Je­dan od naj­važ­ni­jih Hr­va­ta ili je­dan od naj­ve­ćih rat­nih zlo­či­na­ca

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis 19 -

Film­ski za­pis Jo­si­pa Ša­ri­ća o Sje­ver­noj Ko­re­ji, pri­ka­zan u po­ne­dje­ljak na HTV-u, kod mla­đih je gle­da­te­lja vje­ro­jat­no mo­gao iz­a­zva­ti sa­mo ču­đe­nje, ne­vje­ri­cu i za­pre­pa­šte­nje, da se mi­li­ju­ni lju­di po­na­ša­ju po­put zom­bi­ja, vje­ru­ju­ći da ži­ve u naj­ljep­šem od svih svje­to­va. A za­pra­vo ži­ve u naj­straš­ni­joj vr­sti an­ti­uto­pi­je Ge­or­gea Orwel­la. Kod sta­ri­jih gle­da­te­lja ta je re­por­ta­ža po­bu­di­la aso­ci­ja­ci­je na ne­ka­daš­nju Ti­to­vu Ju­gos­la­vi­ju. I je­dan i dru­gi re­žim po­ve­zu­je kult lič­nos­ti ko­ji vla­dao za Ti­to­va vre­me­na i u vri­je­me Kim Il-sun­ga, a ko­ji i da­nas vla­da i u vri­je­me nje­go­va si­na Kim Jong-ila. Ša­ri­će­va re­por­ta­ža ne­kim je svo­jim sek­ven­ci­ja­ma sta­ri­je pod­sje­ti­la da su i oni slič­no ži­vje­li u vri­je­me kul­ta lič­nos­ti Jo­si­pa Bro­za Ti­ta. I ta­da se smje­lo, kao u da­naš­njoj Sje­ver­noj Ko­re­ji, sa­mo ono što je bi­lo do­pu­šte­no. Ti­ta se sla­vi­lo kao po­lu­bo­žans­tvo. Jed­na od glav­nih par­tij­skih pa­ro­la bi­la je: Ti­to ži­vi vječ­no! Sva­ke go­di­ne za Ti­tov ro­đen­dan odr­ža­va­ni su sle­to­vi ko­rej­sko­ga ti­pa. Obič­no je sve po­či­nja­lo no­še­njem šta­fe­te kroz ci­je­lu zem­lju, a za­vr­ša­va­lo je nje­zi­nom sve­ča­nom pre­da­jom “naj­dra­žem si­nu svih na­ro­da i na­rod­nos­ti” na be­ograd­skom sta­di­onu JNA. U sva­koj re­pu­bli­ci Ti­to je imao svo­ju vi­lu, a is­to ta­ko u sva­koj re­pu­bli­ci i po­kra­ji­ni je­dan je grad no­sio nje­go­vo ime. U Slo­ve­ni­ji je to bi­lo Ti­to­vo Ve­le­nje, u Hr­vat­skoj Ti­to­va Ko­re­ni­ca, u Bos­ni Ti­tov Dr­var, u Cr­noj Go­ri Ti­to­grad, u Voj­vo­di­ni Ti­tov Vr­bas, u Sr­bi­ji Ti­to­ve Uži­ce, na Ko­so­vu Ti­to­va Mi­tro­vi­ca, a u Ma­ke­do­ni­ji Ti­tov Ve­les. Ti­tu su naj­češ­će šta­fe­tu pre­da­va­li is­tak­nu­ti mla­di po­li­ti­ča­ri, umjet­ni­ci i spor­ta­ši. Je­dan od njih bio je i ta­daš­nji osva­jač zlat­ne olim­pij­ske me­da­lje na ko­nju s hva­talj­ka­ma Mi­ros­lav Ce­rar, otac da­naš­nje­ga slo­ven­sko­ga pred­sjed­ni­ka. Ti­tu u čast skla­da­le su se ode ko­je bi obič­no iz­vo­di­le oper­ne di­ve. Svo­je su mu pje­sme, kao i nje­go­voj Ju­gos­la­vi­ji, po­sve­ći­va­le i ta­daš­nje la­ko­glaz­be­ne zvi­jez­de – Zdrav­ko Čo­lić, Le­pa Bre­na, pa čak i to­bo­že apo­li­tič­ni pa­non­ski mor­nar Đor­đe Ba­la­še­vić. Nje­go­va pje­sma “Ra­ču­naj­te na nas” pos­ta­la je pra­vom omla­din­skom him­nom mla­dih ti­to­is­ta. Pje­sma je za­po­či­nja­la ri­je­či­ma: “U ime svih nas iz pe­de­set i ne­ke, za zak­le­tvu Ti­tu ja spe­vo sam stih...”. Je­di­ni su­bver­ziv­ni bi­li su Az­ra, Rib­lja čor­ba, Za­bra­nje­no pu­še­nje i La­ibach. Ka­da je Ti­to u Ljub­lja­ni umro i svo­jim pla­vim vla­kom bio vo­žen u Be­ograd, vlak je stao na za­gre­bač­kom Glav­nom ko­lo­dvo­ru. Ta­mo ga je zbor od tris­to ti­su­ća upla­ka­nih Za­grep­ča­na ga­nut­lji­vo is­pra­tio, nje­mu naj­dra­žom pje­smom “Fa­la”. Ka­da je pak, dva da­na pri­je to­ga, Mi­ros­lav Li­lić, ta­da ured­nik Dnev­ni­ka za­gre­bač­ke te­le­vi­zi­je, a Ju­gos­la­vi­ja je on­da kao i Sje­ver­na Ko­re­ja da­nas, ima­la sa­mo je­dan TV pro­gram, obja­vio: “Umro je drug Ti­to”, ci­je­la je zem­lja pa­la u his­te­rič­ni očaj. Svi su se pi­ta­li sa­mo jed­no: Što će sa­da bi­ti s na­ma?! No Ti­tov kult i gro­te­ska sa šta­fe­tom nas­tav­lje­ni su i u go­di­ni nje­go­ve smr­ti, pa je ta­ko u nje­go­vo ime šta­fe­tu pri­mio ta­daš­nji pred­sjed­nik Ju­gos­la­ven­ske omla­di­ne, a do­ne­dav­ni glav­ni di­rek­tor HRT-a Go­ran Rad­man. Ti­ta se nas­ta­vi­lo ve­li­ča­ti i du­go na­kon nje­go­ve smr­ti. Pro­tiv­ni­ci nje­go­va kul­ta su ga pak nas­ta­vi­li žeš­će os­po­ra­va­ti. Taj su­prot­stav­lje­ni od­nos vid­ljiv je i da­nas. Ti­ta je u na­še vri­je­me i u na­šu po­li­ti­ku za­pra­vo vra­tio Zo­ran Mi­la­no­vić, po­du­prt dru­ži­nom svo­jih an­ti­fa­šis­ta. Da Ti­to­vih obo­ža­va­te­lja ima još i da­nas, bi­lo je vid­lji­vo i ne­dav­no, ka­da se na Ti­to­vu ro­đen­da­nu u Ku­mrov­cu sku­pi­lo čak šest ti­su­ća lju­di. Bio je to ša­ro­li­ki skup gdje su se za­jed­no ve­se­li­li vre­meš­ni Ti­to­vi ve­te­ra­ni i nji­ho­vi pra­unu­ci, s cr­ve­nim ma­ra­ma­ma i ti­tov­ka­ma na gla­vi. Ka­kav je sa­da stvar­ni od­nos ve­li­ko­ga bro­ja Hr­va­ta pre­ma Ti­tu usko­ro bi mo­glo bi­ti naj­zor­ni­je vid­lji­vo u Za­gre­bu, gdje je Mi­lan Ban­dić obe­ćao pro­vo­đe­nje re­fe­ren­du­ma o ime­nu Tr­ga mar­ša­la Ti­ta. Po­bi­je­di li Ban­dić (ako mu do dru­gog iz­bor­no­ga kru­ga opet ne pri­pre­me ne­ki no­vi, po­nov­no po­li­tič­ki mon­ti­ra­ni pro­ces), iz re­zul­ta­ta to­ga re­fe­ren­du­ma bit će vid­lji­vo sma­tra­ju li Hr­va­ti je li Ti­to bio “je­dan od naj­važ­ni­jih Hr­va­ta” ili “je­dan od naj­ve­ćih rat­nih zlo­či­na­ca” ili pak sa­mo pret­hod­nik Kim Il-sun­ga.

Pri­zo­ri iz Sje­ver­ne Ko­re­je aso­ci­ja­ci­ra­ju na ne­ka­daš­nju Ti­to­vu Ju­gos­la­vi­ju

Kult Ti­to­ve lič­nos­ti uz­ga­ja­ju nje­go­vi još ži­vu­ći ve­te­ra­ni i nji­ho­vi po­tom­ci iz ci­je­le biv­še dr­ža­ve ko­ji se okup­lja­ju u Ku­mrov­cu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.