Ge­ne­ti­ka je ipak ključ ži­vo­ta na­kon sto­te

Če­ti­ri stu­di­je iz raz­nih di­je­lo­va svi­je­ta do­ka­za­le ri­jet­ke va­ri­ja­ci­je na kro­mo­so­ni­ma 4 i 7

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Zo­ran Vi­tas zo­ran.vi­tas@ve­cer­nji.net ZAGREB

Znans­tve­ni­ci upo­zo­ra­va­ju da je is­tra­ži­va­nje vr­lo te­ško pro­ves­ti zbog ma­log uzor­ka – ma­log bro­ja lju­di ko­ju do­ži­ve i pro­ži­ve sto­ti ro­đen­dan Tek jed­na od pet ti­su­ća oso­ba u ra­zvi­je­nim dr­ža­va­ma do­ži­vi vi­še od sto­ti­nu go­di­na. Svat­ko će se slo­ži­ti ka­ko je tra­že­nje raz­lo­ga zbog ko­jih net­ko do­seg­ne ide­al “do­ži­vje­ti sto­tu” zbog ta­ko ma­log uzor­ka do­is­ta te­žak za­da­tak. Ipak, is­tra­ži­va­nje ko­je je obje­di­ni­lo če­ti­ri stu­di­je u ko­ji­ma su pro­ma­tra­ne 2070 oso­be ro­đe­ne 1900. go­di­ne da­le su je­dan mo­gu­ći od­go­vor. Us­po­re­đi­va­nje tak­vih oso­ba s vrš­nja­ci­ma či­ji je ži­vot okon­čan pri­je do­ka­za­lo je da je ge­ne­ti­ka ipak ta ko­ja uvje­tu­je ma­nji ri­zik od kar­di­ova­sku­lar­nih ili Al­zhe­ime­ro­ve bo­les­ti.

Ame­ri­ka i Ita­li­ja

Ri­ječ je o ri­jet­kim va­ri­ja­ci­ja­ma na kro­mo­so­mi­ma 4 i 7. Eki­pa znans­tve­ni­ka sa Sc­ho­ol of Pu­blic He­al­th and Sc­ho­ol of Me­di­ci­ne pri ame­rič­kom Bos­ton Uni­ver­sity spo­ji­la je stu­di­je du­go­vječ­nos­ti u ame­rič­koj dr­ža­vi New En­gland, juž­noj Ita­li­ji te još dvi­je op­će stu­di­je ljud­ske du­go­vječ­nos­ti. Po­t­vr­đe­ne su ra­ni­je us­ta­nov­lje­ne uobi­ča­je­ne va­ri­ja­ci­je ko­je omo­gu­ću­ju da oso­ba po­ži­vi do ta­ko­đer kas­ne do­bi od 80 ili 90 go­di­na te su ot­kri­ve­ne i one ne­uobi­ča­je­ne ko­je ži­vot­ni vi­jek po­tje­ra­ju i de­be­lo pre­ko sto­ti­nu go­di­na. Ipak, znans­tve­ni­ci još ne dr­že ove za­ključ­ke ko­nač­ni­ma jer su po­t­vr­đe­ni tek na jed­nom di­je­lu is­pi­ta­nih slu­ča­je­va du­go­vječ­nos­ti.

De­set mjes­ta dr­že že­ne

Os­ta­je još da­lek put do mo­guć­nos­ti da se toč­no odre­di pre­dis­po­zi­ci­ja ko­ja po­je­din­cu do­pu­šta da do­ži­vi pri­rod­nu smrt na­kon sto­te. Sve­jed­no, oče­ku­ju da će se u da­ljem raz­ma­tra­nju po­ja­vi­ti još tak­vih ne­uobi­ča­je­nih va­ri­ja­ci­ja na spo­me­nu­tim kro­mo­so­mi­ma, no da bi sva­ka­ko po­že­ljan bio i ve­ći uzo­rak. Ne vje­ru­je­mo da je bi­lo na­mje­re, ali is­tra­ži­va­nje je objav­lje­no tek ne­ko­li­ko da­na na­kon što je pre­mi­nu­la naj­sta­ri­ja oso­ba na svi­je­tu, Ta­li­jan­ka Em­ma Mo­ra­no. Ba­ka Em­ma bi­la je ujed­no i po­s­ljed­nja oso­ba na ži­vo­tu ko­ja je ro­đe­na u 19. sto­lje­ću. Svo­je­dob­no je iz­ja­vi­la ka­ko je ge­ne­ti­ka do­is­ta zas­luž­na za nje­zin dug ži­vot, maj­ka joj je do­ži­vje­la 91. go­di­nu, a ne­ko­li­ko ses­ta­ra preš­lo je sto­tu. Mo­žda će ne­ko­ga za­ni­ma­ti ka­ko je ta gos­po­đa uz ge­ne­ti­ku svih svo­jih osam ses­ta­ra i bra­će na­dži­vje­la i zbog po­seb­ne di­je­te, sva­kog je da­na je­la tri ja­ja, dva od njih si­ro­va. No, me­đu sto­go­diš­nja­ci­ma s po­t­vr­đe­nim da­tu­mom ro­đe­nja sa svo­jih 117 go­di­na i 137 da­na ona je ‘tek’ pe­ta. Naj­sta­ri­ja oso­ba na ovoj lis­ti bi­la je Fran­cu­ski­nja Je­an­ne Cal­ment ko­ja je do­ži­vje­la 122 go­di­ne i 164 da­na. Sa­da je naj­sta­ri­ja svjet­ska oso­ba Ja­maj­čan­ka Vi­olet Brown ko­ja ima 117 go­di­na i 46 da­na. Za­nim­lji­vo, mu­ška­rac s naj­kas­ni­jom do­živ­lje­nom do­bi, Ja­pa­nac Ji­ro­emon Ki­mu­ra sa svo­jih 116 go­di­na i 54 da­na ne bi dos­pio na lis­tu de­set naj­sta­ri­jih lju­di. Svih pr­vih

že­na­ma.• de­set mjes­ta pri­pa­da –

Jack Reynol­ds Di­na­mič­ni Bri­ta­nac ima 105 go­di­na, služ­be­no je naj­sta­ri­ja oso­ba ko­ja se te­to­vi­ra­la i pro­vo­za­la rol­ler­co­as­te­rom

REUTERS

Em­ma Mo­ra­no Ne­dav­no pre­mi­nu­la Ta­li­jan­ka bi­la je služ­be­no po­s­ljed­nja oso­ba na svi­je­tu ro­đe­na u 19. sto­lje­ću

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.