U me­di­ji­ma se ne objav­lju­ju sli­ke kur­vi ko­je po­ka­zu­ju si­se, ne­go sli­ke si­sa ko­je pro­ka­zu­ju kur­ve

Vecernji list - Hrvatska - - Obzor - Goran Ge­ro­vac

Aran­ži­ra­nje rat­ne po­zor­ni­ce odvi­ja se kroz pri­mi­ti­vi­za­ci­ju, kroz tur­bo­folk. Zar Thom­p­son i in­ter­net ni­su no­tor­ni tur­bo­folk?

Ka­da bi smrt ima­la sa­mo ne­ga­tiv­ne stra­ne, umi­ra­nje bi bi­lo ne­pro­ve­di­vo, na­pi­sao je Ci­oran. Ili da ga pa­ra­fra­zi­ram: ka­da bi smrt no­vi­na ima­la ne­ga­tiv­ne stra­ne, nji­ho­vo ubi­ja­nje ne bi bi­lo ta­ko la­go­dan po­sao. Bu­duć­nost no­vi­na sto­ga je po­sve iz­vjes­na, kao i bu­duć­nost me­di­ja uop­će. Pra­vi­ti se da je si­tu­aci­ja dru­ga­či­ja zna­či odu­pi­ra­ti se oči­gled­nos­ti re­zo­na ko­ji je po­pu­lar­nost pret­pos­ta­vio važ­nos­ti. Oku­pa­ci­ja ba­nal­nos­ti ko­ja već do­bra dva de­set­lje­ća po­dri­gu­ju­ći sus­tav­no pro­di­re kroz me­dij­sko dvo­ri­šte dio je pla­ne­tar­nog pla­na da se ba­na­li­za­ci­jom sa­dr­ža­ja re­la­ti­vi­zi­ra­ju kri­te­ri­ji i ti­me de­val­vi­ra­ju me­di­ji. Ni­šta ni­je slu­čaj­no. Pre­tva­ra­nje in­for­mi­ra­nja u kor­po­ra­tiv­ni po­sao fi­lo­zo­fi­ju pro­fi­ta na­met­nu­lo je fi­lo­zo­fi­ji is­ti­ne pa ima­mo ono što ima­mo – ilu­zi­ju in­for­mi­ra­nos­ti kroz eks­pli­cit­no za­bav­ni sa­dr­žaj. No ne­moj­te ov­dje za­ba­vu shva­ti­ti kao ra­zo­no­du. Upra­vo su­prot­no. Za­bav­no u ovoj pri­či zna­či skre­ta­nje paž­nje i pre­ven­ci­ju u pro­ce­su pos­tav­lja­nja pi­ta­nja. Pri­rod­no je da su no­vi­ne pr­ve na uda­ru jer esen­ci­ja no­vi­nar­stva jest pi­sa­no no­vi­nar­stvo. Sta­nje u stru­ci zbog objek­tiv­nih te­ško­ća ne mo­že bi­ti ide­al­no, ali ne bi mo­ra­lo bi­ti ni ovo­li­ko dra­ma­tič­no lo­še da lju­di iz­nu­tra ni­su či­ni­li sve na fer­men­ta­ci­ji pro­ce­sa des­truk­ci­je. U po­s­ljed­njih 15-ak go­di­na ba­rem su tri va­la šte­to­či­na, nez­na­li­ca i be­ska­rak­ter­nog olo­ša na­sr­ta­la na no­vi­ne kao na naj­lju­ćeg ne­pri­ja­te­lja ia­ko im je baš taj ne­pri­ja­telj osi­gu­ra­vao mas­ne pla­će. Bi­la je to ri­jet­ko vi­đe­na kr­vo­loč­nost ko­ja je mr­zi­la no­vi­ne pro­por­ci­onal­no nes­po­sob­nos­ti da ikad na­pi­šu iole su­vi­sao tekst. No­vi­ne su pos­ta­le bo­les­nič­ki kar­ton za­ka­čen na kre­vet pa­ci­jen­ta na ne­urop­si­hi­ja­tri­ji. Do­da­mo li to­me teh­no­lo­gi­ju, plan pre­tva­ra­nja objek­tiv­ne in­for­ma­ci­je u ne­bit­ni us­klič­nik i sram­nu fra­zu „a on­da se do­go­di­lo ovo...“, ko­ja bi nas tre­ba­la po­vu­ći i za­in­te­re­si­ra­ti, pri sa­mom je kra­ju. Ali priča tu ne za­vr­ša­va. Daleko od to­ga. Kraj no­vi­nar­stva i kraj me­di­ja bit će do­dir­na toč­ka dva­ju svje­to­va što su do sa­da tek­la pa­ra­lel­no i ko­ji će ti­me pos­ta­ti je­dan, je­dins­tven, upad­lji­vo i ne­dje­lji­vo glup. Že­lja da se i naj­o­či­ti­je la­ži pri­hva­ća­ju bez ču­đe­nja, da in­te­lek­tu­al­na bez­volj­nost ode i ko­rak na­pri­jed, u aler­gi­ju na sva­ku vr­stu raz­miš­lja­nja, kon­tro­lu sa­daš­njos­ti pre­to­čit će u la­god­no obli­ko­va­nje bu­duć­nos­ti. Uza svu br­zi­nu, sna­gu, mo­bil­nost, dos­tup­nost, sof­tve­re i har­dve­re, mi o da­naš­njem svi­je­tu objek­tiv­no zna­mo ma­nje i po­greš­ni­je no što je to znao naš pre­dak dok je kroz neo­s­ta­klje­ne što­ko­ve svo­je pe­ći­ne pro­ma­trao ki­šu ko­ja pa­da u vanj­skom svi­je­tu. On je o nje­mu učio vlas­ti­tim is­kus­tvom. Mi vanjski svi­jet da­nas zna­mo kao ho­lo­gram ilu­zi­ja ko­ju smo do­zvo­li­li da nam pro­da­ju. De­no­vi­na­ri­za­ci­ja druš­tva je mo­žda pre­su­dan pu­canj, no ne i pre­se­dan, jer će se umjes­to pos­to­ja­nja me­di­ja stvo­ri­ti pri­vid pos­to­ja­nja me­di­ja. Sa­dr­ža­ji ko­je sad la­ko­mo gu­ta­te kao, uvje­re­ni ste, pri­hvat­lji­vu do­zu nas­la­de žu­ti­lom upra­vo pos­ta­ju je­di­ni sa­dr­ža­ji. In­ter­net će po­ka­za­ti pra­vo li­ce. On ni­je osmiš­ljen kao mjes­to ap­so­lut­ne slo­bo­de, ne­go kao mjes­to to­ta­li­tar­ne kon­tro­le slo­bo­de pa se sto­ga na in­ter­ne­tu ne objav­lju­ju fo­to­gra­fi­je kur­vi ko­je po­ka­zu­ju go­le si­se, ne­go se objav­lju­ju sli­ke go­lih si­sa ko­je pro­ka­zu­ju kur­ve. Sva­ki in­ter­net­ski klik je­dan je an­ti­či­ta­telj, sva­ki bez­i­me­ni ko­men­tar is­pod tek­s­ta pu­canj je u po­nos, ra­zum, pris­toj­nost, do­bar ukus i is­ti­nu. In­ter­net je fa­ma po­pu­lar­nos­ti, druš­tve­ne mre­že su laž­na in­te­rak­ci­ja stvar­ne do­ko­nos­ti, one su tu da bi spri­je­či­le da­le­ko­sež­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju for­si­ra­njem re­al­nog vre­me­na u pro­duk­ci­ji ma­sov­nih za­blu­da. Vi­jes­ti ko­je se ši­re druš­tve­nim mre­ža­ma sa­že­to su kol­por­ti­ra­nje po­lu­is­ti­ne ili is­ti­ne pri­la­go­đe­ne prev­la­da­va­ju­ćem, ne­inven­tiv­nom sta­vu oba­mr­le svje­ti­ne. Ni­ka­da ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da se aran­ži­ra­nje rat­ne po­zor­ni­ce odvi­ja kroz ras­tu­ću pri­mi­ti­vi­za­ci­ju, kroz na­me­ta­nje tur­bo­folk tren­da. Pri­sje­ti­te li se kra­ja Ju­gos­la­vi­je kao uvo­da u rat, vi­djet će­te ko­li­ko se upra­vo kroz uv­la­če­nje tur­bo­fol­ka u me­di­je i u udar­ne ter­mi­ne i dvo­ra­ne po­di­za­la ra­zi­na cr­nih krv­nih zr­na­ca. Uos­ta­lom, mis­li­te li da Thom­p­son ni­je no­tor­ni bal­ka­no­id­ni tur­bo­folk? Ili da in­ter­net ni­je tur­bo­folk? Kon­tro­la me­di­ja vi­še ni­je do­volj­na. Ni vlas­niš­tvo nad nji­ma. Ubi­ja­nje me­di­ja je no­va stra­te­gi­ja. Ko­li­ko je sa­mo lo­kal­nih ra­di­os­ta­ni­ca i no­vi­na po­ti­ho nes­ta­lo u pro­tek­lim go­di­na. Nit­ko ni­je pus­tio ni gla­sa pro­s­vje­da. Mi­ni­ma­li­za­ci­ja či­ta­nja odr­ža­vat će sta­nje kon­tro­li­ra­ne hi­ber­na­ci­je sve dok se i po­s­ljed­nji znak slo­bod­ne vo­lje ne na­pla­vi u for­mal­de­hi­du zla. Pa­pir, list, knji­ga, to je zbir­na su­bver­zi­ja, ono zbog če­ga je kr­š­ćans­tvo pi­sme­nost utam­ni­či­lo u sa­mos­ta­ni­ma, zbog če­ga su pa­lje­ni oni ko­ji bi se usu­di­li re­ći da se svi­jet (o)kre­će. Zem­lja po­nov­no pos­ta­je rav­na plo­ča. Praz­na plo­ča. Sa svih va­ših ekra­na zu­ri pre­pla­še­no li­ce. Grč, strah i ne­iz­vjes­nost ko­ju gle­da­te iz da­na u dan na tom li­cu sva­ki put kad sjed­ne­te za ra­ču­na­lo, TV ili po­dig­ne­te te­le­fon, da, to je va­še li­ce u odra­zu. Li­ce nes­ta­ja­nja čo­vje­ka u bi­nar­nom sus­ta­vu la­ži.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.