Na­kon fil­ma i mju­zikl ‘Tko pje­va, zlo ne mis­li’ u HNK

Pu­bli­ka nam se vra­ti­la, ove se­zo­ne ima je 80% vi­še, a od 80-ih ni­je bio to­li­ki in­te­res za dra­me

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Bo­ja­na Ra­do­vić bo­ja­na.ra­do­vic@ve­cer­nji.net ZAGREB

Hom­ma­ge­om fil­mu Kre­še Go­li­ka u re­ži­ji Re­nea Me­dve­še­ka kre­će no­va se­zo­na u ka­za­li­štu

Na Igra­ma HNK Zagreb ple­še “La­bu­đe je­ze­ro” i iz­vo­di dra­mu “Tri zi­me”, a ovih da­na pred nji­ma su po­vi­jes­no gos­to­va­nje u Ru­si­ji i ba­let­na pre­mi­je­ra “Glem­ba­je­vih” Ba­let HNK Zagreb na­kon 30 go­di­na ide na gos­to­va­nje u San­kt Pe­ter­burg, i u ba­let­noj me­tro­po­li svi­je­ta ple­še “Anu Ka­re­nji­nu”, ko­re­ogra­fa Lea Mu­ji­ća. A sli­je­di i uz­vrat­ni po­sjet: 5. i 6. lip­nja, u sklo­pu pro­gra­ma San­kt Pe­ter­burg u Za­gre­bu, pu­bli­ka će mo­ći vi­dje­ti so­lis­te i ple­sa­če iz Ma­ri­jin­skog te­atra i Ba­le­ta Le­oni­da Ja­kob­so­na, la­ure­ate naj­pres­tiž­ni­jih ru­skih na­ci­onal­nih na­gra­da kao što su Je­ka­ta­ri­na Osmol­ki­na, Alek­sandr Ser­ge­jev, Vla­di­mir Šklja­rov, Ju­rij Sme­ka­lov, An­drej So­ro­kin… Ne­ma bo­ljeg po­vo­da za raz­go­vor s in­ten­dan­ti­com sre­diš­nje na­ci­onal­ne ka­za­liš­ne ku­će, Du­brav­kom Vr­goč.

Da vam je net­ko ka­da ste do­la­zi­li u HNK re­kao da će­te s Ba­le­tom u Ru­si­ju, vaš bi od­go­vor bio?

Da to ni­je mo­gu­će. No, ako se po­tru­diš, sve je ipak mo­gu­će, po­seb­no u ka­za­li­štu. Sva­ka­ko ni­sam vje­ro­va­la da se to ta­ko br­zo mo­že do­go­di­ti, jer u HNK sam došla u je­sen 2014. i za ne­što vi­še od dvi­je i pol go­di­ne po­kre­nu­li smo mno­ge stva­ri. Unu­tar ku­će, ali i iz­van nje. Nas­tup za­gre­bač­kog Ba­le­ta u Alek­san­drij­skom te­atru u San­kt Pe­ter­bur­gu 7. svib­nja ve­lik je do­ga­đaj ne sa­mo za na­še ka­za­li­šte, već i za ci­je­lu hr­vat­sku kul­tu­ru. San­kt Pe­ter­burg je naj­po­želj­ni­ja svjet­ska ba­let­na des­ti­na­ci­ja, a Alek­san­drij­ski te­atar je iz­nim­no pres­tiž­no mjes­to za gos­to­va­nje.

S ko­li­ko nes­trp­lje­nja če­ka­te no­vi ba­let ko­re­ogra­fa Lea Mu­ji­ća, Glem­ba­je­ve, i ko­li­ko to­ga već sa­da smi­je­te ot­kri­ti?

Nes­trp­lje­nje je ve­li­ko, jer je ri­ječ o ne­sva­ki­daš­njem ka­za­liš­nom do­ga­đa­ju u ko­jem se je­dan me­dij tran­sfor­mi­ra u dru­gi – dram­ski u ples­ni. Dak­le, kul­t­no dje­lo hr­vat­ske dram­ske li­te­ra­tu­re Kr­le­ži­na dra­ma „Gos­po­da Glem­ba­je­vi“ne­će se glu­mač­ki in­ter­pre­ti­ra­ti, već će se ot­ple­sa­ti. Sve ono što se u „Glem­ba­je­vi­ma“iz­go­va­ra, a ri­ječ je o „brb­lji­voj li­te­ra­tu­ri“, ov­dje će se pre­do­či­ti, uz glaz­bu Ludwi­ga van Be­et­ho­ve­na i Ser­ge­ja Rah­ma­nji­no­va, po­kre­tom, u na­di da će­mo sa­ču­va­ti is­tu onu at­mo­sfe­ru pro­pa­da­nja ko­ju svje­do­če Kr­le­ži­ni ju­na­ci. Ri­ječ je o uz­bud­lji­vom pro­ce­su ples­nog iš­či­ta­va­nja ve­li­kih knji­žev­nih dje­la ko­je smi­ono po­kre­će ko­re­ograf Leo Mu­jić, ko­ji se na is­toj po­zor­ni­ci već pros­la­vio i s ples­nim vi­đe­njem ve­li­kog Tol­s­to­je­va ro­ma­na.

Bi­lo je po druš­tve­nim mre­ža­ma pu­no sli­či­ca na te­mu praz­nog gle­da­li­šta HNK, a či­nje­ni­ca je da ja ni “pre­ko ve­ze” ne mo­gu ku­pi­ti kar­te za “Tri zi­me”, “Lju­de od vo­ska”, “La­bu­đe je­ze­ro”... Kak­vi su fi­nan­cij­ski re­zul­ta­ti do­sa­daš­nje se­zo­ne?

Ka­da sam došla u HNK, gle­da­li­šte je ve­ći­nom bi­lo praz­no. U to vri­je­me čes­to su na druš­tve­nim mre­ža­ma bi­le objav­lji­va­ne fo­to­gra­fi­je praz­nih re­do­va što je sva­ka­ko bi­lo frus­tri­ra­ju­će. No, bi­lo je to i po­ti­caj­no, jer sam, vje­ru­ju­ći u taj te­atar, od­nos­no u nje­go­ve umjet­ni­ke, uči­ni­la sve ka­ko bi on pos­tao va­žan u ovom gra­du, ali i iz­van nje­ga. Od po­čet­ka ove se­zo­ne pu­bli­ka se do­is­ta vra­ti­la u ka­za­li­šte i to po­pu­nja­va­ju­ći gle­da­li­šte vi­še od 80 pos­to. Za „La­bu­đe je­ze­ro“da­ni­ma se una­pri­jed ni­je mo­gla ku­pi­ti kar­ta kao i za „Pe­tra Pa­na“. Ope­ra „Za­ljub­ljen u tri na­ran­če“bi­la je ras­pro­da­na, no mo­žda je naj­ve­ći fe­no­men Dra­ma HNK. Na­ime, od 80-ih go­di­na proš­log sto­lje­ća ni­je bi­lo tak­vog in­te­re­sa za na­še dram­ske iz­ved­be. I dok su „Tri zi­me“pre­mi­jer­no iz­ve­de­ne pri­je go­di­nu da­na i re­pri­zi­ra­ne u toj go­di­ni 37 pu­ta, još uvi­jek se za njih tra­ži kar­ta vi­še ka­da god ih sta­vi­mo na pro­gram, kao i za na­šu no­vu dram­sku pred­sta­vu „Lju­di od vo­ska“. Sa­mo za us­po­red­bu, u pr­va tri mje­se­ca ove go­di­ne broj pu­bli­ke se po­ve­ćao za 40 pos­to (od 44.607 is­ko­ri­šte­nih ulaz­ni­ca u pr­vom tro­mje­se­čju 2016. do 62.441 ulaz­ni­ce u is­tom raz­dob­lju 2017.), a vi­šak pri­ho­da za 81 pos­to.

“Tri zi­me” su u na­šoj jav­nos­ti do­če­ka­ne pa­ne­gi­ri­ci­ma, ko­je sva­ka­ko i zas­lu­žu­ju. No, jes­te li oče­ki­va­li re­ak­ci­je ko­je su us­li­je­di­le na­kon “Lju­di od vo­ska”, a ko­je se, na­pa­da­ju­ći auto­ra, za­pra­vo otiš­le mi­lja­ma da­le­ko od te­atra?

Ni­sam to oče­ki­va­la, iako je u ovom vre­me­nu sve mo­gu­će. Uo­či­la sam, ka­da su kre­nu­le po­le­mi­ke i do­pi­si­va­nja na druš­tve­nim mre­ža­ma, mno­go po­ten­ci­jal­nih li­ko­va ko­ji su se nak­nad­no nas­to­ja­li upi­sa­ti u Ma­ti­nu dra­mu, bez že­lje ili pri­vo­le sa­mog auto­ra. I taj mi se

fe­no­men uči­nio za­nim­lji­vim, jer osi­gu­ra­va ži­vot dram­skom tek­s­tu i na­kon nje­go­va scen­skog upri­zo­re­nja na je­dan pri­lič­no neo­bi­čan na­čin, ali pri­mje­ren his­te­ri­ji ko­ja pra­ti bez­gra­nič­ne tran­sfor­ma­ci­je na­še­ga us­ta­lje­nog tran­zi­cij­skog sta­nja. Me­ni se pak iz per­s­pek­ti­ve ne­ko­ga tko se du­go ba­vi te­atrom za­di­ra­nje u sva­ko autor­stvo umjet­nič­kog dje­la či­ni ne­po­treb­nim i ne­do­pus­ti­vim. I pi­tam se pro­uča­va li da­nas net­ko druš­tve­ne kro­ni­ke Sha­kes­pe­are­ova vre­me­na ka­ko bi upo­zo­rio na even­tu­al­nu ne­etič­nost ve­li­ko­ga pis­ca? Si­gur­na sam da su „Lju­di od vo­ska“ve­li­ka dra­ma ko­ja će na­dži­vje­ti bi­lje­ške iz druš­tve­nih kro­ni­ka i druš­tve­nih mre­ža. No, „Lju­di od vo­ska“svje­do­če i o ne­če­mu dru­gom što se već go­di­na­ma ni­je ta­ko jas­no po­ka­za­lo u kon­tek­s­tu na­ših druš­tve­nih zbi­va­nja, a to je da je te­atar po­nov­no pos­tao va­žan te da se o nje­mu go­vo­ri.

No­voj se­zo­ni se ni iz­bli­za ne na­zi­re kraj, a usko­ro će i no­va dram­ska pre­mi­je­ra i to Če­hov, a re­da­telj je gost vr­lo res­pek­ta­bil­ne bi­ogra­fi­je?

Ei­mun­tas Ne­kro­ši­us ko­ji re­ži­ra Če­hov­lje­va „Iva­no­va“sva­ka­ko je ve­li­ko ime u kon­tek­s­tu svjet­skog te­atra. To je umjet­nik ko­ji je go­di­na­ma ucr­ta­vao smje­ro­ve europ­skom ka­za­li­štu i smje­lo pre­la­zio nje­go­ve gra­ni­ce po­ve­zu­ju­ći eks­pre­siv­nost ka­za­liš­nih go­vo­ra s naj­dub­ljim emo­ci­ja­ma. Još 80-ih go­di­na Ne­kro­ši­us je pros­la­vio li­tav­sko ka­za­li­šte, a nje­go­ve pred­sta­ve „Viš­njik“, „Ot­hel­lo“i „Ra­dost pro­lje­ća“pam­te i hr­vat­ski gle­da­te­lji. Su­sret tak­vog ve­li­kog ka­za­liš­nog umjet­ni­ka i na­ših glu­ma­ca bit će ne­dvoj­be­no uz­bud­ljiv, na­po­se jer je ri­ječ o Če­hov­lje­vu ko­ma­du što nu­di sli­ku druš­tva kroz in­tim­ne od­no­se lju­di ko­ji su se po­gu­bi­li u vre­me­nu eko­nom­skih i mo­ral­nih kri­za.

HNK Zagreb ne mi­ru­je ni lje­ti – gos­tu­je­te na Igra­ma?

Po­zva­ni smo da na Du­bro­vač­kim ljet­nim igra­ma gos­tu­je­mo s dvi­je na­še hit-pred­sta­ve. Či­ni­lo mi se sto­ga za­nim­lji­vim osmis­li­ti pro­gram ko­ji bi bio ne­ki „mi­ni fes­ti­val“u fes­ti­va­lu či­me bi se HNK Zagreb pred­sta­vio pu­bli­ci na Igra­ma. Ta­ko će­mo sre­di­nom sr­p­nja tri pu­ta, na otvo­re­nom, iz­ves­ti „La­bu­đe je­ze­ro“što će sva­ka­ko bi­ti ve­li­ki do­ga­đaj za­nim­ljiv gle­da­te­lji­ma ko­ji su ovaj kla­sič­ni ba­let re­do­vi­to gle­da­li u za­tvo­re­nim ka­za­liš­nim dvo­ra­na­ma. Sa­mo ne­ko­li­ko da­na pos­li­je, pod ljet­nim ne­bom iz­vest će­mo „Tri zi­me“Te­ne Šti­vi­čić, pred­sta­vu ko­ja se već proš­le go­di­ne u bri­jun­skoj tvr­đa­vi iz­nim­no do­bro uk­lo­pi­la u „pri­rod­nu sce­no­gra­fi­ju sa zvi­jez­da­ma“.

Što već sa­da smi­je­mo re­ći o se­zo­ni 2017./18?

Mo­gu ot­kri­ti sa­mo ne­ke nas­lo­ve. Se­zo­nu po­či­nje­mo mju­zik­lom „Tko pje­va, zlo ne mis­li“, hom- ma­ge­om Go­li­ko­vu kul­t­nom fil­mu, ali i gra­du u ko­jem ži­vi­mo. Re­ži­ra Re­ne Me­dve­šek, je­dan od re­da­te­lja či­ji je auten­tič­na scen­ska po­eti­ka, po mom miš­lje­nju, već odav­no tre­ba­la bi­ti pred­stav­lje­na na po­zor­ni­ci na­še­ga sre­diš­njeg na­ci­onal­nog ka­za­li­šta. Na­da­mo se da će ta pred­sta­va po­nu­di­ti gle­da­te­lji­ma duh jed­nog proš­log, ali i sa­daš­njeg Za­gre­ba i upu­ti­ti ih na uz­bud­lji­vost su­sre­ta tih dva­ju vre­me­na. U Ba­le­tu se za po­če­tak se­zo­ne pri­pre­ma ta­ko­đer po­ma­lo neo­bi­čan, ali iz­nim­no atrak­ti­van pro­jekt – “Apok­si­omen” ko­ji po­mi­če gra­ni­ce us­ta­lje­nih ba­let­nih pred­sta­va. Ide­ju o to­me da po­kre­tom do­ča­ra slav­ni an­tič­ki kip i ple­som is­pri­ča pri­ču o nje­mu dao je bel­gij­ski ko­re­ograf Cla­udio Ber­nard. Apok­si­omen će u pred­sta­vi bi­ti pre­do­čen kao po­vez­ni­ca ze­ma­lja me­di­te­ran­skog ba­ze­na, a pred­stav­ljat će u po­vi­jes­nim re­mi­nis­cen­ci­ja­ma i da­naš­nji tre­nu­tak Eu­ro­pe, tre­nu­tak eko­nom­skih i mo­ral­nih de­vas­ta­ci­ja te tra­gič­nih mi­gra­ci­ja. Ri­ječ je o ko­pro­duk­ci­ji Hr­vat­skog na­rod­nog ka­za­li­šta u Za­gre­bu s bel­gij­skom sku­pi­nom As Pa­la­vras dif­fu­si­on te Théâ­tre­om de Liège. Glaz­bu za „Apok­si­ome­na“skla­da Ta­ma­ra Obro­vac, a u hr­vat­skoj eki­pi su i dra­ma­tur­gi­ca La­da Ka­šte­lan, sce­no­graf Sven Jon­ke i kos­ti­mo­graf Sil­vio Vu­ji­čić. Na pres­tiž­nom Fes­ti­val Ru­hr­sko tri­en­na­le u ruj­nu bit će pra­izved­ba su­vre­me­ne ope­re „Ke­in Lic­ht“za ko­ju je li­bre­to na­pi­sa­la no­be­lov­ka El­fri­de Je­li­nek, mu­zi­ku je skla­dao Phil­lip­pe Ma­no­ury, a re­da­telj je Ni­co­las Steh­mann. Ri­ječ je ta­ko­đer o na­šem ko­pro­duk­cij­skom pro­jek­tu ko­ji smo za­jed­nič­ki osmis­li­li s pa­ri­škom Ope­rom Co­mique, L’Ope­ra na­ti­onal du Rhin, Ru­hr­tri­en­na­le, Le Grand The­atre de Luxem­bo­urg i Mün­c­h­ner Kam­mer­s­pi­ele, a za ko­ji smo na­gra­đe­ni proš­le go­di­ne pres­tiž­nom Na­gra­dom Fe­do­ra.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.