Ar­lo­vić sru­šio mit o taj­nom sas­tan­ku Tuđ­man - Mi­lo­še­vić

Vo­di­telj Po­druč­nog cen­tra Osi­jek Ins­ti­tu­ta druš­tve­nih zna­nos­ti Ivo Pi­lar objaš­nja­va za­što knji­gu Ma­te Ar­lo­vi­ća sma­tra ključ­nim i ne­za­obi­laz­nim vre­lom o Her­ceg Bos­ni, ali i ši­re

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Pi­še prof. dr. sc. Mi­ljen­ko Bre­ka­lo

– Na ža­lost, da­nas je u svim dr­ža­va­ma biv­še Ju­gos­la­vi­je, osim Cr­ne Go­re, u mo­di re­la­ti­vi­zi­ra­nje zna­če­nja an­ti­fa­šiz­ma, pri če­mu se oni ko­ji su se bo­ri­li pro­tiv fa­šiz­ma pro­gla­ša­va­ju zlo­čin­ci­ma, dok se ko­la­bo­ra­ci­onis­ti i zlo­čin­ci pro­gla­ša­va­ju he­ro­ji­ma. Tak­ve se stva­ri ne do­ga­đa­ju sa­mo u Sr­bi­ji ne­go i u dru­gim dr­ža­va­ma pa ima­mo slu­ča­je­ve da se u Sr­bi­ji re­ha­bi­li­ti­ra­ju Mi­ha­ilo­vić i Ka­la­bić, u Hr­vat­skoj Ste­pi­nac i dru­gi. Re­ha­bi­li­ti­ra­ju se i ne­ki efen­di­je po ko­ji­ma se na­zi­va­ju uli­ce. To ni­je do­bro ni za ko­ga – sma­tra Po­pov.

‘U Sr­bi­ji za­pra­vo ne­ma lje­vi­ce’

Do­da­je da se na taj na­čin bu­di na­ci­ona­li­zam i on­da se nji­me la­ko ma­ni­pu­li­ra, kao i osje­ća­ji­ma lju­di. Kao po­se­ban pro­blem is­ti­če da se ge­ne­ra­ci­je mla­dih lju­di od­ga­ja­ju na laž­nim vri­jed­nos­ti­ma, što u ko­nač­ni­ci ni­ko­me ne mo­že do­ni­je­ti do­bro. Tvr­di i da sve te lo­še po­ru­ke ko­je do­la­ze iz Sr­bi­je ili dru­gih ze­ma­lja bud­no pra­te i u Eu­rop­skoj uni­ji u ko­joj se, ka­ko je re­kao, si­gur­no ne gle­da do­bro­hot­no na sve to što se ra­di. Po­seb­no je pri to­me is­tak­nuo Nje­mač­ku kao svo­je­vr­s­nog li­de­ra EU ko­ja se naj­e­ner­gič­ni­je su­prot­stav­lja tak­vim ini­ci­ja­ti­va­ma. Na­po­me­nuo je i da tre­nu­tač­no ne vi­di na­či­na ka­ko da se tak­ve ini­ci­ja­ti­ve, raz­miš­lja­nja i re­vi­zi­je po­vi­jes­ti na Bal­ka­nu za­us­ta­ve, osim ako Bruxelles ne poč­ne “uvo­di­ti red“. Vla­di­mir Ar­se­ni­je­vić, po­li­tič­ki ana­li­ti­čar iz Sr­bi­je, is­tak­nuo je da tre­ba zna­ti da od­lu­ka Vi­šeg su­da u Va­lje­vu u pi­ta­nju re­ha­bi­li­ta­ci­je Ka­la­bi­ća ni­je ko­nač­na, ali i da je već i ovak­va ve­li­ka sra­mo­ta. Do­da­je ka­ko je tak­va po­ru­ka ko­ja se ša­lje iz Sr­bi­je 21. sto­lje­ća ja­ko lo­ša i ja­ko ruž­na. – Ka­tas­tro­fal­no je da će na kra­ju i sr­p­sko i hr­vat­sko druš­tvo pos­ta­ti gu­bit­ni­ci u Dru­gom svjet­skom ra­tu. To je ve­li­ka sra­mo­ta za sve nas – re­kao je Ar­se­ni­je­vić. Go­vo­re­ći u ko­jem smje­ru pos­li­je ovak­vih od­lu­ka ide sr­bi­jan­sko druš­tvo, Ar­se­ni­je­vić je re­kao da je ono u ve­li­kom ra­sko­ra­ku. S jed­ne stra­ne su EU i sve ono što člans­tvo u tak­voj aso­ci­ja­ci­ji do­no­si, a s dru­ge ide­olo­ško na­s­lje­đe. Smjer EU do­no­si i mo­der­ni­za­ci­ju ko­ja se zah­ti­je­va iz Bruxel­le­sa, dok onaj dru­gi smjer zna­či bu­đe­nje na­ci­ona­liz­ma, re­vi­zi­ju proš­los­ti i sve dru­go što no­se tak­va raz­miš­lja­nja. Ko­men­ti­ra­ju­ći či­nje­ni­cu da su pre­su­du Vi­šeg su­da u Va­lje­vu o re­ha­bi­li­ta­ci­ji Ka­la­bi­ća osu­di­li broj­ni po­li­ti­ča­ri, Ar­se­ni­je­vić ka­že da se to či­ni pri­je sve­ga iz stra­na­ka lje­vi­ce. – To su stran­ke ko­je se pred­stav­lja­ju kao li­je­vo ori­jen­ti­ra­ne stran­ke iako bih ja re­kao da je ci­je­la sr­bi­jan­ska po­li­ti­ka da­nas des­no ori­jen­ti­ra­na. Ka­ko god se te stran­ke opre­dje­lji­va­le, i da­lje će nas­ta­vi­ti do­bro su­ra­đi­va­ti, a ni­šta od to­ga ni­je do­ve­lo do čvr­ste na­ka­ne da se spri­je­če slič­ni pro­ce­si. Sve je to dio is­tog po­li­ti­kant­skog ple­sa – tvr­di Ar­se­ni­je­vić. Pro­ces re­ha­bi­li­ta­ci­je Mi­ha­ilo­vi­ća, Ka­la­bi­ća i Ne­di­ća bud­no se pra­ti i me­đu pri­pad­ni­ci­ma na­ci­onal­nih ma­nji­na u Sr­bi­ji. Upra­vo su oni ti­je­kom Dru­go­ga svjet­sko­ga ra­ta bi­li čes­ta me­ta čet­ni­ka. Pred­sjed­nik Hr­vat­skog na­ci­onal­nog vi­je­ća (HNV) u Sr­bi­ji Sla­ven Ba­čić ka­že da Hr­va­ti u Sr­bi­ji sve te vi­jes­ti pra­te s ve­li­kom ne­la­go­dom. Ba­čić ka­že ka­ko tak­ve od­lu­ke do­vo­de do do­dat­ne po­ja­ve osje­ća­ja ne­si­gur­nos­ti i ne­la­god­nos­ti me­đu pri­pad­ni­ci­ma na­ci­onal­nih ma­nji­na. Za osu­de pre­su­de su­da u Va­lje­vu re­kao je ka­ko one do­la­ze iz stra­na­ka li­je­ve op­ci­je, ali i da se des­ni dio vla­de Sr­bi­je, ko­ji či­ni ve­ći­nu, ni­je ogla­sio. Ta či­nje­ni­ca, ka­že, go­vo­ri da se ne ra­di o pet ili de­set pos­to ek­s­tre­mis­ta, ne­go je na tom tra­gu ve­ći stra­nač­ki pos­to­tak, što po­seb­no za­bri­nja­va. – Re­ha­bi­li­ta­ci­ja Mi­ha­ilo­vi­ća i Ka­la­bi­ća po­ru­ke su da po­li­tič­ke eli­te Sr­bi­je ni­su ra­ski­nu­le s proš­los­ti i to, ne sa­mo onom kvis­lin­škom iz vre­me­na Dru­go­ga svjet­sko­ga ra­ta ne­go ni s proš­los­ti iz 90-ih go­di­na proš­lo­ga sto­lje­ća. Sr­p­sko druš­tvo ne ide u do­brom smje­ru, a ne ide jer se svih ovih go­di­na ni­je su­oči­lo sa svo­jom proš­los­ti i ra­ski­nu­lo s njom. Tre­ba­lo je osu­di­ti ne­ga­tiv­ne stva­ri i kre­nu­ti da­lje “čis­tih ru­ku“– re­kao je Ba­čić. Ka­že i da se po­ka­za­lo ka­ko ima ot­po­ra pre­ma od­lu­ci su­da u Va­lje­vu i slič­nim od­lu­ka­ma, ali prev­la­da­va­ju dru­ge sna­ge ko­je sve to uzi­ma­ju kao ne­što sa­svim nor­mal­no, što ni­ka­ko ni­je do­bro.

Knji­ga us­tav­nog su­ca dr. sc. Ma­te Ar­lo­vi­ća Hr­vat­ska za­jed­ni­ca Her­ceg-Bos­na i (preu)us­troj Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne či­nje­nič­no je ute­me­lje­na na znat­nom bro­ju tu­zem­nih i ino­zem­nih prav­nih vre­la i pri­lo­ga. Knji­ga je pr­vo­raz­red­ni in­ter­dis­ci­pli­nar­ni znans­tve­ni rad iz po­dru­čja druš­tve­nih i hu­ma­nis­tič­kih zna­nos­ti. Tre­ba is­tak­nu­ti po­lja pra­va i po­vi­jes­ti, od­nos­no gra­ne us­tav­no pra­vo te hr­vat­sku i svjet­sku mo­der­nu i su­vre­me­nu po­vi­jest. Sa­dr­žaj knji­ge pred­stav­lja zna­tan do­pri­nos u ra­s­vjet­lja­va­nju nas­tan­ka, eg­zis­ti­ra­nja i pres­tan­ka pos­to­ja­nja Hr­vat­ske za­jed­ni­ce Her­ceg-Bos­ne, te­me ko­ja do iz­la­ska ove knji­ge ni­je cje­lo­vi­to i sus­tav­no obra­đe­na u Hr­vat­skoj i su­sjed­noj BiH. Me­to­do­lo­ški pro­ma­tra­no, au­tor je knji­gu na­pi­sao na naj­vi­šim znans­tve­nim stan­dar­di­ma, pri če­mu je vr­lo vje­što ko­ris­tio broj­ne znans­tve­ne me­to­de, me­đu ko­ji­ma na­ro­či­to tre­ba is­tak­nu­ti nor­ma­tiv­nu, po­vi­jes­nu ana­li­zu, sin­te­zu i kom­pa­ra­tiv­nu me­to­du pri pro­uča­va­nju sa­vez­ne i re­pu­blič­kih po­vi­jes­nih le­gis­la­ti­va, broj­nih me­đu­na­rod­nih prav­nih vre­la, po­li­tič­kog i si­gur­nos­nog kon­tek­s­ta u SFRJ, od­nos­no SR BiH. Dru­gim ri­je­či­ma, kon­se­ku­tiv­no je obra­dio raz­lo­ge nas­tan­ka, eg­zis­ti­ra­nja i pres­tan­ka Hr­vat­ske za­jed­ni­ce Her­ceg-Bos­ne, bez ikak­vog po­li­tič­kog kon­tek­s­ta, kao što je to vr­lo čes­to slu­čaj kod odre­đe­nih auto­ra, ovis­no o či­nje­ni­ci ko­jem po­li­tič­kom blo­ku ili in­te­res­noj sku­pi­ni po­je­di­ni au­tor pri­pa­da. Tekst knji­ge po svom ka­rak­te­ru pr­vo­raz­red­na je prav­na eks­per­ti­za ko­ju je au­tor in fac­to sa­či­nio za po­tre­be obra­ne, ne­pra­vo­moć­no osu­đe­ne šes­tor­ke bo­san­sko­her­ce­go­vač­kih Hr­va­ta pred su­dom u Ha­agu. Is­to­dob­no, ona je svo­je­vr­s­ni od­go­vor na knji­gu slo­ven­skog us­tav­no-prav­nog struč­nja­ka Ci­ri­la Ri­bi­či­ča Ge­ne­za jed­ne za­blu­de ko­ja je pro­izaš­la iz eks­per­ti­ze ko­ju je on iz­ra­dio ha­aškom tu­ži­telj­stvu za po­tre­be su­đe­nja šes­to­ri­ci bo­san­sko­her­ce­go­vač­kih Hr­va­ta. Ana­li­zi­ra­ju­ći okol­nos­ti ko­je su pret­ho­di­le us­pos­ta­vi Hr­vat­ske za­jed­ni­ce Her­ceg-Bos­ne, dr. Ar­lo­vić je pre­ma ta­daš­njoj, sa­vez­noj i re­pu­blič­koj po­zi­tiv­noj le­gis­la­ti­vi ut­vr­dio pos­to­ja­nje nor­ma­tiv­ne os­no­ve ko­ja je gra­đa­ni­ma jam­či­la pra­vo na sa­mo­obra­nu i za­šti­tu svo­jih te­melj­nih ljud­skih pra­va i slo­bo­da s jed­ne stra­ne, a s dru­ge stra­ne pra­vo na obra­nu dr­žav­nog su­ve­re­ni­te­ta i te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta SR BiH. S ob­zi­rom na to da se JNA iz­rav­no sta­vi­la u funk­ci­ju ve­li­ko­sr­p­ske po­li­ti­ke i ne­za­ko­ni­to odu­ze­la na­oru­ža­nje Te­ri­to­ri­jal­ne obra­ne BiH, iden­tič­no kao i u Hr­vat­skoj, bo­san­sko­her­ce­go­vač­ki gra­đa­ni naš­li su se u sta­nju nu­žde i nuž­ne obra­ne. Dak­le, ni­su ima­li oruž­ja, nji­ho­va cen­tral­na vlast ni­je iz­vr­ša­va­la te­melj­ne us­tav­ne obve­ze ko­je su se od­no­si­le na pro­vo­đe­nje obra­ne od agre­si­je i de iure i de fac­to naš­li su se pre­pu­šte­ni se­bi i svo­jim lo­kal­nim vlas­ti­ma. U tim okol­nos­ti­ma hr­vat­ski na­ci­onal­ni kor­pus u BiH pr­vi je pris­tu­pio sa­mo­or­ga­ni­zi­ra­nju oko obra­ne od iz­vjes­ne agre­si­je sr­p­skih pa­ra­voj­nih je­di­ni­ca ko­je je iz­rav­no pot­po­ma­ga­la JNA. Pr­vi

Hr­vat­ski na­ci­onal­ni kor­pus pr­vi je u BiH pris­tu­pio or­ga­ni­zi­ra­nju obra­ne od sr­p­ske agre­si­je

zna­ci ve­li­ko­sr­p­skog ka­rak­te­ra JNA za­bi­lje­že­ni su 1. lis­to­pa­da 1991., to­ga da­na do te­me­lja su uni­šte­na hr­vat­ska se­la Hras­no i Rav­no u juž­noj Her­ce­go­vi­ni. Hr­vat­sku za­jed­ni­cu Her­ceg-Bos­nu os­no­va­le su 24 op­ći­ne iz sta­nja nu­žde u ko­joj su se naš­li gra­đa­ni i pre­te­ži­to pri­pad­ni­ci hr­vat­skog na­ci­onal­nog kor­pu­sa na di­je­lu te­ri­to­ri­ja BiH na ko­jem su dje­lo­va­le u sklo­pu pri­pa­da­ju­ćih po­dru­čja op­ći­na na ko­ji­ma je iz­vr­še­na agre­si­ja. Ka­ko is­ti­če Ar­lo­vić, nje­zi­na po­tre­bi­tost mo­gla bi se bra­ni­ti i s nas­lo­va pri­ro­de i na­mje­re os­tva­ri­va­nja pra­va nu­žde. Me­đu­tim, to ni­je po­treb­no jer za tak­vo pos­tu­pa­nje gra­đa­na i op­ći­na či­ji su pred­stav­ni­ci os­no­va­li HZHB pos­to­ji ex­pre­ssis ver­bis us­tav­no ute­me­lje­nje u Us­ta­vu SR BiH. Ar­lo­vi­će­va knji­ga de­fi­ni­tiv­no ru­ši mit o te­mi „taj­nog“sas­tan­ka iz­me­đu Fra­nje Tuđ­ma­na i Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća ko­ji je odr­žan 30. ožuj­ka 1991. u Ka­ra­đor­đe­vu. Pre­mi­sa o is­prav­nos­ti tvrd­nje da je sas­ta­nak bio taj­ni obo­ri­vog je ka­rak­te­ra jer je Ta­njug is­to­ga da­na obja­vio in­for­ma­ci­ju, od­mah na­kon za­vr­šet­ka sas­tan­ka. Sve­ukup­nost Ar­lo­vi­će­va is­tra­ži­va­nja iz­lo­že­nog u nje­go­voj knji­zi jas­no i ne­dvo­smis­le­no do­ka­zu­je da ne­ma čvr­stih znans­tve­nih, struč­nih, za­ko­no­dav­no prav­nih (na­po­se us­tav­nih) aka­ta i na nji­ma ute­me­lje­nih ar­gu­me­na­ta ko­ji bi mo­gli po­t­vr­di­ti da je hr­vat­sko dr­žav­no vod­stvo na če­lu s Tuđ­ma­nom su­dje­lo­va­lo ili ima­lo na­mje­ru su­dje­lo­va­ti u po­dje­li BiH. U knji­zi su neo­s­por­no do­ka­za­ne slje­de­će či­nje­ni­ce: naj­vi­ši dr­žav­ni voj­ni duž­nos­ni­ci Hr­vat­ske na če­lu s Tuđ­ma­nom ni­su su­dje­lo­va­li u na­vod­nom “udru­že­nom zlo­či­nač­kom pot­hva­tu” u Hr­vat­skoj i BiH; na­vod­ni „udru­že­ni zlo­či­nač­ki pot­hva­ti“u Hr­vat­skoj i BiH ni­su me­đu­sob­no po­ve­za­ni; u na­vod­nom „zlo­či­nač­kom pot­hva­tu“iz­rav­no i ne­iz­rav­no ni­je su­dje­lo­vao HDZ iz Hr­vat­ske i BIH; ofi­ci­jel­no ru­ko­vod­stvo RH i pred­stav­ni­ci HZHB-a ni­su pro­tje­ri­va­li Sr­be s po­dru­čja svo­je od­go­vor­nos­ti; HZHB ni­je na­mje­ra­vao pos­ta­ti su­bjekt me­đu­na­rod­nog pra­va, or­ga­ni­zi­ran je ad hoc na po­dru­čju svo­je od­go­vor­nos­ti zbog obra­ne Hr­va­ta i pri­pad­ni­ka dru­gih na­ci­onal­nos­ti od JNA i sr­p­skih pa­ra­voj­nih pos­troj­bi; Hr­vat­ska je pru­ži­la voj­nu, me­di­cin­sku i hu­ma­ni­tar­nu po­moć BiH; je­di­ni prav­ci dos­ta­ve po­mo­ći iš­li su pre­ko dr­žav­nog te­ri­to­ri­ja RH; RH je zbri­nu­la oko po­la mi­li­ju­na iz­bje­gli­ca s po­dru­čja BiH, od to­ga bro­ja od 65 do 70% bi­li su iz­bje­gli­ce mus­li­man­ske vje­ro­is­po­vi­jes­ti; iz­bje­glič­ki val iz BiH imao je iz­rav­ne ne­ga­tiv­ne re­flek­si­je na sta­nje jav­nih fi­nan­ci­ja RH; svi pro­fi­li bo­san­sko­her­ce­go­vač­kih struč­nja­ka edu­ci­ra­ni su u RH itd. U knji­zi su do­ka­za­ni i odre­đe­ni kon­tra­dik­tor­ni sta­vo­vi Ci­ri­la Ri­bi­či­ča, iako te­me­lje­ni na is­tim či­nje­ni­ca­ma i do­ka­zi­ma ko­ji­ma je Ar­lo­vić ras­po­la­gao. Ocje­nju­ju­ći sa­dr­žaj Ar­lo­vi­će­ve knji­ge s toč­ke hr­vat­skog na­ci­onal­nog pi­ta­nja ili pro­ce­sa hr­vat­ske na­ci­onal­ne in­te­gra­ci­je, sa si­gur­noš­ću mo­gu kons­ta­ti­ra­ti da će obra­đe­ni sa­dr­žaj bi­ti pr­vo­raz­red­no vre­lo ko­je će pos­lu­ži­ti broj­nim is­tra­ži­va­či­ma kao ka­ta­log zna­nja mo­der­ne i su­vre­me­ne hr­vat­ske po­vi­jes­ti s kra­ja 20. sto­lje­ća.

Čet­nič­ki za­po­vjed­nik Dra­ža Mi­ha­ilo­vić re­ha­bi­li­ti­ran je 2015.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.