KARDINAL VINKO PU­LJIĆ

No­vac je pos­tao no­vi idol i no­vi bog

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Zo­ran.kre­sic@ve­cer­nji.net

Svet­ko­vi­ne i ho­do­čaš­ća, po­seb­no na ve­li­ke blag­da­ne, iz­a­zov su da se lju­di trg­nu, da na­đu se­be, su­sret­nu Bo­ga, ka­že kardinal Pu­ljić Zo­ran Kre­šić Go­to­vo sva­ka hr­vat­ska i ka­to­lič­ka ku­ća ima kip ili sli­ku s Gos­pi­nim li­kom. Maj­ka Bož­ja briž­no se sto­lje­ći­ma svet­ku­je u broj­nim žu­pa­ma, a njoj su po­sve­će­ne i naj­ljep­še do­mo­ljub­no-vjer­ske pje­sme. Za­to se Gos­pa i na­zi­va Kra­lji­com Hr­va­ta. Vr­h­bo­san­ski nad­bi­skup, kardinal Vinko Pu­ljić maj­ku, že­nu vi­so­ko pos­tav­lja u druš­tvu i Cr­k­vi, ali i upo­zo­ra­va na iz­rab­lji­va­nje i po­ni­ža­va­nje že­na, kao i po­ku­ša­je da se že­ne u druš­tvu odvo­ji od vri­jed­nos­ti ra­đa­nja, ži­vo­ta, obi­te­lji.

Za­što je Gos­pa to­li­ko važ­na Hr­va­ti­ma ka­to­li­ci­ma i za­što se to­li­ko štu­je u BiH?

U po­vi­jes­ti spa­se­nja Ma­ri­ja je, uz Isu­sa, ima­la naj­važ­ni­ju ulo­gu. Bog ju je pri­pra­vio i oda­brao da se po njoj utje­lo­vi Bož­ji Sin. Ona ga

Da se pos­lu­ša­ju pa­pi­ne po­ru­ke, za­us­ta­vi­li bi se ra­to­vi i si­ro­ma­ha bi bi­lo ma­nje, za­ži­vje­la bi na­da

je pra­ti­la u nje­go­vu odras­ta­nju, a i sa­ma je ras­la u vje­ri. Bi­la je uz Isu­sa i na križ­nom pu­tu, uz sam križ te Isu­so­vu mu­ku i smrt. Isus nam je s kri­ža dao svo­ju maj­ku. Za­to kroz svu po­vi­jest Cr­k­va Ma­ri­ju do­živ­lja­va kao za­go­vor­ni­cu i po­sred­ni­cu mi­los­ti. Ta­ko je bi­lo na po­čet­ku Cr­k­ve pa kroz sav po­vi­jes­ni hod Cr­k­ve. Na­rod je to li­je­po sro­čio: tko Ma­ri­ju lju­bi, taj se ne gu­bi! Ra­di to­ga smo pra­vi­li cr­k­ve i za­vjet­ne ka­pe­le, za­to ima­mo u sva­koj obi­telj­skoj ku­ći dra­gi lik Gos­pe.

Pri­mjer Gos­pe uzor je za ka­to­lič­ke obi­te­lji. Ko­li­ko je ta za­jed­ni­ca u druš­tvu da­nas iz­lo­že­na is­ku­še­nji­ma?

Maj­čins­tvo je u Bož­jim oči­ma ta­ko vri­jed­no i li­je­po te je i Bog htio ima­ti maj­ku. Ma­ri­ja je uzor po svo­joj vje­ri, pos­luš­na Bož­jem gla­su i oda­na u po­vje­re­nju. Za­to je uzor ka­ko is­tin­ski vje­ro­va­ti. Da­nas je obi­telj ugro­že­na raz­nim ide­olo­škim i po­li­tič­kim na­me­ta­nji­ma no­vih vred­no­ta. Ra­du­je me da je, una­toč svim kri­za­ma, da­naš­nji čo­vjek gla­dan du­hov­nog i tra­ži utje­hu vje­re i mir u du­ši. Za­to su Ma­ri­ji­na sve­ti­šta div­na oaza du­hov­nog mi­ra.

Ko­li­ko vjer­ni­ci is­kre­no prak­ti­ci­ra­ju vje­ru, ma­sov­no se obi­lje­ža­va­ju ve­li­ke svet­ko­vi­ne, dok je u os­tat­ku go­di­ne ri­jet­ko po­na­ša­nje u skla­du s vje­rom, što uklju­ču­je i re­do­vi­ti od­la­zak na mi­se?

Na­ža­lost, sva je jav­nost na­met­nu­la jed­nog dru­gog bo­ga, a to je no­vac. Sve se vr­ti oko to­ga bo­ga no­vog ido­lo­pok­lons­tva: po­li­ti­ka, svjet­ska jav­nost, ško­la, me­di­ji itd. Svi na­me­ću to mni­je­nje da no­vac ni­je vi­še sred­stvo, ne­go idol. Te­ško je odu­pri­je­ti se tom du­hu vre­me­na ko­je pro­živ­lja­va­mo i ko­je se agre­siv­no na­me­će. Ka­da god Bo­ga is­tje­ra­mo, ka­ko ka­že pa­pa Fra­njo, ta­da je ugro­žen čo­vjek, nje­go­vo dos­to­jans­tvo i mir u svi­je­tu. Po­ma­lo se na­vi­ka­va­mo na tu glo­bal­nu rav­no­duš­nost. Gdje je vla­da­vi­na nov­ca, tu je si­lan ma­te­ri­jal za cr­nu kro­ni­ku: dro­ga, ko­rup­ci­ja, kri­mi­nal, tr­go­vi­na lju­di­ma, tr­go­vi­na dje­com... Za­to su ove svet­ko­vi­ne i ho­do­čaš­ća iz­a­zov da se čo­vjek trg­ne, na­đe se­be, su­sret­ne Bo­ga i bo­ri se s tom glo­ba­li­za­ci­jom rav­no­duš­nos­ti i vla­da­vi­nom nov­ca.

Ulo­ga pa­pe Fra­nje uglav­nom se do­živ­lja­va i u jav­nos­ti pre­zen­ti­ra kao ne­kog tko po­ku­ša­va ‘uz­dr­ma­ti’ Cr­k­vu. Ka­ko gle­da­te na nje­gov pon­ti­fi­kat?

Bo­gu sam za­hva­lan za pa­pu Fra­nju ko­ji je pro­bu­dio no­ve sna­ge u Cr­k­vi i nje­zi­nu pos­la­nju u ovom vre­me­nu. Ve­se­li me što pa­pa ne do­pu­šta us­ta­ja­lost u Cr­k­vi, ne­go bu­di sa­vjest i od­go­vor­nost svih slo­je­va Cr­k­ve. Ne­ka ga Bog uz­dr­ži u tom pos­la­nju. Ka­mo sre­će da oni ko­ji mo­gu do­pri­ni­je­ti oz­drav­lje­nju ovog druš­tva pri­hva­te nje­go­ve po­ru­ke, za­us­ta­vio bi se rat, si­ro­ma­ha bi bi­lo ma­nje te bi za­ži­vje­la snaž­na na­da ko­ja iz­vi­re iz upo­ri­šta u Bo­gu.

Ne­dav­no se u jav­nos­ti za­po­dje­nu­la ras­pra­va o iz­ja­vi jed­ne poz­na­te že­ne da joj ra­đa­nje dje­te­ta ne bi ko­ris­ti­lo ka­ri­je­ri. Ka­ko gle­da­te na tu po­jav­nost ko­ja se uv­la­či i u na­še druš­tvo?

Mo­gu sa­mo re­ći da je na­še jav­no mni­je­nje bo­les­no. Bez ve­li­ko­duš­nos­ti, po­niz­nos­ti i so­li­dar­nos­ti ni­je ga la­ko oz­drav­lja­ti. Još vi­še, osim te že­ne, ima onih ko­ji na­me­ću vred­no­te ko­je ne slu­že ži­vo­tu ne­go smr­ti.

Ka­ko gle­da­te na da­naš­nju ulo­gu že­ne obi­telj­sko­me do­mu, u Cr­k­vi, druš­tvu?

Jed­nom sam pro­či­tao iz­ja­vu Jo­si­pa Ken­te­nic­ha da druš­tvo pa­da ili ras­te dos­to­jans­tvom že­ne. Jed­na­kost ni­je u to­me da že­na mo­ra is­to ra­di­ti što i mu­ška­rac. Ako im že­li­mo da­ti jed­na­kost, za­što mu­škar­ci svo­ju go­lo­ti­nju skri­va­ju, a pro­da­ju raz­go­li­će­no ti­je­lo že­ne te je ta­ko že­na pos­ta­la ro­ba, a ne oso­ba. Gdje je jed­na­kost u po­li­ti­ci, u jav­nom druš­tve­nom ži­vo­tu? Sve se ra­di da že­na bu­de ro­ba za tr­go­vi­nu.

Kri­za mo­ra­la ni­ka­da ni­je bi­la iz­ra­že­ni­ja, ne­dav­no su objav­lje­ni po­da­ci ka­ko je na ti­su­će dje­ce u iz­bje­glič­kom va­lu jed­nos­tav­no na­pu­šte­no.

Ta­ko žes­to­ko osu­đu­je­mo Hi­tle­ra, i to s pra­vom, kao i sva­ki na­ci­zam, fa­ši­zam i ko­mu­ni­zam, a do­no­si­mo za­ko­ne ko­ji su sa­mo dru­ga­či­je obli­ko­va­ni, no pos­ti­žu is­ti cilj, a to je kul­tu­ra smr­ti: ubi­ja­nje ne­ro­đe­ne dje­ce, pro­pa­gi­ra­nje rod­ne ide­olo­gi­je, gay za­jed­ni­ca, tr­go­vi­na dje­com, or­ga­ni­ma, že­ne kao ro­ba, a ne oso­be, sve je pod­vrg­nu­to nov­cu. Drz­nu­li smo se mi­je­nja­ti na­rav­ni Bož­ji za­kon. Obi­telj se uru­ša­va i dr­ža­va si uzi­ma pra­vo odre­di­ti što obi­te­lji pri­pa­da.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.