Kri­za u Agro­ko­ru – glav­ni udar na eko­no­mi­ju kra­jem ove i po­čet­kom 2018. go­di­ne

Ana­li­za

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

in­dus­trij­ske pro­izvod­nje i us­po­re­ni­ji rast bru­to do­ma­ćeg pro­izvo­da od oče­ki­va­nja pr­vi su zna­ci slo­ma Agro­ko­ra na do­ma­ću eko­no­mi­ju. Ka­žu ne­ki, to je tek po­če­tak, a pra­ve po­s­lje­di­ce bit će vid­lji­ve kra­jem go­di­ne ka­da poč­ne rje­ša­va­nje duž­nič­ko-vje­rov­nič­kih od­no­sa i pro­ces res­truk­tu­ri­ra­nja. No is­to ta­ko raz­miš­lja­nja su ve­ći­ne i da je ta even­tu­al­na šte­ta pu­no ma­nja od one ko­ju bi ima­li da lex Agro­kor ni­je usvo­jen, od­nos­no da je Agro­kor pu­šten da ode u ste­čaj po pos­to­je­ćem za­ko­nu. Spo­rost za­ko­no­dav­s­tva ra­zvu­kao bi spa­ša­va­nje na pre­du­gi rok, ko­ji naj­ve­ći dio do­bav­lja­ča ne bi mo­gao če­ka­ti ni pre­ži­vje­ti. Pre­ma pro­cje­na­ma ko­je su na­prav­lje­ne pri­je do­no­še­nja za­ko­na, nov­ča­ni uda­rac na gos­po­dar­stvo mje­rio bi se u mi­li­jar­da­ma i odvu­kao bi nas u re­ce­si­ju. Sa­daš­nja šte­ta, s mo­gu­ćim tuž­ba­ma, mo­gla bi se mje­ri­ti u mi­li­ju­ni­ma.

U bez­iz­laz­noj po­zi­ci­ji

Do­ma­ći prav­ni­ci tvr­de da smo tre­ba­li po­što­va­ti pos­to­je­će za­ko­ne, dok ne­ki stra­ni iz is­tak­nu­tih inves­ti­cij­skih ku­ća, ko­ji su kre­di­to­ri Agro­ko­ra, hva­le br­zu re­ak­ci­ju Vla­de u ko­joj se ne bi snaš­le ni zre­li­je de­mo­kra­ci­je. “Da ni­je bi­lo br­ze re­ak­ci­je Vla­de, da ni­smo pri­pre­mi­li za­kon, da­nas bi­smo ima­li vi­še od 70 Agro­ko­ro­vih tvrt­ki s vi­še od 30.000 za­pos­le­nih u ste­ča­ju. Po­s­lje­dič­no, ti­su­će do­bav­lja­ča i part­ne­ra naš­le bi se u prak­tič­ki bez­iz­laz­noj po­zi­ci­ji. Agro­kor ima vi­še od 6500 do­bav­lja­ča. Sa­mo ih Kon­zum ima vi­še od 2500 u ko­ji­ma je za­pos­le­no oko 148.000 lju­di. Do­pus­ti­ti da se sus­tav Agro­ko­ra sru­ši kroz uobi­ča­je­ni ste­čaj­ni pos­tu­pak, či­ji je glav­ni cilj na­pla­ta vje­rov­ni­ka, zna­či­lo bi do­pus­ti­ti da se sru­ši hr­vat­ska eko­no­mi­ja, do­pus­ti­ti no­vu re­ce­si­ju”, iz­ja­vi­la nam je ne­dav­no u in­ter­v­juu pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de i mi­nis­tri­ca gos­po­dar­stva Mar­ti­na Da­lić. Ta re­ce­si­ja, da smo ima­li ste­čaj, nas­tu­pi­la bi već slje­de­će go­di­ne, na­kon što bi gos­po­dar­stvo ove pa­lo za je­dan pos­tot­ni bod te dva pos­tot­na bo­da slje­de­će go­di­ne, go­vo­re pro­cje­ne na­prav­lje­ne pri­je do­no­še­nja za­ko­na. Od­nos­no bi­li bi­smo opet bli­zu pa­da BDP-a, iz ko­jeg smo se, ne­ma du­go, iz­vuk­li. No, jas­no je da se po­s­lje­di­ce ni­su mo­gle iz­bje­ći jer ipak se na taj kon­cern ko­ji za­poš­lja­va oko 40.000 lju­di od­no­si i do pet pos­to BDP-a. Uz spa­ša­va­nje ko­je je kre­ira­la Vla­da imat će­mo us­po­ra­va­nje BDP-a, ali ne i po­top. Uda­rac na gos­po­dar­ske po­ka­za­te­lje ko­ji se osje­tio po­čet­kom go­di­ne ma­nje je odraz si­tu­aci­je u Agro­ko­ru. Ve­ći je odraz na BDP imao ma­nji broj rad­nih da­na u pr­vom tro­mje­se­čju u od­no­su na go­di­nu pri­je. Za­to, iz­uz­me li se taj efekt, BDP je i u pr­vom tro­mje­se­čju ra­ad stao iz­nad tri pos­to. Pre­ma pro­cje­na­ma eko­nom­skog struč­nja­ka Želj­ka Lo­vrin­če­vi­ća, taj je rast bio 3,3 pos­to. Znat­ni­ji efek­ti vi­djet će se na­kon fi­nan­cij­skog raš­čiš­ća­va­nja. Kri­za u Agro­ko­ru po­la­ko će se po­če­ti odra­ža­va­ti na eko­no­mi­ju u dru­gom kvar­ta­lu, jer na to već upu­ću­je kre­ta­nje u in­dus­trij­skoj pro­izvod­nji i po­troš­nji, ali naj­vi­še će bi­ti vid­ljiv pre­ma kra­ju go­di­ne i pro­teg­nut će se na po­če­tak slje­de­će. Pre­ma iz­vješ­ću Dr­žav­nog za­vo­da za sta­tis­ti­ku, vid­lji­vo je da je naj­ve­ći pad in­dus­trij­ske pro­izvod­nje od se­dam pos­to bio u trav­nju upra­vo u pro­izvod­nji pre­hram­be­nih pro­izvo­da. In­dus­trij­ska pro­izvod­nja pa­la je jer su i ne­ki do­bav­lja­či ima­li ma­nje na­rudž­bi, tj. ra­di­li su s ma­njim ka­pa­ci­te­tom pa i pri­vre­me­no za­tva­ra­li po­go­ne. Agro­kor je, na­ime, hva­tao ri­tam s ne­ka­daš­njeg pla­ća­nja od po­la go­di­ne na naj­vi­še 60 da­na, zbog če­ga i ni­je mo­gao Kon­zu­mo­ve po­li­ce pu­ni­ti u is­tim omje­ri­ma kao pri­je. Sa­da se i po tom pi­ta­nju si­tu­aci­ja sta­bi­li­zi­ra, a do­dat­no će bi­ti lak­še na­kon no­ve fi­nan­cij­ske injek­ci­je slje­de­ćih da­na. No opet je upit­no što će do­ni­je­ti pro­ces res­truk­tu­ri­ra­nja ko­ji bi mo­gao uklju­či­ti i ga­še­nje po­je­di­nih tr­go­vi­na Kon­zu­ma, a do­dat­no i ma­nje ot­kup­ne ci­je­ne za pro­izvo­đa­če-do­bav­lja­če. U slu­ča­ju da net­ko i pre­uz­me Kon­zum, a na­ga­đa se da bi se po­dje­la tr­go­vi­na mo­gla oba­vi­ti iz­me­đu nje­mač­kog Al­di­ja i polj­ske Bi­edron­ke, opet će kao i svi tr­go­vač­ki lan­ci tog ran­ga sa­mi za­do­vo­lji­ti po­tre­be pro­izvod­nje za ve­lik dio pro­izvo­da. Ka­ko god, ako do­ma­ći pro­izvo­đa­či ne iz­a­đu na no­va tr­ži­šta, pro­izvod­nja će se sma­nji­ti. A to pov­la­či za so­bom pad eko­no­mi­je. – Važ­no je da pro­izvo­đa­či kre­nu da­lje i ši­re svo­je pro­izvo­de i na dru­ge dis­tri­bu­cij­ske ka­na­le te je važ­no pri­la­go­di­ti se i pro­izvo­di­ti uz ma­nju mar­žu – ko­men­ti­ra sa­vjet­nik HNB-a An­te Žig­man do­da­ju­ći da će­mo uz Vla­din za­kon ima­ti jed­no­krat­ne i ogra­ni­če­ne efek­te, za raz­li­ku od si­tu­aci­je da smo iš­li u ste­čaj. Na ri­zik od Agro­ko­ra pr­va je ne­dav­no re­agi­ra­la Eu­rop­ska ko­mi­si­ja, ko­ja je u pro­ljet­nim prog­no­za­ma sma­nji­la pro­cje­nu ras­ta hr­vat­skog BDP-a u ovoj go­di­ni s pret­hod­nih 3,1 na 2,9 pos­to. – Pro­ble­mi s ko­ji­ma se su­oča­va naj­ve­ća hr­vat­ska pri­vat­na tvrt­ka utje­cat će na rast, ali re­al­ni BDP tre­bao bi ras­ti za so­lid­nih 2,9 pos­to ove go­di­ne i bla­go us­po­ri­ti kas­ni­je – na­ve­li su u Ko­mi­si­ji. Slič­ne prog­no­ze, ne­što is­pod tri pos­to, ima­ju i do­ma­ći ana­li­ti­ča­ri, dok Vla­da za sa­da os­ta­je na pro­cje­ni od 3,2 pos­to ras­ta. Osim Agro­ko­ra na slab­lje­nje eko­no­mi­je utje­cat će i ve­će ci­je­ne ener­ge­na­ta i skup­lja ci­je­na ka­pi­ta­la. Ono što je sa­da po­volj­no, a če­mu tre­ba pri­do­da­ti i bo­lju po­zi­ci­ju zbog po­rez­ne re­for­me uve­de­ne ove go­di­ne. Od je­se­ni po­či­nje pro­ces res­truk­tu­ri­ra­nja Agro­ko­ra, bit će jas­ni­ja si­tu­aci­ja oko vra­ća­nja du­go­va, pa i nji­ho­vih ot­pi­sa. I to će bi­ti uda­rac za do­bav­lja­če i mo­gu­će sma­nje­nje u ula­ga­nja i pro­izvod­nju. Pu­no će ovi­si­ti o to­me što će se pret­hod­no na­pra­vi­ti. Za­to i ne tre­ba­mo za­mje­ri­ti ru­skim ban­ka­ri­ma ko­ji su nam po­ru­či­li da je Agro­ko­ru po­treb­no ja­če ope­ra­tiv­no pos­lo­va­nje. Ako se si­tu­aci­ja u star­tu sa­ni­ra pri­je sve­ga kroz vra­ća­nje ku­pa­ca u Kon­zum, pa ta­ko i ja­ča­nje pri­ho­da, be­ne­fit će ima­ti i do­bav­lja­či ko­ji će mo­ra­ti za­do­vo­lji­ti po­tre­be tih ku­pa­ca. Ako se to ne do­go­di, kup­ci će ići u dru­ge tr­go­vač­ke lan­ce, a oni ne dr­že do­ma­će pro­izvo­de u is­tom obuj­mu kao Kon­zum. Kup­ci će bi­ra­ti tr­go­vi­nu, pa sto­ga na sa­mu po­troš­nju ne bi tre­ba­lo ima­ti odraz, kao on­da ni na jav­ne fi­nan­ci­je ko­je se pu­ne po­re­zi­ma po­naj­pri­je od po­troš­nje.

Ma­li će te­ško pre­ži­vje­ti

No, po­uz­da­nje po­tro­ša­ča ipak je u trav­nju bi­lo ni­sko. Lo­ši­ji po­ka­za­te­lji po­tro­šač­kog op­ti­miz­ma ku­ćans­ta­va ana­li­ti­ča­ri ipak po­ve­zu­ju s ne­iz­vjes­nom i ne­si­gur­nom si­tu­aci­jom oko Agro­ko­ra. Odraz na po­troš­nju mo­gao bi bi­ti i ve­ći ako se u res­truk­tu­ri­ra­nje Agro­ko­ra i po­ve­za­nih tvrt­ki uklju­či i ot­pu­šta­nje rad­ni­ka, a iz­gled­no je da će i to­ga bi­ti. Ot­pi­sa du­go­va si­gur­no će bi­ti, a i to će ima­ti odraz na eko­no­mi­ju. Ban­ke tu po­s­lje­di­cu osje­ća­ju već sa­da, jer zbog stro­žih za­ko­na od­mah mo­ra­ju ri­zič­ne pla­sma­ne sta­vi­ti u re­zer­va­ci­je. Mno­gim ban­ka­ma to je već iz­a­zva­lo oz­bilj­ne gu­bit­ke. Tvrt­ke tek mo­ra­ju na­pra­vi­ti re­zer­va­ci­je, a što će se on­da usko­ro vi­dje­ti i na nji­ho­vim pos­lov­nim re­zul­ta­ti­ma, a po­tom i oprez­ni­jim vo­đe­njem dalj­njeg pos­lo­va­nja, što će on­da opet ima­ti po­s­lje­di­ce na ci­je­lu eko­no­mi­ju. I dok ve­će kom­pa­ni­je s vi­še ka­pi­ta­la kri­zu mo­gu do­če­ka­ti ne­ka­ko na no­ge, oni ma­li te­ško će pre­ži­vje­ti. Mno­gi ni­su pos­lo­va­li s mje­ni­ca­ma, če­ka­li su is­pla­te i do po­la go­di­ne, sa­da im je taj sta­ri dug na če­ka­nju, dio će mo­ra­ti ot­pi­sa­ti, a ne­ma­ju zbog manj­ka pri­lje­va no­vac za dalj­nju pro­izvod­nju. Ili ne­ma­ju do­vo­ljan. I nji­hov je op­s­ta­nak naj­ne­iz­vjes­ni­ji. Uklju­ču­ju­ći i OPG-ove ko­ji već sa­da osje­ća­ju lo­mo­ve. Bez ob­zi­ra

U slu­ča­ju da net­ko pre­uz­me Kon­zum, a spo­mi­nje se po­dje­la iz­me­đu nje­mač­kog Al­di­ja i polj­ske Bi­edron­ke, opet će kao i svi tr­gov­ci tog ran­ga sa­mi mo­ra­ti za­do­vo­lji­ti po­tre­be za ve­li­kim di­je­lom pro­izvo­da. A ako pak do­ma­ći pro­izvo­đa­či ne iz­a­đu na no­va tr­ži­šta, pro­izvod­nja se sma­nju­je, a to pov­la­či pad eko­no­mi­je

na to što im je is­pla­ćen dio sta­rog du­ga. I oni će mo­ra­ti raz­miš­lja­ti o druk­či­jem pos­lo­va­nju, mo­gu­će kroz su­rad­nju u ne­kim seg­men­ti­ma. Jas­no je za­to da kri­za Agro­ko­ra ni­je sa­mo kri­za kon­cer­na, ne­go stra­te­ška kri­za ci­je­log gos­po­dar­stva. Agro­kor nam se do­go­dio u vri­je­me ka­da smo us­pje­li po­ve­ća­ti BDP i sta­bi­li­zi­ra­ti jav­ne fi­nan­ci­je i rej­ting. Zbi­va­nja u kom­pa­ni­ji po­ka­zu­ju da ve­lik broj ins­ti­tu­ci­ja ni­je ra­dio svoj po­sao, da je do­pus­tio od ve­li­ke kon­cen­tra­ci­je Kon­zu­ma do ne­pla­ća­nja obve­za. Ako se to i mo­ra­lo do­go­di­ti u ne­koj tran­zi­ci­ji, on­da je tre­ba­lo oče­ki­va­ti da je tre­ba­lo sta­ti pu­no ra­ni­je. Ova­ko će­mo naš iz­la­zak iz tran­zi­ci­je i uvod u zdra­vi­ju eko­no­mi­ju do­če­ka­ti tek sa slo­mom Agro­ko­ra, sa za­kaš­nje­njem od 20 go­di­na, ka­da su to pro­la­zi­le os­ta­le tran­zi­cij­ske zem­lje. Raz­ne ana­li­ze mo­gu se pos­ta­vi­ti i po­kre­nu­ti u slu­ča­ju Agro­ko­ra. Pri­mje­ri­ce, bi­smo li već odav­no ima­li zdra­vi­ju eko­no­mi­ju i rast gos­po­dar­stva da ni­smo ve­lik dio pro­izvod­nje da­li u ru­ke Agro­ko­ru, tj. Ivi­ci To­do­ri­ću ko­ji je na­pra­vio mo­de­le pos­lo­va­nja ko­ji­ma u trag ni­su la­ko uš­li ni fi­nan­cij­ski eks­per­ti. Ukup­no su 22 mo­de­la po ko­ji­ma je pos­lo­vao Agro­kor sa svo­jim do­bav­lja­či­ma, ko­ji su pri­hva­ti­li “igru” jer su za­uz­vrat do­bi­li ve­ću ot­kup­nu ci­je­nu i osi­gu­ra­nu po­li­cu u Kon­zu­mu. Jas­no je da tak­vo što kod ne­kih ni­je ni tre­ba­lo stva­ra­ti po­tre­bu za tra­že­njem no­vih tr­ži­šta. Ka­da slu­čaj Agro­kor za­vr­ši, si­gur­no je da će nam eko­no­mi­ja ras­ti zdra­vi­je. Na­da­lje, odo­bra­va­njem i pre­bi­ja­njem raz­nih jam­s­ta­va unu­tar Agro­ko­ro­vih tvrt­ki u vi­si­na­ma ko­je su ne­ko­li­ko pu­ta ve­će od vri­jed­nos­ti tih tvrt­ki pos­tav­lja se pi­ta­nje od­go­vor­nos­ti nad­zor­nih od­bo­ra. Tak­va šte­ta tre­ba­la bi na­po­kon valj­da do­ves­ti do to­ga da se po­štu­je čla­nak za­ko­na ko­ji ka­že da nad­zor­ni od­bo­ri mo­gu i kaz­ne­no od­go­va­ra­ti za pro­pus­te. U ovom slu­ča­ju bi­lo ih je pu­no. Eko­no­mist Ve­li­mir Šo­nje oti­šao je i ko­rak da­lje te se pi­ta otva­ra li slu­čaj Le­do­vih jam­s­ta­va i ula­zak obvez­nih mi­ro­vin­skih fon­do­va u Le­do pi­ta­nje funk­ci­oni­ra­nja hr­vat­skog tr­ži­šta ka­pi­ta­la. Po­ten­ci­jal­ni su­ko­bi in­te­re­sa ko­ji se otva­ra­ju ula­skom upra­vi­te­lja mi­ro­vin­skih fon­do­va u nad­zor­ne od­bo­re tr­go­vač­kih dru­šta­va či­ne se ne­rje­ši­vi, sto­ga ili tre­ba oz­bilj­no pris­tu­pi­ti ra­zvo­ju tr­ži­šta ka­pi­ta­la ili kre­nu­ti u prav­cu in­ter­na­ci­ona­li­za­ci­je uprav­lja­nja mi­ro­vin­skim fon­do­vi­ma dru­gog stu­pa. Na­ime, kri­ve pro­cje­ne mi­ro­vin­skih fon­do­va što kroz ula­ga­nja, što kroz ovak­ve pro­pus­te u nad­zor­nim od­bo­ri­ma s pra­vom pos­tav­lja­ju pi­ta­nje za ko­li­ko su zbog to­ga ošte­će­ne na­še bu­du­će mi­ro­vi­ne.

Gaz­din­sko druš­tvo

Ho­će li se na­da­lje bo­lje kon­tro­li­ra­ti fi­nan­cij­ska iz­vješ­ća, od­nos­no re­vi­zo­ri ko­ji ih odo­bra­va­ju? Ho­će li i kod nas pos­to­ja­ti kaz­ne­na od­go­vor­nost za laž­ne in­for­ma­ci­je? Jer ne­vje­ro­jat­no je da net­ko go­di­na­ma skri­va iz­van bi­lan­ce obve­ze po mje­ni­ca­ma, le­asin­gu i sl. U ko­nač­ni­ci, ho­će li se iz­mi­je­ni­ti sce­na do­ma­ćih po­du­zet­ni­ka? Kod nas, što je iz­ra­že­no i u os­ta­lim zem­lja­ma ju­ga, prev­la­da­va gaz­din­sko druš­tvo, obi­telj­sko, želj­no pri­kup­lja­nja ka­pi­ta­la bez mo­guć­nos­ti da se do­pus­ti ula­zak suv­las­ni­ka i da se ta­ko pri­ku­pi ka­pi­tal. Tak­va druš­tva ras­tu na zdra­vi­jim tr­žiš­nim os­no­va­ma. Slu­čaj Agro­kor otvo­rio je pi­ta­nja na pu­no stra­na. Efekt ko­ji će ima­ti na us­po­ra­va­nje gos­po­dar­stva kroz ne­ko­li­ko in­di­ka­to­ra tre­bao bi vi­šes­tru­ko bi­ti vra­ćen ured­ni­jim pos­lo­va­njem i zdra­vi­jim ras­tom. Pi­ta­nje je, na­rav­no, je­su li to na­ša oče­ki­va­nja na­kon šo­ka ko­ji je iz­a­zvao slom kon­cer­na, mo­gu li se po­du­zet­ni­ci tek ta­ko pre­us­mje­ri­ti na no­ve te­me­lje pos­lo­va­nja, ili će­mo ipak tre­ba­ti pri­če­ka­ti no­vi­je ge­ne­ra­ci­je ko­je će ra­di­ti druk­či­je. Do­ma­ća će eko­no­mi­ja uglav­nom pre­ži­vje­ti pro­blem Agro­kor – do­go­vo­ri se pos­ti­žu, no­vac se ula­že, a do­bar i stru­čan ka­dar mo­rat će br­zim mje­ra­ma vra­ti­ti iz­gub­lje­no po­vje­re­nje po­tro­ša­ča.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.