Re­for­ma obra­zo­va­nja ne bi tre­ba­la bi­ti boj­no po­lje

Mo­ra­mo se fo­ku­si­ra­ti na pri­je­ko po­treb­ne iz­mje­ne, a ne na za­hva­te ko­ji će naj­vi­še uz­bur­ka­ti po­li­tič­ko mo­re. Svi zas­lu­žu­je­mo po­bje­du u bit­ki za obra­zo­va­nje

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Mi­lan Ra­čić

Pro­test na ko­jem se sku­pi­lo 20.000 lju­di bio bi pu­no pro­duk­tiv­ni­ji da je odr­žan tri da­na na­kon iz­bo­ra, a ne tri da­na pri­je iz­bo­ra Dru­gi svjet­ski rat za­vr­šio je 1945. go­di­ne, a hr­vat­ski rat za ne­za­vis­nost za­vr­šio je 1995. Me­đu­tim, bit­ka za in­dok­tri­na­ci­ju na­še dje­ce i da­lje tra­je. Mo­ja je obi­telj pos­ta­la po­ten­ci­jal­na ko­la­te­ral­na žr­tva te bit­ke u lis­to­pa­du, ka­da je mo­je naj­sta­ri­je di­je­te upi­sa­lo pr­vi raz­red os­nov­ne ško­le. Do­tad smo se po­put vo­aje­ra mo­gli smi­ja­ti otuž­nom sta­nju na­ših sus­ta­va, uklju­ču­ju­ći i onaj obra­zov­ni. Me­đu­tim, na­še je naj­sta­ri­je di­je­te sa­da ta­lac tog sus­ta­va, a usko­ro će mu se pri- dru­ži­ti i os­ta­lih če­tve­ro. Mi ni­smo je­di­ni ta­oci ovog sus­ta­va, ta­oci su i sto­ti­ne ti­su­ća dru­ge dje­ce i obi­te­lji, ti­su­će pre­da­nih uči­te­lja, a vje­ro­va­li ili ne, i sto­ti­ne do­brih obra­zov­nih ad­mi­nis­tra­to­ra.

Obra­zov­ne me­to­de u ku­ći

Pri­je upi­si­va­nja pr­vog raz­re­da os­nov­ne ško­le u Ba­njoj Lu­ci, otac mi je objas­nio da će uči­te­lji go­vo­ri­ti lo­še stva­ri o Hr­va­ti­ma i vjer­ni­ci­ma. S ob­zi­rom na to da smo pri­pa­da­li obje­ma ka­te­go­ri­ja­ma, sa­vje­to­vao mi je da slu­šam i upi­jam “toč­ne” od­go­vo­re, ali da ne vje­ru­jem sve­mu što ću ču­ti. Nje­gov je pris­tup nas­ta­vi ma­te­ma­ti­ke bio po­sve dru­ga­či­ji. Upu­tio me da po­zor­no pra­tim nas­ta­vu i pi­šem za­da­ću. Kad bih po­gri­je­šio, is­pi­sao bi za me­ne do­dat­nih 50 za­da­ta­ka. Za sva­ki ne­to­čan od­go­vor na­kon to­ga pos­ta­vio bi no­vih 5 za­da­ta­ka. Bio je upo­ran una­toč mo­jim (po­vre­me­nim) su­za­ma i na­kon ne­kog vre­me­na vi­še ni­sam gri­je­šio. Us­tra­jao je dok mi je objaš­nja­vao ma­te­ma­ti­ku jer je ma­te­ma­ti­ka bi­la objek­tiv­na. Or­ga­ni­zi­rao je obi­telj­ski ot­por ko­mu­nis­tič­koj in­dok­tri­na­ci­ji jer je bi­la oči­to su­bjek­tiv­na i des­truk­tiv­na. Sto­ti­ne mi­li­ju­na obi­te­lji di­ljem biv­ših ko­mu­nis­tič­kih dr­ža­va or­ga­ni­zi­ra­le su slič­ne ti­po­ve obi­telj­skog ot­po­ra sus­tav­noj in­dok­tri­na­ci­ji. Zbog to­ga sam se bo­jao ško­le… Kad je mo­ja kći proš­le go­di­ne upi­sa­la pr­vi raz­red, na­dao sam se da se ne­će ta­ko osje­ća­ti – htio sam da se za­ba­vi, stek­ne no­ve pri­ja­te­lje, uči… Ni­sam htio da osje­ća ot­por. Ka­da mo­ja su­pru­ga iz­ra­zi za­bri­nu­tost zbog škol­skog sus­ta­va, ja joj go­vo­rim da uvi­jek mo­že­mo pru­ži­ti ot­por kao što su to či­ni­le ge­ne­ra­ci­je pri­je nas. Obo­je smo vi­so­ko­obra­zo­va­ni i do­volj­no smo upor­ni da nad­v­la­da­mo utje­caj bi­lo ko­jeg sus­ta­va. No za­bri­nja­va­ju­će je što uop­će mo­ra­mo raz­miš­lja­ti o to­me. Obra­zov­ni sus­tav u Hr­vat­skoj vi­še ni­je alat sr­p­skih, aus­trij­skih, mle­tač­kih, ugar­skih ili osman­skih dr­žav­nih us­tro­ja ko­ji nam nas­to­je na­met­nu­ti svo­je ide­je te po­tla­či­ti i vla­da­ti na­šim na­ro­dom. To je sa­da naš obra­zov­ni sus­tav, no či­ni se da se ne mo­že­mo ri­je­ši­ti po­tre­be da po­tla­ču­je­mo i vla­da­mo – u ovom slu­ča­ju nad svo­jim po­li­tič­kim ne­pri­ja­te­lji­ma i nji­ho­vom dje­com. Svr­ha obra­zo­va­nja je edu­ka­ci­ja, a ne po­tla­či­va­nje. Obra­zov­ni sus­tav tre­bao bi stva­ra­ti mar­lji­ve, kre­ativ­ne lju­de čvr­ste kra­ljež­ni­ce ko­ji se ne bo­je iz­a­zo­va. Svi­đa­lo se to ne­ko­me ili ne, obra­zov­ni sus­tav po­či­nje i za­vr­ša­va u obi­telj­skom do­mu. Pre­kju­čer je 20.000 lju­di pro­s­vje­do­va­lo u ko­rist ku­ri­ku­lar­ne re­for­me. Po­dr­ža­vam nji­ho­vu že­lju za pro­mje­na­ma. Me­đu­tim, mis­lim da bi pro­test bio pu­no pro­duk­tiv­ni­ji da je odr­žan tri da­na na­kon iz­bo­ra, a ne tri da­na pri­je iz­bo­ra. Proš­lo­go­diš­nji se pro­test pu­no vi­še us­mje­rio na ru­še­nje Ka­ra­mar­ko­ve/Ore­ško­vi­će­ve Vla­de ne­go na obra­zov­ne re­for­me. Tem­pi­ra­nje ovo­go­diš­njeg pro­tes­ta – ne­tom pri­je dru­gog kru­ga lo­kal­nih iz­bo­ra, u tre­nut­ku dok je još ne­iz­vjes­no ho­će li Vla­da pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća us­pje­ti odr­ža­ti ve­ći­nu… na­ža­lost ima is­te po­li­tič­ke ko­no­ta­ci­je. Osim tem­pi­ra­nja pro­tes­ta, mis­lim da pro­s­vjed­ni­ci­ma pro­mi­če po­an­ta tran­sfor­ma­ci­je obra­zov­nog sus­ta­va. To­li­ko su fo­ku­si­ra­ni na pro­mo­ci­ju vlas­ti­te pre­dodž­be ku­ri­ku­la i “oda­bra­nog” ti­ma za ko­ji tvr­de da je je­di­ni u sta­nju pro­ves­ti re­for­mu da im pot­pu­no pro­mi­če što je toč­no po­treb­no uči­ni­ti ka­ko bi obra­zov­ni sus­tav us­pješ­no funk­ci­oni­rao. Od is­tih sla­bos­ti pa­te i nji­ho­vi pro­tiv­ni­ci. Obra­zo­va­nje je sus­tav. To je ljud­ski ad­mi­nis­tra­tiv­ni sus­tav ko-

Naj­bo­lji ku­ri­kul na svi­je­tu ne­će pro­mi­je­ni­ti baš ni­šta ako sus­tav ne funk­ci­oni­ra

je­mu je kraj­nji cilj osi­gu­ra­va­nje ko­nač­nog pro­izvo­da – obra­zo­va­ne dje­ce. Baš kao što je i Agro­kor pos­lov­ni sus­tav ko­je­mu je kraj­nji cilj osi­gu­ra­va­nje pro­fi­ta za di­oni­ča­re Agro­ko­ra. Za­mis­li­te da no­vi po­vje­re­nik naj­a­vi da će “spa­si­ti” Agro­kor pro­mje­nom po­nu­de ka­ve iz Fran­c­ka u Bar­caf­fe te da će do­bav­ljač me­sa umjes­to PIK Vr­bov­ca bi­ti Ga­vri­lo­vić.

Ot­klju­ča­va­nje po­ten­ci­ja­la

Vje­ru­je­te li da bi ta­kav po­tez išta pro­mi­je­nio? Na­rav­no da ne. Kraj­nji re­zul­tat os­tao bi is­ti. Is­ti do­bav­lja­či. Is­ti me­na­dže­ri. Is­te pro­da­va­oni­ce. Is­ti za­pos­le­ni­ci. Is­ti dug. Dru­gim ri­je­či­ma, no­va ro­ba u sta­rom sus­ta­vu. Ni­šta se ne bi pro­mi­je­ni­lo. Naš je obra­zov­ni sus­tav do­bio vi­še ne­go do­volj­no vre­me­na i sred­sta­va da se do­ka­že i sve­jed­no se po­ka­za­lo da ne funk­ci­oni­ra. Ni­kak­vi po­vr­šin­ski za­hva­ti to ne­će pro­mi­je­ni­ti. In­zis­ti­ra­nje na ku­ri­ku­lar­noj re­for­mi u tre­nut­ku kad nam je po­tre­ban či­tav no­vi sus­tav je po­put “spa­ša­va­nja” Agro­ko­ra no­vim pro­izvo­di­ma. Naj­bo­lji ku­ri­kul na svi­je­tu ne­će pro­mi­je­ni­ti baš ni­šta ako ne funk­ci­oni­ra sus­tav ko­ji pro­vo­di taj ku­ri­kul. Svi zas­lu­žu­je­mo po­bje­du u bit­ki za re­for­mu obra­zov­nog sus­ta­va, a mo­že­mo po­bi­je­di­ti sa­mo ako je ne pre­tvo­ri­mo u rat. Mo­ra­mo se fo­ku­si­ra­ti na pri­je­ko po­treb­ne iz­mje­ne, a ne na za­hva­te ko­ji će naj­vi­še uz­bur­ka­ti po­li­tič­ko mo­re. Sus­tav se mi­je­nja mje­re­njem us­pje­ha i ot­klju­ča­va­njem nje­go­va po­ten­ci­ja­la. Taj po­ten­ci­jal mo­že­mo ot­klju­ča­ti na­gra­đi­va­njem naj­bo­ljih, naj­kre­ativ­ni­jih i naj­po­sve­će­ni­jih uči­te­lja i ad­mi­nis­tra­to­ra. Taj po­ten­ci­jal mo­že­mo ot­klju­ča­ti uklju­či­va­njem ro­di­te­lja u re­for­mu. Taj po­ten­ci­jal mo­že­mo ot­klju­ča­ti ako pri­gr­li­mo ini­ci­ja­ti­ve po­put Cro­ati­an Ma­ker­sa ko­ji su ima­li ve­lik utje­caj na STEM po­dru­čje. Taj po­ten­ci­jal mo­že­mo ot­klju­ča­ti ako pres­ta­ne­mo tro­ši­ti ener­gi­ju na pe­da­go­ške tren­do­ve i po­li­tič­ke igre.

No­vi sus­tav In­zis­ti­ra­nje na ku­ri­ku­lar­noj re­for­mi u tre­nut­ku kad nam je po­tre­ban či­tav no­vi sus­tav je po­put “spa­ša­va­nja” Agro­ko­ra no­vim pro­izvo­di­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.