Ime Kur­di mo­že se pre­ves­ti kao “su­ro­vi”, ali i kao “vu­ci”

Le­gen­da ka­že da je na­rod nas­tao od rat­ni­ka ko­ji su tra­ži­li naj­ljep­še dje­ve za ha­rem kra­lja Sa­lo­mo­na

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Ha­ssan Ha­idar Di­ab

Je­di­ni na­rod na Bli­skom is­to­ku ko­ji za­do­vo­lja­va za­pad­ne kri­te­ri­je i u ko­je­mu glav­nu ri­ječ ima­ju že­ne Sve je iz­vjes­ni­je da će Kur­di do­bi­ti svo­ju dr­ža­vu kao na­gra­du za bor­bu pro­tiv dži­ha­dis­ta

Ia­ko ne­ma služ­be­ne sta­tis­ti­ke, pro­cje­ne ka­žu da je Kur­da 30 mi­ju­na. Sa­da je pi­ta­nje ka­da će do­bi­ti svo­ju dr­ža­vu - Kur­dis­tan

Sa­svim je si­gur­no da će je­di­ni ko­ji će iz­a­ći kao po­bjed­ni­ci u si­rij­skom ra­tu bi­ti Kur­di, na­rod ko­ji sno­si naj­vi­še te­re­ta u bor­ba­ma pro­tiv te­ro­ris­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je Is­lam­ske dr­ža­ve i u Ira­ku i u Si­ri­ji. Ia­ko su Kur­di u ve­li­kom na­le­tu, u ko­jem su os­lo­bo­di­li ve­li­ki dio te­ri­to­ri­ja i u Si­ri­ji i u Ira­ku, mo­gli ući i u grad Ra­ka, glav­no upo­ri­šte ISIL-a u Si­ri­ji, te ga os­lo­bo­di­ti od dži­ha­dis­ta, oni to ni­su uči­ni­li jer ne že­le osva­ja­ti tu­đi te­ri­to­rij, što i Ame­ri­kan­ci­ma i Ru­si­ma stva­ra ve­li­ki pro­blem. Ana­li­ti­ča­ri su uvje­re­ni da je pred Kur­di­ma po­vi­jes­na pri­li­ka i da ko­nač­no os­tva­re svoj san i pro­gla­se svo­ju neo­vis­nu dr­ža­vu Kur­dis­tan obje­di­nje­nu u Si­ri­ji, Ira­ku i Tur­skoj. Ia­ko je ame­rič­ka služ­be­na po­li­ti­ka, po iz­bi­ja­nju Arap­skog pro­lje­ća na Bli­skom is­to­ku i kr­va­vog ra­ta u Si­ri­ji, pre­dvi­đa­la da bi Kur­di mo­gli do 2030. go­di­ne do­bi­ti ne­za­vis­nu dr­ža­vu Kur­dis­tan, sve su pret­pos­tav­ke ka­ko će, s ob­zi­rom na sva do­ga­đa­nja na Bli­skom is­to­ku, dr­ža­va Kur­dis­tan osva­nu­ti pu­no pri­je, una­toč žes­to­kom pro­tiv­lje­nju Ira­ka i Tur­ske ko­joj je to pi­ta­nje pos­ta­lo noć­na mo­ra. Sa­da je sve iz­vjes­ni­je da će kao na­gra­du za svo­je zas­lu­ge, ko­je su naj­ve­će u bor­bi pro­tiv dži­ha­dis­ta,

Kur­di do­bi­ti svo­ju dr­ža­vu obje­di­nje­nu u Si­ri­ji, Ira­ku i Tur­skoj ko­ju po­dr­ža­va­ju i SAD i Ru­si­ja i EU. Kur­di, iran­ski na­rod ko­ji go­vo­ri kur­d­skim je­zi­kom i nje­go­vim di­ja­lek­ti­ma, et­nič­ka su sku­pi­na na Bli­skom is­to­ku i naj­vi­še nas­ta­nju­ju re­gi­ju poz­na­tu kao Kur­dis­tan, ko­ja se pros­ti­re pre­ko Ira­na, Ira­ka, Si­ri­je i Tur­ske.

Di­jas­po­ra od 2 mi­li­ju­na lju­di

Ia­ko ne­ma služ­be­ne sta­tis­ti­ke, pro­cje­nju­je se da Kur­da ukup­no ima ne­što vi­še od 30 mi­li­ju­na. Ve­ći­na njih ži­vi u za­pad­noj Azi­ji, dok pos­to­ji i zna­čaj­na kur­d­ska di­jas­po­ra, njih oko 2 mi­li­ju­na, u gra­do­vi­ma za­pad­ne Tur­ske, Azer­baj­dža­nu, Ar­me­ni­ji, Gru­zi­ji, Ru­si­ji, Iz­ra­elu, Li­ba­no­nu te u Eu­ro­pi i SAD-u. Kur­di či­ne iz­me­đu 18 i 25 pos­to po­pu­la­ci­je u Tur­skoj, 15 do 20 pos­to u Ira­ku, de­vet pos­to u Si­ri­ji, se­dam pos­to u Ira­nu te 1,3 pos­to u Ar­me­ni­ji. U svim na­ve­de­nim zem­lja­ma, osim Ira­na, Kur­di či­ne dru­gu naj­broj­ni­ju et­nič­ku sku­pi­nu. Oko 55 pos­to svjet­skih Kur­da ži­vi u Tur­skoj, oko 18 pos­to u Ira­ku i Ira­nu po­seb­no te ne­što vi­še od pet pos­to u Si­ri­ji. Kur­d­ski je­zik ima sta­tus služ­be­nog u Ira­ku,

gdje se sma­tra na- ci­onal­nim je­zi­kom uz arap­ski, a pre­poz­nat je kao re­gi­onal­ni je­zik u Ira­nu te ma­njin­ski je­zik u Ar­me­ni­ji. Pos­to­je tri di­ja­lek­ta kur­d­skog je­zi­ka: sje­ver­na gru­pa (kur­man­dži), cen­tral­na gru­pa (dio so­ra­ni di­ja­lek­ta) te juž­na gru­pa (dio so­ra­ni di­ja­lek­ta), uklju­ču­ju­ći ker­ma­ša­hi, asde­la­ni i la­ki. Na kur­d­skom je­zi­ku ri­ječ „kurd“zna­či „ su­rov“, a na tur­skom „vuk“. Oba poj­ma ocr­ta­va­ju ne­sa­lom­lji­vu pri­ro­du tog na­ro­da. Go­to­vo svi po­vjes­ni­ča­ri sla­žu se da su Kur­di na­rod he­te­ro­ge­nog po­dri­je­tla te da kom­bi­ni­ra pet ra­ni­jih et­nič­kih sku­pi­na: Me­dij­ci, Lu­lu­bi, Gu­tej­ci, Kir­tij­ci i Kar­du­či. Is­to ta­ko, vje­ru­je se da su ap­sor­bi­ra­li ne­ke ele­men­te Se­mi­ta, Tu­ra­ka i Ar­me­na­ca. Pos­to­je broj­ne le­gen­de o po­dri­je­tlu Kur­da. U jed­noj od njih opi­su­ju se kao po­tom­ci an­đe­oskih slu­ga kra­lja So­lo­mo­na. Kralj So­lo­mon pos­lao ih je u Eu­ro­pu da mu do­ve­du 500 li­je­pih dje­va za nje­gov ha­rem. Kad su slu­ge to na­pra­vi­li i vra­ti­li se u Iz­ra­el, kralj So­lo­mon već je bio umro. Oni su se s dje­va­ma na­se­li­li u pla­ni­ne, ože­ni­li se nji­ma, a nji­ho­vo po­tom­s­tvo pos­li­je je pos­ta­lo poz­na­to kao kur­d­ski na­rod. Kur­d­ski na­ci­ona­li­zam po­ja­vio se na­kon Pr­vog svjet­skog ra­ta i ras­pa­da Osman­skog Car­stva, ko­je je, po­vi­jes­no gle­da­no, ne­us­pješ­no in­te­gri­ra­lo Kur­de, kroz na­sil­nu re­pre­si­ju kur­d­skih po­kre­ta za neo­vis­nost. Kao na­rod, Kur­di prak­ti­ci­ra­ju vi­še re­li­gi­ja te kao tak­vi pred­stav­lja­ju mo­žda i naj­raz­no­li­ki­ji re­li­gij­ski na­rod za­pad­ne Azi­je. Tra­di­ci­onal­no, Kur­di uzi­ma­ju ve­li­ke slo­bo­de u prak­ti­ci­ra­nju vje­re.

Že­ne i mu­škar­ci ple­šu za­jed­no

Nji­ho­ve naj­zas­tup­lje­ni­je re­li­gi­je su su­nit­ski is­lam, ahl-i-haqq (ili u pri­je­vo­du: lju­di is­ti­ne) što je kur­d­ski re­li­gij­ski po­kret uko­ri­je­njen u irač­kom Kur­dis­ta­nu či­ji sljed­be­ni­ci vje­ru­ju da će ih nji­hov bog re­in­kar­ni­ra­ti se­dam pu­ta. Spe­ci­fič­ni su i po to­me što di­je­le za­jed­nič­ke obro­ke i ži­ve u brat­skoj za­jed­ni­ci. No, tu su i je­zi­di ko­ju prak­ti­ci­ra­ju mo­no­te­izam te vje­ru­ju u bo­ga kao stvo­ri­te­lja svi­je­ta, ko­ji je stav­ljen pod skrb od se­dam sve­tih bi­ća ili an­đe­la, od ko­jih je glav­ni an­đeo Ta­us. Tu je još i zo­ro­as­tri­zam ko­ji prak­ti­ci­ra du­ali­zam, bor­bu iz­me­đu do­bra i zla, a de­fi­ni­tiv­ni mu je oblik dao vjer­ski re­for­ma­tor Za­ra­tus­tra pre­ma ko­jem je Ahu­ra Maz­da ili Or­mazd (gos­po­dar mu­dros­ti ili mu­dri gos­po­dar) vr­hov­ni Bog ko­ji je stvo­rio vid­lji­vi i ne­vid­lji­vi svi­jet, ko­ji ne­ma ni po­če­tak ni kraj, već je vje­čan, za­tim ju­da­izam i kr­š­ćans­tvo. Kur­di su je­di­ni na­rod na Bli­skom is­to­ku ko­ji za­do­vo­lja­va za­pad­ne kri­te­ri­je, ko­je pro­no­se Ame­ri­ka i EU, se­ku­lar­no druš­tvo, re­li­gij­ske slo­bo­de te rav­no­prav­nost že­na i mu­ška­ra­ca. Po­lo­žaj kur­d­skih že­na u druš­tvu raz­li­čit je od po­lo­ža­ja že­na u dru­gim is­lam­skim tra­di­ci­ja­ma. Na­ime, ti­je­kom blag­da­na i slav­lja, mu­škar­ci i že­ne ple­šu za­jed­no. Ta­ko­đer, že­ne no­se i oruž­je i bo­re se rav­no­prav­no ra­me uz ra­me s mu­škar­ci­ma u re­do­vi­ma pe­šmer­ge, ka­ko zo­vu svo­ju ge­ril­sku oru­ža­nu si­lu te PKK-u i YPG-u. Ne­ri­jet­ko se po­jav­lju­ju i slike na ko­ji­ma su že­ne rat­ni­ce u re­do­vi­ma Kur­da na pr­vim cr­ta­ma bo­jiš­ni­ce, čak i ka­da do­je tek ro­đe­nu dje­cu. Na nji­hov na­čin ži­vo­ta ve­lik utje­caj ima­le su na­pred­ne mar­k­sis­tič­ke ide­je. Nji­ho­va usme­na pre­da­ja kr­ca­ta je baj­ka­ma i pri­ča­ma o pri­ro­di, an­tro­po­mor­f­nim ži­vo­ti­nja­ma, mi­to­lo­škim bi­ći­ma i sva­kod­nev­nom ži­vo­tu. Ži­vo­ti­nja ko­ja se naj­češ­će po­jav­lju­je u tim baj­ka­ma i bas­na­ma je – li­si­ca. Pos­to­ji i mno­go le­gen­di o nas­tan­ku sva­kog po­je­di­nog ple­me­na, a i sva­ka vjer­ska gru­pa ima svo­ju tra­di­ci­ju. Čak i da­nas pu­tu­ju­ći kur­d­ski pri­po­vje­da­či idu po Kur­dis­ta­nu i okup­lje­nim lju­di­ma, po­ne­kad i či­ta­vom se­lu, pri­ča­ju pri­če ili pje­va­ju pje­sme. Nji­ho­va mu­zi­ka je ep­ske pri­ro­de, po­put he­roj­skih ba­la­da o Sa­la­di­nu, ali ima i lju­bav­nih i re­li­gi­oz­nih pje­sa­ma. Kur­di su u ci­je­lom svi­je­tu ču­ve­ni tkal­ci, po­seb­no poz­na­ti po te­pi­si­ma i tor­ba­ma. Naj­bo­lji su te­pi­si iz re­gi­je Bi­džar, čvr­sti, de­be­li i du­go­vječ­ni, pa ih zo­vu i “gvoz­de­nim te­pi­si­ma Per­zi­je”. Ple­me Dža­fa pak iz­ra­đu­je naj­bo­lje tor­be. Poz­na­ti su i po za­nat­stvu, pa ta­ko iz­ra­đu­ju vr­hun­ske ša­hov­ske plo­če, ta­li­sma­ne, na­kit, hlad­no oruž­je, ins­tru­men­te… Ono po če­mu se Kur­di po­seb­no is­ti­ču su nji­ho­ve te­to­va­že ko­je su još je­dan va­žan ele­ment nji­ho­ve kul­tu­re, ko­ji se ra­zvio una­toč to­me što su­nit­ski is­lam ne do­zvo­lja­va traj­ne ša­re na ti­je­lu čo­vje­ka. Kur­d­ske te­to­va­že uglav­nom ima­ju zna­če­nje re­li­gij­skih sim­bo­la, ali ima i onih či­ji je cilj tje­ra­nje zla i bo­les­ti, kao i uljep­ša­va­nje, is­ka­zi­va­nje ple­men­ske pri­pad­nos­ti. Ka­ko su kod Kur­da že­ne ne sa­mo rav­no­prav­ne već čes­to one ko­je do­mi­ni­ra­ju u svim seg­men­ti­ma ži­vo­ta, i te­to­va­že su češ­će na že­na­ma ne­go na mu­škar­ci­ma. Obič­no se ra­de na sto­pa­li­ma, bra­di, če­lu, ali i na dru­gim di­je­lo­vi­ma ti­je­la. Ia­ko pos­to­je raz­li­ke i po­li­tič­ke ne­su­gla­si­ce iz­me­đu Kur­da u Tur­skoj, Ira­ku i Si­ri­ji, ne­ki ana­li­ti­ča­ri ih us­po­re­đu­ju s Al­ban­ci­ma na Bal­ka­nu, ko­ji una­toč nji­ho­vim po­li­tič­kim po­dje­la­ma, kao na­rod uvi­jek os­ta­ju ho­mo­ge­ni te im je na­ci­ja is­pred sve­ga. Kur­di se da­nas na­la­ze na po­vi­jes­nom ras­križ­ju i ni­ka­da ni­su bi­li bli­že os­tva­re­nju svog sna, dr­ža­ve Kur­dis­tan. Me­đu­tim, svjet­ska po­li­ti­ka zna bi­ti i okrut­na. Ho­će li Ame­ri­kan­ci i Ru­si is­pu­ni­ti obe­ća­nje i po­mo­ći Kur­di­ma u pro­gla­še­nju dr­ža­ve Kur­dis­tan ili će ih pre­va­ri­ti kao što su ih va­ra­li svih ovih go­di­na od ras­pa­da Osman­skog Car­stva? Sve ovi­si o no­vom bli­sko­is­toč­nom ge­opo­li­tič­kom ras­po­re­du i do­go­vo­ru. Sud­bi­na 30 mi­li­ju­na Kur­da u ru­ka­ma je dva­ju lju­tih ne­pri­ja­te­lja, SAD-a i Ru­si­je.

Sud­bi­na 30 mi­li­ju­na Kur­da i nji­ho­ve dr­ža­ve je u ru­ka­ma ne­pri­ja­te­lja: Ru­si­je i SAD-a

PIXSELL

Že­ne no­se i oruž­je i bo­re se rav­no­prav­no ra­me uz ra­me s mu­škar­ci­ma, što­vi­še poz­na­te su po hra­bros­ti

REUTERS

Za raz­li­ku od mno­gih dru­gih is­lam­skih na­ro­da, že­ne ni­su po­kri­ve­ne, a i smi­ju ple­sa­ti s mu­škar­ci­ma

PIXSELL

Že­ne rat­ni­ce čes­ta su sli­ka, one su strah i tre­pet za bor­ce ISIL-a, ko­ji vje­ru­ju da, ako po­gi­nu od žen­ske ru­ke, ne idu u raj

REUTERS

Dje­ca su čes­ta uz ove rat­ni­ce, pa ih se mo­že vi­dje­ti i ka­ko na pr­vim cr­ta­ma bo­jiš­ni­ce do­je tek ro­đe­nu dje­cu

PIXSELL

Že­ne su rav­no­prav­ne u re­do­vi­ma pe­šmer­ge, ka­ko zo­vu svo­ju ge­ril­sku oru­ža­nu si­lu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.