Bi­ti slo­bo­dan u ne­dje­lju ili uto­rak - ni­je is­to

Pre­ma Eu­ros­ta­tu, 35% Hr­va­ta ra­di ne­dje­ljom, naj­vi­še u EU

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Jo­lan­da Rak Šajn jo­lan­da.rak-sajn@ve­cer­nji.net ZAGREB

Rad ne­dje­ljom ne­ga­tiv­no utje­če na zdrav­lje rad­ni­ka, ali i na uspjeh bra­ka, ra­zvoj i po­na­ša­nje dje­ce..., tvr­di euro­zas­tup­ni­ca M. Pe­tir Ra­dim svet­ke i pet­ke, ne­dje­lje, noć­ne šo­pin­ge... Ubi­li su nam blag­da­ne i obi­telj­ska dru­že­nja. Sra­mo­ta, tu­ga i jad, a gos­po­da ko­ja ho­da­ju po du­ća­ni­ma još su i bez­o­braz­ni i ba­ha­ti. I na Ve­li­ku su­bo­tu pi­ta­ju nas ka­ko su­tra (na Us­krs, op. a.) ra­di­mo. Pres­traš­no! – sa­mo je ja­dan od ko­men­ta­ra pe­ti­ci­je Ci­tit­zenGO “Uki­ni­mo rad ne­dje­ljom i blag­da­nom”, ko­ju je pro­tek­lih ne­ko­li­ko da­na na in­ter­ne­tu pot­pi­sa­lo vi­še od 17.000 hr­vat­skih gra­đa­na.

Za­bra­na i na EU ra­zi­ni?

Me­đu nji­ma je i euro­zas­tup­ni­ca Ma­ri­ja­na Pe­tir, ko­ja ovih da­na po­či­nje i vlas­ti­tu kam­pa­nju za ne­rad­nu ne­dje­lju. No ona is­ti­če ka­ko je u njoj već go­di­na­ma. Poz­na­to je, na­ime, da je još kao zas­tup­ni­ca u Hr­vat­skom sa­bo­ru u dva na­vra­ta pred­la­ga­la iz­mje­ne Za­ko­na o tr­go­vi­ni ko­jim bi se za­pos­le­ni­ma u toj bran­ši osi­gu­ra­li slo­bod­na ne­dje­lja i dos­to­jans­tve­no rad­no vri­je­me. Pri­jed­lo­zi su, pod­sje­ti­mo, bi­li i usvo­je­ni, ali je Us­tav­ni sud oba pu­ta (2004. i 2009.) za­kon sta­vio iz­van sna­ge zbog pri­go­vo­ra tr­go­vač­kih la­na­ca. No ka­ko se u EU već du­lje ras­prav­lja i o no­voj di­rek­ti­vi o rad­nom vre­me­nu, Pe­tir s is­to­miš­lje­ni­ci­ma u Eu­rop­skom par­la­men­tu za­go­va­ra i za­bra­nu ra­da ne­dje­ljom na ra­zi­ni EU, dok na na­ci­onal­noj idu­ćih da­na oče­ku­je i po­dr­šku sin­di­ka­ta, pos­lo­da­va­ca, znans­tve­ne za­jed­ni­ce... Pre­ma Eu­ros­ta­to­voj sta­tis­ti­ci iz 2015., u Hr­vat­skoj 35% lju­di ra­di ne­dje­ljom, naj­vi­še u Eu­ro­pi. Njih 8,3% ra­di go­to­vo sva­ke ne­dje­lje, a 28,3% po­ne­kad, što RH stav­lja na pr­vo mjes­to u EU po ra­du ne­dje­ljom. Za us­po­red­bu, u Ita­li­ji 80% lju­di ni­ka­da ne ra­di ne­dje­ljom, u Nje­mač­koj 60%. – Za­pos­le­ni u us­luž­nom sek­to­ru u Hr­vat­skoj, od ko­jih su ve­ći­na že­ne, ra­de i po tri tjed­na bez pre­ki­da i bez ijed­ne slo­bod­ne ne­dje­lje – ka­že Pe­tir. Broj­na is­tra­ži­va­nja po­t­vr­đu­ju ka­ko rad ne­dje­ljom ne­ga­tiv­no utje­če na zdrav­lje rad­ni­ka, ali i na uspjeh bra­ka, ra­zvoj i po­na­ša­nje dje­ce, vri­je­me ko­je se po­sve­ću­je sta­ri­jim oso­ba­ma... Ne­ki dru­gi slo­bod­ni dan osim ne­dje­lje ni­je za­do­vo­lja­va­ju­će rje­še­nje jer dru­gi čla­no­vi obi­te­lji taj dan ne­ma­ju slo­bo­dan – tvr­di Pe­tir. Na ra­zi­ni EU ne­ma je­dins­tve­nog rje­še­nja o pi­ta­nju ra­da ne­dje­ljom i praz­ni­kom. Hr­vat­ska se “ugle­da­la” na ve­ći­nu čla­ni­ca, dok Aus­tri­ja, Bel­gi­ja, Fran­cu­ska, Nje­mač­ka, Grč­ka i Ni­zo­zem­ska za­bra­nju­ju rad ne­dje­ljom, uz iz­u­zet­ke ben­zin­skih pos­ta­ja, pe­ka­ra, tu­ris­tič­kih po­dru­čja i sl.

Ni ne­dje­lja ne ču­va po­sao

Pe­tir tvr­di ka­ko je i s de­mo­graf­skog i s eko­nom­skog as­pek­ta pu­no ar­gu­me­na­ta za za­bra­nu ra­da ne­dje­ljom. Pre­ma po­da­ci­ma Eu­ros­ta­ta, me­đu čla­ni­ca­ma EU gdje se ra­di ne­dje­ljom za­pos­le­nost u nes­pe­ci­ja­li­zi­ra­nim ma­lo­pro­daj­nim tr­go­vi­na­ma od 2008. do 2013. po­ve­ća­la se tek u Bu­gar­skoj, Slo­vač­koj i Šved­skoj. U Dan­skoj je pa­la vr­to­gla­vih 31,27%, a u Nje­mač­koj, ko­ja za­bra­nju­je rad ne­dje­ljom, za­pos­le­nost je ras­la čak 21%. Hr­vat­ska pak u raz­dob­lju od 2008. do 2014. bi­lje­ži pad pro­me­ta u ma­lo­pro­da­ji od 12% te bro­ja za­pos­le­nih od 12,5%. Pri­tom je jas­no ka­ko rad ne­dje­ljom po­go­du­je u pr­vom re­du ve­li­kim tr­go­vač­kim lan­ci­ma, a na šte­tu ma­lih, do­ma­ćih tr­go­va­ca ko­ji su i naj­u­gro­že­ni­ja sku­pi­na. U HGK tvr­de ka­ko su miš­lje­nja nji­ho­vih čla­no­va po­di­je­lje­na. Ne­ki se tr­gov­ci bo­je da bi su slu­ča­ju za­bra­ne ra­da ne­dje­ljom u nas mo­glo do­ći do od­lje­va po­troš­nje i ka­pi­ta­la u zem­lje u okru­že­nju, Slo­ve­ni­ju, Ma­đar­sku, BiH... u ko­ji­ma je ne­dje­lja rad­ni dan, dok ih dio za­go­va­ra ne­rad­nu ne­dje­lju, za­šti­tu dos­to­jans­tva rad­ni­ka i sma­nje­nje ne­lo­jal­ne tr­žiš­ne utak­mi­ce. Ipak, tre­ba vo­di­ti ra­ču­na i o to­me da je pos­lo­va­nje broj­nih tr­go­vač­kih cen­ta­ra us­mje­re­no upra­vo na vi­ken­de, a ku­pov­ne na­vi­ke i po­troš­nja u nas su spe­ci­fič­ni i zbog tu­riz­ma, ka­že Sa­nja Smo­ljak Ka­tić, di­rek­to­ri­ca Udru­ge tr­go­vi­ne HUP-a. U HUP-u se ta­ko, objaš­nja­va, za­la­žu za za­ko­ne i pro­pi­se ko­ji šti­te pos­lo­dav­ce, ali i rad­ni­ke ko­ji za rad ne­dje­ljom ili blag­da­nom mo­ra­ju bi­ti adek­vat­no pla­će­ni.

Ako us­pi­je­mo po­mi­ri­ti pri­vat­ni, pro­fe­si­onal­ni i obi­telj­ski ži­vot, utje­cat će­mo na do­bro­bit i po­je­di­na­ca i druš­tva MA­RI­JA­NA PE­TIR euro­zas­tup­ni­ca u EP-u

Rad­ni­ci­ma pa­kao, po­tro­ša­či­ma raj - na blag­da­ne ku­pu­ju i pe­ri­li­ce

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.