Vi­še od 300 so­bo­va u Nor­ve­škoj ubio udar mu­nje zbog vu­ne koja stva­ra elek­tri­ci­tet

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - (pb)

to ipak Sim­ca) i rav­no na ko­lo­dvor. Na ula­zu je sre­tao po­li­caj­ce, li­ječ­ni­ke, bol­ni­ča­re, va­tro­gas­ce, sve pod užas­nim stre­som, re­kao je, i nit­ko mu ni­je znao re­ći što se za­pra­vo do­go­di­lo. „Pi­taj is­traž­nog su­ca“, upu­ći­va­li su ga. Za su­ca i nje­go­vu iz­ja­vu bi­lo je još vre­me­na pa se pri­klju­čio dok­to­ri­ci Du­brav­čić koja je pro­vje­ra­va­la ima li pre­ži­vje­lih. Iš­li su iz va­go­na u va­gon, svu­da muk­la ti­ši­na, a on­da je u jed­nom Stra­ža za­čuo dje­čji plač. S ba­te­ri­jom je kre­nuo tra­gom zvu­ka. Za njim i dr. Du­brav­čić. Sti­gav­ši do mjes­ta odak­le je plač do­la­zio za­tek­li su že­nu koja je pu­ze­ći is­pru­že­nih ru­ku pre­ma dje­te­tu taj čas pre­mi­nu­la. Sva­šta je u no­vi­nar­skom pos­lu do­ži­vio i vi­dio Mla­den Stra­ži­mir, ali ta ga je sli­ka ta­ko po­tres­la da je, is­pri­čao je, do­ži­vio živ­ča­ni slom. Li­ječ­ni­ci su mu da­li injek­ci­ju za smi­re­nje i zah­ti­je­va­li mi­ro­va­nje, a Stra­ža je već za je­dan sat kre­nuo po pe­ro­ni­ma i va­go­ni­ma. Neg­dje oko dva po­pod­ne upu­tio se u re­dak­ci­ju.

Osu­đen stro­jo­vo­đa

Sli­ku iz va­go­na Stra­ža je za­ko­pao du­bo­ko u svo­je sje­ća­nje i do sni­ma­nja do­ku­men­tar­ca ni­je o njoj ni­kad pri­čao. Ne ču­di. Sva­ko pri­sje­ća­nje za nj bi bi­lo po­seb­no stres­no, a „za­bo­ra­vom“je, da­nas pre­poz­na­je­mo, po­sve ins­tin­k­tiv­nom re­ak­ci­jom spri­je­čio da obo­li od PTSP-a. O PTSP-u ta­da ni­smo ni­šta zna­li, pa os­ta­ni­mo i da­nas pri Stra­ži­noj de­fi­ni­ci­ji – „živ­ča­ni slom“iz­li­je­čen jed­nom injek­ci­jom. Sad je jas­no za­što je Mla­den Stra­ži­mir pri­ča­ju­ći o krad­ljiv­ci­ma ko­ji­ma ni­je ni­šta sve­to, ne­go pljač­ka­ju i mr­tve, po­nav­ljao: „Te je no­ći ta­mo tre­bao bi­ti stre­ljač­ki vod“. Sva­ko glas­no pri­sje­ća­nje na ne­sre­ću na Glav­nom ko­lo­dvo­ru bu­di­lo je ono za­ko­pa­no sje­ća­nje na smrt­no ra­nje­nu že­nu, naj­vje­ro­jat­ni­je maj­ku, ru­ku is­pru­že­nih pre­ma upla­ka­nom dje­te­tu. Za­nim­lji­vo je da se ko­ju go­di­nu pos­li­je ne­sre­će Za­gre­bom pro­ši­ri­la pri­ča da je na ko­lo­dvo­ru za­is­ta pos­to­jao ne­ka­kav „stre­ljač­ki vod“. Go­vo­ri­lo se da je voj­na po­li­ci­ja odve­la gru­pu krad­lji­va­ca iza lo­ži­oni­ce i smak­nu­la ih po krat­kom pos­tup­ku. Bez su­đe­nja i pre­su­de. Je­di­ni osu­đe­ni za­to što je 30. ko­lo­vo­za 1974. go­di­ne eks­pres­ni vlak broj 10410 na li­ni­ji Ate­na - Zagreb - Dort­mund na za­gre­bač­kom Glav­nom ko­lo­dvo­ru is­ko­čio iz trač­ni­ca, su stro­jo­vo­đa Ni­ko­la Kne­že­vić i nje­gov po­moć­nik Stje­pan Var­ga. Kne­že­vić na 15, a Var­ga na osam go­di­na za­tvo­ra. Is­tra­gom je us­ta­nov­lje­no da su ra­di­li 45 sa­ti bez pre­ki­da. Us­put re­ci­mo, da­nas je pro­pi­sa­no da ti rad­ni­ci ne smi­ju ra­di­ti du­lje od de­vet sa­ti u dnev­noj smje­ni i du­lje od osam sa­ti u noć­noj smje­ni.

Za­jed­nič­ka grob­ni­ca

Osu­đe­ni su jer su s vi­še od 102 ki­lo­me­tra na sat na sa­mom is­toč­nom ula­zu u Glav­ni ko­lo­dvor u smrt odve­li 152 put­ni­ka, a 90 ih je te­že ili lak­še oz­li­je­đe­no. U vla­ku je ina­če bi­lo oko 400 lju­di. Po­gi­nu­li, a ne­iden­ti­fi­ci­ra­ni put­ni­ci po­ko­pa­ni su u za­jed­nič­koj grob­ni­ci na Mi­ro­go­ju o ko­joj se bri­nu Hr­vat­ske že­ljez­ni­ce, a lo­ko­mo­ti­va vla­ka na­zva­nog „vla­kom smr­ti“da­nas je u Hr­vat­skom že­ljez­nič­kom mu­ze­ju. Na po­dru­čju sre­diš­njeg pla­nin­skog pla­toa u juž­noj Nor­ve­škoj, po­vr­ši­ne 8000 če­tvor­nih me­ta­ra, obi­ta­va oko 10.000 so­bo­va Ci­je­lo po­lje pu­no ugi­nu­lih so­bo­va. Na taj su pri­zor dje­lat­ni­ci nor­ve­škog na­ci­onal­nog par­ka Har­dan­ger­vid­da na­iš­li kad su u pe­tak obi­la­zi­li po­dru­čje na­kon ve­li­ke grm­lja­vin­ske olu­je. Uda­rom mu­nje ugi­nu­la su 322 so­ba od njih 10.000 ko­li­ko ih obi­ta­va na po­dru­čju ovog sre­diš­njeg pla­nin­skog pla­toa u juž­noj Nor­ve­škoj po­vr­ši­ne 8000 če­tvor­nih me­ta­ra. Nor­ve­ški struč­nja­ci ka­žu ka­ko ne pam­te po­mor ovak­vih raz­mje­ra. – Ži­vo­ti­nja koja naj­vi­še stra­da­va od uda­ra mu­nje je ov­ca, pa ta­ko u Hr­vat­skoj na go­diš­njoj ra­zi­ni ugi­ne ba­rem jed­no sta­do – ka­že Ra­de Po­pa­dić, os­ni­vač Cro­me­teo. hra, udru­ge lju­bi­te­lja me­te­oro­lo­gi­je. Raz­log to­mu je, ka­že Po­pa­dić, što nji­ho­va vu­na pro­izve­de naj­vi­še elek­tri­ci­te­ta. Ta­ko su i so­bo­vi, iz­gle­da, na jed­nom ku­pu, a u opas­nos­ti se zbi­ja­ju, stvo­ri­li elek­trič­ni na­boj ko­ji je pri­vu­kao mu­nju, a pred­nje i zad­nje no­ge bi­le su ide­alan “vo­dič” za ci­je­li struj­ni krug. Sna­ga mu­nje iz­no­si oko mi­li­jun ki­lo­va­ta, dok su­ši­lo za ko­su ima sna­gu od 1 kW.

Sna­ga mu­nje iz­no­si oko mi­li­jun ki­lo­va­ta, dok su­ši­lo za ko­su ima ja­či­nu od 1 kW

Si­no­nim za cr­nu kro­ni­ku Sva­šta je u no­vi­nar­skom pos­lu do­ži­vio i vi­dio Mla­den Stra­ži­mir, ali sli­ka maj­ke i dje­te­ta ta­ko ga je po­tres­la da je do­ži­vio živ­ča­ni slom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.