Slo­ve­ni­ja se za­la­ga­la za iz­nim­ke od sus­tav­nog pro­vje­ra­va­nja na gra­ni­ci, ali ni­smo ima­li pot­po­ru

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Raz­go­va­rao: HASSAN HAIDAR DIAB

Slo­ven­ska mi­nis­tri­ca unu­tar­njih pos­lo­va Ves­na Gjer­keš Žni­dar u ek­s­klu­ziv­nom raz­go­vo­ru za Ve­čer­nji list ( vo­đe­nim pri­je ju­če­raš­njeg sas­tan­ka pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća i Ce­ra­ra) go­vo­ri o gu­žva­ma na hr­vat­sko-slo­ven­skim gra­nič­nim pri­je­la­zi­ma te objaš­nja­va što slo­ven­ska vla­da i po­li­ci­ja či­ne da bi se gu­žve sma­nji­le. Pi­ta­nje ko­je užas­no mu­či Hr­vat­sku jest – ho­će li gu­žve na gra­ni­ca­ma sa Slovenijom bi­ti ovak­ve i ti­je­kom tu­ris­tič­ke se­zo­ne? U Hr­vat­skoj se pro­cje­nju­je da bi ovak­ve gu­žve mo­gle uni­šti­ti tu­ris­tič­ku se­zo­nu. Slo­ve­ni­ja je sc­hen­gen­ska dr­ža­va s ve­li­kom od­go­vor­noš­ću i ni­je mo­gu­će ne oba­zi­ra­ti se na te­melj­nu svr­hu ured­be – ja­ča­nje si­gur­nos­ti zbog iz­lo­že­nos­ti te­ro­riz­mu. Slo­ve­ni­ja kao od­go­vor­na čla­ni­ca Europ­ske uni­je i sc­hen­gen­skog po­dru­čja svo­je obve­ze do­s­ljed­no pro­vo­di, i to će či­ni­ti i ubu­du­će, jer smo svjes­ni da o na­šem ra­du ovi­si ne sa­mo si­gur­nost slo­ven­skih gra­đa­na, ne­go i gra­đa­na ci­je­le Europ­ske uni­je. Is­to­dob­no, stal­no nas­to­ji­mo da to pre­vi­še ne utje­če na ži­vot lju­di uz gra­ni­cu, kao ni na put­ni­ke. Bu­di­mo is­kre­ni, gu­žva na ces­ta­ma i gra­nič­nim pri­je­la­zi­ma ti­je­kom ve­ćih praz­ni­ka i, op­će­ni­to, ti­je­kom ljet­nog od­mo­ra ne­što je sa­svim uobi­ča­je­no i oče­ki­va­no. Za­to je tra­že­nje kriv­ca is­klju­či­vo u pro­ved­bi no­ve ured­be za­pra­vo is­kriv­lja­va­nje poz­na­tih či­nje­ni­ca. Je li slo­ven­ska gra­nič­na po­li­ci­ja pre­vi­še dos­lov­no shva­ti­la ured­bu Europ­ske uni­je s ob­zi­rom na to da Ma­đar­ska, ko­ja je ta­ko­đer dio Sc­hen­ge­na, ne pro­vo­di ta­ko ri­go­roz­ne kon­tro­le na gra­ni­ca­ma? Ri­ječ je o eu­rop­skoj ured­bi ko­ju zem­lje čla­ni­ce mo­ra­ju po­što­va­ti. Nje­zi­nu pro­ved­bu mo­že­mo pri­la­go­di­ti sa­mo u vr­lo uskim ok­vi­ri­ma ko­je ured­ba pre­dvi­đa i do­pu­šta. To smo i uči­ni­li. Slo­ven­ska po­li­ci­ja na odre­đe­nim gra­nič­nim pri­je­la­zi­ma, u skla­du s ured­bom i na os­no­vi pro­cje­ne ri­zi­ka, pro­vje­ra­va one put­ni­ke za ko­je je to s as­pek­ta si­gur­nos­nih i ope­ra­tiv­nih po­ka­za­te­lja po­treb­no. Na taj na­čin i sli­je­di­mo pos­tav­lje­ni cilj ured­be, to jest osi­gu­ra­va­nje si­gur­nos­ti sc­hen­gen­skog po­dru­čja. Na­rav­no, u re­du je da upo­zo­ri­mo na ne­ke ne­ugod­nos­ti ko­je su se po­ka­za­le u prak­si i ko­je smo u sa­moj pri­pre­mi ured­be is­tak­nu­li te da na eu­rop­skoj ra­zi­ni po­tra­ži­mo od­go­va­ra­ju­će pri­la­god­be ako za to na ra­zi­ni dr­ža­va čla­ni­ca i Europ­ske ko­mi­si­je pos­to­ji do­volj­na po­li­tič­ka vo­lja. Ona se u vri­je­me iz­mje­ne ured­be po­ka­za­la u kon­sen­zu­su, da po­ja­va bo­ra­ca s ino­zem­nih ra­ti­šta po­ka­zu­je da je za osi­gu­ra­nje vi­so­kog stup­nja si­gur­nos­ti na po­dru­čju bez kon­tro­le na unu­tar­njim gra­ni­ca­ma po­treb­no pro­vo­di­ti i sus­tav­ne kon­tro­le oso­ba ko­je ima­ju pra­vo slo­bod­nog kre­ta­nja pre­ma pra­vu Uni­je. To je i pri­mar­na i is­klju­či­va svr­ha ured­be.

U Hr­vat­skoj je op­ći do­jam da Slo­ve­ni­ja

Kao mi­nis­tri­ca unu­tar­njih pos­lo­va ne­mam nad­lež­nos­ti da za­bra­nim kon­cert Thom­p­so­na u Ma­ri­bo­ru Te­ro­ri­zam ni­je se­zon­ska po­ja­va ne­go stvar­na i di­na­mič­na si­gur­nos­na pri­jet­nja Ne mo­gu se ote­ti doj­mu da Hr­vat­ska os­po­ra­va sus­tav­nu kon­tro­lu kao ele­men­tar­ni kon­cept ured­be Bu­di­mo is­kre­ni gu­žve na gra­ni­ca­ma ti­je­kom praz­ni­ka i ljet­nih od­mo­ra ne­što su sa­svim uobi­ča­je­no Gu­žve na gra­ni­ca­ma ne­ma­ju ni­kak­ve ve­ze s ar­bi­tra­žom: ri­ječ je o pro­ved­bi europ­ske ured­be

stva­ra­njem gu­žvi na gra­ni­ca­ma pri­tiš­će Hr­vat­sku da pri­hva­ti od­lu­ku Ar­bi­traž­nog su­da o gra­ni­ci ko­ja se usko­ro oče­ku­je?

Ne, to ne­ma ni­kak­ve ve­ze s ar­bi­tra­žom. Kao što sam rek­la, ri­ječ je o pro­ved­bi europ­ske ured­be ko­ja je obve­zu­ju­ća za sve dr­ža­ve čla­ni­ce. Kao što zna­te, pi­ta­nje sus­tav­ne pro­vje­re po­da­ta­ka pred­met je ras­pra­va na ra­zi­ni EU još od pro­lje­ća 2014., na­kon te­ro­ris­tič­kog na­pa­da u Bruxel­le­su. Do­da­la bih da je iz­mje­na ured­be pri­hva­će­na ve­li­kom ve­ći­nom gla­so­va dr­ža­va čla­ni­ca.

Ima­mo do­jam da je ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu vas i Vla­he Ore­pi­ća, ko­je­ga je pre­mi­jer Plen­ko­vić u če­t­vr­tak raz­ri­je­šio duž­nos­ti hr­vat­skog mi­nis­tra unu­tar­njih pos­lo­va, o tom pi­ta­nju bi­la vr­lo oskud­na?

Ta­kav je do­jam pot­pu­no po­gre­šan. Ko­le­ga Ore­pić i ja do­bro su­ra­đu­je­mo i vo­di­mo in­ten­ziv­ne raz­go­vo­re, re­do­vi­to kon­tak­ti­ra­mo i re­do­vi­ta ko­mu­ni­ka­ci­ja te­melj je na­še ina­če do­bre su­rad­nje.

O če­mu ste vi i Ore­pić kon­kret­no raz­go­va­ra­li? Na gra­ni­ca­ma se ne do­ga­đa ni­šta, gu­žve ne je­nja­va­ju?

Ne mo­gu se ote­ti doj­mu da Hr­vat­ska os­po­ra­va sus­tav­nu kon­tro­lu kao ele­men­tar­ni kon­cept spo­me­nu­te ured­be, što ni­je u skla­du s nje­zi­nim ci­ljem ko­ji su pri­li­kom pri­hva­ća­nja jas­no po­t­vr­di­le os­ta­le dr­ža­ve čla­ni­ce. Sta­ja­li­šte je Slo­ve­ni­je da se ured­ba ap­so­lut­no mo­ra pro­vo­di­ti, od­stu­pa­nja su mo­gu­ća sa­mo unu­tar sc­hen­gen­skog prav­nog re­da, što i či­ni­mo. Ni­je­dan bi­la­te­ral­ni do­go­vor ne mo­že nad­ja­ča­ti ured­bu u nje­zi­nu pri­mar­nom smis­lu, na kra­ju kra­je­va, ri­ječ je o ne­po­sred­no pri­mje­nji­vom pro­pi­su naj­vi­še prav­ne va­lja­nos­ti. Ne­do­pus­ti­vo je auto­mat­ski i una­pri­jed is­klju­či­ti svr­hu ured­be jer te­ro­ri­zam ni­je se­zon­ska po­ja­va ne­go stvar­na i di­na­mič­na si­gur­nos­na pri­jet­nja.

U pi­smu ko­je je hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić upu­ti­la Bruxel­le­su, u ko­jem is­ti­če da je pa­ra­dok­sal­no da su Hr­va­ti gra­ni­cu sa Slovenijom lak­še pre­la­zi­li dok ni­su bi­li u EU ne­go da­nas, na ne­ki se na­čin na­me­će da Slo­ve­ni­ja na­mjer­no gu­ši pro­met na gra­ni­ci?

Po­nav­ljam, ri­ječ je o pro­ved­bi ured­be ko­ja vri­je­di za sve dr­ža­ve čla­ni­ce EU, pa i za Hr­vat­sku. Za­to za tak­va na­ga­đa­nja ne­ma os­no­ve.

Ne­ki po­ka­za­te­lji go­vo­re da zbog za­us­tav­lja­nja na gra­ni­ci znat­no tr­pe i slo­ven­ski tu­ri­zam i gos­po­dar­stvo. Što Slo­ve­ni­ja či­ni da se ta ne­pod­noš­lji­va si­tu­aci­ja pro­mi­je­ni?

Svjes­ni smo da pro­ved­ba ured­be u odre­đe­noj mje­ri ima ši­ri utje­caj, po­naj­pri­je na lo­kal­no sta­nov­niš­tvo. Za­to smo se sas­ta­li s pred­stav­ni­ci­ma op­ći­ne Bre­ži­ce, u ko­joj je je­dan od naj­op­te­re­će­ni­jih gra­nič­nih pri­je­la­za Obrež­je, ka­ko bi­smo pro­naš­li mje­re za sma­nje­nje pro­ble­ma. To će­mo uči­ni­ti i drug­dje ako se za to uka­že po­tre­ba.

Oči­to je da obje dr­ža­ve tr­pe šte­tu tom ured­bom. Za­što ni Hr­vat­ska ni Slo­ve­ni­ja ni­su spri­je­či­le tak­vu ured­bu, ni­su li hr­vat­ski i slo­ven­ski po­li­ti­ča­ri mo­gli pre­dvi­dje­ti da će sa­mo te dvi­je zem­lje tr­pje­ti šte­tu?

Slo­ve­ni­ja je već ti­je­kom pri­pre­me i pri­hva­ća­nja tek­s­ta ured­be upo­zo­ra­va­la na ne­pro­por­ci­onal­nost te mje­re ko­ja će u prak­si do­ves­ti do du­gih če­ka­nja u ko­lo­na­ma. Na­ime, pro­vje­ra svih put­ni­ka bez lo­gič­nih iz­ni­ma­ka pre­ma na­še­mu miš­lje­nju ni­je mje­ra ko­ja bi bi­la pro­por­ci­onal­na s ci­ljem ured­be. Za­to se Slo­ve­ni­ja za­la­ga­la za ši­ri sklop iz­ni­ma­ka od sus­tav­nog pro­vje­ra­va­nja (npr. dje­ca do 12 go­di­na i ma­lo­ljet­ne oso­be ko­je pu­tu­ju u prat­nji ro­di­te­lja, uče­ni­ci na or­ga­ni­zi­ra­nim iz­le­ti­ma, sta­ri­je oso­be ko­je pu­tu­ju or­ga­ni­zi­ra­no, ima­te­lji do­zvo­la za gra­nič­ni pro­met). Na­ža­lost, pri­tom ni­smo ima­li od­go­va­ra­ju­ću pot­po­ru.

Ni­je li pa­ra­dok­sal­no da je mi­li­jun mi­gra­na­ta bez ikak­ve kon­tro­le uš­lo u Eu­rop­sku uni­ju, i to na po­ziv nje­mač­ke kan­ce­lar­ke, a da sa­da gra­đa­ni Uni­je is­pa­šta­ju na gra­ni­ca­ma?

Slo­ve­ni­ja, za raz­li­ku od Ita­li­je, Grč­ke i Hr­vat­ske, ne šti­ti vanj­ske gra­ni­ce EU pre­ko ko­jih mi­gran­ti ula­ze u EU kao za­jed­nič­ko po­dru­čje si­gur­nos­ti, slo­bo­de i pra­va. Sla­žem se da za­šti­ta vanj­skih granica Uni­je mo­ra bi­ti učin­ko­vi­ti­ja. Slo­ve­ni­ja je i ti­je­kom mi­gra­cij­ske kri­ze u je­sen 2015. pro­vo­di­la sc­hen­gen­ski prav­ni po­re­dak, ti­me i odred­be ve­za­ne uz pre­la­zak granica, te je pri­tom uzi­ma­la u ob­zir spe­ci­fič­ne okol­nos­ti do ko­jih je do­veo znat­no po­ve­ćan op­seg ne­do­pu­šte­nih mi­gra­ci­ja. Te­melj­ni prav­ni ok­vir za dje­lo­va­nje i u tom je raz­dob­lju odre­đi­vao Za­ko­nik o sc­hen­gen­skim gra­ni­ca­ma ko­ji de­fi­ni­ra uvje­te za ula­zak dr­žav­lja­na tre­ćih ze­ma­lja, a is­to­dob­no do­pu­šta ula­zak zbog hu­ma­ni­tar­nih raz­lo­ga. Slo­ven­ska po­li­ci­ja u da­nim je okol­nos­ti­ma do­s­ljed­no pro­vo­di­la sc­hen­gen­ski prav­ni po­re­dak i pr­va na tzv. za­pad­no­bal­kan­skoj mi­gra­cij­skoj ru­ti od­go­va­ra­ju­će re­gis­tri­ra­la, obra­đi­va­la i si­gur­nos­no pre­gle­da­va­la mi­gran­te.

Pred­sjed­nik Bo­rut Pa­hor u pro­sin­cu 2016. go­di­ne za­tra­žio je od Vla­de da se uk­lo­ni ži­ca s gra­ni­ce jer ne­ma opas­nos­ti od no­vo­ga mi­grant­skog va­la. Vi ste ta­da rek­li da ne­ma­te tak­ve in­for­ma­ci­je i ži­ca je os­ta­la. U Hr­vat­skoj prev­la­da­va do­jam da je pred­sjed­nik Pa­hor za­in­te­re­si­ra­ni­ji za do­bro­su­sjed­ske od­no­se ne­go va­ša vla­da. Ko­li­ko je u to­me is­ti­ne i ho­će li ži­ca bi­ti uk­lo­nje­na?

Hr­vat­ska je na­ša su­sjed­na i pri­ja­telj­ska dr­ža­va, što ni­je sa­mo mo­je sta­ja­li­šte ne­go i sta­ja­li­šte slo­ven­ske vla­de. Kad bi sve dr­ža­ve ko­je su su­oče­ne s mi­gra­ci­ja­ma pro­ve­le mje­re za ko­je su mje­ro­dav­ne, po­go­to­vo one na vanj­skim gra­ni­ca­ma EU, dak­le i Hr­vat­ska, po­je­di­ne dr­ža­ve ne bi bi­le pri­si­lje­ne po­du­zi­ma­ti jed­nos­tra­ne mje­re. Pos­tav­lja­nje pri­vre­me­nih teh­nič­kih ba­ri­je­ra pri­je­ko je po­treb­na pri­vre­me­na mje­ra ko­ja će po­li­ci­ji omo­gu­ći­ti učin­ko­vi­tu za­šti­tu vanj­ske sc­hen­gen­ske gra­ni­ce u slu­ča­ju po­nav­lja­nja ma­sov­nih mi­gra­ci­ja i cje­lo­vi­tu pro­ved­bu za­šti­te lju­di i nji­ho­ve imo­vi­ne.

Mis­li­te li da je mo­guć no­vi mi­grant­ski val?

Mis­lim da se nit­ko ne usu­đu­je prog­no­zi­ra­ti što će se u po­dru­čju mi­gra­ci­ja do­ga­đa­ti slje­de­ćih mje­se­ci. S ob­zi­rom na broj ile­gal­nih mi­gra­na­ta ko­ji se na­la­ze na po­dru­čju Bal­ka­na i ši­re re­gi­je, na­ša se dr­ža­va raz­li­či­tim mje­ra­ma pri­pre­ma na mo­gu­će po­nav­lja­nje ma­sov­nih mi­gra­ci­ja.

Što bi se do­go­di­lo kad bi mi­gran­ti, do­đe li do no­vog otva­ra­nja tzv. bal­kan­ske ru­te, pro­bi­li ži­cu? Kak­va bi bi­la na­red­ba slo­ven­skoj po­li­ci­ji? Na­ime, Mi­la­no­vi­ćev mi­nis­tar unu­tar­njih pos­lo­va Ran­ko Os­to­jić po­ru­čio vam je da ne pos­tav­lja­te ži­cu ako nis­te sprem­ni pu­ca­ti na mi­gran­te.

Tak­ve su iz­ja­ve ne­pri­mje­re­ne, po­go­to­vo za pred­stav­ni­ka vla­de. Za­go­va­ram sta­ja­li­šte da ni­kak­vo na­si­lje ni­je pri­hvat­lji­vo. Ta­ko­đer ni­je pri­hvat­lji­vo to što se po­čet­kom mi­gra­cij­ske kri­ze Slo­ve­ni­ja su­oča­va­la s ne­kon­tro­li­ra­nim i ras­pr­še­nim do­la­skom mi­gra­na­ta na svo­je gra­ni­ce s hr­vat­ske stra­ne, dak­le sa stra­ne dr­ža­ve čla­ni­ce EU i kan­di­dat­ki­nje za člans­tvo u sc­hen­gen­skom po­dru­čju. Ta je či­nje­ni­ca i ku­mo­va­la od­lu­ci slo­ven­ske vla­de o pos­tav­lja­nju pri­vre­me­nih teh­nič­kih ba­ri­je­ra na gra­ni­ci.

Mno­go­broj­ne slo­ven­ske nev­la­di­ne udru­ge i po­li­tič­ke gru­pa­ci­je za­tra­ži­le su od vas da za­bra­ni­te kon­cert hr­vat­skog pje­va­ča Mar­ka Per­ko­vi­ća Thom­p­so­na u Ma­ri­bo­ru. Ka­kav je bio vaš od­go­vor?

Kao mi­nis­tri­ca unu­tar­njih pos­lo­va, ne­mam ni­kak­ve nad­lež­nos­ti da za­bra­nim jav­nu pri­red­bu. To bi bi­lo i u su­prot­nos­ti s na­če­li­ma prav­ne dr­ža­ve. Mje­ro­dav­na su ti­je­la u svom ra­du sa­mos­tal­na i mo­ra­ju od­lu­či­va­ti u skla­du s va­lja­nim za­ko­no­dav­s­tvom. Ne sum­njam da će ta­ko pos­tu­pi­ti i u spo­me­nu­tom slu­ča­ju.

SLO­VEN­SKA MI­NIS­TRI­CA UNU­TAR­NJIH POS­LO­VA IN­TER­V­JU VES­NA GJER­KEŠ ŽNI­DAR

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.