Plen­ko­vić će te­ško na­ći no­vog part­ne­ra ko­ji će pris­ta­ti da Ma­rić os­ta­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Iva Pu­ljić-Še­go Ana­li­za

Mo­ra oti­ći iz Vla­de”, “Mos­to­vi mi­nis­tri i zas­tup­ni­ci gla­sat će za opo­ziv zbog nje­go­ve po­li­tič­ke od­go­vor­nos­ti” ili “Imam no­vu sa­bor­sku ve­ći­nu, for­mi­rat će­mo no­vu Vla­du bez Mos­ta” ili ra­ni­je po­ru­ke “Na­kon unu­tar­stra­nač­kih iz­bo­ra u HDZ-u pre­ki­nut ću su­rad­nju s Mos­tom i pro­na­ći no­ve part­ne­re”. I ne, ni­je ri­ječ o svje­žoj po­li­tič­koj dra­mi i prak­tič­ki pa­du Vla­de HDZ-a i Mos­ta (iako Vla­da for­mal­no ni­je sru­še­na) na­kon što je pre­mi­jer Plen­ko­vić non­ša­lant­no, da ni­je ni trep­nuo, smi­je­nio tro­ji­cu Mos­to­vih mi­nis­ta­ra usred sjed­ni­ce Vla­de jer su bi­li pro­tiv Vla­di­ne od­lu­ke ko­jom se od opo­zi­va bra­ni­lo mi­nis­tra fi­nan­ci­ja Zdrav­ka Ma­ri­ća, ne­go o po­li­tič­koj si­tu­aci­ji od pri­je go­di­nu da­na. Po­nav­lja se iden­tič­na stvar. Sve je već vi­đe­no, sa­mo vi­še u glav­noj ulo­zi ni­je To­mis­lav Ka­ra­mar­ko, ne­go An­drej Plen­ko­vić. Su­rad­nja s Mos­tom, po­ka­za­lo se, ne mo­že po­tra­ja­ti du­lje od po­la go­di­ne. To­mis­lav Ka­ra­mar­ko i Bo­žo Pe­trov u po­li­tič­kom bra­ku iz­dr­ža­li su pet mje­se­ci, dok je pre­mi­jer Plen­ko­vić sa še­fom Mos­ta iz­dr­žao sa­mo mje­sec da­na vi­še. Pri­je go­di­nu da­na, u is­to ovo vri­je­me pro­ljet­nih po­li­tič­kih hor­mo­na, Most je in­zis­ti­rao na od­la­sku To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka iz Vla­de, ta­daš­njeg še­fa HDZ-a i pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de, zbog nje­go­ve po­ve­za­nos­ti s MOL-ovim lo­bis­tom Jo­zom Pe­tro­vi­ćem. Ka­ra­mar­ko je imao da­le­ko ve­ću po­li­tič­ku te­ži­nu ne­go mi­nis­tar Zdrav­ko Ma­rić (nes­tra­nač­ki mi­nis­tar iz HDZ-ove kvo­te), bio je ta­da šef naj­ve­će vla­da­ju­će stran­ke či­ji su zas­tup­ni­ci na zah­tjev Mos­ta po­dr­ža­li (to jest da­li le­gi­ti­mi­tet) nes­tra­nač­kom pre­mi­je­ru Ti­ho­mi­ru Ore­ško­vi­ću i bi­lo je jas­no da ni­je mo­gao po­pus­ti­ti Mos­tu i oti­ći iz Ban­skih dvo­ra, ne­go je u ko­nač­ni­ci sru­šio vlas­ti­tu Vla­du.

Oč­vr­s­nuo po­lo­žaj u stran­ci

Bu­du­ći da ni­je us­pio sas­ta­vi­ti no­vu par­la­men­tar­nu ve­ći­nu, ne­go je pro­uz­ro­čio iz­van­red­ne par­la­men­tar­ne iz­bo­re, to ga je ko­šta­lo po­zi­ci­je u HDZ-u pa se na­po­s­ljet­ku po­vu­kao iz po­li­ti­ke. Sa­da je pre­mi­jer Plen­ko­vić, iako je to za­mje­rao Ka­ra­mar­ku pri­je go­di­nu da­na i slao po­ru­ke da HDZ ne smi­je bi­ti ta­lac jed­nog čo­vje­ka, na­pra­vio is­tu stvar i to za po­li­tič­ki da­le­ko sla­bi­ju oso­bu. Mi­nis­tar Ma­rić od­li­čan je mi­nis­tar, ali ni­ti je član HDZ-a ni­ti ima svo­ju stra­nač­ku ba­zu. Kad se pres­pa­va noć na­kon vr­hun­ske po­li­tič­ke dra­me, sve je jas­ni­je da pre­mi­jer Plen­ko­vić, za­pra­vo, ni­je šti­tio mi­nis­tra fi­nan­ci­ja, ne­go je nje­go­vu si­tu­aci­ju is­ko­ris­tio za ko­nač­ni obra­čun s Mos­tom. Ali i po­ka­zao da se mi­nis­tra ne­će rje­ša­va­ti pod pri­ti­skom Mos­ta, zbog če­ga bi ga ra­za­pe­li u HDZ-u, ne­go pod svo­jim uvje­ti­ma i ka­da on to bu­de htio. Na­ime, u idu­ćem ko­ra­ku even­tu­al­nog sas­tav­lja­nja no­ve Vla­de te­ško je vje­ro­va­ti da će no­vi part­ne­ri HDZ-a pris­ta­ti na os­ta­nak mi­nis­tra Ma­ri­ća u Vla­di. Po­se­bi­ce ako Plen­ko­vić ra­ču­na na po­dr­šku HSS-a ili HNS-a, ko­ji su po­dr­ža­li SDP-ov opo­ziv Ma­ri­ća. Plen­ko­vić je smje­ne mi­nis­ta­ra iz­ved­be­no ma­es­tral­no odra­dio, a naj­vi­še je bo­do­va za raz­ra­čun s Mos­tom do­bio u HDZ-u, gdje mu je po­zi­ci­ja bi­la naj­sla­bi­ja. Plen­ko­vić je tek sa­da pos­tao pra­vi šef HDZ-a jer je stran­ku ri­je­šio sa­vez­niš­tva s Mos­tom ko­je u HDZ-u ve­ći­na čla­no­va Pred­sjed­niš­tva (ali i člans­tva na te­re­nu) – pre­zi­re. Iako Plen­ko­vić uoči smje­ne mi­nis­ta­ra, što po­dra­zu­mi­je­va i ra­skid su­rad­nje s Mos­tom, ni­je tra­žio po­dr­šku Pred­sjed­niš­tva HDZ-a, ni­ti je it­ko osim nje­go­vih naj­bli­žih su­rad­ni­ka imao poj­ma što će uči­ni­ti, to mu, u prin­ci­pu, nit­ko ni­je za­mje­rio. Što­vi­še, do­ži­vio je ova­ci­je, uz po­ko­je pod­sje­ća­nje onih ko­ji su is­tu si­tu­aci­ju proš­li pri­je go­di­nu da­na s Ka­ra­mar­kom da ra­di is­tu stvar, ali su s Ka­ra­mar­kom ba­rem zna­li što spre­ma. Plen­ko­vi­ću je ovo stra­nač­ki tre­nu­tak naj­ve­će mo­ći, kao što je bio To­mis­la­vu Ka­ra­mar­ku ka­da je pre­ki­nuo tri­par­tit­ne pre­go­vo­re s Mos­tom jer ni­je htio u Vla­du sa SDP-om pa je bio slav­ljen i me­đu oni­ma u HDZ-u ko­ji mu ni­su bi­li naj­s­klo­ni­ji jer ni­je pod ci­je­nu vlas­ti pris­tao na su­rad­nju sa SDP-om. No, sva­ki po­li­tič­ki ze­nit ima svoj rok tra­ja­nja, ta­ko i Plen­ko­vić br­zo mo­ra is­ko­ris­ti­ti sve be­ne­fi­te. Ina­če, lako mu se mo­že do­go­di­ti da hva­los­pje­vi pre­ras­tu u kri­ti­ku. Što će se vje­ro­jat­no i do­go­di­ti. Po­bro­ji­mo sve pred­nos­ti i ri­zi­ke ove ri­skant­ne igre. Pr­vo, Plen­ko­vić je ovim po­te­zom do­brim di­je­lom pri­mi­rio stra­nač­ku des­ni­cu (una­toč na­ru­še­nim od­no­si­ma, po­nov­no mu je sa­vez­nik i Mi­li­jan Br­kić). Dru­go, mo­gu­će je da će kon­so­li­da­ci­jom i mo­bi­li­za­ci­jom HDZo­va člans­tva utje­ca­ti da HDZ-ov kan­di­dat Dra­go Pr­go­met os­tva­ri bo­lji re­zul­tat od ne­za­vis­ne Bru­ne Esih na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma u Za­gre­bu (ko­joj su an­ke­te do­sad bi­le sklo­ni­je), a ako se taj efekt ne pos­tig­ne, mo­žda će stra­nač­ki udar na Plen­ko­vi­ća bi­ti bla­ži. Tre­će, Plen­ko­vić u što kra­ćem ro­ku mo­ra oku­pi­ti no­vu sa­bor­sku ve­ći­nu, ako to uop­će mo­že na­pra­vi­ti bez HNS-a po­što bi Vla­da s tom stran­kom bi­la po­li­tič­ka tri­per-kom­bi­na­ci­ja jer će se u su­prot­nom po­če­ti stva­ra­ti ner­vo­za ka­da se shva­ti da je pro­uz­ro­čio no­ve par­la­men­tar­ne iz­bo­re. Če­t­vr­to, par­la­men­tar­ni iz­bo­ri, za­pra­vo, bi­li bi naj­po­šte­ni­ji iz­laz iz ove si­tu­aci­je, a mo­gu­će je da bi HDZ na nji­ma pro­fi­ti­rao jer je SDP tre­nu­tač­no u “knock outu”. Pe­to i, za­pra­vo, ključ­no; ho­će li bi­ra­či, a to će se tes­ti­ra­ti već na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma, ho­no­ri­ra­ti Plen­ko­vi­će­vu od­luč­nost u obra­ču­nu s Mos­tom ili će pak pro­fi­ti­ra­ti Most ko­ji je već slo­žio pri­ču da Plen­ko­vić ru­ši vlas­ti­tu Vla­du, da je smi­je­nio Mos­to­ve mi­nis­tre ko­ji su po­kro­vi­te­lji i za­go­vor­ni­ci is­tra­ga u Agro­ko­ru, a sve zbog nes­tra­nač­kog mi­nis­tra ko­ji zbog po­ve­za­nos­ti s Agro­ko­rom vi­še ne smi­je bi­ti mi­nis­tar. Me­dij­ska i no­vi­nar­ska jav­nost u po­ima­nju ci­je­le si­tu­aci­je pri­lič­no se raz­li­ku­je od do­živ­lja­ja ko­ji ima­ju gra­đa­ni, ko­ji ni­su dio me­dij­skog svi­je­ta i ko­ji si­tu­aci­ju pra­te s dis­tan­ci­je. I dok me­dij­ski svi­jet uglav­nom “sla­vi” Plen­ko­vi­ćev po­li­tič­ki blit­z­kri­eg, me­đu lju­di­ma se čuju ko­men­ta­ri ko­ji idu u pri­log Mos­tu. Dak­le, za­što je Plen­ko­vić šti­tio mi­nis­tra po­ve­za­nog s Agro­ko­rom i u je­ku mno­gih ak­tu­al­nih gos­po­dar­skih i po­li­tič­kih pro­ble­ma pro­uz­ro­čio po­nov­nu nes­ta­bil­nost Vla­de, a mo­gu­će i no­ve iz­bo­re. Sa­da se sve svo­di na uvje­ra­va­nje bi­ra­ča u svo­ju po­li­tič­ku po­ru­ku. Plen­ko­vi­ću je tre­nu­tač­no, oči­to, bi­lo važ­ni­je zav­la­da­ti HDZ-om ne­go bri­nu­ti se o per­cep­ci­ji bi­ra­ča jer se na­da kri­zu vlas­ti ri­je­ši­ti pres­la­ga­njem ve­ći­ne, dak­le bez no­vih iz­bo­ra. A po­li­tič­kog te­re­ta ko­ji ga pra­ti zbog za­dr­ža­va­nja mi­nis­tra Ma­ri­ća u Vla­di mo­že se ri­je­ši­ti pri sas­tav­lja­nju no­ve Vla­de.

Vra­ća­nje na du­ali­zam?

Pri­je šest mje­se­ci, ka­da je Plen­ko­vić sas­tav­ljao Vla­du s Mos­tom, do­bar dio čla­no­va Pred­sjed­niš­tva HDZ-a bio je pro­tiv po­nov­nog bra­ka s “me­si­ja­ma”, ka­ko mos­tov­ce zo­vu ne­ki is­tak­nu­ti HDZ-ov­ci. To­me su se pro­ti­vi­li i Mi­li­jan Br­kić i Dar­ko Mi­li­no­vić, ali i To­mis­lav Ču­ljak, pa i Vla­di­mir Šeks. Po­to­nja dvo­ji­ca ima­la su za­da­tak da osi­gu­ra­ju plan B, od­nos­no mo­guć­nost Vla­de s HNS-om, što bi du­go­roč­no i za HDZ i za HNS bi­la štet­na kom­bi­na­ci­ja. Ne­ki u Plen­ko­vi­će­vu obra­ču­nu s Mos­tom i hlad­noj smje­ni na sjed­ni­ci Vla­de iš­či­ta­va­ju “ru­ko­pis” sta­rog po­li­tič­kog lis­ca Vla­di­mi­ra Šek­sa, ko­ji je ujed­no i Plen­ko­vi­ćev sa­vjet­nik, a uoči do­la­ska na vlast u HDZ prak­tič­ki mu je bio i men­tor za pre­uzi­ma­nje stran­ke. Naj­ve­ći za­go­vor­ni­ci su­rad­nje s Mos­tom ta­da su bi­li Davor Ivo Stier, Zlat­ko Ha­san­be­go­vić, ali i Go­ran Ma­rić,

Pre­mi­jer Plen­ko­vić tre­bao bi iz­a­ći na no­ve par­la­men­tar­ne iz­bo­re, u ma­ni­ri bri­tan­ske pre­mi­jer­ke The­re­se May, te na po­šten na­čin eli­mi­ni­ra­ti Most. No igra je ri­zič­na i ne­iz­vjes­na. Što ako Most i na­kon no­vih iz­bo­ra os­ta­ne od­lu­ču­ju­ći fak­tor?

ko­ji je za­hva­lju­ju­ći Mos­tu i ušao u Vla­du i do­bio mi­nis­tar­stvo. Sa­da se je­di­ni Ha­san­be­go­vić, kao član Pred­sjed­niš­tva HDZ-a, iz­jas­nio da po nje­mu no­vi iz­bo­ri ni­su zad­nja i naj­go­ra va­ri­jan­ta, ne­go naj­čiš­ća. I po­ru­čio da svoj pot­pis za no­vu ve­ći­nu ne da­je una­pri­jed. Ha­san­be­go­vi­ću, ali i os­ta­loj stra­nač­koj des­ni­ci, pri­mje­ri­ce, ni­je pri­hvat­lji­va su­rad­nja u Vla­di sa SDSS-om Mi­lo­ra­da Pu­pov­ca. Osim to­ga, Ha­san­be­go­vić ne pris­ta­je ni na su­rad­nju s HNS-om. Bu­du li HDZ-ov­ci stva­ra­li pro­blem u ve­zi sa SDSS-om, on­da će Plen­ko­vić još te­že sas­ta­vi­ti no­vu Vla­du, bi­lo da je ri­ječ o pres­la­ga­nju ve­ći­ne ili o ma­njin­skoj Vla­di. Na­vod­no se i iz Sti­ero­va iz­la­ga­nja na Pred­sjed­niš­tvu HDZ-a ta­ko­đer mo­glo ra­za­bra­ti da mu no­vi iz­bo­ri ni­su mr­ska op­ci­ja. A što bi do­ni­je­li no­vi iz­bo­ri? I što je uop­će ne­ko iole du­go­roč­no rje­še­nje za po­li­tič­ku sta­bil­nost Hr­vat­ske? Most se po­ka­zao kao op­ci­ja s ko­jom je ne­mo­gu­će du­go­roč­no su­ra­đi­va­ti. Ne­dos­ta­je im po­li­tič­ke zre­los­ti i prag­ma­tič­nos­ti, prem­da nji­hov zah­tjev za smje­nu Zdrav­ka Ma­ri­ća ni­je bio ne­lo­gi­čan, sa­mo pot­pu­no kri­vo pos­tav­ljen. Plen­ko­vić si smje­nu mi­nis­tra ni­je smio do­pus­ti­ti pod pri­ti­skom Mos­ta, a u Mos­tu to ili ni­su htje­li ili ni­su mo­gli shva­ti­ti. S ob­zi­rom na to da je Most na pr­vim iz­bo­ri­ma do­bio 19 man­da­ta, a na dru­gim 13, za oče­ki­va­ti je da bi na tre­ćim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma do­bio još ma­nje zas­tup­ni­ka. Ali i da­lje do­volj­no da bu­du po­tre­ban fak­tor. Od­la­skom Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća ko­ji je HSS-u i HNS-u na lis­ti SDP-a ve­li­ko­duš­no po­di­je­lio ukup­no 14 man­da­ta, ni te dvi­je stran­ke na­kon po­nov­nih iz­bo­ra ne mo­gu se na­da­ti iz­daš­nom bro­ju zas­tup­ni­ka. Mo­že li se Hr­vat­ska po­nov­no vra­ti­ti u po­li­tič­ki du­ali­zam HDZ-a i SDP-a bez ja­ke tre­će op­ci­je ko­ja sa­mo “sme­ta” sta­rim stran­ka­ma u nji­ho­vu na­či­nu vla­da­nja? Je li se Most do­volj­no kom­pro­mi­ti­rao da bi mu bi­ra­či okre­nu­li le­đa ili će tek pro­fi­ti­ra­ti na slu­ča­ju Agro­kor i op­tu­ži­ti pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća da šti­ti 20-go­diš­nji sus­tav vla­da­nja i pos­lo­va­nja ko­ji je do­veo do ko­lap­sa Agro­ko­ra? Iako su mos­tov­ci os­ta­li za­te­če­ni od­luč­noš­ću pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća da ih su­ro­vo odre­že iz po­li­tič­ke igre, pa se po­na­ša­ju po­gub­lje­no i u ma­ni­ri gu­bit­ni­ka za­zi­va­ju us­tav­nu kri­zu, ipak bi se ta nji­ho­va agre­siv­na re­to­ri­ka mo­gla uhva­ti­ti kod bi­ra­ča. Is­tup smi­je­nje­nog mi­nis­tra unu­tar­njih pos­lo­va Vla­he Ore­pi­ća u pe­tak je bio ne­vje­ro­ja­tan. Plen­ko­vi­ća je op­tu­žio za uzur­pa­ci­ju vlas­ti, a na­rod po­zvao na uli­ce. Dak­le, mi­nis­tar po­li­ci­je po­zi­va na ne­re­de!? Mos­tov­ci ne mo­gu spri­je­či­ti svo­je smje­ne, ali mo­gu ra­di­ti po­li­tič­ki cir­kus.

Ti­jes­na ve­ći­na

To im uoči lo­kal­nih iz­bo­ra je­di­no i pre­os­ta­je, osim ako ne pri­je­đu gra­ni­cu pa ih lju­di poč­nu sma­tra­ti pot­pu­nim ri­di­ku­li­ma. Igra je ri­zič­na i ne­iz­vjes­na. No­vi iz­bo­ri mo­gu do­ni­je­ti iz­ne­na­đe­nja, ali mo­gu i po­nov­no iz­ba­ci­ti Most kao od­lu­ču­ju­ći fak­tor, te­ško je ovog tre­nut­ka ra­di­ti ne­ku du­go­roč­ni­ju pro­cje­nu. U HDZ-u se čuju ko­men­ta­ri da bi mo­gli sta­bil­ni­je vla­da­ti sa 78 ru­ku u Sa­bo­ru bez Mos­ta, što je ti­jes­na ve­ći­na, ne­go s 14 zas­tup­ni­ka Mos­ta i ko­mot­nom ve­ći­nom. Plen­ko­vić pak bez pet zas­tup­ni­ka HSS-a te­ško mo­že skle­pa­ti ikak­vu ve­ći­nu, a mo­žda u Sa­bo­ru do­bi­je i po­dr­šku HNS-a, pa u mi­ru i lju­ba­vi nas­ta­ve vla­da­ti. Ali to bi bi­lo iz­i­gra­va­nje vo­lje bi­ra­ča jer su HSS i HNS na iz­bo­re iz­aš­li sa SDP-om, dak­le bi­ra­či ko­ji su li­je­voj op­ci­ji da­li glas na proš­lim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma ni­su to uči­ni­li da bi te dvi­je stran­ke sa­da dr­ža­le po­li­tič­ku štan­gu HDZ-u. I dok bi se su­rad­nja s HSS-om, ko­ji je već bio u ko­ali­ci­ja­ma s HDZom, još ka­ko-ta­ko i mo­gla prav­da­ti, ona s HNS-om ne­ma ni­kak­ve po­li­tič­ke lo­gi­ke, osim že­lje za vlaš­ću. Pre­mi­jer Plen­ko­vić tre­bao bi pro­ci­je­ni­ti naj­bo­lji tre­nu­tak i iz­a­ći na no­ve par­la­men­tar­ne iz­bo­re, u ma­ni­ri bri­tan­ske pre­mi­jer­ke The­re­se May, te na po­šten na­čin eli­mi­ni­ra­ti Most, što zna­či upri­je­ti sve sna­ge da HDZ osvo­ji ba­rem 63-65 man­da­ta i on­da mo­že što ho­će...

Mos­to­vi mi­nis­tri Špr­lje, Do­bro­vić i Ore­pić na od­la­sku iz Vla­de na­kon što ih je smi­je­nio pre­mi­jer Plen­ko­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.