k­ve i dr­ža­ve”. A još vi­še iz­ne­na­đu­je na­mje­ra “za­us­tav­lja­nja de­fla­ci­je kroz ve­li­ke in­fras­truk­tur­ne pro­jek­te”. Te­čaj­na po­li­ti­ka, na­ime, u Hr­vat­skoj je za­ko­nom da­na u in­ge­ren­ci­ju HNB-u, a za­ko­nom mu je za­jam­če­na i neo­vis­nost o po­rez­nim vlas­ti­ma. Pa ot­kud sad odjed­nom te­čaj u po­rez­noj po­li­ti­ci? Ta­ko­đer, ka­ko to po­rez­na po­li­ti­ka mis­li pos­tup­no de­pre­ci­ra­ti ku­nu kad te­čaj odre­đu­je po­nu­da i po­traž­nja za stra­nim va­lu­ta­ma na tr­ži­štu, a ne vo­lja Vla­de? Is­to je i s de­fla­ci­jom: i sta­bil­nost ci­je­na po­sao je cen- tral­ne ban­ke, a ne iz­vr­š­ne vlas­ti, a pri­tom je ona i u ve­zi s te­ča­jem, bu­du­ći da se sta­bil­nost ci­je­na odr­ža­va pre­ko sta­bil­nos­ti te­ča­ja. Je li on­da Na­rod­na ko­ali­ci­ja, stav­lja­ju­ći te­čaj i in­fla­ci­ju u svo­je pla­no­ve po­rez­ne po­li­ti­ke, po­ka­za­la nez­na­nje i ne­po­što­va­nje hr­vat­skih za­ko­na? Je li na­či­ni­la gaf? Mo­glo bi se na to i ta­ko gle­da­ti. Ali, s dru­ge stra­ne, prem­da je to u nje­zi­noj is­klju­či­voj in­ge­ren­ci­ji, tre­ba zna­ti da cen­tral­na ban­ka sa­ma ne mo­že spre­ča­va­ti ve­li­ke pro­mje­ne te­ča­ja ku­ne. To se i u stru­ci i u jav­nos­ti čes­to za­bo­rav­lja, a mo­žda je upra­vo sa­da tre­nu­tak kad na to tre­ba pod­sje­ti­ti. Te­čaj va­lu­te ma­le i otvo­re­ne eko­no­mi­je, pa ta­ko i hr­vat­ske, naj­vi­še ovi­si o pri­lje­vi­ma i od­lje­vi­ma stra­nog nov­ca. Kad je pri­ljev ve­lik, de­vi­ze po­jef­ti­nju­ju, a ku­na po­skup­lju­je, a s njom po- skup­lju­ju i hr­vat­ski pro­izvo­di i us­lu­ge u ino­zem­s­tvu. Po­du­ze­ća ko­ja ne mo­gu sni­zi­ti svo­je kun­ske tro­ško­ve i ci­je­ne pro­pa­da­ju, a to se ma­sov­no do­go­di­lo hr­vat­skoj pre­ra­đi­vač­koj in­dus­tri­ji. Za­to pa­met­ne ma­le zem­lje nas­to­je odr­ža­va­ti pod­ci­je­nje­nu vlas­ti­tu va­lu­tu i ta­ko ja­ča­ti svo­ju kon­ku­rent­nost u svi­je­tu. Ali, to je ja­ko te­ško pos­ti­ći ako u zem­lju is­to­dob­no pri­tje­ču ve­li­ke ko­li­či­ne stra­no­ga nov­ca. Hr­vat­skoj se to do­ga­đa­lo ot­ka­ko ju je EU pris­ta­la pri­mi­ti pa joj je ukup­ni ino­zem­ni dug do slo­ma 2008. po­ras­tao s 14 na 40 mi­li­jar­di eura. HNB se ta­da žes­to­ko su­prot­stav­ljao ino­zem­nom za­du­ži­va­nju ko­če­ći kre­di­ti­ra­nje hr­vat­skih ba­na­ka, ali nji­ho­ve su ga ino­zem­ne ban­ke maj­ke na­di­gra­le: os­no­va­le su u Hr­vat­skoj svo­je le­asing ku­će i naj­bo­ljim i naj­ve­ćim hr­vat­skim duž­ni­ci­ma da­va­le su kre­di­te u ino­zem­s­tvu, a pri­ljev tog nov­ca nas­ta­vio je gu­ra­ti ku­nu u apre­ci­ja­ci­ju. HNB ni­je bio nad­le­žan za le­asing ni­ti za tvrt­ke, a oni ko­ji su mo­gli ne­što uči­ni­ti, Han­fa i Vla­da, umjes­to da ga ko­če, ta­da su se hva­li­li ve­li­kim pri­lje­vom ino­zem­nih ula­ga­nja. Na­kon slo­ma 2008. pri­ljev de­vi­za u Hr­vat­sku je za­us­tav­ljen i ku­na je de­pre­ci­ra­la za oko 5,8 pos­to, no od po­čet­ka 2015. po­nov­no je kre­nu­la u apre­ci­ja­ci­ju i po­nov­no se hr­vat­ska kon­ku­rent­nost sma­nju­je. Ho­će li se po­no­vi­ti 2003.-2008.? Ako HNB bu­de bez Vla­di­ne su­rad­nje, na­ža­lost, ho­će. Slič­no je i sa “za­us­tav­lja­njem de­fla­ci­je kroz ve­li­ke in­fras­truk­tur­ne ra­do­ve”, sa­mo obr­nu­to: tu svo­ju za­mi­sao Vla­da ne mo­že pro­ves­ti bez po­mo­ći HNB-a. “Cr­k­va i dr­ža­va” tre­ba­ju bi­ti odvo­je­ne, ali jed­na bez dru­ge ne mo­gu.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.