Trump će smi­je­hom po­ra­zi­ti svo­je pro­tiv­ni­ke

Ka­da praz­nu for­mu ri­je­či cov­fe­fe pu­bli­ka is­pu­ni svim mo­gu­ćim ša­ša­vim zna­če­nji­ma, Trump će je pri­li­je­pi­ti svo­jim pro­tiv­ni­ci­ma. Cov­fe­fe je no­vo oruž­je ko­je je svo­jim pris­ta­ša­ma da­ro­vao Trump ka­ko bi smi­je­hom po­ra­zi­li svo­je pro­tiv­ni­ke. Sa­mo uz po­moć ri­je­či c

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

Ma što mis­li­li o glo­bal­nom za­top­lje­nju, kao i Trum­po­voj od­lu­ci da se Ame­ri­ka po­vu­če iz Pa­ri­škog kli­mat­skog spo­ra­zu­ma, jed­na je stvar iz­vjes­na: Trump je smis­lio ri­ječ ko­ja je mu­nje­vi­tom br­zi­nom pro­izve­la glo­bal­no top­lje­nje lje­vi­čar­ske ide­olo­gi­je. To je sa­svim no­va ri­ječ, ri­ječ ko­ja ne­ma zna­če­nje, za ko­ju ni­kad nit­ko ni­je čuo, za ko­ju čak nit­ko ne zna ni ka­ko se iz­go­va­ra, ali ko­ja je u hi­pu pos­ta­la vi­ral­na i ra­ši­ri­la se ci­je­lim me­đu­mrež­jem; to je ri­ječ nad ri­je­či­ma: cov­fe­fe. Kao što zna­mo, Trump ju je na­pi­sao u jed­nom od svo­jih uobi­ča­je­nih sit­no­sat­nih “tvi­to­va”, ko­ji po­či­nje kao je­dan od nje­go­vih uobi­ča­je­nih obra­ču­na s me­di­ji­ma, da bi se na po­la re­če­ni­ce za­vr­šio ri­je­čju “cov­fe­fe” na­kon če­ga se tvit pre­ki­da. Sta­tus je os­tao na Trum­po­vom Twit­ter-na­lo­gu ci­je­le no­ći. Te­ori­je o smis­lu tog neo­bič­nog sta­tu­sa i okol­nos­ti­ma ko­je su do­ve­le do nje­ga od­mah su za­pa­li­le mre­žu. Dje­lo­va­lo je kao da je Trump ne­čim ome­ten pri pi­sa­nju sta­tu­sa, na­kon če­ga je za­bo­ra­vio is­pra­vi­ti ga i do­vr­ši­ti te je oti­šao spa­va­ti. Uju­tro je sta­tus iz­bri­sao i umjes­to nje­ga na­pi­sao no­vi u ko­jem po­zi­va pra­ti­te­lje da od­go­net­nu “pra­vo zna­če­nje” ri­je­či

Tko god po­ku­ša da­ti sa­dr­žaj poj­mu cov­fe­fe, na­le­tjet će na “ni­šta”, na gra­ni­ce ra­zu­ma, što će ne­mi­nov­no pro­uz­ro­či­ti sal­ve smi­je­ha

cov­fe­fe, uz do­da­tak: Uži­vaj­te! Sve je u ovoj si­tu­aci­ji važ­no – i to što u smis­le­nom di­je­lu re­če­ni­ce pro­zi­va me­di­je, i sa­ma neo­bič­na ri­ječ, i do­jam da se ra­di o po­greš­ci, i nak­nad­ni is­pra­vak, ko­ji sa­mo po­ja­ča­va taj do­jam, kao i do­da­tak da se ra­di o za­ba­vi. Ka­da se uz­me sve ukup­no, dje­lu­je kao sa­vr­še­na zam­ka. Čim se “ri­ječ” cov­fe­fe po­ja­vi­la, iz­a­zva­la je sal­ve smi­je­ha. Pr­vo su je pro­ši­ri­li Trum­po­vi kri­ti­ča­ri, ko­ji­ma je iz­gle­da­lo da su do­bi­li sa­vr­šen do­kaz svo­je te­ze o to­me da je Trump glup, de­men­tan, ne­kom­pe­ten­tan, i što sve već ne, pred­sjed­nik. Ta­ko su ne­s­vjes­no za­pa­li­li po­žar ko­ji će se usko­ro okre­nu­ti pro­tiv njih sa­mih. Pa­ra­lel­no s nji­ma su i Trum­po­vi pris­ta­še ši­ri­li ovaj vir­tu­al­ni po­žar, ve­zu­ju­ći ri­ječ cov­fe­fe za Trum­po­ve pro­tiv­ni­ke, na­ro­či­to me­di­je. Ima li išta bo­lje ako že­li­te ne­ko­ga is­mi­ja­ti od to­ga da mu ka­že­te da je “cov­fe­fe”? Pa u če­mu je čar te ne­iz­go­vor­lji­ve i be­smis­le­ne ri­je­či? Pri­je sve­ga, ri­ječ već sa­ma po se­bi smi­ješ­na. Ka­ko ka­že Scott Adams, dje­lu­je kao da je ne­ki pi­sac ili sce­na­rist htio smis­li­ti ša­ša­vo ime za ne­ki grad. Če­mu se uop­će smi­je­mo ka­da nam je ne­što smi­ješ­no? Pre­ma Kan­to­voj de­fi­ni­ci­ji smi­ješ­no­ga, “gro­ho­tan smi­jeh iz­a­zi­va ne­ka be­smis­li­ca, ko­ju ra­zum ne odo­bra­va; smi­jeh po­tje­če od iz­ne­nad­nog pre­obra­ža­ja na­preg­nu­tog oče­ki­va­nja u – ni­šta”. Po ovo­me mo­že­mo sa­svim li­je­po vi­dje­ti u če­mu gri­je­še Trum­po­vi kri­ti­ča­ri ko­ji su se ru­ga­li to­me što je Trump na­pi­sao be­smis­le­nu ri­ječ: oni su ov­dje odi­gra­li ulo­gu ra­zu­ma, ko­ji po de­fi­ni­ci­ji ne odo­bra­va be­smis­li­ce – i ti­me pro­ma­ši­li bit smi­ješ­no­ga. Jer, ne smi­je se ra­zum, već naš es­tet­ski osje­ćaj. Ako se sa­mo ru­ga­mo ne­če­mu zbog to­ga što je be­smis­le­no, on­da se ne zna­mo smi­ja­ti – po­put onih ko­ji su div­nu no­vu ri­ječ “cov­fe­fe” htje­li za­mi­je­ni­li sta­rom, do­sad­nom ri­je­čju “co­ve­ra­ge”. Po­an­ta smi­ješ­no­ga jest u to­me da se be­smis­le­no­me da za pra­vo. Ra­zum je ogra­ni­čen, za­tvo­ren u svoj uski, tu­rob­ni, dvo­di­men­zi­onal­ni svi­jet, kao i oni ko­ji se ru­ga­ju Trum­pu zbog to­ga što je lan­si­rao ri­ječ ko­ja ne­ma smi­sao. Da bi­smo ra­zu­mje­li smi­jeh, kao i “smi­sao” ri­je­či cov­fe­fe, mo­ra­mo uves­ti i tre­ću di­men­zi­ju, di­men­zi­ju es­tet­skog doj­ma. Mo­ra­mo do­pus­ti­ti ni­če­mu, od­nos­no, ono­me što iz­mi­če ra­zu­mu, da do­bi­je svo­je “pra­vo gra­đans­tva”. To trum­pov­sko “ni­šta” je “open so­ur­ce”, praz­na for­ma, a Trump je otvo­rio na­tje­čaj po­zi­va­ju­ći sve da po vo­lji is­pu­ne tu for­mu vlas­ti­tim sa­dr­ža­jem. To po­ka­zu­je da Trump ra­zu­mi­je to Kan­to­vo “ni­šta”, kao i da ono ga­ran­ti­ra do­bru za­ba­vu. Jer, tko god po­ku­ša da­ti sa­dr­žaj tom poj­mu na­le­tjet će na “ni­šta”, na gra­ni­ce ra­zu­ma, što će ne­mi­nov­no pro­uz­ro­či­ti sal­ve smi­je­ha. Zbog to­ga oni ko­ji se di­če vlas­ti­tom pa­me­ću i dr­že do svo­ga ra­zu­ma pred Trum­pom is­pa­da­ju smi­ješ­ni, kao što će se oni ko­ji “zna­ju za ja­dac”, ko­ji su upoz­na­li gra­ni­ce ra­zu­ma i zna­ju se do­bro smi­ja­ti, pri sve­mu ovo­me do­bro za­ba­vi­ti. Kak­va je sud­bi­na ri­je­či cov­fe­fe? To je ri­ječ nad ri­je­či­ma, ko­ju će Trump, na kra­ju, ka­da nje­zi­nu praz­nu for­mu pu­bli­ka is­pu­ni svim mo­gu­ćim ša­ša­vim zna­če­nji­ma, pri­li­je­pi­ti svo­jim pro­tiv­ni­ci­ma. Za me­di­je, ko­ji su se uži­vje­li u ulo­gu glav­nih Trum­po­vih pro­tiv­ni­ka, za očaj­ne za­go­vor­ni­ke kli­ma­to­lo­ške pse­udoz­na­nos­ti, za Trum­po­ve pro­tiv­ni­ke uop­će, ko­ji zbog nje­ga po­la­ko gu­be ra­zum, od­sad će bi­ti do­volj­no re­ći da su – cov­fe­fe. Cov­fe­fe je no­vo sve­moć­no oruž­je ko­je je svo­jim pris­ta­ša­ma da­ro­vao Trump ka­ko bi smi­je­hom po­ra­zi­li svo­je pro­tiv­ni­ke. Sa­mo uz po­moć “cov­fe­fe” mo­že se do­sko­či­ti lu­di­lu onih ko­ji se­be na­zi­va­ju pa­met­ni­ma.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.