Bo­lu­je li Ame­ri­ka od ju­gos­la­ven­skog sin­dro­ma?

Od­mah na­kon osva­ja­nja neo­vis­nos­ti i kons­ti­tu­ira­nja hr­vat­ske na­ci­onal­ne dr­ža­ve, sli­kom na­še bu­duć­nos­ti je, kao svo­je­vr­s­na za­mje­na za ne­tom pro­pa­lu Ju­gos­la­vi­ju, pos­ta­la Eu­rop­ska uni­ja

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Bo­ris­lav Ris­tić

Ume­di­ji­ma se ovih da­na po­ja­vi­lo za­nim­lji­vo svje­do­če­nje o pris­lu­ški­va­nom raz­go­vo­ru iz 1984. go­di­ne iz­me­đu Fra­nje Tuđ­ma­na i iz­vjes­nog Ame­ri­kan­ca G. Gin­sbur­ga, u ko­me je on svo­me su­go­vor­ni­ku na slje­de­ći na­čin objaš­nja­vao raz­li­ku iz­me­đu ta­daš­nje Ju­gos­la­vi­je i Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, uvje­ra­va­ju­ći ga u nuž­nost stva­ra­nja hr­vat­ske na­ci­onal­ne dr­ža­ve: “Ame­rič­ka na­ci­ja stvo­re­na je na an­glo­sak­son­skim kul­tur­nim tra­di­ci­ja­ma, je­zi­ku i dru­go­me. Mi ov­dje ima­mo ne­kih raz­li­ka, Sr­bi­ja i Hr­vat­ska do 1918. ni­kad ni­su ži­vje­le sku­pa. To su Is­tok i Za­pad, Bi­zant i ka­to­li­ci­zam...” Pr­vi hr­vat­ski pred­sjed­nik ov­dje, dak­le, že­li re­ći da je ta­daš­nja Ju­gos­la­vi­ja bi­la lo­še kons­ti­tu­ira­na i ne­funk­ci­onal­na dr­ža­va jer Sr­bi i Hr­va­ti ne di­je­le za­jed­nič­ku tra­di­ci­ju, za raz­li­ku od Ame­ri­ka­na­ca ko­ji tak­vu tra­di­ci­ju ima­ju. Poz­na­to je, me­đu­tim, da su Ame­ri­kan­ci ma­lo tvr­đi na uši­ma ka­da se su­sret­nu s europ­skim et­nič­kim na­ci­ona­liz­mom jer oni se­be do­živ­lja­va­ju po­li­tič­kom na­ci­jom, ute­me­lje­nom na Ame­rič­koj re­vo­lu­ci­ji, pa se mo­že pret­pos­ta­vi­ti da Tuđ­ma­nu ni­je bi­lo la­ko svo­ga su­go­vor­ni­ka uvje­ri­ti u po­želj­nost stva­ra­nja hr­vat­ske na­ci­onal­ne dr­ža­ve. Nji­ma je, uos­ta­lom, ide­olo­ški bio bli­ži kon­cept vi­še­na­ci­onal­ne za­jed­nič­ke dr­ža­ve i stva­ra­nja je­dins­tve­ne ju­gos­la­ven­ske po­li­tič­ke na­ci­je. To su i po­ka­za­li svo­jim du­gim in­zis­ti­ra­njem na kak­vom-tak­vom oču­va­nju Ju­gos­la­vi­je i di­plo­mat­skim ak­ci­ja­ma ko­je su po­du­zi­ma­li u pre­dve­če­rje sa­mog Do­mo­vin­skog ra­ta i ti­je­kom nje­ga. Na kra­ju kra­je­va, i Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve jed­na su tak­va vi­še­na­ci­onal­na po­li­tič­ka za­jed­ni­ca, ute­me­lje­na re­vo­lu­ci­onar­nom po­li­tič­kom vo­ljom, a ne za­jed­nič­kom tra­di­ci­jom i kul­tu­rom, ka­ko je mis­lio Tuđ­man. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve sma­tra­ju se iz­u­zet­nim pri­mje­rom us­pješ­nos­ti stva­ra­nja po­li­tič­ke na­ci­je, ko­ji se pot­pu­no raz­li­ku­je od kon­cep­ta et­nič­kih na­ci­onal­nih dr­ža­va ka­kav ima­mo na eu­rop­skom kon­ti­nen­tu, po­gla­vi­to na is­to­ku Eu­ro­pe. Taj et­nič­ki kon­cept na­ci­je još i da­nas se iz ne­kog raz­lo­ga sma­tra re­tro­grad­nim i nad­v­la­da­nim, pu­kim ata­viz­mom proš­los­ti. Ta­ko je prev­la­da­lo mni­je­nje da je ras­pad biv­še Ju­gos­la­vi­je skri­vio je­dan iz­ra­zi­to na­za­dan pro­ces bu­đe­nja et­nič­kog na­ci­ona­liz­ma, za ko­ji se na Za­pa­du čes­to ko­ris­ti po­gr­dan iz­raz “bal­ka­ni­za­ci­ja”. Bi­la je to sli­ka dav­ne proš­los­ti, gre­škom za­lu­ta­la u na­šu sa­daš­njost. Bu- duć­nost je, mis­li­lo se, u prev­la­da­va­nju ogra­ni­če­nos­ti et­nič­kih iden­ti­te­ta, u uje­di­nja­va­nju u ši­re nad­na­ci­onal­ne za­jed­ni­ce. Bu­duć­nost pri­pa­da po­li­tič­kim, a ne et­nič­kim na­ci­ja­ma, mis­li­lo se. I sa­mi smo pri­hva­ti­li to vi­đe­nje. Od­mah na­kon osva­ja­nja neo­vis­nos­ti i kons­ti­tu­ira­nja hr­vat­ske na­ci­onal­ne dr­ža­ve sli­kom na­še bu­duć­nos­ti je ta­ko, po­ma­lo pa­ra­dok­sal­no, kao svo­je­vr­s­na za­mje­na za ne­tom pro­pa­lu Ju­gos­la­vi­ju, pos­ta­la Eu­rop­ska uni­ja. Na­log da­na pos­ta­lo je usva­ja­nje no­vog eu­rop­skog po­li­tič­kog iden­ti­te­ta. Me­đu­tim, ni­su svi gle­da­li na bu­đe­nje et­nič­kog na­ci­ona­liz­ma i stva­ra­nje na­ci­onal­nih dr­ža­va kra­jem proš­log sto­lje­ća kao na ira­ci­onal­ni pro­dor proš­los­ti u jas­no de­fi­ni­ra­nu sli­ku bu­duć­nos­ti kao prev­la­da­va­nja na­ci­onal­nih idi­osin­kra­zi­ja. Ta­ko je je­dan dru­gi Ame­ri­ka­nac, Co­lin Wo­odard, ko­ji je de­ve­de­se­tih go­di­na bio do­pis­nik Chris­ti­an Sci­en­ce Mo­ni­to­ra iz Za­gre­ba, pro­ma­tra­ju­ći iz­bli­za ras­pad Ju­gos­la­vi­je vi­dio u nje­mu sli­ku ame­rič­ke bu­duć­nos­ti. Bi­lo mu je jas­no da Ame­ri­ka ima ja­ko pu­no slič­nos­ti s biv­šom Ju­gos­la­vi­jom i pa­ti od slič­nih struk­tur­nih sla­bos­ti. Znao je da je ame­rič­ka na­ci­ja sa­mo ap­s­trak­ci­ja, ko­ju na oku­pu dr­ži tek tan­ka ide­olo­ška op­na, is­pod ko­je bu­ja­ju et­nič­ke, re­gi­onal­ne i kul­tur­ne ne­su­mjer­lji­vos­ti bez­dr­žav­nih na­ci­ja ko­je bi jed­nog da­na mo­gle za­tra­ži­ti svo­ju neo­vis­nost. O to­me je kas­ni­je na­pi­sao knji­gu pod na­zi­vom “Ame­ri­can Na­ti­ons”, u ko­joj po­ka­zu­je da u Ame­ri­ci pos­to­ji je­da­na­est raz­li­či­tih na­ci­ja i re­gi­onal­nih kultura, ko­je na oku­pu dr­ži ne je­dins­tvo, već he­ge­mo­ni­ja i smje­na do­mi­na­ci­ja ne­kih od tih na­ci­ja. Sa­svim slič­no is­kus­tvu biv­še Ju­gos­la­vi­je, ame­rič­ko je­dins­tvo po­či­va na krh­kim, kom­pro­mis­nim i kom­pli­ci­ra­nim us­tav­nim rje­še­nji­ma, a po­li­tič­ki je de­fi­ni­ra­no po­bje­dom Sje­ve­ra u gra­đan­skom ra­tu i po­ko­ra­va­njem ne­pos­luš­nih na­ci­ja Ju­ga. Za raz­li­ku od Fra­nje Tuđ­ma­na, pak, na­ša po­li­tič­ka eli­ta sklo­na je čes­to tu­ma­či­ti i ko­ris­ti­ti ide­ju hr­vat­ske na­ci­je u nje­zi­nu po­li­tič­kom, a ne et­nič­kom zna­če­nju. U to­me se Hr­vat­ska, ka­že se, že­li ugle­da­ti na Ame­ri­ku. To je, me­đu­tim, sa­svim kri­vo. Kon­cept po­li­tič­ke na­ci­je na­di­đe­na je sli­ka proš­los­ti ko­ja ne­ma ve­li­kih iz­gle­da u bu­duć­nos­ti. Tre­ba se dr­ža­ti onog is­kus­tva ka­da smo svo­jim pri­mje­rom ocr­ta­va­li sli­ku bu­duć­nos­ti oni­ma ko­ji još uvi­jek ni­su raz­ri­je­ši­li sa svo­jom proš­loš­ću.

SUBOTA, 20. KO­LO­VO­ZA 2016.

Za raz­li­ku od Fra­nje Tuđ­ma­na, na­ša je po­li­tič­ka eli­ta sklo­na čes­to tu­ma­či­ti i ko­ris­ti­ti ide­ju hr­vat­ske na­ci­je u nje­zi­nu po­li­tič­kom, a ne et­nič­kom zna­če­nju. U to­me se Hr­vat­ska, ka­že se, že­li ugle­da­ti na Ame­ri­ku. To je, me­đu­tim, sa­svim kri­vo. Tre­ba se dr­ža­ti onog is­kus­tva ka­da smo svo­jim pri­mje­rom ocr­ta­va­li sli­ku bu­duć­nos­ti oni­ma ko­ji još uvi­jek ni­su raz­ri­je­ši­li sa svo­jom proš­loš­ću

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.