‘Ud­ba je za glav­nu ulo­gu u svo­joj igri ili pred­sta­vi de­mo­kra­ci­je iz­a­bra­la Tuđ­ma­na’

Ko­mu­nis­tič­ke moć­ni­ke i ud­ba­še na po­lo­ža­ji­ma na­s­lje­đu­ju bi­olo­ški po­tom­ci, a tek po­tom ide­olo­ški klo­no­vi. Ta­ko je i obi­telj Per­ko­vić do­bro sta­ja­la kod svih vla­da i pred­sjed­ni­ka

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Pi­še Dra­žen Ćurić

Bdra­zen.cu­ric@ve­cer­nji.net iv­ši še­fo­vi Ud­be Jo­sip Per­ko­vić i Zdrav­ko Mus­tač osu­đe­ni su u Nje­mač­koj na do­ži­vot­ni za­tvor zbog su­dje­lo­va­nja u uboj­stvu hr­vat­skog emi­gran­ta Stje­pa­na Đu­re­ko­vi­ća. Ti­je­kom su­đe­nja otvo­re­na su ne­ka pi­ta­nja na ko­ja se još uvi­jek tra­že pra­vi od­go­vo­ri. Ka­ko je bi­lo mo­gu­će da u neo­vis­noj i de­mo­krat­skoj Hr­vat­skoj nit­ko ni­je že­lio ra­svi­je­tli­ti taj zlo­čin? Ni­je bi­lo po­li­tič­ke sna­ge da se po­ku­ša­ju ri­je­ši­ti os­ta­le bru­tal­ne lik­vi­da­ci­je ko­je je Ud­ba pro­vo­di­la u ino­zem­s­tvu gdje su ubi­je­ni de­se­ci emi­gra­na­ta. Sve to po­go­du­je raz­li­či­tim te­ori­ja­ma pa su se po­če­le kons­tru­ira­ti pri­če o mo­ći Ud­be, od­nos­no ne­for­mal­ne gru­pe ko­ju či­ne oba­vje­štaj­no-po­li­tič­ke struk­tu­re iz ko­mu­nis­tič­kog sus­ta­va. U ana­li­za­ma i pro­cje­na­ma tak­vih ne­for­mal­nih gru­pa, či­je je pos­to­ja­nje te­ško do­ka­za­ti, uvi­jek ima pre­tje­ri­va­nja. Dok jed­ni tvr­de su je ud­ba­ška ho­bot­ni­ca za­ro­bi­la Hr­vat­sku te da kon­tro­li­ra sve po­lu­ge mo­ći, dru­gi nje­zin utje­caj pot­pu­no mar­gi­na­li­zi­ra­ju. Me­đu­tim, sa­ma či­nje­ni­ca da su Mus­tač i Per­ko­vić bi­li vr­lo utje­caj­ni u hr­vat­skom jav­nom ži­vo­tu u neo­vis­noj Hr­vat­skoj te da se ni­jed­na do­sa­daš­nja Vla­da ni­je usu­di­la ni­šta uči­ni­ti pro­tiv njih, po­t­vr­đu­je da je pos­to­ja­la sta­no­vi- ta ne­vid­lji­va ru­ka ko­ja ih je šti­ti­la. Ne­ki idu ta­ko da­le­ko pa tvr­da da ute­me­lji­telj hr­vat­ske dr­ža­ve Fra­njo Tuđ­man ni­je bio autoh­to­na po­li­tič­ka po­ja­va, ne­go da ga je po na­lo­gu ta­daš­njeg ko­mu­nis­tič­kog vod­stva So­ci­ja­lis­tič­ke Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske iz­a­bra­la Ud­ba kao naj­po­god­ni­jeg čo­vje­ka ko­ji se mo­že su­prot­sta­vi­ti ve­li­ko­sr­p­skim pre­ten­zi­ja­ma te u ko­nač­ni­ci osi­gu­ra­ti hr­vat­sku neo­vis­nost. To pot­krep­lju­ju tvrd­nja­ma da je upra­vo Jo­sip Per­ko­vić osi­gu­rao Fra­nji Tuđ­ma­nu pu­tov­ni­cu u vri­je­me ka­da su o njoj dru­gi hr­vat­ski di­si­den­ti po­put Mar­ka Ve­se­li­ce, Vla­de Go­tov­ca i Dra­žen Bu­di­ša mo­gli sa­mo sa­nja­ti. Ovu te­zu zas­tu­pa po­vjes­ni­čar dr. Dra­gan Mar­ko­vi­na ko­ji is­ti­če da je kra­jem osam­de­se­tih doš­lo do sim­bi­oze iz­me­đu nas­tu­pa­ju­će no­ve HDZ-ove vlas­ti na jed­noj stra­ni i ko­mu­nis­tič­ko-ud­ba­ške eli­te ko­ja je pos­ta­la svjes­na ne­iz­bjež­nih po­li­tič­kih pro­mje­na. – Me­ni se či­ni re­al­no da je na­cio- na­lis­tič­ko kri­lo Sa­ve­za ko­mu­nis­ta Hr­vat­ske idej­no osmis­li­lo HDZ i na ne­ki na­čin pro­ve­lo od­cjep­lji­va­nje Hr­vat­ske od Ju­gos­la­vi­je. U tom pro­jek­tu kao dio tog na­ci­onal­nog kri­la Par­ti­je su­dje­lo­va­la je i Ud­ba ili ba­rem ne­ki nje­zi­ni di­je­lo­vi ko­ji ni­su bi­li mar­gi­nal­ni – ka­že Mar­ko­vi­na is­ti­ču­ći da Tuđ­man ni­je bio ne­ki ve­li­ki stra­te­ški vi­zi­onar, ne­go pu­ki iz­vr­ši­telj za­mis­li par­tij­skih stra­te­ga i ko­mu­nis­tič­kih taj­nih služ­bi.

Op­ko­lje­ni Fra­njo

– Pi­ta­nje je ka­ko je do­bio pu­tov­ni­cu, ka­ko je net­ko tko je bio po­li­tič­ki za­tvo­re­nik i na ne­ki na­čin osum­nji­če­nik za po­li­tič­ku uro­tu mo­gao tek ta­ko pu­to­va­ti po ino­zem­s­tvu. Mis­lim da je on pro­na­đen kao net­ko tko je po­go­dan, tko je mo­gao iz­ves­ti tran­zi­ci­ju od so­ci­ja­liz­ma i Ju­gos­la­vi­je pre­ma no­vom sus­ta­vu – sma­tra Mar­ko­vi­na do­da­ju­ći da do de­mo­krat­skih iz­bo­ra 1990. go­di­ne ni­je Tuđ­man kon­tro­li­rao Ud­bu, ne­go je ona kon­tro­li­ra­la nje­ga. – Ne sum­njam da je u sa­mos­tal­noj Hr­vat­skoj on bio ključ­ni čo­vjek, ali go­vo­rim za osam­de­se­te go­di­ne do po­bje­de na iz­bo­ri­ma – ka­že Mar­ko­vi­na. Za­nim­lji­vo, i dr. Jo­sip Jur­če­vić, po­vjes­ni­čar des­ne pro­ve­ni­jen­ci­je, ta­ko­đer mis­li da da je Ud­ba kre­ira­la sve pro­ce­se kon­cem osam­de­se­tih te da je na ne­ki na­čin iz­a­bra­la Tuđ­ma­na da bu­de na če­lu ot­po­ra pro­tiv ve­li­ko­sr­p­skih pre­ten­zi­ja. – U Hr­vat­skoj se po­čet­kom 1990ih, kao i de­set­lje­ći­ma pri­je to­ga, ni­je mo­glo ni­šta ima­lo važ­ni­jeg pri­pre­mi­ti i do­go­di­ti bez zna­nja, su­dje­lo­va­nja i kon­tro­le Ud­be. Is­to ta­ko, nit­ko ra­zu­man ni­je mo­gao kra­jem 1980-ih oče­ki­va­ti da će išta zna­čaj­ni­je mo­ći na­pra­vi­ti bez Ud­be. Ta­ko je Ud­ba za glav­nu ulo­gu u svo­joj igri ili pred­sta­vi de­mo­kra­ci­je oda­bra­la Fra­nju Tuđ­ma­na te ga do­bro op­ko­li­la svo­jim po­uz­da­nim li­ko­vi­ma po­put Ma­no­li­ća, Me­si­ća, Bolj­kov­ca... Tuđ­man je na tu igru pris­tao, ali

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.