Je­dri­li­ča­ri mo­ra­ju bi­ti tje­les­no sprem­ni, ali i zna­ti – me­te­oro­lo­gi­ju

Vecernji list - Hrvatska - - Sport -

Sob­zi­rom na to da su je­dri­li­ča­ri obič­no iz­dvo­je­ni iz Olim­pij­skog se­la i da su nji­ho­va re­gat­na po­lja pri­lič­no dis­lo­ci­ra­na (pri­je če­ti­ri go­di­ne bi­li su u Weymo­ut­hu, 200 ki­lo­me­ta­ra od Lon­do­na), hr­vat­ski olim­pij­ski iz­vjes­ti­te­lji kon­ti­nen­tal­ne pro­ve­ni­jen­ci­je ima­li su ri­jet­ke pri­li­ke upoz­na­ti se s tim atrak­tiv­nim spor­tom ko­ji ima sta­tus olim­pij­skog od 1900. i ko­ji se svo­di na po­mi­ca­nje bro­da ta­ko da “upreg­ne­te” vje­tar. I za­to je moj odlazak u Ma­ri­nu da Glo­ria bio vr­lo ugod­no is­kus­tvo. Ovaj se put na­tje­ca­nja odvi­ja­ju u pre­kras­noj ma­ri­ni u sa­mom gra­du do­ma­ći­nu Rio de Ja­ne­iru, pa je to bio li­jep ot­klon od sva­kod­nev­nog iz­vje­šta­va­nja iz dvo­ra­na, s pli­va­li­šta ili s te­ni­skih sta­di­ona. Do­du­še, zbi­va­lo se to u za­lje­vu ko­ji je pri­je Iga­ra bio oz­na­čen kao jed­no od naj­za­ga­đe­ni­jih bo­ri­li­šta, no či­ni se da su do­ma­ći­ni i tu na­pra­vi­li ve­li­ki po­mak. Već sam kom­for u no­vi­nar­skom auto­bu­su ko­ji vo­zi na je­dre­nje dao je nas­lu­ti­ti da je tu ri­ječ o ne­ka­ko dru­ga­či­jem spor­tu. Za raz­li­ku od onih dr­n­da­vih grad­skih bu­se­va ko­ji nas ra­zvo­ze po dru­gim bo­ri­li­šti­ma, na je­dre­nje se vo­zi­mo u vr­lo kom­for­nom auto­bu­su, u ko­jem ne­dos­ta­je sa­mo stju­ar­de­sa i u ko­jem se može i pris­toj­no odri­je­ma­ti s ob­zi­rom na to da vož­nja tra­je sat vre­me­na. U sa­moj ma­ri­ni na­la­zi se je­dan od naj­ve­ćih lo­kal­nih press-cen­ta­ra na ovim Igra­ma pun bri­tan­skih, aus­tral­skih, ame­rič­kih, no­vo­ze­lan­d­skih i dru­gih no­vi­na­ra iz je­dri­li­čar­ski naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja. Za pra­će­nje utr­ke ne­ma no­vi­nar­ske tri­bi­ne, ne­go ste s pu­bli­kom, i to na pra­voj prav­ca­toj pla­ži s ve­li­kim ekra­nom. S jed­na­ko sit­nim pi­je­skom ka­kav je na slav­noj Co­pa­ca­ba­ni ili Ipa­ne­mi. A na toj pješ­ča­noj tri­bi­ni po­sve je dru­ga­či­ja at­mo­sfe­ra ne­go na ostalim olim­pij­skim bo­ri­li­šti­ma. I dok se jed­ni skri­va­ju pod sun­co­bra­ni­ma, dru­gi se raz­go­li­će­ni sun­ča­ju na pros­tir­ka­ma ili pak ple­šu u rit­mu ko­ji dik­ti­ra služ­be­ni DJ. Sve to pak na­li­ku­je na je­dan ve­li­ki opu­šte­ni pik­nik, a jed­nog je ko­le­gu pod­sje­ti­lo i na Wo­od­stock. “Lo­ve and pe­ace”. Si­no­vi i kće­ri vje­tro­va i je­su poz­na­ti kao žes­to­ki par­ti­ja­ne­ri, ali sa­mo na­kon na­tje­ca­nja. Ko­li­ko god da­naš­nje je­dre­nje bi­lo spar­tan­ski sport, to je i stil ži­vo­ta i to su lju­di ko­ji se zna­ju za­ba­vi­ti, ko­ji su ve­za­ni uz pri­ro­du, uz mo­re i u ko­jih je pu­no adre­na­li­na. Dav­no su proš­la vre­me­na kad je­dre­nje ni­je bi­lo atlet­ski sport. Da­naš­nji je­dri­li­ča­ri tje­les­no su sprem­ni spor­ta­ši me­đu ko­ji­ma ve­ći­na onih naj­bo­ljih ima osob­ne kon­di­cij­ske tre­ne­re jer su im ko­lje­na i le­đa iz­lo­že­na ve­li­kim na­po­ri­ma. Osim što mo­ra­ju bi­ti psi­ho­fi­zič­ki utre­ni­ra­ni i sprem­ni, od je­dri­li­ča­ra se tra­že i odre­đe­na zna­nja i vje­šti­ne, pa ta­ko i poz­na­va­nje me­te­oro­lo­gi­je jer to je sport u ko­jem se uvje­ti stalno mijenjaju i ne da­ju se kon­tro­li­ra­ti. S ob­zi­rom na to da je on zna­ča­jan ko­li­ko i nu­tri­ci­onist spor­ta­ši­ma ko­ji ski­da­ju ki­le, ve­ći­na re­pre­zen­ta­ci­ja ima svog me­te­oro­lo­ga, a os­no­ve me­te­oro­lo­gi­je mo­ra­ju zna­ti svi je­dri­li­ča­ri. Ka­da je­dri­li­čar ra­di svo­je pr­ve ko­ra­ke, pr­vo i os­nov­no je upoz­na­ti brod, a na­kon to­ga do­la­zi poz­na­va­nje vje­tro­va, mor­skih stru­ja i po­na­ša­nja mo­ra jer bez do­bre pro­cje­ne na ko­jem će di­je­lu re­gat­nog po­lja bi­ti po­volj­ni­ji vje­tar ne može se pos­ti­ći do­bar re­zul­tat. Da­ka­ko, tu je i poz­na­va­nje brod­ske me­ha­ni­ke pa svi je­dri­li­ča­ri stalno nešto “pet­lja­ju” oko svo­jih bro­do­va ili ih glan­ca­ju kao da su im to lju­bim­ci na če­ti­ri ko­ta­ča. Oni sa­mi pak mo­ra­ju zna­ti ot­klo­ni­ti ma­nji kvar i za­pra­vo su ve­li­ki šlja­ke­ri. Ali i pa­met­ni mla­di lju­di. Da bis­te us­pje­li u je­dre­nju, uvje­ra­va nas u to ko­le­gi­ca Zrin­ka Gran­ca­rić, glas­no­go­vor­ni­ca Sa­ve­za, mo­ra­te bi­ti i vi­so­ko­in­te­li­gent­ni. Da bis­te us­pje­li, mo­ra­te ima­ti i snaž­nu fi­nan­cij­sku pot­po­ru jer ti bro­do­vi, ovis­no o kla­si, sto­je od pet do 50 ti­su­ća USD, a sa­mo je­dan odlazak jedne po­sa­de na ino­zem­nu re­ga­tu ne sto­ji is­pod 20 ti­su­ća ku­na. Sto­ga to i jest sport ra­zvi­je­nih ze­ma­lja s po­mor­skom tra­di­ci­jom me­đu ko­je se Hr­vat­ska ugu­ra­la ma­nje po eko­nom­skoj ra­zvi­je­nos­ti, a vi­še po po­mor­skom ta­len­tu dje­ce Ja­dra­na.

Je­dre­nje je sku­po, za­to i je sport ra­zvi­je­nih ze­ma­lja u ko­ji smo se ugu­ra­li i mi po ta­len­tu dje­ce s Ja­dra­na Za pra­će­nje utr­ke ne­ma no­vi­nar­ske tri­bi­ne, ne­go ste s pu­bli­kom na pra­voj pla­ži s ve­li­kim ekra­nom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.