Ka­la­bre­zi šte­de i na le­še­vi­ma

‘Ndran­g­he­ta, što u pri­je­vo­du zna­či Udru­že­nje čas­nih ljudi, za­ra­đu­ju 44 mi­li­jar­de eura go­diš­nje, ši­ri se svi­je­tom po­put ra­ka, a ras­pros­tra­nje­na je kao Al-Qa’idaa

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Iva­na Ja­ke­lić iva­na.ja­ke­lic@ve­cer­nji.net ZA­GREB

‘Ndran­get­ha slo­vi kao naj­ma­nje is­tra­ži­va­na, naj­ma­nje poz­na­ta, ne­pro­boj­na i vr­lo ra­ši­re­na kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja – ‘Ndran­g­he­ta šte­di na sve­mu, pa i na le­še­vi­ma – ka­zao je svo­je­vre­me­no Ni­co­la Grat­te­ri, ta­li­jan­ski su­dac, poz­nat po to­me što je go­di­na­ma is­tra­ži­vao ta­li­jan­sku ma­fi­ju, s na­gla­skom na ka­la­brij­sku kri­mi­nal­nu or­ga­ni­za­ci­ju.

Obra­čun “Kod Bru­ne” i čast

I baš zbog to­ga što ‘Ndran­g­he­ta ne vo­li po­zor­nost jav­nos­ti, od­nos­no što ni­je bi­la sklo­na spek­ta­ku­lar­nim lik­vi­da­ci­ja­ma u sti­lu Co­sa nos­tre ili ulič­nim obra­ču­ni­ma s pu­no ci­vil­nih žr­ta­va u sti­lu Ca­mor­re, jav­nost, i nje­mač­ka i ta­li­jan­ska, os­ta­la je šo­ki­ra­na onim što se u ko­lo­vo­zu 2007. do­go­di­lo u res­to­ra­nu “Kod Bru­ne” u nje­mač­kom gra­du Du­isbur­gu. Ta­mo je, na­ime, u obra­ču­nu dvi­ju su­prot­stav­lje­nih ma­fi­ja­ških obi­te­lji ubi­je­no šest oso­ba u do­bi od 16 do 39 go­di­na. Ka­da je sis­te­ma­tič­na nje­mač­ka po­li­ci­ja po­če­la ko­pa­ti is­pod po­vr­ši­ne kr­vo­pro­li­ća, doš­la je do za­nim­lji­vih saz­na­nja – svi ubi­je­ni bi­li su Ta­li­ja­ni, po­ri­jek­lom iz Ka­la­bri­je i pri­pa­da­li su dvje­ma su­prot­stav­lje­nim obi­te­lji­ma ‘Ndran­g­he­te, ko­ja je svo­je poslove odav­no sa si­ro­maš­nog ta­li­jan­skog ju­ga pre­ba­ci­la u za­pad­nu Eu­ro­pu. A raz­log po­ko­lja u res­to­ra­nu nje­mač­kog gra­da da­ti­rao je iz do­ga­đa­ja ko­ji se 16 go­di­na ra­ni­je, 1991., zbio u ta­li­jan­skom gra­di­ću San Lu­ca iz­me­đu obi­te­lji Pel­le-Vot­ta­ri i Nir­ta-Stran­gio. Te su se dvi­je obi­te­lji ti­je­kom 80-ih go­di­na proš­log sto­lje­ća bo­ri­le za svoj ko­ma­di­ćak te­ri­to­ri­ja, pa su u ne­kom tre­nut­ku za­klju­či­le ka­ko bi se mo­gle spo­ji­ti u jed­nu ve­li­ku ‘ndri­nu – obi­telj. No, ri­val­s­tvo ko­je je pos­to­ja­lo me­đu tim obi­te­lji­ma ni­je okon­ča­no zbog pre­go­vo­ra o mo­gu­ćoj fu­zi­ji ma­fi­ja­ških kla­no­va, a sve se za­kom­pli­ci­ra­lo 1991. zbog jed­nog po­pri­lič­no bez­na­čaj­nog in­ci­den­ta. Na­ime, u do­ba kar­ne­va­la, ne­ki mla­di­ći iz obi­te­lji Stran­gio ga­đa­li su ja­ji­ma bar u vlas­niš­tvu čla­na obi­te­lji Pel­le. Ono što bi drug­dje za­vr­ši­lo ma­lo glas­ni­jim pri­go­vo­rom, ov­dje je za­vr­ši­lo po­te­za­njem pi­što­lja, ko­je je za­po­če­lo spi­ra­lu na­si­lja i krv­ne osve­te, u ko­joj je lik­vi­da­ci­ja čla­na kla­na Pel­le-Vot­ta­ri od­mah za po­s­lje­di­cu ima­la uboj­stvo čla­na obi­te­lji Nir­ta-Stran­gio. Jer tak­vim kr­va­vim obra­ču­ni­ma vra­ća se čast, barem pre­ma vje­ro­va­nju čla­no­va ‘Ndran­g­he­te, bu­du­ći da u gru­bom pri­je­vo­du ime te ma­fi­ja­ške or­ga­ni­za­ci­je zna­či – Udru­že­nje čas­nih ljudi. Sa­ma ri­ječ ‘Ndran­g­he­ta svo­je ko­ri­je­ne vje­ro­jat­no ima u sta­ro­grč­kim ri­je­či­ma “an­dros”, što zna­či čo­vjek (a ta­ko se zo­ve i je­dan grč­ki otok, op.a.) i “agat­hos”, što zna­či do­bar, čas­tan. Po­vi­jest nas­tan­ka ‘Ndran­g­he­te oba­vi­je­na je ve­lom le­gen­di i taj­ni, no vje­ru­je se da je nas­ta­la u Ka­la­bri­ji sre­di­nom 19. sto­lje­ća, a odu­vi­jek se po­na­ša­la kao sta­ra se­ljač­ka ma­fi­ja: iz­bje­ga­va­la je bu­ku i si­sa­la je no­vac, što ju je, u ti­ši­ni i ne­pri­mjet­no, pre­tvo­ri­lo u jed­nu od naj­ja­čih kri­mi­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja na svi­je­tu. Po svo­joj or­ga­ni­za­ci­ji slič­na je Co­sa nos­tri, svom glav­nom part­ne­ru u kri­mi­na­lu u Ita­li­ji, no nje­zi­na struk­tu­ra je ipak vi­še ro­dov­ska, a ma­nje hi­je­rar­hij­ska. Pre­ma po­li­cij­skim pro­cje­na­ma, ‘Ndran­get­ha se sas­to­ji od 155 obi­te­lji (‘ndri­na) ko­je bro­je oko 6000 čla­no­va. Is­ti iz­vo­ri sma­tra­ju da ‘Ndran­get­ha go­diš­nje na svo­jim ile­gal­nim pos­lo­vi­ma za­ra­di oko 44 mi­li­jar­de eura. Osim u Ka­la­bri­ji, ko­ja joj je sje­di­šte, ‘Ndran­get­ha je svo­je pip­ke pro­vuk­la i na sje­ver Ita­li­je, a ak­tiv­na je i u Nje­mač­koj, Aus­tra­li­ji i Ko­lum­bi­ji. Upra­vo Aus­tra­li­ja bi­la je po­pri­šte pr­vog kr­va­vog ino­zem­nog iz­ve­ze­nog ‘Ndran­get­hi­nog ra­ta ko­ji je me­đu pri­pad­ni­ci­ma su­prot­stav­lje­nih obi­te­lji bjes­nio iz­me­đu 1928. i 1940., os­tav­lja­ju­ći za so­bom kr­va­vi trag. Mo­žda se upra­vo zbog te sklo­nos­ti po­rav­na­va­nja ra­ču­na sta­rih i vi­še od 20 go­di­na ka­la­brij­ska ma­fi­ja­ška or­ga­ni­za­ci­ja sma­tra jed­nom od naj­o­krut­ni­jih. A mo­žda to­me pri­do­no­si i či­nje­ni­ca što je ‘Ndran­get­ha naj­poz­na­ti­ji i naj­o­da­ni­ji su­rad­nik ko­lum­bij­skih kar­te­la, ta­ko­đer poz­na­tih po svo­joj okrut­nos­ti. Spo­na iz­me­đu ‘Ndran­get­he i kar­ta­la bio je Sal­va­to­re Man­cu­so, je­dan od vo­đa AUC-a, pa­ra­mi­li­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je ra­to­va­la po Ko­lum­bi­ji, a kar­te­li su, ka­žu po­li­cij­ski iz­vo­ri, sklo­ni ‘Ndran­get­hi i zbog nje­zi­ne spo­sob­nos­ti pra­nja nov­ca, ko­ji se po­tom opet ula­že u tr­go­vi­nu dro­gom. Za­hva- lju­ju­ći ve­za­ma s nar­ko­kar­te­li­ma, ‘Ndran­get­ha je glav­ni dis­tri­bu­ter dro­ge za za­pad­nu Eu­ro­pu, a spe­ci­ja­li­zi­ra­la se i za ot­mi­ce.

Ne­pro­boj­ni zid omer­te

Ka­ko funk­ci­oni­ra po ro­dov­skom prin­ci­pu, za­kon omer­te (šut­nje) u njoj je iz­ra­že­ni­ji no u dru­gim ma­fi­ja­škim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, a to je či­ni prak­tič­ki ne­pro­boj­nom za is­tra­ži­te­lje. Us­to, iz nje­zi­nih re­do­va do­la­zi naj­ma­nje po­kaj­ni­ka, a nje­zi­no funk­ci­oni­ra­nje mo­žda je naj­bo­lje opi­sao Sal­va­to­re Bo­emi, ta­li­jan­ski tu­ži­telj: – Ka­la­brij­ska ma­fi­ja, ‘Ndran­g­he­ta funk­ci­oni­ra u pos­lu kao ve­li­ka mul­ti­na­ci­onal­na kom­pa­ni­ja i ula­že u poslove sa si­gur­nim pro­fi­tom, dok u pri­vat­nom ži­vo­tu pod­sje­ća na li­je­pu že­nu ko­ja ide u kre­vet sa svim moć­nim oso­ba­ma ko­je joj mo­gu bi­ti od ko­ris­ti. S ob­zi­rom na sve to, ni­je čud­no što ‘Ndran­get­ha slo­vi kao naj­ma­nje is­tra­ži­va­na, naj­ma­nje poz­na­ta, ne­pro­boj­na i vr­lo ra­ši­re­na kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja za ko­ju je svo­je­vre­me­no ta­li­jan­sko Par­la­men­tar­no po­vje­rens­tvo za suz­bi­ja­nje ma­fi­je u svom go­diš­njem iz­vješ­ću na­ve­lo “da se ši­ri po­put ra­ka te da je ras­pros­tra­nje­na kao i Al- Qa’ida...” No i tak­voj ta­jans­tve­noj or­ga­ni­za­ci­ji or­ga­ni vlas­ti po­ne­kad sta­nu na rep. Ta­ko su, pri­mje­ri­ce, u ve­li­koj an­ti­ma­fi­ja­škoj ak­ci­ji 2010. u Ka­la­bri­ji uhi­će­na 304 čla­na ove kri­mi­nal­ne gru­pa­ci­je, dok je 2013. u ko­lum­bij­skom Me­du­li­nu uhi­ćen i Do­me­ni­co Trim­bo­li, je­dan od u to vri­je­me naj­tra­že­ni­jih ta­li­jan­skih bje­gu­na­ca i čo­vjek za ko­je­ga se vje­ro­va­lo da je šef ‘Ndran­get­he.

Sal­va­to­re Man­cu­so – glav­na spo­na iz­me­đu ‘Ndran­get­he i ko­lum­bij­skih ka­re­ta­la, ko­ji su sklo­ni ta­li­jan­skim part­ne­ri­ma zbog omer­tei “pra­nja nov­ca”

Do­me­ni­co Trim­bo­li, je­dan od naj­tra­že­ni­jih ta­li­jan­skih bje­gu­na­ca i čo­vjek za ko­jeg se vje­ro­va­lo da je šef ‘Ndran­g­he­te, uhi­ćen je 2010.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.