NAZUBLJENI VITEZ SVE JE ČEŠĆE U ELITNIM RESTORANIMA

Lov i uži­va­nje u mor­skim je­že­vi­ma traj­no će ži­vje­ti na oba­li Sre­do­zem­lja iako su u ba­ro­ku i pro­s­vje­ti­telj­stvu bi­li nes­ta­li iz ku­ha­ri­ca

Vecernji list - Hrvatska - - Tehno/iq - RECEPTI UZ PRI­ČE IZ PERA VRSNOG POZNAVATELJA KULINARSKOG UMIJEĆA

ULa­te­ran­skom mu­ze­ju u Va­ti­ka­nu ču­va se rim­ski mo­za­ik iz I. sto­lje­ća pos­li­je Kris­ta ko­ji pri­ka­zu­je ot­pat­ke ve­li­ke goz­be, kao da su se tu do­is­ta za­tek­li i os­ta­vi­li svoj trag na po­vr­ši­ni ma­lih pra­vo­kut­ni­ka. Rib­lje i ži­vo­tinj­ske kos­ti po­mi­je­ša­ne s ko­šti­ca­ma od vo­ća i od­ba­če­na po­vr­ća, uz mnoš­tvo lju­štu­ra ško­lja­ka, kli­je­šta i ok­lo­pa ra­ko­va i, gle – iz­me­đu pu­že­ve ku­ći­ce i pa­ra tre­ša­nja, očiš­će­na i još obod­lje­na ča­ška mor­skog je­ža, a ma­lo po­da­lje, u su­prot­nom ku­tu, miš ko­ji se spre­ma gric­nu­ti u pre­po­lov­lje­ni orah. Či­nje­ni­ca da se me­đu omi­lje­nim rim­skim pos­las­ti­ca­ma na­šao i mor­ski jež go­vo­ri ko­li­ko je taj po­dvod­ni bes­kra­ljež­njak bio omi­ljen u an­tič­kom svi­je­tu. Do­volj­no je sa­mo po­no­vi­ti Lin­ke­jev pri­kaz an­tič­ke goz­be iz IV. st. pr. Kris­ta, u ko­joj me­đu pre­dje­li­ma važ­no mjes­to za­uzi­ma­ju upra­vo mor­ski je­že­vi, ili pak Ar­hes­tra­to­ve si­cil­ske ban­ke­te. O opi­si­ma Va­ro­no­vih i Lu­ku­lo­vih goz­ba da i ne pi­še­mo. Tek spo­me­ni­mo da je pri kra­ju tog slav­nog raz­dob­lja i Gaj Ju­li­je Ce­zar oko 79. go­di­ne sta­re ere, dak­le kao član ko­le­gi­ja vi­so­kih sve­će­ni­ka Ri­ma, ta­da već u sil­nom po­li­tič­kom us­po­nu, ka­ko je za­pi­sao Mar­ko­bi­us, su­dje­lo­vao na ve­če­ri u čast vr­hov­nih sve­će­ni­ca bo­gi­nje Ves­te i na ko­joj su me­đu os­ta­lim bi­li po­nu­đe­ni i mor­ski je­že­vi. Je­ži­nac je u na­šoj ku­hi­nji ži­vio u ri­bar­skim obi­te­lji­ma i si­ro­tinj­skim ku­ća­ma, po­seb­no na Kor­ču­li te ne­što ma­nje na Vi­su i Hva­ru. Car­stvo ko­je će us­li­je­di­ti, a iz či­jih po­če­ta­ka da­ti­ra i opi­sa­ni mo­za­ik, još će slas­ni­je pri­onu­ti uz je­la od je­ži­na­ca, ta­ko da sa­mo Api­ci­je do­no­si dva na­či­na pri­pre­ma­nja tih ži­vo­ti­nja dra­go­cje­ne ikre. I prem­da će lov i uži­va­nje u mor­skim je­že­vi­ma traj­no ži­vje­ti na oba­la­ma Sre­do­zem­lja, s iz­nim­kom re­ne­san­se, a i ta­da kao ek­s­tra­va­gant­ni do­da­tak de­se­ci­ma pre­dje­la, je­žin­ci će u ba­ro­ku i pro­s­vje­ti­telj­stvu nes­ta­ti iz ku­ha­ri­ca i gas­tro­nom­skih knji­ga. Ipak, zbog raz­mjer­no ma­le ko­li­či­ne ikre u od­no­su na ukup­nu te­ži­nu ži­vo­ti­nje i ta­da bi znao bi­ti pos­lu­žen na ne­koj goz­bi od slas­ti­ca iz mo­ra, kao do­sko­či­ca ne­kog da­ro­vi­tog ku­ha­ra. Jer na sre­ću, po­bi­je­dio je okus, sna­ga je­žin­če­vih ja­ja, svje­ži­na nji­ho­vih ma­lih op­ni u ko­ji­ma je po­hra­nje­na ukra­de­na dra­go­cje­nost s Po­sej­do­no­va sto­la. Sto­ga ova po­hva­la ni­je slu­čaj­na. Taj nazubljeni i obod­lje­ni vitez, ko­ji se sve češće vi­đa u naj­e­lit­ni­jim restoranima, bu­di još jed­no po­vi­jes­no pri­sje­ća­nje. Ako je vje­ro­va­ti Pli­ni­ju Mla­đe­mu, Rim­lja­ni su obi­čaj ukra­ša­va­nja po­da u bla­go­va­oni­ci­ma ba­šti­ni­li od Gr­ka. Za njih i La­ti­ne strop je bla­go­va­oni­ce bio in­kar­na­ci­ja ne­ba. Stol s pros­tr­tom hra­nom ži­vot, a pod, assa­ta­ros, smrt i pod­zem­lje. Ci­je­la me­ta­fo­ri­ka sas­to­ja­ka, hra­ne i ot­pa­da­ka, ko­ja se za­us­ta­vi­la na mo­za­iku u Va­ti­ka­nu, s praz­nom je­že­vom ku­ći­com uz grob­lje iz­je­de­nih ot­pa­da­ka na­mi­je­nje­nih du­ša­ma umr­lih, ko­je uve­se­lja­va tek ma­li miš gric­ka­ju­ći orah kuš­nje i sud­bi­ne.

Či­nje­ni­ca da se me­đu omi­lje­nim rim­skim pos­las­ti­ca­ma na­šao i mor­ski jež go­vo­ri ko­li­ko je taj po­dvod­ni bes­kra­ljež­njak svo­je­dob­no bio omi­ljen u an­tič­kom svi­je­tu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.