Is­klju­či­vo je pra­vo Plen­ko­vi­ća smi­je­ni­ti mi­nis­tre ko­je že­li

Tro­je biv­ših pre­mi­je­ra tra­ži­lo je su­pot­pis pred­sjed­ni­ka Sa­bo­ra za smje­ne mi­nis­ta­ra jer su re­zo­ni­ra­li po­li­tič­ki, a ne us­tav­no­prav­no

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Ma­rin­ko Ju­ra­sić

Tro­ji­ci mi­nis­ta­ra Mos­ta man­dat je pres­tao kad je pred­sjed­nik Vla­de An­drej Plen­ko­vić pot­pi­sao rje­še­nje o nji­ho­vu raz­rje­še­nju Tre­ba li rje­še­nju pred­sjed­ni­ka Vla­de o raz­rje­še­nju tro­ji­ce mi­nis­ta­ra još ne­ka od­lu­ka Hr­vat­skog sa­bo­ra i nje­go­va pred­sjed­ni­ka ili pre­mi­jer fak­tič­ki sa­mos­tal­no mo­že smi­je­ni­ti čla­no­ve Vla­de, ka­ko tvr­de us­tav­no­prav­ni eks­per­ti, pred­stoj­ni­ci ka­te­dri us­tav­nog pra­va u Ri­je­ci i Za­gre­bu prof. dr. sc. Sa­nja Ba­rić i prof. dr. sc. Bran­ko Smer­del? O to­mu i dru­gim dvoj­ba­ma raz­go­va­ra­li smo s pro­fe­so­rom us­tav­nog pra­va dr. sc. Zvo­ni­mi­rom La­ucom.

Vri­je­di li ono što je pro­pi­sa­no za ime­no­va­nje čla­no­va Vla­de, dak­le da to rje­še­nje su­pot­pi­su­ju pred­sjed­ni­ci Vla­de i Sa­bo­ra, po ana­lo­gi­ji i za raz­rje­še­nje?

Ap­so­lut­no se prik­la­njam ono­mu što su rek­li pro­fe­so­ri Smer­del i ko­le­gi­ca Ba­rić, jer je to ko­rek­t­no us­tav­no­prav­no tu­ma­če­nje. Bi­lo kak­vo tu­ma­če­nje per ana­lo­gi­am, dak­le po slič­nos­ti, ne­mo­gu­će je po us­tav­nom tek­s­tu. Ako se uđe u struk­tu­ru par­la­men­tar­ne Vla­de, ka­ko je kon­ci­pi­ra­na u Us­ta­vu, on­da se zna po­zi­ci­ja pre­mi­je­ra i os­ta­lih ak­te­ra ve­za­na za bi­ra­nje ili raz­rje­še­nje čla­no­va Vla­de. Pre­mi­jer je kao man­da­tar do­bio po­vje­re­nje pred­sjed­ni­ce Re­pu­bli­ke da sas­ta­vi Vla­du, ut­vr­đu­je kan­di­da­te za po­ten­ci­jal­na mjes­ta mi­nis­ta­ra i pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de i s po­vje­re­njem ko­je mu je da­la pred­sjed­ni­ca tra­ži po­vje­re­nje Hr­vat­skog sa­bo­ra za svo­je čla­no­ve Vla­de. U slu­ča­ju bi­lo kak­vog po­re­me­ća­ja, kao s tro­ji­com mi­nis­ta­ra, pre­mi­jer da­je do zna­nja da ne­ma po­vje­re­nja u čla­na Vla­de da će po pra­vi­li­ma stru­ke i etič­kim na­če­li­ma od­lu­či­va­ti. Pre­ma to­me, pre­mi­jer je imao pot­pu­no pra­vo kad je oci­je­nio da je kap pre­li­la ča­šu i da se ne mo­že unu­tar Vla­de dje­lo­va­ti na taj na­čin.

Zna­či li to da tro­ji­ca mos­to­va­ca vi­še ni­su mi­nis­tri ili to pres­ta­ju bi­ti kad se iz­gla­sa po­vje­re­nje no­vim čla­no­vi­ma Vla­de?

Man­dat im je pres­tao pre­mi­je­ro­vim pot­pi­som rje­še­nja o raz­rje­še­nju. Vi­še ni­su mi­nis­tri.

U Na­rod­nim no­vi­na­ma naš­li smo od­lu­ke tro­je biv­ših pre­mi­je­ra, Sa­na­de­ra, Ko­sor i Mi­la­no­vi­ća, nji­ma su raz­rje­še­nja mi­nis­ta­ra su­pot­pi­si­va­li še­fo­vi Sa­bo­ra?

To su bi­le si­tu­aci­je s is­to­vjet­nom op­ci­jom na če­lu Vla­de i Sa­bo­ra pa se iš­lo na do­dat­nu po­t­vr­du. Re­zo­ni­ra­lo se po­li­tič­ki, a ne us­tav­no­prav­no. Ali sad kad ima­mo dru­ga­či­ju si­tu­aci­ju, nuž­no je vi­dje­ti što je is­prav­no, što je ra­tio, te te­le­olo­škim tu­ma­če­njem do­ći do ci­lja, svr­he pro­pi­sa. Su­pot­pis kao ta­kav mo­že ima­ti kons­ti­tu­ci­onal­ni i dek­la­ra­tiv­ni zna­čaj. Kad bi Us­tav pre­dvi­đao da su pred­sjed­nik Vla­de i još net­ko za­jed­no uklju­če­ni u od­lu­či­va­nje, on­da je su­pot­pis kons­ti­tu­ti­van jer bez jed­nog od pot­pi­sa ne­ma pra­vo­va­lja­ne od­lu­ke. Me­đu­tim, u ovom slu­ča­ju, kad uime par­la­men­ta pred­sjed­nik Sa­bo­ra su­pot­pi­su­je rje­še­nje o ime­no­va­nju čla­na Vla­de, ka­ko je pro­pi­sa­no u član­ku 110. stav­ku 5. Us­ta­va, taj su­pot­pis ima dek­la­ra­ti­van zna­čaj, nji­me se sa­mo po­t­vr­đu­je da je po­treb­na sa­bor­ska ve­ći­na to od­lu­či­la. Ali kad se ra­di o raz­rje­še­nju, pre­mi­jer je taj ko­ji mo­že re­ći sva­kom mi­nis­tru da vi­še ne uži­va nje­go­vo po­vje­re­nje i da mo­ra na­pus­ti­ti tu po­zi­ci­ju. Ta­ko je kon­ci­pi­ran sus­tav par­la­men­tar­ne Vla­de u na­šem Us­ta­vu i ta­ko funk­ci­oni­ra.

Zna­či da je sus­tav kon­ci­pi­ran ta­ko da Hr­vat­ski sa­bor mo­že uvi­jek re­ći pre­mi­je­ru tko mu ne mo­že bi­ti član Vla­de, ali mu s dru­ge stra­ne nit­ko ne mo­že na­met­nu­ti mi­nis­tra u ko­jeg on ne­ma po­vje­re­nje?

Toč­no. To je te­melj­ni prin­cip ra­da iz­bor­no­ga ti­je­la kao što je Vla­da ko­ji se sas­to­ji u to­me da pos­to­ji me­đu­sob­no po­vje­re­nje, na taj na­čin stje­ču vje­ro­dos­toj­nost, ima­ju odre­đe­nu prav­nu si­gur­nost...

Bo­žo Pe­trov naj­a­vio je da će se obra­ti­ti Us­tav­nom su­du.

Već je i pred­sjed­nik Us­tav­nog su­da re­agi­rao na na­čin da Us­tav­ni sud ni­je tu da da­je miš­lje­nja, već da rje­ša­va pi­ta­nja us­tav­nos­ti u kon­kret­nim si­tu­aci­ja­ma. A je li tre­nu­tač­na si­tu­aci­ja tak­va da bi Us­tav­ni sud mo­gao re­agi­ra­ti, ni­sam si­gu­ran jer su dos­tat­na us­tav­no­prav­na tu­ma­če­nja mo­jih ko­le­ga, ko­ja sam i sam iz­nio. Uvi­jek pos­to­ji in­su­fi­ci­jent­nost re­gu­li­ra­nja, ali za­to pos­to­je i vi­so­kos­truč­na i etič­na tu­ma­če­nja pro­pi­sa. Tu se ne mo­že ra­di­ti ni o su­ko­bu nad­lež­nos­ti za­ko­no­dav­ne i iz­vr­š­ne vlas­ti jer Sa­bor ne su­dje­lu­je u ovom raz­rje­še­nju ko­je je u is­klju­či­voj in­ge­ren­ci­ji iz­vr­š­ne vlas­ti. To što ne­ki go­vo­re što je on­da sa Sa­bo­rom kao naj­važ­ni­jim ti­je­lom ni­je ko­rek­t­no us­tav­no­prav­no re­zo­ni­ra­nje.

Pre­mi­jer je imao pra­vo kad je oci­je­nio da je kap pre­li­la ča­šu i da se ne mo­že ta­ko ra­di­ti u Vla­di Us­tav­ni sud ne­ma raz­lo­ga sa­da re­agi­ra­ti jer su dos­tat­na struč­na tu­ma­če­nja Us­ta­va

Prof. La­uc: Ap­so­lut­no se prik­la­njam ono­mu što su rek­li pro­fe­so­ri Smer­del i Ba­rić jer je to ko­rek­t­no us­tav­no­prav­no tu­ma­če­nje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.