Su­prug mi je auto­ri­tet, mo­ja sna­ga i vje­tar u le­đa

Ri­jet­ko is­tu­pa, ali strast pre­ma glaz­bi i pu­bli­ci je uvi­jek is­ta

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - Sce­na@ve­cer­nji.net

U po­vo­du iz­la­ska “Do­ris Li­ve Spa­la­di­um Are­na” pri­sje­ti­la se po­če­ta­ka, Eu­ro­son­ga i da­na kad je pa­la u ne­svi­jest su­srev­ši bu­du­ćeg mu­ža An­to­ni­ja Na­zor Omi­lje­na pje­va­či­ca svih ge­ne­ra­ci­ja, 56-go­diš­nja Do­ris Dra­go­vić, po­s­ljed­njih go­di­na ri­jet­ko da­je in­ter­v­jue, ali za­to je nje­zin stras­tven od­nos pre­ma glaz­bi i pu­bli­ci ne­pro­mi­je­njen. U iz­da­nju Hit Re­cor­d­sa iz­iš­lo je tros­tru­ko li­ve iz­da­nje “Do­ris Li­ve Spa­la­di­um Are­na”, snim­lje­no na nje­zi­nu kon­cer­tu proš­le go­di­ne u Spa­la­di­um Are­ni u Spli­tu.

Pam­tim emo­tiv­na sta­nja

– Te ve­če­ri u Spa­la­di­um Are­ni do­go­di­la se eks­plo­zi­ja ču­da ko­ja je po­ni­je­la ci­je­lu dvo­ra­nu, moj or­kes­tar Flash, ko­le­ge glaz­be­ni­ke iz Za­gre­ba i Ri­je­ke, a či­ni­lo mi se naj­vi­še me­ne. Čak i da­nas mo­je mis­li i sje­ća­nja re­gis­tri­ra­ju upra­vo emo­tiv­na sta­nja, a ne stvar­ne do­ga­đa­je. Mo­žda mi, baš zbog to­ga, pu­no zna­či tros­tru­ko li­ve iz­da­nje, da me­ni sa­moj po­ka­že što je bi­lo i ka­ko je bi­lo. Pre­sret­na sam što imam taj za­pis ko­ji svje­do­či jed­nom vre­me­nu, s mo­jim pje­sma­ma i dra­gim lju­di­ma – ka­že Do­ris ko­ja čes­to po­ma­že mla­di­ma u glaz­be­noj ka­ri­je­ri, no ipak je ma­lo za­bri­nu­ta za bu­duć­nost. – Bo­jim se ho­će li na­ma mla­di da­ti pri­li­ku s ob­zi­rom na svi­jet ka­kav im os­tav­lja­mo. Svi­jet bi tre­bao bi­ti ta­kav da sve pri­li­ke pri­pa­da­ju mla­di­ma – i to, na­rav­no, na vri­je­me, pri­je ne­go što ih mi “na­uči­mo ka­ko se ži­vi”. Bi­ram upu­ti­ti svoj po­gled pre­ma nji­ma, ba­vi­ti se nji­ma, po­mo­ći im i za­to ra­dos­no ži­vim – ve­li. U vri­je­me ka­da je Do­ris po­či­nja­la ka­ri­je­ru ni­je bi­lo druš­tve­nih mre­ža po­pu­lar­nih da­nas. Priz­na­je da ni­je lju­bi­te­lji­ca teh­no­lo­gi­je te da je ko­mu­ni­ka­ci­ja uži­vo naj­ve­ća pred­nost. – Osob­ne raz­mje­ne is­kus­ta­va, kao i osob­no uče­nje, da­ju ljud­sku vri­jed­nost ono­me što čo­vjek či­ni. Ni­sam si­gur­na da bih išta na­uči­la či­ta­ju­ći in­for­ma­ci­je sa svje­tle­ćeg ekra­na, kao ni da bih da­nas us­pje­la na­uče­no pre­ni­je­ti pu­tem nje­ga. Znam da je in­ter­net pre­pun in­for­ma­ci­ja, ali ipak mi se či­ni da je taj­na čo­vje­ko­va us­pje­ha u nji­ho­vu kom­bi­ni­ra­nju – go­vo­ri pje­va­či­ca ko­ja je spoz­na­la da je glaz­ba nje­zin put već kad se, ka­ko ka­že, naš­la čvr­sto u za­gr­lja­ju glaz­be. – Svi lju­di ko­ji su se na tom pu­tu po­jav­lji­va­li u mom ži­vo­tu bi­li su važ­ni, bi­li su ko­ra­ci, ali put je bio moj. Od sa­mog po­čet­ka kad je Te­di Spa­la­to vje­ro­vao da moj ta­lent mo­ra ima­ti svo­ju po­zor­ni­cu pa me odveo Slo­bi Ko­va­če­vi­ću u gru­pu Mo­re, pa Zrin­ko Tu­tić ko­ji je vje­ro­vao u moj so­lis­tič­ki iz­raz, Ton­či Hu­ljić ko­ji je sa mnom do­šao do mo­je zre­le fa­ze, uz pjes­ni­ki­nju mo­je du­še Vje­kos­la­vu Hu­ljić. Te su oso­be naj­s­naž­ni­je obi­lje­ži­le moj ži­vot i mo­ju glaz­bu – ka­že. Do­ris je u bra­ku s biv­šim split­skim va­ter­po­lis­tom Ma­ri­jem Bu­di­mi­rom od 1990., a o nje­mu ka­že ka­ko je nje­zin vje­tar u le­đa. Jed­nom pri­li­kom on je ka­zao ka­ko ga je obo­ri­la s no­gu ka­da ju je pr­vi put vi­dio na split­skoj pla­ži 1989., a pi­ta­li smo je i če­ga se ona sje­ća od tog pr­vog su­sre­ta? – Ni­če­ga, jer sam bi­la u ne­svi­jes­ti. Od nje­go­va po­gle­da – ka­za­la je.

Taj­na sret­nog bra­ka

– On mi je uvi­jek sa­vjet­nik, ima je­dins­tve­nu in­tu­ici­ju i go­le­mu lju­bav. On je auto­ri­tet u mom ži­vo­tu upra­vo za­to što mi da­ru­je, osim bes­kraj­ne lju­ba­vi, pri­ja­telj­stvo, sa­vjet i sna­gu. Vje­ru­jem da su upra­vo to ča­rob­ni sas­toj­ci sva­kog bra­ka ko­ji že­li tra­ja­ti – is­kre­na je pje­va­či­ca ko­ja je dva pu­ta nas­tu­pa­la na Eu­ro­son­gu; 1986. s pje­smom “Že­ljo mo­ja” i 1999. s pje­smom “Ma­ri­ja Mag­da­le­na”. – U to vri­je­me Eu­ro­song je bio po­seb­na dis­ci­pli­na, pre­da­nost, svo­je­vr­s­na ka­ran­te­na ko­ja zah­ti­je­va pu­no tru­da, odri­ca­nja te red, rad i ve­li­ku kon­cen­tra­ci­ju – gdje je pje­sma bi­la al­fa i ome­ga. Da­nas je Eu­ro­song pu­no vi­še show od broj­nih kom­po­nen­ti, od ko­jih je pje­sma sa­mo jed­na, pa je tu pre­vi­še fak­to­ra ko­ji se tre­ba­ju pok­lo­pi­ti, ni­šta ni­je jed­noz­nač­no – go­vo­ri ot­kri­va­ju­ći ka­ko je Jacqu­es (hr­vat­ski pred­stav­nik na ovo­go­diš­njem Eu­ro­son­gu u Ki­je­vu) za nju odav­no po­bjed­nik. – On je Mr. Vo­ice, zna­la to Eu­ro­pa ili ne – za­klju­či­la je Do­ris.

Vo­lim svo­je go­di­ne, a osim pje­sme, du­šu mi pu­ne vje­ra, obi­telj, pri­ja­te­lji, pri­ro­da... ZEKE THOMAS: Pr­vi put si­lo­van sam s 12 go­di­na, a on­da opet la­ni. Šu­tio sam, ali ne vi­še. Go­vo­ri­ti o to­me pr­vi je ko­rak pre­ma opo­rav­ku od tak­ve tra­ume

Ne ko­ris­ti druš­tve­ne mre­že Osob­ne raz­mje­ne is­kus­ta­va da­ju ljud­sku vri­jed­nost ono­me što čo­vjek či­ni. Ni­sam si­gur­na da bih išta na­uči­la či­ta­ju­ći in­for­ma­ci­je sa svje­tle­ćeg ekra­na

Har­mo­ni­ja Do­ris je u bra­ku s biv­šim va­ter­po­lis­tom Ma­ri­jem Bu­di­mi­rom od 1990. i ro­di­te­lji su si­na Bor­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.