Ne sra­mim se go­vo­ri­ti eka­vi­com ni što sam Sr­bin i pra­vos­la­vac

Po­li­ti­ča­ri stva­ra­ju po­dje­le, a mi mla­di Vu­ko­var­ci do­bro se sla­že­mo

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - sce­na@ve­cer­nji.net

Ili­ja Ata­nac­ko­vić gla­som je odu­še­vio ži­ri i sni­mio pje­smu s pri­ja­te­ljem Hr­va­tom ko­jom ru­ši pre­dra­su­de o lo­šim od­no­si­ma te dvi­je na­ci­je Da­ni­je­la Go­re­ta Na­tje­ca­telj showa “Zvi­jez­de” Ili­ja Ata­nac­ko­vić is­tak­nuo se bar­šu­nas­tim gla­som. Us­pio je ući u top 12 na­tje­ca­te­lja, po­s­ljed­njim nas­tu­pom ni­je pro­šao u slje­de­ći krug, ali po mno­go­če­mu jest. Ili­ju, ko­ji do­la­zi iz Tr­pi­nje po­kraj Vu­ko­va­ra, pri­ja­te­lji su i pri­je na­go­va­ra­li da se pri­ja­vi u ta­lent-emi­si­je, ali on ni­je bio si­gu­ran u se­be.

Na­učio sam se ci­je­ni­ti

– Imam spe­ci­fi­čan i du­bok glas zbog ko­jeg sam imao kom­plek­se. Ne mo­gu vi­so­ko pje­va­ti i mis­lio sam da moj glas ne­će nit­ko ci­je­ni­ti. Is­pos­ta­vi­lo se da je to za­pra­vo ve­li­ki plus – ka­že. Od­ma­le­na vo­li glaz­bu, a s 14 go­di­na sâm je na­učio svi­ra­ti gi­ta­ru. Odras­tao je slu­ša­ju­ći rock-gru­pe iz vre­me­na Ju­gos­la­vi­je, a iako ga je ži­ri hva­lio, po­ne­kad je bio pre­vi­še sa­mo­kri­ti­čan. – Naj­ve­ća lek­ci­ja ko­ju sam na­učio u emi­si­ji jest da ne bu­dem to­li­ko sa­mo­kri­ti­čan jer to po­ne­kad pre­la­zi gra­ni­ce. Na­učio sam ci­je­ni­ti se­be – ot­krio je Ili­ja. Ili­ja i nje­gov pri­ja­telj iz emi­si­je Pe­tar Ni­že­tić sni­mi­li su pje­smu “Nes­ta­la bez tra­ga”. Mla­di glaz­be­ni­ci na­da­ju se da će tom pje­smom raz­bi­ti pre­dra­su­de ka­da je ri­ječ o od­no­su Sr­ba i Hr­va­ta jer je Pe­tar za­pos­le­nik Hr­vat­ske rat­ne mor­na­ri­ce, a Ili­ja Sr­bin iz Vu­ko­va­ra. – Sma­tram da glaz­ba ru­ši pre­dra­su­de. Na­šu sam pje­smu po­di­je­lio na Fa­ce­bo­oku i na­pi­sao “Po­li­ti­ka raz­dva­ja, a glaz­ba spa­ja”. Ro­đe­ni smo po­čet­kom ra­ta i ne­ma­mo ve­ze s tim do­ga­đa­ji­ma, ni­smo kri­vi za ono što su ra­di­li dru­gi lju­di. Ja sam Sr­bin i pra­vos­la­vac i ti­me se po­no­sim. S Pe­trom sam se spri­ja­te­ljio to­li­ko da mo­gu re­ći da mi je po­put bra­ta – ka­že. Sma­tra da pje­va­nje na eka­vi­ci ne bi tre­ba­lo ne­ga­tiv­no utje­ca­ti na nje­go­vu glaz­be­nu ka­ri­je­ru. – Ne sra­mim se zbog eka­vi­ce. Da se sra­mim, ne bih ta­ko pje­vao ni go­vo­rio u showu. U ta­lent-emi­si­ja­ma u Sr­bi­ji na­tje­ču se Hr­va­ti pa nit­ko ne ko­men­ti­ra ni nji­ho­vu na­ci­onal­nost ni nji­hov go­vor. Nas­tao je “bum” za­to što go­vo­rim eka­vi­com iako sam, is­kre­no, oče­ki­vao pu­no vi­še ne­ga­tiv­nih ko­men­ta­ra – ot­krio je Ili­ja te do­dao da u Vu­ko­va­ru ni­je do­ži­vio ne­ugod­nos­ti zbog na­ci­onal­ne pri­pad­nos­ti. – Po­ne­kad ču­jem od dru­gih da su ima­li lo­ša is­kus­tva, ali ja ni­sam. Uvi­jek će se na­ći klin­ci ko­ji će se po­tu­ći u ka­fi­ću. Svi se za­pra­vo do­bro sla­že­mo i dru­ži­mo. Mis­lim da sa­mo po­li­ti­ča­ri stva­ra­ju po­dje­le – za­klju­čio je.

Bez ne­ga­tiv­nih ko­men­ta­ra

Ili­ja je za kraj re­kao da se že­li ba­vi­ti glaz­bom, ali pri­tom že­li ima­ti svoj stil. – Že­lim uži­va­ti u pje­va­nju ko­je naj­bo­lje od­go­va­ra mo­jem gla­su, bez stre­sa. Kad je ri­ječ o sta­tič­nos­ti na sce­ni, jed­nos­tav­no sam ta­kav jer se uži­vim u pje­smu. Svat­ko tre­ba ima­ti svoj stil i, ako je to moj stil, mis­lim da ga tre­ba po­što­va­ti. Raz­ba­cat ću se u di­sko­te­ci, ali na po­zor­ni­ci je važ­na sa­mo pje­sma – re­kao je Ili­ja.

Op­ći bum zbog eka­vi­ce U ta­len­te­mi­si­ja­ma u Sr­bi­ji na­tje­ču se Hr­va­ti pa nit­ko ne ko­men­ti­ra ni nji­ho­vu na­ci­onal­nost ni nji­hov go­vor, ka­že Ili­ja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.