Di­na­mov­ci do ra­nih ju­tar­njih sa­ti sla­vi­li po­bje­du i Kranj­ča­ra

Da­naš­nja mom­čad ne­ma kla­su kao što je Pro­si­neč­ki

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Pre­drag Jurišić pre­drag.ju­ri­sic@ve­cer­nji.net SALZBURG

Ova je mom­čad po­ka­za­la naj­pri­je ka­rak­ter, po­tom kva­li­te­tu. Vri­jed­nost jed­ne mom­ča­di je da zna po­raz pre­tvo­ri­ti u po­bje­du

Lu­da je to bi­la noć u Sal­z­bur­gu, osob­lje ho­te­la She­ra­ton ne pam­ti tak­vu “ve­se­li­cu” kak­vu su pri­re­di­li Di­na­mo­vi no­go­me­ta­ši na­kon tri­le­ra u Red Bull Are­ni i 2:1 (1:1, 0:1) po­bje­de pro­tiv Sal­z­bur­ga u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma za Li­gu pr­va­ka! Di­na­mov šes­ti ula­zak u eli­tu, dru­gi za­re­dom, a če­t­vr­ti u po­s­ljed­njih šest go­di­na, bio je de­to­na­tor slav­lja ko­je je po­če­lo de­cent­no, no u bur­noj no­ći ski­da­le su se ko­šu­lje, pje­va­le Di­na­mo­ve pjesme...

Emo­tiv­ni Edu­ar­do

Neg­dje oko 2 uju­tro, kad se či­ni­lo da se bli­ži tre­nu­tak od­la­ska na spa­va­nje, odjed­nom je doš­la sku­pi­na igra­ča pre­dvo­đe­na Edu­ar­dom i Mac­ha­dom no­se­ći zvuč­nik spo­jen s mo­bi­te­lom i po­če­la je lud­ni­ca u ko­joj je po­seb­no emo­ti­van bio Edu­ar­do ko­ji na­pu­šta Di­na­mo i od­la­zi u Chel­sea. A ko­jih po­la sa­ta ra­ni­je doz­na­li smo i da So­uda­ni si­gur­no os­ta­je u Mak­si­mi­ru, či­ni se da je i Ćo­ri­ćev os­ta­nak iz­vjes­tan, a vi­djet će­mo ka­ko će se ras­ples­ti “slu­čaj Rog i ho­će li Na­po­li po­ve­ća­ti pla­ću na­šem no­go­me­ta­šu. Ras­ple­tom u ko­jem bi os­tao i Rog sva­ka­ko bi naj­sret­ni­ji bio tre­ner Zlat­ko Kranj­čar, ko­ji je s ča­šom pje­nuš­ca u ru­ci pri­mao zas­lu­že­ne čes­tit­ke sa svih stra­na! Ovo je Kranj­ča­ru dru­gi ula­zak u Li­gu pr­va­ka, na­kon 18 go­di­na po­no­vio je taj us­pjeh i jutro pos­li­je, na­kon pros­pa­va­ne no­ći (već je u tri sa­ta Ci­co bio u so­bi os­ta­viv­ši igra­če na “tu­lu­mu”,

ne­ki su sla­vi­li i iz­van ho­te­la!), po­nu­dio je doj­mo­ve: – Zas­lu­že­no smo uš­li u Li­gu pr­va­ka, ova je mom­čad po­t­vr­di­la kva­li­te­tu, deč­ki su po­t­vr­di­li da sam raz­lož­no vje­ro­vao u njih! Bi­li smo ukup­no bo­lji na obje utak­mi­ce, u Sal­z­bur­gu smo do­mi­ni­ra­li u dru­gom po­lu­vre­me­nu i po­seb­no u pro­du­že­ci­ma. Znam, pi­tat će­te me što se do­go­di­lo u pr­vom di­je­lu, od­go­vor ću po­tra­ži­ti u svo­je­vr­s­nom pri­ti­sku da mo­ra­mo za­bi­ti gol pa smo u to­me “iz­go­rje­li”. I sre­ća je što nam do­ma­ćin ni­je za­bio i dru­gi gol u tre­nu­ci­ma kad je bio moć­ni­ji, Salzburg ni­je is­ko­ris­tio svo­je šan­se i dao nam je pri­li­ku da se u po­lu­vre­me­nu pos­lo­ži­mo – ka­že Kranj­čar, ko­ji je u Sal­z­bur­gu po­go­dio s iz­mje­na­ma, igra­či ko­ji su uš­li (Ćo­rić, Pa­vi­čić, Sc­hil­den­feld) okre­nu­li su zbi­va­nja na trav­nja­ku: – Uvi­jek je to ta­ko, kad je re­zul­tat na kra­ju do­bar, on­da je tre­ner po­go­dio s iz­mje­na­ma (smi­jeh)! Bi­lo je do­bro, sve se pok­lo­pi­lo, a te su iz­mje­ne bi­le lo­gič­ne jer smo tra­ži­li pro­mje­nu u na­či­nu igre. Jes­te li u ne­kom tre­nut­ku po­mis­li­li da je sve otiš­lo k vra­gu, da ne­će­te pro­ći? – Ne, ni­jed­nom! Sa­mo sam pri 0:1 re­zul­ta­tu pri­želj­ki­vao da ne pri­mi­mo taj dru­gi gol jer bi nas to vje­ro­jat­no do­tuk­lo. I do­bro je da smo sa­mo s 0:1 otiš­li u svla­či­oni­cu... Što ste rek­li igra­či­ma u po­lu­vre­me­nu, po­seb­no, pri­mje­ri­ce, Ju­ni­oru Fer­nan­de­su, ko­ji se iz iri­tant­no sla­bog igra­ča pro­met- nuo u ju­na­ka dvo­bo­ja po­got­kom i asis­ten­ci­jom? Jes­te li ga “po­vuk­li za uši”? – Ma ne, ha, ha, ha... Raz­go­va­rao sam s njim, i ne sa­mo s njim, upo­zo­rio sam igra­če na po­gre­ške i sve se u nas­tav­ku pro­mi­je­ni­lo u po­zi­tiv­nom smis­lu. Što sam re­kao Ju­ni­oru? Ne, to vam ne­ću re­ći, to os­ta­je taj­na na­še svla­či­oni­ce. A naj­važ­ni­je je da je po­mak bio na­prav­ljen.

Tra­žit će­mo pro­lje­će u Eu­ro­pi

Rek­li ste da vam je ovo dra­ži ula­zak u Li­gu pr­va­ka od ono­ga pri­je 18 go­di­na. – Da, za­to što je sad bi­lo ne­us­po­re­di­vo dra­ma­tič­ni­je, a i za­to što je bi­lo dos­ta onih ko­ji ni­su vje­ro­va­li u ovu mom­čad, ko­ja je na kra­ju po­ka­za­la da ima ka­rak­ter, kva­li­te­tu i pet­lju! No, ona Li­ga pr­va­ka 1998. go­di­ne bi­la je pr­va, a pr­va je uvi­jek po­seb­na, jer je – pr­va! Ko­ja je Di­na­mo­va mom­čad bo­lja – ona iz 1998. go­di­ne s Pro­si­neč­kim, Ma­ri­ćem, Ši­mi­ćem... ili ova? – Za­što me to pi­ta­te? Kad bih is­tak­nuo jed­nu, to bi se mo­glo pro­tu­ma­či­ti na na­čin da pod­cje­nju­jem onu dru­gu. Re­ći ću sa­mo ova­ko: u ovoj mom­ča­di ne­ma tak­ve kla­se kao što je bio Ro­bert Pro­si­neč­ki, ia­ko i ov­dje ima iz­vr­s­nih igra­ča! Ho­će li bi­ti do­la­za­ka, jes­te li tra­ži­li po­ja­ča­nja za Li­gu pr­va­ka? – Vi­djet će­mo, pre­go­va­ra­mo s ne­ko­li­ko igra­ča i net­ko će za­ci­je­lo do­ći do kra­ja pri­je­laz­nog ro­ka. A Ćo­ri­ću ću re­ći da je za nje­ga naj­bo­lje da os­ta­ne u klu­bu ba­rem još jed­nu se­zo­nu! Vje­ru­je­te li i da­lje da Di­na­mo mo­že pre­zi­mi­ti u Eu­ro­pi? – Pla­sman u Li­gu pr­va­ka po­ka­zao je da ima­mo te­melj za op­ti­mi­zam i vje­ru­jem da se mo­že­mo “po­tu­ći” za to tre­će mjes­to u sku­pi­ni!

Edu­ar­do Za­gr­ljaj na­kon pro­la­ska u Li­gu pr­va­ka, ali i opro­štaj tre­ne­ra i gol­ma­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.