DIJASPORA SU ROĐENI U BIH KOJI ŽI­VE U RH, A NE HR­VA­TI U BIH

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Pri­je ne­ko­li­ko da­na objav­ljen je po­da­tak o bh. di­jas­po­ri. Broj oso­ba ko­je ži­ve u ino­zem­s­tvu, a ro­đe­ne su u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni iz­no­si 1,671.177. Od to­ga u Hr­vat­skoj ži­vi če­t­vr­ti­na (409.357). Ka­da bi se ura­ču­na­li po­tom­ci dru­ge i tre­će ge­ne­ra­ci­je, on­da bi ih bi­lo ba­rem još to­li­ko. Je­su li oni što su otiš­li iz BiH dijaspora u RH ili onih 544.780 Hr­va­ta ko­li­ko ih, pre­ma po­s­ljed­njem po­pi­su, ži­vi u BiH? Ako zna­mo da dijaspora zna­či ra­si­pa­nje jed­no­ga na­ro­da po ci­je­lom svi­je­tu, on­da je po toj de­fi­ni­ci­ji 409 ti­su­ća gra­đa­na iz BiH dijaspora u RH, a 544 ti­su­će Hr­va­ta ko­je ži­ve u BiH su te­melj­ni, su­ve­re­ni na­rod u svo­joj do­mo­vi­ni. Pre­ma to­mu, u is­e­lje­niš­tvu ne ži­ve Dra­gan Čo­vić, rek­to­ri­ca Ljer­ka Os­to­jić ili kar­di­nal Vin­ko Pu­ljić. Oni su do­mi­cil­ni u svom Mos­ta­ru i Sa­ra­je­vu. U di­jas­po­ri ži­ve, pri­mje­ri­ce, Mi­lan Ban­dić, Mi­li­jan Br­kić, bi­skup Že­li­mir Pu­ljić jer su iz Gru­da, Lju­bu­škog i Mos­ta­ra otiš­li u Za­greb i Za­dar. Ri­jet­ko je koji Za­grep­ča­nin, Spli­ća­nin ili Osje­ča­nin do­šao ži­vje­ti u Mos­tar ili Sa­ra­je­vo. Pro­cje­nju­je se da izvan RH ži­vi još jed­na, is­e­lje­na Hr­vat­ska. Bli­zu tri mi­li­ju­na oso­ba. Na po­s­ljed­njim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma gla­so­va­lo ih je sve­ga 29 ti­su­ća. Ni je­dan pos­to. Od to­ga pos­tot­ka čak vi­še od 80 pos­to u BiH. Oni mo­gu iz­a­bra­ti sva tri zas­tup­ni­ka. Na po­s­ljed­njim iz­bo­ri­ma po­ka­za­li su ši­ri­nu. Iza­bra­li su jed­no­ga svo­ga pred­stav­ni­ka Her­ce­gov­ca Bo­žu Lju­bi­ća, dru­go­ga iz di­jas­po­re u RH, Bo­san­ca iz Liv­na u Ve­li­koj Go­ri­ci Iva­na Šu­ke­ra, i tre­će­ga, pre­ko­oce­an­skog Hr­va­ta Želj­ka Glas­no­vi­ća, Za­grep­ča­ni­na iz To­ron­ta. Ako ubu­du­će os­ta­ne is­ti na­čin gla­so­va­nja, on­da bi tre­ba­lo sa­ču­va­ti ova­kav kon­cept te­ri­to­ri­jal­ne zas­tup­lje­nos­ti (pre­ko­oce­an­ski, eu­rop­ski i zas­tup­nik iz BiH). Tri zas­tup­ni­ka u Sa­bo­ru ubu­du­će tre­ba­ju for­mi­ra­ti svoj klub i po­na­ša­ti se kao “ma­njin­ci”. Bez ob­zi­ra na sas­tav, uvi­jek bi­ti dio vlas­ti. Za kva­li­tet­nu si­ner­gi­ju is­e­lje­nih i do­mo­vin­skih Hr­va­ta po­treb­no je pu­no vi­še od la­ba­vih ve­za. Tri zas­tup­ni­ka u Sa­bo­ru sa­mo su po­kri­će ko­jim se stva­ra pri­vid bri­ge. Od to­ga ne­ma ko­ris­ti nit­ko, po­naj­ma­nje Hr­va­ti iz BiH. Čak ima­ju šte­tu. Sa­daš­njim na­či­nom iz­bo­ra op­tu­žu­ju ih ka­ko po­rez­nim obvez­ni­ci­ma u RH bi­ra­ju vlast. K to­mu, svr­sta­va ih se sa­mo uz jed­nu stran­ku. Ti­me se dru­gi (li­je­vi) mo­gu am­nes­ti­ra­ti od svo­je us­tav­ne obve­ze. Zbog sve­ga bi naj­bo­lje bi­lo da ne bu­du na lis­ta­ma. Nji­ma tre­ba ins­ti­tu­ci­onal­na, a ne for­mal­na za­šti­ta. O Hr­va­ti­ma BiH ne može i ne smi­je skr­bi­ti sa­mo jed­na stran­ka, već is­klju­či­vo dr­ža­va Hr­vat­ska i nje­zi­ne ins­ti­tu­ci­je. To mora bi­ti na­ci­onal­na stra­te­gi­ja. Baš kao i ins­ti­tu­ci­onal­na i is­kre­na po­ve­za­nost is­e­lje­ne i do­mo­vin­ske Hr­vat­ske. Sa­da te ve­ze ne funk­ci­oni­ra­ju. Pa i zbog to­ga Hr­va­ti iz BiH već odav­no ži­ve u vlas­ti­toj do­mo­vi­ni kao dijaspora. One pre­os­ta­le 544 ti­su­će. Ako ih uop­će još to­li­ko ima.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.