Po­vje­rens­tva su se ras­pa­da­la, eks­per­ti odra­di­li tek po­la pos­la

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

va od­go­ja i obra­zo­va­nja i bo­lje Hr­vat­ske. Ni­je to po­sao za po­vje­rens­tva ko­ja se sas­ta­ju utor­kom u 15 sa­ti. Tak­vim rit­mom ne­će do­ći do pro­mje­na u od­go­ju i obra­zo­va­nju – ka­že. Ško­la ko­ja nam je po­treb­na da bi­smo pres­ta­li pro­izvo­di­ti ge­ne­ra­ci­je jef­ti­ne rad­ne sna­ge ško­la je ko­ja uči­te­lji­ma, nas­tav­ni­ci­ma, struč­nim su­rad­ni­ci­ma i os­ta­lim dje­lat­ni­ci­ma od­goj­no-obra­zov­nih us­ta­no­va osi­gu­ra­va os­na­ži­va­nje ulo­ge i ja­ča­nje pro­fe­si­onal­nos­ti, ve­ću auto­no­mi­ju, kre­ativ­ni­ji rad, sma­nje­nje ad­mi­nis­tra­tiv­nih obve­za, mo­ti­vi­ra­ne uče­ni­ke i sma­nji­va­nje vanj­skih pri­ti­sa­ka. – Is­ta bi ta ško­la ro­di­te­lji­ma omo­gu­ći­la ve­ću uklju­če­nost u obra­zo­va­nje dje­ce i ži­vot vr­ti­ća i ško­le, da­la jas­no is­ka­za­na oče­ki­va­nja, po­nu­di­la objek­tiv­ni­je ocje­nji­va­nje i vred­no­va­nje, upu­ti­la smis­le­ne i češ­će po­vrat­ne in­for­ma­ci­je o pos­tig­nu­ći­ma nji­ho­ve dje­ce. Druš­tvu bi osi­gu­ra­la os­no­vu za ak­tiv­no, od­go­vor­no i kons­truk­tiv­no dje­lo­va­nje dje­ce u raz­li­či­tim za­jed­ni­ca­ma, gos­po­dar­stvu omo­gu­ći­la ve­ću po­ve­za­nost s od­goj­no-obra­zov­nim sus­ta­vom i os­no­vu za kon­ku­rent­nost. Tak­va ško­la pos­tav­lje­na je stra­te­gi­jom obra­zo­va­nja, zna­nos­ti i teh­no­lo­gi­je i cje­lo­vi­tom ku­ri­ku­lar­nom re­for­mom – ka­zao je Jo­kić. Da je ško­la je od­goj­no-obra­zov­na ins­ti­tu­ci­ja ko­ja tre­ba po­ti­ca­ti dje­cu na kri­tič­ko pro­ma­tra­nje svi­je­ta i po­du­či­ti ih raz­nim te­ma­ma da kas­ni­je mo­gu bi­ra­ti pro­fe­si­ju pre­ma svo­jim afi­ni­te­ti­ma, sma­tra Tomislav Ke­vo iz Mre­že mla­dih Hr­vat­ske, sa­ve­za ko­ji okup­lja vi­še od 60 nev­la­di­nih udru­ga mla­dih . – Ško­le ne bi tre­ba­lo pro­ma­tra­ti kao tvor­ni­ce ili in­ku­ba­to­re in­for­ma­ti­ča­ra na kon­to ko­jih će Hr­vat­ska pos­ta­ti bo­ga­ta kao Švi­car­ska, već ško­le tre­ba­ju pri­pre­mi­ti oso­be ko­je su spo­sob­ne usva­ja­ti no­ve vje­šti­ne, da su in­for­ma­tič­ki pi­sme­ne, s ra­zvi­je­nim ko­mu­ni­ka­cij­skim vje­šti­na­ma, ko­je su već ti­je­kom ško­lo­va­nja odra­di­le ne­ku vr­stu prak­se i ima­le do­ti­ca­ja s tr­ži­štem ra­da – ka­že Ke­vo. U ško­li se tre­ba­ju od­ga­ja­ti i po­li­tič­ki pi­sme­ni, eko­lo­ški osvi­je­šte­ni i uče­ni­ci ko­ji će na­uči­ti po­što­va­ti de­mo­krat­ske vri­jed­nos­ti. – Ni­sam si­gu­ran da bi­smo htje­li bi­ti druš­tvo in­for­ma­ti­ča­ra i ke­mi­ča­ra ko­ji ima­ju pro­fa­šis­tič­ke sklo­nos­ti ili pak ne ma­re za ljud­ska pra­va i pra­va ma­nji­na – za­klju­ču­je Ke­vo, ina­če vo­di­telj pro­je­ka­ta i su­rad­nik na pro­gra­mu “Pra­va mla­dih”. Je­di­ni is­pra­van put za ko­nač­nu pro­ved­bu re­for­me obra­zo­va­nja jest da je se pre­pus­ti struč­nja­ci­ma. – To zna­či da je vo­de oso­be ko­je ima­ju zna­nja o obra­zov­nim po­li­ti­ka­ma ili ra­du u ško­la­ma, da se jav­no vi­de nji­ho­ve pri­ja­ve, ži­vo­to­pi­si i ak­cij­ski pla­no­vi te da se ob­z­na­nju­ju od­lu­ke što jed­nu oso­bu či­ni kom­pe­tent­ni­jom od dru­ge – ka­že. Kao pred­stav­nik Mre­že mla­dih, ko­jih se re­for­ma je­di­no ti­če, po­ru­ču­je da je nuž­no uče­ni­ci­ma osi­gu­ra­ti flek­si­bil­nost na na­čin da se u što ve­ćoj mje­ri po­ku­ša­ju za­do­vo­lji­ti nji­ho­vi in­te­re­si i spo­sob­nos­ti. A uče­ni­ci ko­ji da­nas upi­su­ju os­nov­nu ško­lu na tr­ži­štu ra­da bit će i za 60 go­di­na, kak­vi će ta­da pos­lo­vi pos­to­ja­ti, da­nas nit­ko ne mo­že ni pret­pos­ta­vi­ti. Upra­vo za­to jed­na od te­melj­nih pos­tav­ki no­vog na­ci­onal­nog ku­ri­ku­lu­ma me­đu­pred­met­nih te­ma jest i uči­ti ka­ko uči­ti, po­ru­čio je to Ve­dran Mor­nar, biv­ši mi­nis­tar obra­zo­va­nja. Zna­nje, so­li­dar­nost, iden­ti­tet, od­go­vor­nost, in­te­gri­tet, zdrav­lje i po­du­zet­nost, uz mo­der­ne me­đu­pred­met­ne te­me: osob­ni i so­ci­jal­ni ra­zvoj, zdrav­lje, odr­ži­vi ra­zvoj, po­du­zet­niš­tvo, upo­ra­ba IKT-a, gra­đan­ski od­goj i obra­zo­va­nje vri­jed­nos­ti su bez ko­jih uče­ni­ci vi­še ne mo­gu na­pu­šta­ti obra­zov­ne us­ta­no­ve.

Glum­lje­nih de­vet go­di­na

– Na­ši uče­ni­ci tre­ba­li su uči­ti pr­vens­tve­no na rje­ša­va­nju pro­ble­ma i iden­ti­fi­ci­ra­nju uz­roč­no-po­s­lje­dič­nih ve­za. Pu­no je ma­nje važ­no zna­ti što se i ka­da do­go­di­lo, ne­go za­što se to do­go­di­lo. Sve to uz iz­daš­nu po­moć in­for­ma­cij­ske i ko­mu­ni­ka­cij­ske teh­no­lo­gi­je, igri­fi­ka­ci­ju uče­nja, in­te­rak­tiv­ne di­gi­tal­ne obra­zov­ne sa­dr­ža­je te objek­tiv­no hi­brid­no vred­no­va­nje is­ho­da uče­nja u ko­jem u za­klju­či­va­nju ocje­ne su­dje­lu­ju i su­bjek­tiv­no miš­lje­nje nas­tav­ni­ka i objek­ti­van vanj­ski vred­no­va­ni test – od­go­vor je Mor­na­ra na pi­ta­nje ka­ko uči­ti. Da­pa­če, za­go­vor­nik je de­ve­to­go­diš­nje os­nov­ne ško­le, o ko­joj se no­va eks­pert­na sku­pi­na tek mo­ra iz­jas­ni­ti iako se upra­vo de­vet raz­re­da pre­dvi­đa i u na­cr­tu pri­jed­lo­ga ak­cij­skog pla­na. – Za­go­vor­nik sam de­ve­to­go­diš­nje os­nov­ne ško­le, i to ne od­glum­lje­ne de­ve­to­go­diš­nje ško­le kroz obvez­nu pred­ško­lu, što se da­nas, us­pr­kos stra­te­gi­ji, upor­no po­ku­ša­va pred­lo­ži­ti. Do 1900. go­di­ne ko­li­či­na zna­nja u svi­je­tu udvos­tru­ča­va­la se sva­kih sto go­di­na, da­nas sva­kih 12 mje­se­ci, ne­ki sma­tra­ju da će to vri­je­me usko­ro pas­ti na 12 sa­ti. Ele­men­tar­nu pi­sme­nost da­nas či­ni pu­no vi­še od spo­sob­nos­ti či­ta­nja i pi­sa­nja, da­nas su tu in­for­ma­tič­ka, gra­đan­ska, po­du­zet­nič­ka, fi­nan­cij­ska pi­sme­nost. Ni­je mi jas­no ka­ko se to sve mo­že usvo­ji­ti u is­tom tra­ja­nju obvez­ne ško­le kao ne­ka­da – ka­zao je Mor­nar. On i pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić di­je­le miš­lje­nje: ide­olo­škim pred­me­ti­ma ni­je mjes­to u ško­la­ma – toč­ni­je oni bi uče­ni­ci­ma tre­ba­li bi­ti po­nu­đe­ni na iz­bor. – Sla­žem se sa sta­vom pred­sjed­ni­ce. Do­du­še, vje­ro­na­uk je i da­nas iz­bor­ni pred­met iako ga, pr­vens­tve­no zbog ne­dos­tat­ka kva­li­tet­ne al­ter­na­ti­ve, po­ne­kad i zbog osje­ća­ja pri­pad­nos­ti gru­pi i sre­di­ni, upi­su­je ve­ći­na uče­ni­ka. A mis­lim da po­neg­dje pos­to­je i pri­tis­ci ti­pa „ako ne ideš na vje­ro­na­uk, ni­šta od sa­kra­me­na­ta“. To će se te­ško pro­mi­je­ni­ti zbog me­đu­dr­žav­nih ugo­vo­ra ko­je smo pot­pi­sa­li, no i iz re­do­va Ka­to­lič­ke cr­k­ve čuo raz­miš­lja­nja da bi bi­lo bo­lje da se vje­ro­na­uk vra­ti cr­k­vi. Me­đu­tim, ni­sam si­gu­ran ho­će li re­for­ma kre­nu­ti u to­me smje­ru, s ob­zi­rom na ne­ke od sta­vo­va što smo ih ču­li od ne­kih ko­ji će vo­di­ti ku­ri­ku­lar­nu re­for­mu – ka­zao je Mor­nar. Ote­za­njem i lu­ta­njem u pro­ved­bi ku­ri­ku­lar­ne re­for­me gu­bi­mo dra­go­cje­no vri­je­me i iz­rav­no ugro­ža­va­mo na­šu bu­duć­nost, upo­zo­rio je Ne­ven Bu­dak, SDP-ov stra­teg za obra­zo­va­nje, zna­nost i teh­no­lo­gi­ju. – Hr­vat­skoj tre­ba­ju lju­di ko­ji su po­du­zet­ni, ino­va­tiv­ni, kre­ativ­ni, mar­lji­vi, edu­ci­ra­ni, od­go­vor­ni, etič­ni, pri­la­god­lji­vi pro­mje­na­ma na tr­ži­štu ra­da i u su­sre­tu s no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma, otvo­re­ni, em­pa­tič­ni, za­do­volj­ni. Ni­ka­da svi ne­će bi­ti tak­vi, ni­ti od­goj­no-obra­zov­ni sus­tav sam po se­bi mo­že pos­ti­ći da tak­vi bu­du, ali je to cilj ko­jem tre­ba­mo te­ži­ti. I kao uči­te­lji, i kao ro­di­te­lji, i kao gra­đa­ni – ka­zao je Bu­dak. Na­gla­sio je da se Po­seb­no struč­no po­vje­rens­tvo na či­jem je če­lu Di­ja­na Vi­can pri iz­ra­di ak­cij­skog pla­na ni­je do­s­ljed­no dr­ža­lo stra­te­gi­je, već su ci­lje­ve i mje­re dru­ga­či­je de­fi­ni­ra­li. – Ne­s­hvat­lji­vo je da si je po­vje­rens­tvo uze­lo za pra­vo mi­je­nja­ti stra­te­gi­ju ko­ju je do­nio Hr­vat­ski sa­bor. To je još je­dan do­kaz da vo­di­te­lji­ca po­vje­rens­tva ne ra­zu­mi­je po­sao ko­ji joj je po­vje­ren, ali da ga, na­ža­lost, ne ra­zu­mi­ju ni biv­ši mi­nis­tri, dr­žav­ni taj­ni­ci i po­moć­ni­ci ko­ji su čla­no­vi po­vje­rens­tva – ka­že Bu­dak. Za nje­ga ne­ma dvoj­be: po­treb­na nam je ško­la ko­ja će uče­ni­ci­ma usa­di­ti vri­jed­nos­ti de­mo­krat­skog, to­le­rant­nog druš­tva, a uče­ni­ke stru­kov­nih za­ni­ma­nja na­uči­ti ra­di­ti, no da bi se do to­ga doš­lo, Vla­da mo­ra raz­ri­je­ši­ti mi­nis­tra Pa­vu Ba­ri­ši­ća i Po­seb­no struč­no po­vje­rens­tvo te kre­nu­ti Os­ni­va­nje po­vje­rens­tva i vi­je­ća, a on­da i broj­na ime­no­va­nja zbu­nju­ju gra­đa­ne. Sva su se po­vje­rens­tva u go­di­nu da­na ras­pa­la – ili su po­lo­vič­na ili su čla­no­vi da­li os­tav­ku. Ta­ko je hi­je­rar­hij­ski pr­vo Po­seb­no struč­no po­vje­rens­tvo na či­jem je če­lu Di­ja­na Vi­can. To po­vje­rens­tvo bi­lo je duž­no ime­no­va­ti čla­no­ve eks­pert­ne rad­ne sku­pi­ne i vo­di­te­lja ko­ji će ra­di­ti na ku­ri­ku­li­ma. Iza­bra­li su Ja­smin­ku Bu­ljan Cu­lej i zbog iz­bo­ra iz­gu­bi­li jed­nog čla­na ko­ji je pod­nio os­tav­ku. A po­sao u eks­pert­noj sku­pi­ni odra­di­li su po­lo­vič­no – od ukup­no 12 oni su ime­no­va­li se­dam čla­no­va i vo­di­te­lji­cu. Za pet čla­no­va po­no­vi­li su jav­ni na­tje­čaj. Za­kom­pli­ci­ra­lo se do­dat­no ka­da su no­vi­na­ri ot­kri­li da je­dan od sed­me­ro iz­a­bra­nih ne za­do­vo­lja­va uvje­te za rad u eks­pert­noj sku­pi­ni. Iz Mi­nis­tar­stva još ne­ma po­t­vr­de o to­me ho­će li se i za to mjes­to po­no­vi­ti jav­ni na­tje­čaj. po­nov­no. – Ni­su uči­ni­li ni­šta da se pos­tig­ne na­ci­onal­ni kon­sen­zus ko­ji je nu­žan za pro­ved­bu re­for­me – ka­zao je Bu­dak. Za sma­nje­nje op­se­ga zna­nja i os­po­sob­lje­nost uče­ni­ka za sna­la­že­nje u svi­je­tu ko­ji se mi­je­nja, obo­ru­ža­ni te­melj­nim zna­nji­ma i kom­pe­ten­ci­ja­ma, za­la­že se i Li­di­ja Bla­go­je­vić, gim­na­zij­ska pro­fe­so­ri­ca ma­te­ma­ti­ke i in­for­ma­ti­ke ko­ja je ko­or­di­ni­ra­la tim pro­fe­so­ra okup­lje­nih oko udru­ge U ime obi­te­lji u ras­pra­vi o re­for­mi ku­ri­ku­la. – Uče­ni­ke tre­ba mo­ti­vi­ra­ti, za­in­te­re­si­ra­ti za nas­ta­vu, sma­nji­ti op­seg zna­nja, a na­uče­ne sa­dr­ža­je svla­da­ti na ra­zi­ni pri­mje­ne, eva­lu­aci­je, ana­li­ze i sin­te­ze. Nas­ta­va nam je još uvi­jek u pre­ve­li­kom pos­tot­ku pre­da­vač­ka, a uče­nje na ra­zi­ni re­pro­duk­ci­je u vječ­nom za­tvo­re­nom kru­gu: na­bu­baj, od­go­va­raj za ocje­nu, za­bo­ra­vi! To je ono što že­li­mo pro­mi­je­ni­ti, že­li­mo kva­li­tet­no i pri­mje­nji­vo obra­zo­va­ne mla­de lju­de, mo­ti­vi­ra­ne za dalj­nje uče­nje. Po­treb­no je po­ti­ca­nje iz­vr­s­nos­ti nas­tav­ni­ka da se u pro­s­vje­ti ne za­vr­ša­va ne­ga­tiv­nom se­lek­ci­jom, ne­go da se naj­bo­lji uče­ni­ci upi­su­ju na nas­tav­nič­ke fa­kul­te­te – po­ru­ču­je L. Bla­go­je­vić. Uz mi­nis­tra i Di­ja­nu Vi­can, ona je jed­na od onih ko­ji sma­tra­ju da je iz­bor Ja­smin­ke Bu­ljan Cu­lej za vo­di­te­lji­cu od­li­čan iz­bor.

Tre­ba do­bro raz­mis­li­ti

– Ja­smin­ka Bu­ljan Cu­lej pra­va je oso­ba za vo­di­te­lja re­for­me jer je du­go­go­diš­nja za­pos­le­ni­ca Na­ci­onal­nog cen­tra za vred­no­va­nje obra­zo­va­nja gdje se ba­vi­la upra­vo ana­li­zom i vred­no­va­njem obra­zov­nog sus­ta­va, a pri­je to­ga je bi­la nas­tav­nik prak­ti­čar di­rek­t­no u nas­tav­nom pro­ce­su. Pos­to­je do­ku­men­ti iz ne­kih nas­tav­nih pred­me­ta, ko­ji pred­stav­lja­ju na­pre­dak u od­no­su na pos­to­je­će ku­ri­ku­le, oko ko­jih je stru­ka su­glas­na, i ne­ma raz­lo­ga da se oni ne im­ple­men­ti­ra­ju u prak­si. Ne­ma raz­lo­ga da se ne po­bolj­ša ono što je već sa­da mo­gu­će po­bolj­ša­ti. Što se ti­če me­đu­pred­met­nih te­ma, po­treb­no je na­pra­vi­ti ši­ro­ku jav­nu ras­pra­vu za­što su oda­bra­ne upra­vo te te­me, a ne ne­ke dru­ge, i do­bro raz­mis­li­ti tre­ba li svim tim te­ma­ma pre­tr­pa­va­ti iona­ko pre­tr­pa­ne nas­tav­ne sa­dr­ža­je i ne­po­treb­no bi­ro­kra­ti­zi­ra­ti nas­tav­ni pro­ces, po­seb­no ako su ti sa­dr­ža­ji već zas­tup­lje­ni u pos­to­je­ćim nas­tav­nim pred­me­ti­ma – za­klju­ču­je L. Bla­go­je­vić. I dok svi oni ima­ju vi­zi­je, gra­đa­ni re­for­mu pro­vo­de – zvi­ždalj­ka­ma i tran­s­pa­ren­ti­ma.

‘Ško­le ne smi­ju bi­ti tvor­ni­ce in­for­ma­ti­ča­ra pre­ko ko­jih će­mo pos­ta­ti bo­ga­ti kao Švi­car­ska. Že­li­mo li bi­ti druš­tvo ke­mi­ča­ra i in­for­ma­ti­ča­ra ko­ji ima­ju pro­fa­šis­tič­ke sta­vo­ve?!’

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.