IVAN ŠI­MO­NO­VIĆ Ma­lim dr­ža­va­ma me­đu­na­rod­no je pra­vo je­di­ni ja­mac su­ve­re­ne jed­na­kos­ti s ve­li­ki­ma

O sve glas­ni­jim sta­vo­vi­ma da bi Hr­vat­ska tre­ba­la vo­di­ti su­ve­re­ni­ju po­li­ti­ku, po­li­ti­ku ni­čim ogra­ni­če­nih na­ci­onal­nih in­te­re­sa, svjet­skom tren­du za ko­ji još ni­je do­ka­za­no ni da dje­lu­je na pri­mje­ru ve­li­kih dr­ža­va u svi­je­tu, a ka­mo­li ma­lih i mla­dih:

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Raz­go­va­rao Tomislav Kras­nec tomislav.kras­nec@ve­cer­nji.net

Ivan Ši­mo­no­vić, po­moć­nik glav­nog taj­ni­ka Uje­di­nje­nih na­ro­da i po­seb­ni sa­vjet­nik za od­go­vor­nost za pru­ža­nje za­šti­te, naj­vi­še je ran­gi­ra­ni Hr­vat u UN-u. U po­ne­dje­ljak, na Ve­čer­nja­ko­voj kon­fe­ren­ci­ji “Hr­vat­ska kak­vu tre­ba­mo”, go­vo­rio je (u osob­no ime, ne uime glav­nog taj­ni­ka UN-a) o to­me ka­ko se u svi­je­tu do­ga­đa za­okret od po­li­ti­ke zas­no­va­ne na me­đu­na­rod­nom pra­vu i na uni­ver­zal­nim vri­jed­nos­ti­ma pre­ma po­li­ti­ci ni­čim ogra­ni­če­nih na­ci­onal­nih in­te­re­sa. Ta­kav trend, sma­tra, ne od­go­va­ra ni Hr­vat­skoj ni svi­je­tu.

Za­što?

Taj za­okret re­ak­ci­ja je na ne­ke ne­ga­tiv­ne učin­ke glo­ba­li­za­ci­je: gu­bi­tak pos­la za odre­đe­ne druš­tve­ne gru­pe, po­ja­ča­ne mi­gra­ci­je, kuš­nja tra­di­ci­onal­nim vri­jed­nos­ti­ma i sti­lu ži­vo­ta. Ni glo­ba­li­za­ci­ja ni­je sa­mo zla­to ni u sve­mu do­bra za sve. Tre­ba ko­ris­ti­ti nje­zi­ne pred­nos­ti: do­pri­nos vi­šoj pro­duk­tiv­nos­ti, br­ži ra­zvoj no­vog zna­nja i teh­no­lo­gi­ja, ali i na­ci­onal­nim se mje­ra­ma za­šti­ti­ti od nje­zi­nih ma­na, po­go­to­vo za­šti­ti­ti one druš­tve­ne gru­pe ko­je mo­gu bi­ti po­seb­no po­go­đe­ne. Upra­vo je to bra­na da se strah od otvo­re­nih dru­šta­va raz­ma­še i do­ve­de do za­tva­ra­nja u na­ci­onal­ne ok­vi­re, po­vre­me­no i uz kse­no­fo­bi­ju i auto­ri­tar­ne ten­den­ci­je. Mul­ti­la­te­ra­li­zam je kao od­go­vor na glo­bal­ne iz­a­zo­ve op­će­ni­to do­bar, a po­seb­no za zem­lje ve­li­či­ne Hr­vat­ske. Bez me­đu­na­rod­ne su­rad­nje ni ne mo­že se pri­mje­ri­ce no­si­ti s iz­a­zo­vi­ma kli­mat­skih pro­ble­ma ili odr­ži­vog ra­zvo­ja. Po­ve­ća­va se i vje­ro­jat­nost kon­fli­ka­ta. Upra­vo me­đu­na­rod­no pra­vo, mul­ti­la­te­ra­li­zam i ljud­ska pra­va naj­bo­lje šti­te ma­le u od­no­su na ve­li­ke i sla­be u od­no­su na ja­ke unu­tar po­je­di­nih dr­ža­va. Či­ni mi se važ­nim da net­ko to ta­ko ela­bo­ri­ra u hr­vat­skoj jav­nos­ti jer i ov­dje sve glas­ni­je ču­je­mo sta­vo­ve da bi Hr­vat­ska tre­ba­la vo­di­ti su­ve­re­ni­ju po­li­ti­ku, upra­vo ta­ko: po­li­ti­ku ni­čim ogra­ni­če­nih na­ci- onal­nih in­te­re­sa. Što ka­že­te na tak­va raz­miš­lja­nja, je­su li ona po­pu­li­zam, po­ku­šaj pri­klju­či­va­nja svjet­skom tren­du za ko­ji još ni­je do­ka­za­no ni da dje­lu­je na pri­mje­ru ve­li­kih dr­ža­va u svi­je­tu, a ka­mo­li ma­lih i mla­dih, ili ne­što tre­će? Ho­ću re­ći, je­su li tak­va raz­miš­lja­nja, ko­ja dr­že da vi­še ne pos­to­ji po­li­tič­ka utak­mi­ca iz­me­đu lje­vi­ce i des­ni­ce, već iz­me­đu glo­ba­lis­ta i su­ve­re­nis­ta, za­pra­vo opas­na? Ka­da ve­li­ke dr­ža­ve vo­de po­li­ti­ku ni­čim ogra­ni­če­nih na­ci­onal­nih in­te­re­sa, on­da su opas­ne. Ka­da je vo­de ma­le dr­ža­ve, on­da ra­de pro­tiv vlas­ti­tih in­te­re­sa jer ne­ma­ju sna­ge svo­je in­te­re­se na­met­nu­ti dru­gi­ma, a gu­be za­šti­tu ko­je pru­ža­ju uni­ver­zal­ne vri­jed­nos­ti i me­đu­na­rod­no pra­vo. Ve­li­ke su dr­ža­ve ta­da pri­jet­nja dru­gi­ma, a

Ka­da ve­li­ke dr­ža­ve vo­de po­li­ti­ku ni­čim ogra­ni­če­nih na­ci­onal­nih in­te­re­sa, on­da su opas­ne. Ka­da je vo­de ma­le dr­ža­ve, on­da ra­de pro­tiv vlas­ti­tih in­te­re­sa jer ne­ma­ju sna­ge svo­je in­te­re­se na­met­nu­ti dru­gi­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.