Smje­na­ma mos­to­va­ca Plen­ko­vić ne bra­ni sa­mo Ma­ri­ća, ne­go i spre­ča­va ula­zak u no­vu re­ce­si­ju

Mos­to­vi pred­stav­ni­ci čes­to su do­la­zi­li s ide­ja­ma ko­je su bi­le pro­tiv­ne tr­žiš­nom gos­po­dar­stvu i europ­skoj prak­si. Ulo­ži­li smo pu­no tru­da u su­rad­nju s Mos­tom i bi­lo je te­ško gle­da­ti ka­ko sta­ju uz pri­jed­log SDP-a i di­žu ru­ke pro­tiv Zdrav­ka Ma­ri­ća

Vecernji list - Hrvatska - - Po­li­tič­ki Ma­ga­zin Ob­zor - Raz­go­va­ra­la Li­di­ja Ki­se­ljak li­di­ja.ki­se­ljak@ve­cer­nji.net

Pre­mi­jer je u če­t­vr­tak, raz­rje­še­njem duž­nos­ti tro­ji­ce mi­nis­ta­ra Mos­ta, od­lu­čio da će HDZ sam nas­ta­vi­ti vo­di­ti dr­ža­vu, a pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de Mar­ti­na Da­lić objaš­nja­va ka­ko je Most bio pre­pre­ka za po­li­tič­ku sta­bil­nost, ali i gos­po­dar­sku zbog raz­nih tu­ma­če­nja ko­ja ni­su ima­la tr­žiš­nu os­no­vu. Od­lu­či­li ste da­lje bez Mos­ta… Ho­će­te li sa­mi ili ste sprem­ni na ne­ke no­ve ko­ali­ci­je? Po­li­tič­ka sta­bil­nost bit­na je vri­jed­nost za ko­ju se za­la­ga­la i za ko­ju se za­la­že Vla­da i pre­mi­jer to ne­umor­no na­gla­ša­va. Raz­log to­me je ja­san, po­li­tič­ka sta­bil­nost do­bra je za dr­ža­vu i te­melj­ni je ulog u dalj­nje ja­ča­nje po­zi­tiv­nih gos­po­dar­skih pro­ce­sa i nji­ho­vo pre­li­je­va­nje u po­bolj­ša­nje ži­vot­nog stan­dar­da. Mos­to­vi su mi­nis­tri gla­su­ju­ći pro­tiv jas­no ar­gu­men­ti­ra­nog pre­mi­je­ro­va pri­jed­lo­ga gla­so­va­li pro­tiv po­li­tič­ke sta­bil­nos­ti. Pred­sjed­niš­tvo i Na­ci­onal­no vi­je­će HDZ-a jed­no­glas­no su ov­las­ti­li pre­mi­je­ra da for­mi­ra no­vu par­la­men­tar­nu ve­ći­nu. Ko­li­ko je Most ote­ža­vao na gos­po­dar­skim pi­ta­nji­ma? U ovoj je Vla­di ulo­že­no pu­no tru­da u iz­grad­nju su­rad­nje i po­vje­re­nja s Mos­tom. To je bi­lo po­seb­no iz­ra­že­no u re­so­ri­ma ko­ji u po­li­tič­koj po­dje­li ni­su pri­pa­da­li Mos­tu. Od pr­vog da­na pre­mi­jer je zah­ti­je­vao da se ra­di na na­čin ko­ji će osi­gu­ra­ti je­dins­tve­no funk­ci­oni­ra­nje Vla­de, na na­čin ko­ji će spri­je­či­ti za­tva­ra­nje u svo­je­vr­s­ne re­sor­ne si­lo­se. U tom je smis­lu ve­li­ka ko­li­či­na vre­me­na i tru­da utro­še­na na usu­gla­ša­va­nja, tu­ma­če­nja i obraz­la­ga­nja ve­za­no upra­vo uz pi­ta­nja iz gos­po­dar­skih re­so­ra. Is­to­dob­no, raz­li­či­ti pred­stav­ni­ci Mos­ta vr­lo su se čes­to po­jav­lji­va­li s ide­ja­ma ko­je ni­su bi­le suk­lad­ne ni s na­če­li­ma tr­žiš­nog gos­po­dar­stva ni s europ­skom prak­som. Me­đu­tim, od­lu­ka je bi­la raz­go­va­raj­mo, tu­ma­či­mo i na­đi­mo za­jed­nič­ke toč­ke. Upra­vo za­to po­seb­no je te­ško bi­lo vi­dje­ti ka­da su Mos­to­vi mi­nis­tri pris­ta­li uz po­li­ti­kant­ski zah­tjev SDP-a i di­gli ru­ku pro­tiv ko­le­ge Ma­ri­ća. Ne­ki već ko­men­ti­ra­ju da je pre­mi­je­ru ovo ele­gant­no od- stu­pa­nje od pro­ble­ma kao što je Agro­kor? Tak­vi ko­men­ta­ri, ako ih ima, ve­li­ka su glu­post. Po­li­tič­ka po­dr­ška i osob­na an­ga­ži­ra­nost pre­mi­je­ra bi­la je pre­sud­na u pro­ce­su iz­ra­de i usva­ja­nja za­ko­na, is­to kao i u smi­ri­va­nju ve­li­kih ten­zi­ja ko­je su se stvo­ri­le i kod do­bav­lja­ča i kod ba­na­ka u tre­nut­ku otva­ra­nja iz­van­red­ne upra­ve. Što bi se sa­da do­ga­đa­lo s Agro­ko­rom i gos­po­dar­stvom da lex Agro­kor ni­je do­ne­sen? Agro­kor je, kao i sve nje­go­ve tvrt­ke, bio u blo­ka­di u iz­no­su ko­ji je pre­la­zio mi­li­jar­du ku­na. Ka­ko upra­va, od­nos­no vlas­ni­ci i vje­rov­ni­ci ni­su us­pje­li ni za­us­ta­vi­ti, a ka­mo­li pre­okre­nu­ti ne­ga­tiv­nu spi­ra­lu ko­ja je re­zul­ti­ra­la ovom blo­ka­dom, iz­vjes­no je da bi Agro­kor sa svim svo­jim tvrt­ka­ma za­vr­šio u ste­ča­ju. Da ni­je bi­lo br­ze re­ak­ci­je Vla­de, da ni­smo pri­pre­mi­li za­kon, da­nas bi­smo ima­li vi­še od 70 Agro­ko­ro­vih tvrt­ki s vi­še od 30.000 za­pos­le­nih u ste­ča­ju. Po­s­lje­dič­no, ti­su­će do­bav­lja­ča i part­ne­ra naš­lo bi se u prak­tič­ki bez­iz­laz­noj po­zi­ci­ji. Pod­sje­ćam, Agro­kor ima vi­še od 6500 do­bav­lja­ča. Sa­mo ih Kon­zum ima vi­še od 2500 u ko­ji­ma je za­pos­le­no oko 148.000 lju­di. Do­pus­ti­ti da se sus­tav Agro­ko­ra sru­ši kroz uobi­ča­je­ni ste­čaj­ni pos­tu­pak, či­ji je glav­ni cilj na­pla­ta vje­rov­ni­ka, zna­či­lo bi do­pus­ti­ti da se sru­ši hr­vat­ska eko­no­mi­ja, do­pus­ti­ti no­vu re­ce­si­ju. U ste­ča­ju bi i do­bav­lja­či lo­ši­je proš­li... No i sa­da se odu­pi­ru pot­pi­si­va­nju pro­me­mo­ri­je? Pro­me­mo­ri­ja je na­čel­ni spo­ra­zum i zna­či pris­ta­ja­nje i ba­na­ka i do­bav­lja­ča na mo­ra­to­rij u pri­sil­noj na­pla­ti mje­ni­ca, od­nos­no ins­tru­men­ta osi­gu­ra­nja ko­je su do­bav­lja­či da­li ban­ka­ma kao re­gres­ni duž­ni­ci za Agro­ko­ro­ve mje­ni­ce. Do­sad je, ko­li­ko znam, oko 70 pos­to do­bav­lja­ča pot­pi­sa­lo pro­me­mo­ri­ju i ot­pri­li­ke is­to to­li­ko ba­na­ka. Go­vo­ri­mo o ne­što ma­nje od 200 do­bav­lja­ča ko­ji su za­hva­će­ni ovim pro­ble­mom pri če­mu ne­ki od njih ima­ju kre­di­te za tzv. fi­nan­cij­ske mje­ni­ce, tj. mje­ni­ce iza ko­jih ne sto­ji is­po­ru­ka ro­be i us­lu­ga. Sva­ki od tih slu­ča­je­va ima svo­je spe­ci­fič­nos­ti i za­to je te­ško na­ći je­dins­tve­no rje­še­nje za sve njih. Pro­me­mo­ri­ja sto­ga da­je vri­je­me da se na­đu mo­de­li rje­še­nja pri­mje­re­ni raz­li­či­tim si­tu­aci­ja­ma. Me­đu­tim, i ov­dje je naj­z­na­čaj­ni­je na­če­lo za­ko­ni­tos­ti. Vi­še pu­ta is­ti­ca­li smo i mi u Vla­di i iz­van­red­na upra­va da će u ko­nač­ni­ci taj dug pla­ti­ti Agro­kor, jer on je taj dug i stvo­rio. Me­đu­tim, oni ko­ji ima­ju mje­ni­cu i ko­ji su pri­hva­ti­li re­gres­nu obve­zu mo­ra­ju taj pro­blem ri­je­ši­ti na za­ko­nit na­čin uva­ža­va­ju­ći pro­pi­se ko­ji re­gu­li­ra­ju ugo­vor­ne obve­ze i pro­na­ći na­čin da se ot­pla­ta du­go­va po mje­ni­ca­ma us­kla­di s mo­guć­nos­ti­ma Agro­ko­ra da is­pla­ti os­nov­ni dug zbog ko­jih su mje­ni­ce i iz­da­ne. Na­čin da se do to­ga do­đe upra­vo je pro­me­mo­ri­ja i vje­ru­jem da će u ko­nač­ni­ci svi shva­ti­ti da im je to naj­bo­lja pri­li­ka ko­ja je na ras­po­la­ga­nju.

Zna­či li to da onaj tko ne pot­pi­še ni ne mo­že oče­ki­va­ti da će Agro­kor pre­uze­ti ili vra­ti­ti dug na se­be?

Ne bih to po­ve­zi­va­la ta­ko. Upra­va Agro­ko­ra za­tra­ži­la je ak­ti­vi­ra­nje za­ko­na ka­da su pro­ble­mi u Agro­ko­ru eska­li­ra­li do blo­ka­de či­ja se vi­si­na mje­ri­la iz­no­som ve­ćim od mi­li­jar­de ku­na. Izvan­red­ni po­vje­re­nik ne­ma ča­rob­ni šta­pić ko­jim bi sve ono što se go­mi­la­lo go­di­na­ma ri­je­šio u ne­ko­li­ko da­na. Ako it­ko ima tak­va oče­ki­va­nja, ona su sa­svim ne­re­al­na. Pred na­ma je ja­ko te­žak pro­ces u ko­jem je po­treb­na do­bra su­rad­nja i pu­no od­luč­nos­ti da bi se raz­ri­je­ši­lo ne­ga­tiv­no nas­li­je­đe ko­je je stvo­rio na­čin na ko­ji je To­do­rić vo­dio Agro­kor. Me­đu­tim, kao što sam već vi­še pu­ta rek­la, u to­me vi­dim i pri­li­ku za hr­vat­sko gos­po­dar­stvo, pri­li­ku da se pos­lo­va­nje pos­ta­vi na pu­no zdra­vi­je i kon­ku­rent­ni­je te­me­lje.

Raz­go­vo­ri s I. To­do­ri­ćem vo­di­li su se du­lje vri­je­me… Ni­su bi­li la­ki. Po­ku­ša­lo se je sa stan­d­still aran­žma­nom pa je za­vr­ši­lo do­no­še­njem za­ko­na. Dak­le, zna­li ste od po­čet­ka da je osi­gu­ra­nje po­treb­no?

Od sre­di­ne ve­lja­če do po­čet­ka trav­nja odr­ža­na su dva sas­tan­ka iz­me­đu pred­stav­ni­ka Vla­de i To­do­ri­ća. Na pr­vom od njih To­do­rić je za­tra­žio da mu Vla­da fi­nan­cij­ski po­mog­ne, s ob­zi­rom na to da je sma­trao ka­ko su fi­nan­cij­ske mo­guć­nos­ti za­du­ži­va­nja u Agro­ko­ru is­crp­lje­ne. To ni na ko­ji na­čin ni­je bi­lo mo­gu­će i Vla­da je vr­lo jas­no rek­la da vlas­nik i upra­va mo­ra­ju na­ći rje­še­nje za te pro­ble­me. To je s obja­va­ma rej­ting agen­ci­je Mo­ody’s jas­no po­ka­za­lo da se u Agro­ko­ru go­mi­la­ju ri­zi­ci ko­ji zbog nje­go­ve is­pre­ple­te­nos­ti s ve­li­kim di­je­lom hr­vat­ske eko­no­mi­je mo­gu iz­a­zva­ti te­ške po­s­lje­di­ce za sta­bil­nost ukup­nog gos­po­dar­stva. Od­lu­če­no je sto­ga oja­ča­ti za­ko­no­dav­ni ok­vir za slu­čaj da se ova­ko ve­li­ki sis­tem­ski ri­zi­ci os­tva­re.

Ipak, bez ob­zi­ra na promp­t­nu re­ak­ci­ju, kri­ti­ke su čes­te.

Naj­ve­ći dio kri­ti­ka, po­seb­no onih u di­je­lu po­li­tič­ke jav­nos­ti, u su­šti­ni je po­s­lje­di­ca nji­ho­ve nes­prem­nos­ti da pri­hva­te da ima­mo Vla­du ko­ja zna i mo­že pra­vo­dob­no i dje­lo­tvor­no re­agi­ra­ti. Ka­da smo na­pra­vi­li ono što je za­da­ća Vla­de, a to je stva­ra­nje ins­ti­tu­ci­onal­nog ok­vi­ra, pra­vi­la igre i pro­miš­lje­nih pro­ce­sa za pos­tu­pa­nje u iz­van­red­nim si­tu­aci­ja­ma, pos­tav­lje­no je pi­ta­nje za­što je i ka­ko to na­prav­lje­no. Od­go­vor je jed­nos­ta­van. Ve­li­či­na ri­zi­ka ko­ja se na­glo go­mi­la­la u Agro­ko­ru i mo­gu­će de­vas­ti­ra­ju­će po­s­lje­di­ce

Na pr­vom sas­tan­ku s To­do­ri­ćem on je za­tra­žio da mu Vla­da fi­nan­cij­ski po­mog­ne jer je re­kao da su Agro­ko­ro­ve mo­guć­nos­ti za­du­ži­va­nja is­crp­lje­ne. Od­bi­li smo ga Da ni­smo do­ni­je­li za­kon, da­nas bi­smo ima­li 70 tvrt­ki s 30 ti­su­ća lju­di u ste­ča­ju. U pri­pre­mi za­ko­na ko­le­ge iz Mos­ta su­dje­lo­va­li su ot­po­čet­ka u svim ak­tiv­nos­ti­ma

za hr­vat­sko gos­po­dar­stvo i dr­ža­vu zah­ti­je­va­lo je i još zah­ti­je­va mak­si­ma­lan trud, zna­nje, ener­gi­ju i is­kus­tvo ko­je uop­će mo­že­mo osi­gu­ra­ti. To je po­sao, duž­nost i obve­za mi­nis­ta­ra i dr­žav­nih duž­nos­ni­ka. Ka­da je si­tu­aci­ja tak­va i u pi­ta­nju je oču­va­nje sta­bil­nos­ti gos­po­dar­skog sus­ta­va ci­je­le zem­lje, on­da ne­ma di­sku­si­je do­kad tra­je rad­ni dan. Me­đu­tim, kri­ti­ke ve­ći­nom do­la­ze od onih ko­ji ni­ka­da nig­dje ni­su ra­di­li i ne­ma­ju ni­kak­va is­kus­tva osim u po­li­ti­ci pa im je ovak­vo po­na­ša­nje stra­no. Za to im ja ni­sam kri­va.

Mi­nis­tar Z. Ma­rić je­dan je od onih ko­ji ima is­kus­tvo iz re­al­nog sek­to­ra. No to se u nje­go­vu slu­ča­ju po­ka­za­lo kao pre­pre­ka. Ko­li­ko je va­žan za Vla­du?

Pre­mi­jer Plen­ko­vić svo­jom je od­luč­noš­ću u od­no­su na ne­ute­me­ljen zah­tjev opo­zi­ci­je za opo­zi­vom ko­le­ge Ma­ri­ća naj­bo­lje po­ka­zao ko­li­ko su re­zul­ta­ti važ­ni za nje­ga i Vla­du. U slu­ča­ju mi­nis­tra Ma­ri­ća re­zul­ta­ti pos­to­je. Sma­nji­va­nje du­ga i de­fi­ci­ta je os­tva­re­no. Sa­da je naj­ve­ći iz­a­zov nas­ta­vi­ti pu­tem mu­dre fi­skal­ne po­li­ti­ke i ni­skog de­fi­ci­ta. Raz­li­či­te po­li­ti­ke i fi­nan­cij­ske iz­a­zo­ve ko­ji će se po­jav­lji­va­ti tre­ba rje­ša­va­ti ta­ko da se te­melj­ni cilj – ni­ski de­fi­cit i urav­no­te­že­nje pro­ra­ču­na – sa­ču­va­ju. Jer to, kao i pos­ti­za­nje pri­mar­nog su­fi­ci­ta, je­di­ni je učin­ko­vit na­čin da se dug sma­nji i da se Hr­vat­ska uk­lo­ni iz gru­pe vi­so­ko­za­du­že­nih ze­ma­lja.

Za­mje­ra se što je Vla­da pri iz­ra­di za­ko­na ko­ris­ti­la sa­vje­te od­vjet­nič­ke ku­će ko­ja je u ra­ni­jem raz­dob­lju ra­di­la i za VTB ban­ku i to ni­su na­pla­ti­li...

Za­kon je ra­dio tim iz Mi­nis­tar­stva gos­po­dar­stva uz po­moć Mi­nis­tar­stva pra­vo­su­đa. Osob­no sam vo­di­la rad­nu sku­pi­nu i pri­do­ni­je­la iz­ra­di za­ko­na sa svim svo­jim is­kus­tvom ko­je sam stek­la i u pri­vat­nom i u dr­žav­nom sek­to­ru i u me­đu­na­rod­noj or­ga­ni­za­ci­ji. Mo­žda to ni­je svi­ma na pr­vu sa­svim jas­no, ali duž­nos­ni­ci u iz­vr­š­noj vlas­ti mo­ra­ju zna­ti pre­poz­na­ti pro­ble­me, uprav­lja­ti pro­ce­si­ma, na­pra­vi­ti za­ko­ne, pa to je je­dan od os­nov­nih zah­tje­va na­šeg pos­la. Te­ži­na po­s­lje­di­ca ko­je pro­ble­mi Agro­ko­ra mo­gu iz­a­zva­ti za gos­po­dar­stvo zah­ti­je­va­ju i zas­lu­žu­ju mak­si­ma­lan an­ga­žman naj­vi­ših duž­nos­ni­ka. Za­kon je u svom na­cr­tu do­bio po­zi­tiv­na miš­lje­nja svih re­le­vant­nih mi­nis­tar­sta­va, usvo­jio ga je Sa­bor uklju­ču­ju­ći i ne­ke aman­d­ma­ne sa­me opor­be. Za­to su tvrd­nje da je za­kon za­pra­vo ra­dio ovaj ili onaj po­ku­šaj da se nak­nad­no uma­nje re­zul­ta­ti ko­ji su pos­tig­nu­ti do­no­še­njem tog za­ko­na. Tak­ve su tvrd­nje jef­ti­no po­li­ti­zi­ra­nje i od­luč­no ih od­ba­cu­jem po­seb­no sto­ga što ti is­ti ne nu­de ni­kak­va rje­še­nja. Na­po­mi­njem, bez ovak­vog ins­tru­men­ta i ja­ča­nja za­ko­no­dav­nog ok­vi­ra mi bi­smo da­nas bi­li pred vra­ti­ma re­ce­si­je, a rad­na mjes­ta de­se­ta­ka ti­su­ća lju­di bi­la bi ugro­že­na ili bi već nes­ta­la. S dru­ge stra­ne, da je Vla­da os­ta­la pa­siv­na, ti is­ti po­li­ti­kan­ti ko­ji iz­no­se ne­is­ti­ne, ši­re gla­si­ne i pro­zi­va­ju zbog ovog i onog bi­li bi pr­vi u op­tu­ži­va­nju da Vla­da ne či­ni ni­šta da za­šti­ti one ko­je bi nas­tra­da­li na­glom pro­paš­ću Agro­ko­ra.

Iz Mos­ta ste ot­po­čet­ka ima­li pot­po­ru?

Su­dje­lo­va­li su ot­po­čet­ka u svim ak­tiv­nos­ti­ma, ana­li­za­ma i pro­cje­na­ma oko za­ko­na.

Kak­va su oče­ki­va­nja od za­ko­na, od­nos­no od idu­ćeg raz­dob­lja u ko­jem dje­lu­je iz­van­red­na upra­va?

Kri­za Agro­ko­ra nas­ta­la je kao po­s­lje­di­ca ne­adek­vat­ne i nes­ta­bil­ne struk­tu­re fi­nan­ci­ra­nja ko­ja se te­me­lji­la is­klju­či­vo na du­gu i is­crp­lju­ju­će du­gač­kim ro­ko­vi­ma pla­ća­nja. Na kra­ju je to re­zul­ti­ra­lo i kri­zom lik­vid­nos­ti. Zbog to­ga je pr­va za­da­ća iz­van­red­ne upra­ve sa­ni­ra­ti kri­zu lik­vid­nos­ti, us­pos­ta­vi­ti za­kon­ske ro­ko­ve pla­ća­nja. To je iz­nim­no te­žak po­sao i u tom je smje­ru na­prav­ljen tek pr­vi ko­rak. Si­tu­aci­ja je sta­bi­li­zi­ra­na, ali još tre­ba pu­no ra­di­ti, osi­gu­ra­ti do­dat­na sred­sta­va za is­pla­tu sta­rih du­go­va do­bav­lja­či­ma i po­di­za­nje pos­lo­va­nja na nor­mal­nu ra­zi­nu. Is­to­dob­no tre­ba ra­di­ti na pri­pre­mi na­god­be, us­ta­no­vi­ti traž­bi­ne i imo­vi­nu i pro­ci­je­ni­ti na­či­ne na ko­je će se pla­ti­ti na­go­mi­la­ni du­go­vi. Te­melj za sve ovo je pos­lo­va­nje Agro­ko­ro­vih kom­pa­ni­ja i pos­tup­no po­ve­ća­nje efi­kas­nos­ti nji­ho­va pos­lo­va­nja što on­da zna­či i sma­nji­va­nje raz­nih ne­po­treb­nih tro­ško­va.

Agro­kor je obja­vio po­gre­ške u ra­ču­no­vod­stvu, ne­mo­guć­nost za­klju­či­va­nja pos­lov­nih knji­ga za 2016. i po­zvao inves­ti­to­re da ne ko­ris­te fi­nan­cij­ska iz­vješ­ća. Što to zna­či?

U ovom tre­nut­ku to zna­či da izvan­red­ni po­vje­re­nik sma­tra da ima in­di­ci­je o mo­gu­ćim po­gre­ška­ma u fi­nan­cij­skim iz­vješ­ći­ma. Ugled­na me­đu­na­rod­na re­vi­zor­ska ku­ća PWC po­no­vit će re­vi­zi­ju za 2016. i ti­me otvo­ri­ti i 2015. go­di­nu. Ta­da će­mo ima­ti pu­no jas­ni­ju sli­ku, ali što je još i važ­ni­je, do­ka­ze o kva­li­te­ti i is­prav­nos­ti fi­nan­cij­skih iz­vješ­ća. Me­đu­tim, i u ovom slu­ča­ju na­gla­ša­vam dje­lo­va­nje po na­če­lu za­ko­ni­tos­ti. Ako se po­ka­žu ne­pra­vil­nos­ti, pro­vest će se za­ko­nom pre­dvi­đe­na pos­tu­pa­nja u od­no­su na oso­be ko­je su u tom raz­dob­lju bi­le od­go­vor­ne za pos­lo­va­nje kom­pa­ni­je.

Bi li mo­glo bi­ti pro­ble­ma u do­bi­va­nju no­vog kre­di­ta?

Ne bih na­ga­đa­la, no važ­no je da je iz­van­red­na upra­va u ro­ku od če­ti- Nas­ta­vak na 6. stra­ni­ci

Na­če­lo za­ko­ni­tos­ti Is­ti­ca­li smo će u dug pla­ti­ti Agro­kor, jer Agro­kor je taj dug stvo­rio Gla­su­ju­ći pro­tiv pre­mi­je­ro­va pri­jed­lo­ga, Mos­to­vi mi­nis­tri gla­sa­li su pro­tiv po­li­tič­ke sta­bil­nos­ti zem­lje. Vo­de­ća ti­je­la HDZ-a jed­no­glas­no su ov­las­ti­la pre­mi­je­ra da for­mi­ra no­vu sa­bor­sku ve­ći­nu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.