Ras­ni ar­he­olo­ški tri­ler sa snaž­nom erot­skom pot­kom o kul­t­nom da­nil­skom ri­to­nu

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

da bi ovaj al­bum iz­a­šao?

U stra­hu da nam se ne po­no­vi du­ga pa­uza, rek­li smo si “aj­de da ovaj put iz­a­đe­mo bez pi­caj­z­li­ra­nja i stis­ne­mo si ru­ku ka­da bu­de­mo ba­rem 70 pos­to za­do­volj­ni”. Na kra­ju smo pris­ta­ju­ći na “ne­sa­vr­šens­tvo” do­bi­li upra­vo su­prot­no i pre­za­do­volj­ni smo. I da se vra­ti­mo na su­šti­nu pi­ta­nja, po­an­ta je da ovaj put ni­smo na­pra­vi­li ni­ti je­dan kom­pro­mis i to je su­lu­di us­pjeh.

Pre­fe­ri­ram stvar „Most“. Mo­žda se svi­di i ko­jem pri­pad­ni­ku is­to­ime­ne stran­ke pa vam upu­ti po­ziv na su­dje­lo­va­nje u iz­bor­noj kam­pa­nji.

Ne vje­ru­je­mo da bi nas ika­da it­ko po­zvao. Či­ni nam se da bi­smo pri­je nas dvo­ji­ca stvo­ri­li svo­ju stran­ku ne­go slu­ži­li ne­koj.

Ži­vi­mo u bi­po­lar­nom svi­je­tu, utje­če li to na vas, na vaš rad?

Utje­če na na­čin da smo još tvr­do­gla­vi­ji, ba­ha­ti­ji i uvje­re­ni­ji. Zna­mo da ne mo­že­mo pu­no iz­gu­bi­ti, što nam je na ne­ki na­čin i kom­pa­ra­tiv­na pred­nost, pa si ka­že­mo “aj­mo on­da do ja­ja”. Ne­ma­mo se ko­me do­dvo­ra­va­ti osim vlas­ti­tim es­tet­skim kri­te­ri­ji­ma. Ni­ka­da ni­je ni bi­lo dru­ga­či­je.

Co­ver al­bu­ma i spot za pje­smu „Me­đu taj­nim taj­na­ma“do­živ­lja­vam kao fan­taz­ma­go­ri­čan put kroz vre­men­ske di­men­zi­je, što je nit ko­ja i sluš­no pod­cr­ta­va zvuč­ni do­jam al­bu­ma. Oba vi­zu­ala pot­pi­su­je Da­li­bor Ba­rić.

Ta­ko je. To je pr­vi čo­vjek ko­ji je do­bio pris­tup ta­ko bli­zu i ko­ji je ne sa­mo po­mi­rio na­še es­te­ti­ke i že­lje već na­pra­vio i par ko­ra­ka vi­še. Nje­go­va ulo­ga je to­li­ko ja­ka da ga sma­tra­mo šes­tim čla­nom ben­da. Pos­to­je ide­je i za nje­go­ve li­ve pro­jek­ci­je na nas­tu­pi­ma.

Što su vam kon­kret­no do­ni­je­la osvo­je­na tri Po­ri­na za pret­hod­ni al­bum?

Tu skre­će­mo dras­tič­no li­je­vo i des­no, uz duž­no po­što­va­nje jed­ne i dru­ge stra­ne pri­če. Po­ri­ni su nam do­bro le­gli u osob­noj sfe­ri i po­ka­za­li da si­tu­aci­ja s tom na­gra­dom ni­je ta­ko stro­go pro­gra­mi­ra­na i di­ri­gi­ra­na kad je­dan Maya­les uzi­ma Po­rin za naj­bo­lji al­bum u kon­ku­ren­ci­ji Tonyja Ce­tin­skog i Pr­lja­vog ka­za­li­šta. Ali is­to­vre­me­no, Po­ri­ni nam ni­su do­ni­je­li ni­šta, pos­li­je njih se ni­šta spek­ta­ku­lar­no ni­je do­ga­đa­lo i os­ta­vi­li su nas u pro­cje­pu, va­ku­umu iz­me­đu li­je­vih i des­nih ko­ji, i jed­ni i dru­gi, mis­le da pri­pa­da­mo oni­ma dru­gi­ma.

Za­to će­te sa­da uze­ti još je­dan?

Ako mo­že­mo mi­je­nja­ti taj je­dan Po­rin za de­set po­šte­nih kon­ce­ra­ta u nor­mal­nim uvje­ti­ma, to od­mah pot­pi­su­je­mo.

Tko vas tre­nut­no naj­vi­še žu­lja u hr­vat­skom jav­nom pros­to­ru?

Ne kra­de­mo eter jed­ni dru­gi­ma. Za zdra­vo druš­tvo do­bro je da ima­mo i kraj­nje des­nog Thom­p­so­na i kraj­nje li­je­vi slo­ven­ski La­ibach... ta­da je mir u ku­ći. Žu­lja nas fi­lo­zo­fi­ja tr­žiš­no oprav­da­nih pro­izvo­da ti­pa “što ve­ći­na pu­ši i ovo je za ma­nji­nu pa se ne­moj ti­me ba­vi­ti”. Tak­vo sla­ga­nje druš­tva vo­di u sa­mo­uboj­stvo. Bu­de­mo li za­klju­či­va­li po gle­da­nos­ti, slu­ša­nos­ti ili či­ta­nos­ti, mo­že­mo si svi pu­ca­ti u gla­vu.

Omer Rak svo­je­dob­no me odu­še­vio su­vre­me­no i su­ve­re­no na­pi­sa­nim bi­ograf­skim ro­ma­nom “Ar­ka­na Fa­us­ta Vran­či­ća Ši­ben­ča­ni­na” ko­jim je svo­jim neo­s­por­nim li­te­rar­nim ta­len­tom, ali i sves­tra­nim obra­zo­va­njem, osvi­je­tlio lik i dje­lo pre­ma­lo poz­na­tog hr­vat­skog iz­u­mi­te­lja, po­li­his­to­ra, bi­sku­pa, dr­žav­ni­ka, fi­lo­zo­fa, pis­ca i lek­si­ko­gra­fa ko­ji je umro pri­je če­ti­ri sto­lje­ća u Mle­ci­ma. Sa­da je Rak oti­šao i ko­rak da­lje obja­viv­ši slo­že­ni ro­man “Kul­t­na po­su­da”, ta­ko­đer za Frak­tu­ru, i to pod ured­nič­kom pa­skom Se­ida Ser­da­re­vi­ća. Ri­ječ je o ras­nom ar­he­olo­škom tri­le­ru sa snaž­nom erot­skom, i to sa­do-ma­zo­his­tič­kom pot­kom, ali i ro­ma­nu u ko­jem Rak iz­la­že sli­ko­vi­tu te­ori­ju o pra­voj na­mje­ni ču­ve­nog da­nil­skog ri­to­na, kul­t­ne po­su­de pro­na­đe­ne u oko­li­ci Ši­be­ni­ka o ko­joj je pri­je de­set go­di­na na­pi­sao i knji­gu (a ko­ja je, us­put re­če­no, pre­ve­de­na i na en­gle­ski je­zik). Sli­ko­vi­ta i ta­jans­tve­na po­su­da sta­ra se­dam ti­su­ća go­di­na iz­ra­đe­na od gli­ne, s oval­nom dr­škom i če­ti­ri no­ge, oči­to je traj­na Ra­ko­va in­s­pi­ra­ci­ja, pa i op­se­si­ja. Pos­lu­živ­ši se for­mom fik­ci­je, os­lo­bo­đen mjer­lji­vih znans­tve­nih i aka­dem­skih ste­ga i ob­zi­ra, Rak se u “Kul­t­noj po­su­di” do kra­ja li­te­rar­no “ra­zu­la­rio”. Ta­ko je is­pi­sao na ma­ho­ve stras­tve­nu pri­ču o ar­he­olo­gu, kus­to­su u za­gre­bač­kom pres­tiž­nom ar­he­olo­škom mu­ze­ju (ko­ji ima pre­zi­me Bran­dt, ali, za­nim­lji­vo, ne­ma ime­na) ro­đe­nom kao dvos­po­lac, da bi na­kon ki­rur­ške ope­ra­ci­je (p)os­tao mu­ška­rac, što je iz­a­zva­lo traj­ni ras­cjep u nje­go­voj psi­hi. Po­ma­lo asek­su­al­ni Bran­dt (ko­ji je u stal­nom di­ja­lo­gu s ge­net­ski uvje­to­va­nim žen­skim di­je­lom svo­je osob­nos­ti), ugled­ni struč­njak za neo­li­tik ko­ji u ma­tič­nom mu­ze­ju pri­pre­ma ve­li­ku iz­lož­bu o her­ma­fro­di­ti­ma iz pra­po­vi­jes­nog do­ba, u jed­nom tre­nut­ku ne­na­da­no na­la­zi svo­ju ži­vot­nu lju­bav. Buj­na, pre­li­je­pa i do­mi­nant­na Mi­ja, ta­ko­đer ar­he­olo­gi­nja, s en­gle­skom adre­som, u Bran­d­tu na­la­zi ide­al­no oru­đe za os­tva­re­nje svo­jih za­da­ta­ka ko­je je do­bi­la od po­maj­ke, bo­ga­te i moć­ne En­gle­ski­nje ko­ja lju­bo­mor­no ču­va taj­nu o Bo­ži­ca­ma ko­je će pa­tri­jar­hal­ni svi­jet pre­tvo­ri­ti u ma­tri­jar­hal­ni, i to uz po­moć ori­gi­nal­nog da­nil­skog ri­to­na i mu­škar­ca ko­ji je spre­man i dos­lov­no odre­ći se svo­je mu­škos­ti. Od­nos Bran­d­ta i Mi­je kraj­nje je bru­ta­lan i okru­tan, po­čes­to i na gra­ni­ci do­brog uku­sa, ali i po­ma­lo odveć jed­no­s­mje­ran. Bran­dt je pot­pu­no odan svo­joj gos­po­da­ri­ci, u nje­mu ne­ma ni­kak­ve sum­nje pre­ma Mi­ji­nim pra­vim na­mje­ra­ma, on je za svo­ju je­di­nu do­mi­nu spre­man uči­ni­ti dos­lov­no sve pa i ubi­ti, odus­ta­ti od znans­tve­nog pro­pit­ki­va­nja, ukras­ti pa i osa­ka­ti­ti vlas­ti­to ti­je­lo. Rak se ni­ma­lo ne us­tru­ča­va po­drob­no opi­si­va­ti svu le­pe­zu per­verz­nih sek­su­al­nih od­no­sa iz­me­đu pod­lož­nog Bran­d­ta i raz­go­ro­pa­đe­ne Mi­je, da bi on­da bez od­ma­ka pre­šao na znans­tve­ni te­ren ras­prav­lja­ju­ći o pra­voj pri­ro­di drev­nih ljud­skih vje­ro­va­nja o žen­skoj (ili mu­škoj) nad­mo­ći, o okul­tiz­mu ili pak o par­te­no­ge­ne­zi ko­ju autor stav­lja i u re­li­gi­oz­ni kon­tekst. Pri to­me Rak dis­kret­no iz­no­si i svo­je sta­vo­ve o da­naš­njim pre­oku­pa­ci­ja­ma čo­vje­čans­tva ko­je je za­ne­ma­ri­lo vlas­ti­tu du­hov­nost i du­šev­nost pod te­re­tom ma­te­ri­ja­lis­tič­kih ob­z­na­na i dik­ta­ta. Uz Bran­d­ta i Mi­ju, u “Kul­t­noj po­su­di” pos­to­je i dru­gi do­bro za­miš­lje­ni li­ko­vi, pa ta­ko i je­di­ni Bran­d­tov pri­ja­telj i ar­he­olog, zlo­sret­ni Ema­nu­el, tu je i pri­zem­ni prag­ma­tič­ni rav­na­telj za­gre­bač­kog ar­he­olo­škog mu­ze­ja, os­traš­će­na ko­le­gi­ca iz Sr­bi­je, ali i atrak­tiv­na struč­nja­ki­nja za PR Le­da, ite­ka­ko bit­na za tra­gi­čan epi­log ovog ro­ma­na ko­ji zas­lu­žu­je i film­sku ekra­ni­za­ci­ju. “Kul­t­na po­su­da” Ome­ra Ra­ka bes­kraj­no je ma­što­vi­ta knji­ga, a lik žen­skas­tog Bran­d­ta ne­ti­pi­čan je lik hr­vat­ske knji­žev­nos­ti, pra­vi ša­mar uobi­ča­je­noj pre­dodž­bi o hr­vat­skim ma­čo mu­škar­ci­ma. Ro­man afir­mi­ra ar­he­olo­gi­ju i njoj srod­ne stru­ke kao ljud­sku dje­lat­nost ko­ja, na­sre­ću, ni­je ome­đe­na vjer­skim i na­ci­onal­nim osje­ća­ji­ma. A afir­mi­ra i Ši­be­nik i ši­ben­sku oko­li­cu kao atrak­tiv­no mjes­to ljud­skog biv­s­tvo­va­nja i to u re­pre­zen­ta­tiv­nom raz­dob­lju od ne­ko­li­ko ti­suć­lje­ća. Stru­ka će vje­ro­jat­no s paž­njom iš­či­ta­va­ti i naj­no­vi­ji Ra­kov ru­ko­pis, ali on je ite­ka­ko po­zi­va­ju­ći i za či­ta­te­lje ko­ji i ni­su eks­per­ti za pra­po­vi­jes­ne kul­tu­re.

“Kul­t­na po­su­da”, Omer Rak, Frak­tu­ra, ure­dio Se­id Ser­da­re­vić ci­je­na 169 ku­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.