No­go­met­ni put Lu­ke Mo­dri­ća: od iz­bje­gli­ce do igra­ča ko­ji lo­vi već tre­ću Li­gu pr­va­ka

Vecernji list - Hrvatska - - Mali Oglasi - Kar­lo Le­din­ski

Oti­šao je bez zna­nja NK Za­dra na pro­bu u Haj­duk, ali ni­je ih za­do­vo­ljio, a ka­da se vra­tio, tre­ner Ba­šić za­bra­nio mu je da tri mje­se­ca tre­ni­ra... kar­lo.le­din­ski@ve­cer­nji.net Bi­la je je­sen 1991. go­di­ne, a šes­to­go­diš­nji Lu­ka Mo­drić još se uvi­jek bez­briž­no igrao u rod­nom za­sel­ku Mo­dri­ći­ma kraj Za­to­na Obro­vač­kog. No sa­mo ko­ji mje­sec kas­ni­je, u pro­sin­cu 1991., nje­go­vo bez­briž­no dje­tinj­stvo pre­ki­nu­li su ra­zu­la­re­ni pri­pad­ni­ci sr­p­skih voj­ski, JNA i voj­ske “kra­ji­ne”. Tog ne­sret­nog 18. pro­sin­ca 1991. čet­ni­ci su ubi­li sta­rog Lu­ku Mo­dri­ća, dje­da poz­na­tog no­go­me­ta­ša ko­ji je za bla­gom oti­šao pet­sto­ti­njak me­ta­ra od ku­će. Iz­re­še­ta­li su ga ra­fa­li­ma! Na­kon po­ko­pa, ro­di­te­lji Sti­pe i Ra­doj­ka te ma­li Lu­ka ne­ka­ko su us­pje­li po­bje­ći u Za­dar. A čim su otiš­li, Sr­bi su im za­pa­li­li ku­ću. Kao iz­bje­gli­ce Mo­dri­ći su se smjes­ti­li u Za­dru, u ho­te­lu Iž. Sti­pe Mo­drić usko­ro je kao me­ha­ni­čar pro­na­šao po­sao u Hr­vat­skoj voj­s­ci, a ka­ko je ho­tel Iž bli­zu sta­di­ona NK Za­dar, si­na je upi­sao u no­go­met­nu ško­lu.

Haj­duk ga ni­je pre­poz­nao

I tu je po­čeo no­go­met­ni put pla­vo­ko­sog šes­to­go­diš­nja­ka ko­ji je da­nas jed­na od naj­važ­ni­jih ka­ri­ka Re­al Ma­dri­da. Pr­vi Mo­dri­ćev tre­ner u Za­dru bio je po­koj­ni Tomislav Ba­šić, a je­dan od tre­ne­ra ko­ji je odi­grao zna­čaj­nu ulo­gu u Lu­ki­nu raz­dob­lju u Za­dru bio je Mi­odrag Mi­ško Pa­uno­vić. – Tri sam ga go­di­ne tre­ni­rao, od osme do 11. go­di­ne. Sje­ćam se da je u toj ge­ne­ra­ci­ji bi­li mno­go

iz­bje­gli­ca, a on je baš od­ska­kao. Svi smo na pr­vu vi­dje­li da od­ska­če, da ima uro­đen ta­lent za no­go­met. Klin­ci­ma tre­baš pu­no pu­ta po­no­vi­ti vjež­bu ili ne­ki laž­njak dok ga ko­nač­no ne usvo­je, no kod Lu­ke je to iš­lo pri­rod­no, on je sve iz­veo iz pr­ve – pri­sje­tio se Pa­uno­vić i do­dao: – Mo­žda će ne­ki mo­je ri­je­či shva­ti­ti po onoj dal­ma­tin­skoj: “A šta san ti re­ka”! Ali, čim sam vi­dio ka­ko Mo­drić tr­či i kon­tro­li­ra lop­tu, re­kao sam se­bi i ko­le­ga­ma: “Ovaj ma­li će do­ći do Re­ala ili Bar­ce­lo­ne.” I ni­sam se pre­va­rio. Pa­uno­vić ka­že da je Mo­drić uvi­jek bio ve­se­lo di­je­te, una­toč to­me što ga je rat po­tje­rao u iz­bje­gliš­tvo. – Bio je druš­tven, svi su ga vo­lje­li. Ja­ko je vo­lio tre­ni­ra­ti, ni­je pro­pu­štao tre­nin­ge – ka­že Pa­uno­vić. Tre­nin­ge je pro­pu­štao sa­mo pri­sil­no, ot­krio nam je Mi­ško. – Lu­ka je kao 14 go­diš­njak bez zna- nja klu­ba oti­šao na pro­bu u Haj­duk. Bio je ta­mo 10-ak da­na, ali ni­je pro­šao! A ka­da se vra­tio u Za­dar, ta­daš­nji šef omla­din­ske ško­le Tomislav Ba­šić bio je ja­ko lju­tit te je Lu­ki za­bra­nio da tri mje­se­ca do­la­zi na tre­ning. I za­is­ta, tek na­kon tri mje­se­ca opet je po­čeo tre­ni­ra­ti – pre­pri­čao je Pa­uno­vić. A ka­ko to da Haj­duk ni­je pre­poz­nao nje­gov ta­lent? – Vje­ro­jat­no za­to što je bio ma­len, dje­lo­vao je krh­ko pa ih je to pre­va­ri­lo – za­klju­čio je Pa­uno­vić. Na pro­bi u Haj­du­ku, baš po­put Mo­dri­ća, bio je i Ma­rio Gr­gu­ro­vić, Lu­kin du­go­go­diš­nji su­igrač u mla­đim ka­te­go­ri­ja­ma Za­dra. Za raz­li­ku od Lu­ke, Ma­rio je za­do­vo­ljio i pre­šao u Haj­duk. – Stvo­ri­la se pre­ve­li­ka fa­ma oko to­ga da u Haj­du­ku ni­su pre­poz­na­li Mo­dri­ćev ta­lent. Is­kre­no, tko je ta­da mo­gao zna­ti da je on igrač ko­ji će jed­nog da­na igra­ti u Re­alu? Pa ni­su ga baš pre­poz­na­li ni u Di­na­mu jer, na­kon nje­go­ve fe­no­me­nal­ne se­zo­ne u Zrinj­skom, opet su ga pos­la­li na po­sud­bu, u za­pre­šić­ki In­ter – re­kao je Gr­gu­ro­vić, ko­ji je s Lu­kom igrao kao kli­nac u Za­dru, a po­tom i mno­go go­di­na u omla­din­skim re­pre­zen­ta­tiv­nim uz­ras­ti­ma. – Bi­li smo od­lič­na ge­ne­ra­ci­ja, a Mo­drić je uvi­jek bio ja­ko do­bar, baš se is­ti­cao. No, sje­ćam se da su mu ti­je­kom odras­ta­nja mno­gi tre­ne­ri spo­či­ta­va­li taj ne­dos­ta­tak vi­si­ne, što je po me­ni bi­la ve­li­ka glu­post – pri­sje­tio se Lu­kin vrš­njak Gr­gu­ro­vić, ko­ji je no­go­met­nu ka­ri­je­ru za­vr­šio proš­le go­di­ne u Bi­ogra­du. – I ja sam bio oz­na­čen kao ve­li­ki ta­lent, ali za raz­li­ku od Lu­ke, ni­sam us­pio na­pra­vi­ti ve­li­ku ka­ri­je­ru. A Lu­ka je us­pio iako ga nit­ko ni­je gu­rao. On je gu­rao sam se­be, svo­jim ta­len­tom i vo­ljom – za­klju­čio je Gr­gu­ro­vić.

Uvi­jek bio zreo u gla­vi

Lu­ki­ne po­čet­ke iz bli­zi­ne je gle­dao i Mos­ta­rac Ivi­ca Džidić. – Za­jed­no smo 2000. u omla­din­sku ško­lu Di­na­ma sti­gli Mo­drić, Da­vor Lan­de­ka i ja. Sje­ćam se da smo do­bi­li sta­no­ve na Rav­ni­ca­ma u ko­ji­ma smo ži­vje­li. Bi­li smo kao 15-go­diš­nja­ci sa­mi u sta­nu, bez ro­di­te­lja, ta­ko da je i to Lu­ki po­mo­glo da br­že odras­te. Ima­li smo dva obro­ka dnev­no u Di­na­mo­vu res­to­ra­nu, a uju­tro smo za­jed­no iš­li u pe­ka­ru, na ka­vu, pi­će – pri­sje­tio se Džidić i do­dao: – Još od tih naj­ra­ni­jih da­na vi­dje­lo se da je Lu­ka ja­ko zreo u gla­vi, a uvi­jek je imao ne sa­mo no­go­met­nu već i ži­vot­nu in­te­li­gen­ci­ju. Sje­ćam se da nam je pri­čao o ra­tu, o to­me ka­ko je mo­rao po­bje­ći iz svog se­la, no ni­je baš ra­do o to­me u de­ta­lje go­vo­rio. Pri­sje­tio se Džidić i ka­ko su svi ima­li dje­lić sum­nje u Mo­dri­ća. – Zbog vi­si­ne ni­je se mo­gao od­mah na­met­nu­ti, kod svih tre­ne­ra bio je ne­ki upit­nik ve­zan uz to mo­že li pos­ta­ti vr­hun­ski igrač. A zbog tih upit­ni­ka pos­la­li su ga 2003. na ka­lje­nje u Zrinj­ski, za­jed­no s Dži­di­ćem i Lan­de­kom. – Bi­lo ga je ma­lo strah ići u ne­poz­na­to, ali ja sam mu re­kao da mu u mom Mos­ta­ru ne­će ni­šta fa­li­ti, da ću ga ja šti­ti­ti. Sve smo di­je­li­li u Mos­ta­ru, čes­to je bio kod me­ne u ku­ći. Bio je baš skro­man, a ta­kav je os­tao i da­nas. I za­to mu že­lim da da­nas i tre­ći put osvo­ji Li­gu pr­va­ka – za­klju­čio je Džidić.

Tri smo go­di­ne kao dje­ca sa­mi ži­vje­li u sta­no­vi­ma na Rav­ni­ca­ma, a po­tom smo go­di­nu da­na sve di­je­li­li u mom Mos­ta­ru IVI­CA DŽIDIĆ biv­ši Mo­dri­ćev su­igrač Me­đu no­vim igra­či­ma, iz­bje­gli­ca­ma iz okol­nih mjes­ta, Lu­ka se od­mah is­ti­cao, ka­žu u NK Za­dar

Biv­ši su­igrač M. Gr­gu­ro­vić Sje­ćam se da su mu mno­gi tre­ne­ri spo­či­ta­va­li taj ne­dos­ta­tak vi­si­ne, što je po me­ni bi­la ve­li­ka glu­post

do­sad je u ka­ri­je­ri osvo­jio Lu­ka Mo­drić, de­vet s Re­al Ma­dri­dom te šest s Di­na­mom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.