Alo­is Mock ru­šio je ‘že­ljez­nu za­vje­su’ i po­ma­gao Hr­vat­skoj

Umro je u 83. go­di­ni kao naj­po­pu­lar­ni­ji aus­trij­ski po­li­ti­čar

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Ma­ri­na Še­rić

Aus­tri­ja­nac Alo­is Mock bio je ro­đe­ni po­li­ti­čar. “Gos­po­din Eu­ro­pa” odi­grao je pre­sud­nu ulo­gu u me­đu­na­rod­nom priz­na­nju Hr­vat­ske ma­ri­na.se­ric@ve­cer­nji.net Alo­is Mock, je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih aus­trij­skih po­li­ti­ča­ra i ve­li­ki pri­ja­telj Hr­vat­ske, umro je ju­čer u 83. go­di­ni na­kon du­ge i te­ške bo­les­ti. Nje­go­va po­moć i sve­srd­na po­dr­ška Hr­vat­skoj ka­da je stje- ca­la svo­ju ne­za­vis­nost i bra­ni­la svoj te­ri­to­rij bi­la je to­li­ka da mu je na Bra­ču po­dig­nut spo­me­nik, uz spo­me­nik još dvo­ji­ci ve­li­kih pri­ja­te­lja Hr­vat­ske, še­fu nje­mač­ke di­plo­ma­ci­ja Han­su Di­etric­hu Gen­s­c­he­ru i pa­pi Iva­nu Pav­lu II.

Odan Puč­koj stran­ci

Upra­vo je Mock bio je je­dan od naj­u­por­ni­jih i naj­glas­ni­jih za­go­va­ra­te­lja me­đu­na­rod­nog priz­na­nja Hr­vat­ske, ali i Slo­ve­ni­je i kas­ni­je i Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne. Hr­vat­ska ga je 1996. go­di­ne od­li­ko­va­la Ve­le­re­dom kra­lja Dmi­tra Zvo­ni­mi­ra s len­tom i Da­ni­com. Pra­vo je za­vr­šio u Be­ču, a ka­ko ga je vanj­ska po­li­ti­ka priv­la­či­la još od stu­dent­skih da­na, na­kon di­plo­me oti­šao je na spe­ci­ja­li­za­ci­je iz me­đu­na­rod­nog pra­va u Bo­log­nu i Bruxelles. Mno­gi ko­ji su ga do­bro poz­na­va­li ka­žu da je bio ro­đe­ni po­li­ti­čar. Po­li­tič­ku ka­ri­je­ru za­po­čeo je i za­vr­šio u aus­trij­skoj Puč­koj stran­ci. Imao je sa­mo 35 go­di­na ka­da je pos­tao mi­nis­tar obra­zo­va­nja, a od 1979. bio je i pred­sjed­nik svo­je stran­ke. Bio je vi­ce­kan­ce­lar u vla­di kan­ce­la­ra Fran­za Vra­nit­zkog. U dva man­da­ta, od 1987. do 1995., bio je mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va, i to u pe­ri­odu ko­ji je za Aus­tri­ju bio vr­lo de­li­ka­tan za­to što se pri­pre­ma­la za člans­tvo u Eu­rop­skoj uni­ji. Mno­gi upra­vo Moc­ka vi­de kao naj­zas­luž­ni­jeg za pris­tu­pa­nje Aus­tri­je EU, a do­bio je čak i na­di­mak Gos­po­din Eu­ro­pa. Još kao stu­dent bio je an­ga­ži­ran u pri­kup­lja­nju po­mo­ći i po­ma­ga­nju po­li­tič­kim iz­bje­gli­ca­ma iz is­toč­ne Eu­ro­pe, pa ni­je čud­no što je upra­vo on bio je­dan od onih ko­ji su ru­ši­li ogra­de – za­jed­no sa svo­jim ma­đar­skim ko­le­gom Gyu­lom Hor­nom kra­jem lip­nja 1989. go­di­ne pre­sje­kao je bod­lji­ka­vu ži­cu na gra­ni­ci iz­me­đu Aus­tri­je i Ma­đar­ske i ta­ko me­đu pr­vi­ma obi­lje­žio po­če­tak pa­da “že­ljez­ne za­vje­se” ko­ja je bi­la je­dan od glav­nih sim­bo­la hlad­no­ga ra­ta.

Gra­nić: Bio mi je bli­zak i drag

Us­pr­kos Par­kin­so­no­voj bo­les­ti, ko­ja mu je u ve­li­koj mje­ri ote­ža­va­la sva­kod­nev­no dje­lo­va­nje, svoj dru­gi man­dat na če­lu aus­trij­ske di­plo­ma­ci­je odra­dio je do kra­ja. No ni ta­da ni­je že­lio na­pus­ti­ti po­li­ti­ku, sa­mo se pre­mjes­tio na ma­nje zah­tjev­no mjes­to, u par­la­ment. U raz­dob­lju od 1991. do 1995. go­di­ne čes­to je do­la­zio u Hr­vat­sku i čes­to se dru­žio s hr­vat­skim no­vi­na­ri­ma. Ta­daš­nji mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va Ma­te Gra­nić o nje­mu go­vo­ri kao o bli­skom i dra­gom pri­ja­te­lju s ko­jim je čes­to i pu­no kon­tak­ti­rao. – Bio je je­dan od naj­bo­ljih i naj­is­kre­ni­jih pri­ja­te­lja Hr­vat­ske, i to u nje­nim naj­te­žim tre­nu­ci­ma. Bio je je­dan od onih ko­ji je shva­tio pro­ces ras­pa­da biv­še SFRJ i ko­ji je znao da Hr­vat­ska ima pri­rod­no pra­vo na vlas­ti­tu dr­ža­vu. Bio je pri­ja­telj ti­je­kom ra­ta, or­ga­ni­zi­rao je po­moć stra­dal­ni­ci­ma, ali je bio i po­li­ti­čar ko­ji je ne­pre­kid­no da­vao i po­li­tič­ku i mo­ral­nu po­dr­šku Hr­vat­skoj – ka­zao je biv­ši mi­nis­tar Gra­nić na­gla­siv­ši ka­ko je Alo­is Mock za­jed­no sa svo­jom su­pru­gom, ka­ko je vri­je­me od­mi­ca­lo, bio sve ve­ći i sve is­kre­ni­ji pri­ja­telj Hr­vat­ske, ko­ja je nje­go­vom smr­ću iz­gu­bi­la pu­no.

U lip­nju 1989. go­di­ne pre­re­zao je bod­lji­ka­vu ži­cu iz­me­đu Aus­tri­je i Ma­đar­ske

Alo­is Mock bio je u Hr­vat­skoj dra­gi gost – i Ko­priv­ni­ca ga je ime­no­va­la po­čas­nim gra­đa­ni­nom, a 1996. do­bio je i naj­vi­še hr­vat­sko od­li­čje

Alo­is Mock uz ko­le­gu iz Nje­mač­ke Gen­s­c­he­ra i pa­pu Iva­na Pav­la II. bio je naj­ve­ći pri­ja­telj Hr­vat­ske

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.