Vra­ti­li smo po­li­ci­ju na je­ze­ra, ali ni ona ne­će spa­si­ti Ve­li­ki slap od pre­su­ši­va­nja

Ve­li­ki je slap, uz Du­brov­nik, na­ša naj­poz­na­ti­ja tu­ris­tič­ka vi­zu­ra. Pri­hra­nju­je se iz po­to­ka Pli­tvi­ce na či­jem je iz­vo­ru vo­do­ops­kr­b­ni sus­tav s po­čet­ka 20. sto­lje­ća. Vo­de se zbog tu­ris­ta u Pli­tvi­ca Se­lu tro­ši dras­tič­no vi­še i slap je lje­ti u opas­nos­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - An­đel­ko No­vo­sel Raz­go­va­ra­la Rad­mi­la Ko­va­če­vić

Ne­sre­će tu­ris­ta, re­kor­dan po­sjet, rav­na­te­lji ko­ji do­la­ze ili od­la­ze u afe­ra­ma, apart­ma­ni­za­ci­ja i UNESCO-ova upo­zo­re­nja, bom­bas­tič­ne su te­me po ko­ji­ma se Pli­tvič­ka je­ze­ra spo­mi­nju u jav­nos­ti. Što je, pak, u po­za­di­ni i ku­da idu Pli­tvi­ce, raz­go­va­ra­mo s do­ne­dav­nim v.d., a od trav­nja i rav­na­te­ljem Jav­ne us­ta­no­ve Na­ci­onal­ni park Pli­tvič­ka je­ze­ra An­đel­kom No­vo­se­lom.

Broj po­sje­ti­te­lja od po­čet­ka go­di­ne ras­tao je 50 pos­to pre­ma la­ni, a Pli­tvi­ce su već ta­da, s 15.000 dnev­nih gos­ti­ju u špi­ci, bi­le na ru­bu pu­ca­nja. Ka­ko se spre­ma­te za ovo­go­diš­nju na­va­lu?

Pot­kraj 2016. po­če­li smo iz­ra­du no­vog Pla­na uprav­lja­nja či­ji će sas­tav­ni dio bi­ti Ak­cij­ski plan uprav­lja­nja po­sje­ti­te­lji­ma. Plan se te­me­lji na mo­de­lu LAC (Li­mits of ac­cap­ta­ble chan­ge – gra­ni­ce pri­hvat­lji­vih pro­mje­na) ko­ji pre­dvi­đa adap­tiv­no uprav­lja­nje. Pre­ma nje­mu, je­dan od ci­lje­va je po­zi­ti­van do­živ­ljaj po­sje­ti­te­lja ko­ji je pro­por­ci­ona­lan s naj­važ­ni­jim ci­ljem – oču­va­njem pri­ro­de. U da­ni­ma vi­so­ke po­sje­će­nos­ti po­sje­ti­te­lji sa­da če­ka­ju i po ne­ko­li­ko sa­ti da bi na­krat­ko vi­dje­li sla­po­ve. Do­živ­ljaj je re­do­vi­to ne­ga­ti­van, a utje­caj na pri­ro­du zna­ča­jan. Mo­del pre­dvi­đa dva­de­se­tak mje­ra; ko­rek­ci­ju ci­je­na lje­ti, pros­tor­nu i vre­men­sku dis­per­zi­ju i ogra­ni­če­nje bro­ja po­sje­ti­te­lja, or­ga­ni­za­ci­ju do­dat­nih edu­ka­tiv­nih pro­gra­ma, on-li­ne kup­nju ulaz­ni­ca itd. Ana­li­zi­ra­li smo i uvo­đe­nje hit­nih mje­ra i za­klju­či­li da par­ci­jal­no rje­še­nje mo­že sa­mo pro­uz­ro­či­ti do­dat­ne pro­ble­me. Za­to smo od­lu­či­li is­ko­ris­ti­ti ovu se­zo­nu za de­talj­na is­tra­ži­va­nja i pri­pre­mu 2018.

Ka­ko će iz­gle­da­ti onli­ne pro­da­ja ulaz­ni­ca i ko­ji je broj pri­hvat­ljiv?

Po­že­ljan broj po­sje­ti­te­lja ovi­si o ni­zu fak­to­ra i bit će poz­nat na­kon is­tra­ži­va­nja. Iskus­tve­no nam se či­ni da bi to bi­lo 8000 do 9000 po­sje­ti­te­lja dnev­no. Vje­ru­je­mo da će pot­pu­ni pri­je­laz na on-li­ne pro­da­ju ulaz­ni­ca bi­ti ve­lik ko­rak. Ula­zak će bi­ti ogra­ni­čen na po­la sa­ta oda­bra­nog vre­me­na, a iz­la­zak pro­izvo­ljan. To će spri­je­či­ti če­ka­nja na ulaz­ni­ce, bro­do­ve, pa­no­ram­ska vo­zi­la i zas­to­je na sta­za­ma. Po­sje­ti­te­lji­ma že­li­mo osi­gu­ra­ti kva­li­te­tan do­živ­ljaj. Sa­daš­nje sta­nje mo­že­mo us­po­re­di­ti s ka­za­li­štem s tris­to sje­de­ćih mjes­ta za ko­je se pro­da­je 2000 ulaz­ni­ca...

La­ni ste upo­zo­ra­va­li da lju­di si­la­ze sa sta­za, uni­šta­va­ju se­dru, ne­ki se po­ku­ša­ju i oku­pa­ti... To i ni­je čud­no bu­du­ći da se o Par­ku s 1,4 mi­li­ju­na po­sje­ti­te­lja bri­ne sa­mo de­vet ču­va­ra.

Za­poš­lja­va­mo na te­me­lju Pra­vil­ni­ka o unu­tar­njem us­troj­stvu či­ji je dio sis­te­ma­ti­za­ci­ja rad­nih mjes­ta. Sva­ka iz­mje­na slo­že­na je i uklju­ču­je su­glas­nost na­šeg Uprav­nog vi­je­ća i re­sor­nog mi­nis­tar­stva. La­ni smo za­tra­ži­li po­ve­ća­nje bro­ja ču­va­ra i pos­tu­pak je u ti­je­ku. Us­pos­ta­vi­li smo i iz­vr­s­nu su­rad­nju s Po­li­cij­skom pos­ta­jom u Ko­re­ni­ci i Po­li­cij­skom upra­vom na­še žu­pa­ni­je. Re­zul­tat je po­vra­tak Po­li­cij­ske is­pos­ta­ve u NP ko­ja je uki­nu­ta 90-ih. Me­đu­tim, po­ve­ća­nje bro­ja ču­va­ra pri­ro­de ni­je uvi­jek rje­še­nje. U da­ni­ma vi­so­ke po­sje­će­nos­ti ni oni se ne mo­gu pro­bi­ti kroz gu­žvu do mjes­ta gdje po­sje­ti­te­lji kr­še pro­pi­se. Za učin­ko­vit nad­zor u sva­kom se slu­ča­ju mo­ra sma­nji­ti broj po­sje­ti­te­lja.

Pli­tvi­ca­ma za­sad ne pri­je­ti ski­da­nje s lis­te za­šti­će­ne svjet­ske ba­šti­ne una­toč za­ključ­ku pred­stav­ni­ka UNESCO-a o pre­ko­mjer­noj grad­nji i bro­ju po­sje­ti­te­lja. No, na­kon po­sje­ta u ve­lja­či iz­da­li su de­set pre­po­ru­ka i stav da, ako se to ne pri­hva­ti, da bi Od­bor svjet­ske ba­šti­ne 2018. Pli­tvi­ce tre­bao sta­vi­ti na Po­pis svjet­ske ba­šti­ne u opas­nos­ti. Što su na­lo­ži­li?

Tra­že ja­ča­nje me­đu­re­sor­ne su­rad­nje s ci­ljem kre­ira­nja pro­ak­tiv­ne po­li­ti­ke za­šti­te Pli­tvič­kih je­ze­ra i se­dre­nih ba­ri­je­ra, iz­ra­du stra­te­ške pro­cje­ne pros­tor­nog pla­na pre­ma Ko­nven­ci­ji o za­šti­ti svjet­ske kul­tur­ne i pri­rod­ne ba­šti­ne, iz­ra­du Ak­cij­skog pla­na uprav­lja­nja po­sje­ti­te­lji­ma, strog nad­zor kva­li­te­te vo­da; iz­ra­du pro­met­ne stu­di­je ra­di pre­mje­šta­nja tran­zit­nog pro­me­ta iz­van par­ka, do­vr­še­tak pla­na uprav­lja­nja, po­ti­ca­nje lo­kal­ne eko­po­ljo­pri­vre­de i do­vr­še­tak iz­ra­de ak­cij­skog pla­na oču­va­nja NP Pli­tvič­ka je­ze­ra. Jav­na us­ta­no­va na mno­gim stva­ri­ma već in­ten­ziv­no ra­di.

Na­ci­onal­ni je park ne­mo­ćan kad je u pi­ta­nju grad­nja ot­kad ne­ma utje­ca­ja na iz­da­va­nje gra­đe­vin­skih do­zvo­la, mo­že­te li re­ći ko­jih je raz­mje­ra apart­ma­ni­za­ci­ja?

Na­kon po­sje­ta mi­si­je za re­ak­tiv­ni mo­ni­to­ring UNESCO-a u ve­lja­či

U špi­ci dnev­no ima­mo i po 15.000 po­sje­ti­te­lja. Nji­hov se broj mo­ra sma­nji­ti ako že­li­mo sa­ču­va­ti Pli­tvi­ce. Za ko­li­ko, znat će­mo kad ana­li­za bu­de go­to­va. No iskus­tve­no nam se či­ni da bi to dnev­no mo­glo bi­ti iz­me­đu 8000 i 9000 Park je pri­je ra­ta imao svjet­sku re­pu­ta­ci­ju po ot­ku­pu po­ljo­pri­vred­nih pro­izvo­da na pra­gu. Ne mo­že se da­nas pres­li­ka­ti is­ti mo­del, ali ne­što slič­no će­mo vra­ti­ti U tri mje­se­ca iz­da­je se gra­đe­vin­skih do­zvo­la ko­li­ko pri­je u tri go­di­ne, a da se pro­tek­lih 20 go­di­na ot­kup­lji­va­lo zem­lji­šte, ne bi­smo bi­li u to­li­kim pro­ble­mi­ma

2017. iz­da­va­nje gra­đe­vin­skih do­zvo­la za po­dru­čje Na­ci­onal­nog par­ka je, na ža­lost, in­ten­zi­vi­ra­no. Sa­mo od ve­lja­če do kra­ja trav­nja 2017. u pos­tup­ku je iz­da­va­nja pri­bliž­no is­ti broj do­zvo­la kao što ih je iz­da­no u pret­hod­ne tri go­di­ne.

Od mo­ra­to­ri­ja na grad­nju, što je za­go­va­rao biv­ši mi­nis­tar za­šti­te oko­li­ša, ne­ma ni­šta?

Na ža­lost ni­šta, prem­da je mo­ra­to­rij je­di­na mje­ra ko­ja mo­že za­us­ta­vi­ti pre­ko­mjer­nu grad­nju na po­dru­čju Par­ka. Iz­mje­na Pros­tor­nog pla­na lo­ši­je je rje­še­nje, po­tra­ja­la bi go­di­na­ma, a grad­nja bi se nas­ta­vi­la...

Zbog tu­riz­ma u Pli­tvi­ca Se­lu Ve­li­ki slap bi mo­gao pre­su­ši­ti...

Ve­li­ki slap sa Sas­tav­ci­ma jed­na od dvi­je naj­poz­na­ti­je tu­ris­tič­ke vi­zu­re RH. Dru­ga je Du­brov­nik. Pri­hra­nju­je se iz po­to­ka Pli­tvi­ce na či­jem je iz­vo­ru vo­do­ops­kr­b­ni sus­tav s po­čet­ka dva­de­se­tog sto­lje­ća. Po­troš­nja vo­de dras­tič­no je po­ve­ća­na u Pli­tvi­ca Se­lu gdje se bi­lje­ži rast bro­ja no­će­nja sa 600 u 2009. na 12. 500 u 2016. Da, ra­di to­ga je mo­gu­će da u suš­nim ljet­nim mje­se­ci­ma Ve­li­ki slap pre­su­ši. Za­to je pri­je ra­ta i bi­lo pre­dvi­đe­no da se dio tog se­la pre­mjes­ti iz­van sli­je­va je­ze­ra.

Pli­tvi­ce bi mo­ra­le bi­ti mjes­to gdje će gos­ti os­ta­ja­ti du­lje od ne­ko­li­ko sa­ti, či­me ih mo­že­te za­dr­ža­ti?

Na ža­lost, Na­ci­onal­ni park Pli­tvič­ka je­ze­ra odav­na je mjes­to ma­sov­nog i tran­zit­nog tu­riz­ma. Tran­sfor­ma­ci­ja u po­dru­čje sta­ci­onar­nog i odr­ži­vog po­sje­ći­va­nja jed­nos­tav­no se mo­ra do­go­di­ti ako ga že­li­mo oču­va­ti. To je cilj mar­ke­tin­ške stra­te­gi­je, na ko­joj ra­di­mo, a plan je uklju­či­ti i NP Sje­ver­ni Ve­le­bit, PP Ve­le­bit, Ba­ra­će­ve špi­lje, Špilj­ski park Gra­bo­va­ču i NP Pak­le­ni­ca. Pro­mo­vi­ra­li bi­smo ne sa­mo Pli­tvič­ka je­ze­ra već i Li­ku. Ho­te­li ni­su u lo­šem sta­nju, no, is­ti­na je, us­lu­ga se mo­ra di­ći na ra­zi­nu am­bi­jen­ta. Ne­dav­no smo po­kre­nu­li pro­jekt ob­no­ve ho­te­la Pli­tvi­ce i Je­ze­ra. Jav­na us­ta­no­va mo­že sa­ma ob­no­vi­ti i odr­ža­va­ti svo­ju in­fras­truk­tu­ru ko­ja je go­di­na­ma iz ne­poz­na­tog raz­lo­ga za­pu­šte­na. To je nuž­no jer je ho­tel­ski i ugos­ti­telj­ski sek­tor iz­vor pri­ho­da za lo­kal­no sta­nov­niš­tvo.

Pri­va­ti­za­ci­ja ho­te­la i res­to­ra­na čes­to se ak­tu­ali­zi­ra, što mis­li­te o to­me i mo­že li se NP, s 274 mi­li­ju­na ku­na pri­ho­da go­diš­nje, sam upus­ti­ti u mo­der­ni­za­ci­ju?

Park ima sna­ge sam po­kre­nu­ti za­maš­njak odr­ži­vog ra­zvo­ja Li­ke i spre­man je de­mons­tri­ra­ti da dr­ža­va mo­že bi­ti do­bar gos­po­dar. Ho­te­li­jer­stvo i ugos­ti­telj­stvo mo­že bi­ti va­žan dio sus­ta­va za­šti­te pri­ro­de. Ali, no­si­telj, či­ji je pri­ori­tet jav­ni in­te­res a ne pro­fit, mo­ra os­ta­ti pod okri­ljem Jav­ne us­ta­no­ve.

Va­ma ni­je stra­na ni ide­ja o ot­ku­pu okol­nog zem­lji­šta ka­ko bi se pro­ši­ri­lo za­šti­će­no po­dru­čje, što je bi­lo ak­tu­al­no i pri­je ra­ta?

Ot­kup ne­kret­ni­na jed­no je od te­melj­nih na­či­na uprav­lja­nja za­šti­će­nom pri­ro­dom, što is­ti­če i mi­si­ja UNESCO-a. Za­to u Za­ko­nu o za­šti­ti pri­ro­de i pos­to­ji ins­ti­tu­ci­ja pra­va pr­vo­ku­pa. Pre­ma njoj sva­ki pro­da­va­telj ne­kret­ni­ne u za­šti­će­nom po­dru­čju du­žan ju je po­nu­di­ti pr­vo RH, či­je in­te­re­se zas­tu­pa­ju Mi­nis­tar­stvo dr­žav­ne imo­vi­ne i mi. Da je Jav­na us­ta­no­va ko­ris­ti­la to pra­vo i u pro­tek­lih dva­de­set go­di­na ot­ku­pi­la ne­kret­ni­ne na po­dru­čji­ma stra­te­ški važ­nim za za­šti­tu pri­ro­de, vje­ro­jat­no da­nas ne bi bi­li su­oče­ni s to­li­kim iz­a­zo­vi­ma.

Pli­tvi­ce su ne­kad bi­le hva­lje­ni pri­mjer zbog za­okru­že­ne po­nu­de; ono što se nu­di­lo i pro­da­va­lo pro­izve­li su lo­kal­ni po­ljo­pri­vred­ni­ci i sto­ča­ri, a sad se 900 to­ne hra­ne go­diš­nje na­bav­lja sa svih stra­na, čak i iz Či­lea.

U vre­me­nu ka­da su gra­đe­ni, ho­te­li i ugos­ti­telj­ski objek­ti ima­li su iz­nim­no važ­nu ra­zvoj­nu ulo­gu za lo­kal­nu za­jed­ni­cu. U Par­ku je čak bi­la za­pos­le­na oso­ba ko­ja je ima­la is­klju­či­vu za­da­ću sva­kod­nev­no obi­la­zi­ti se­oska ima­nja i na pra­gu ot­kup­lji­va­ti po­ljo­pri­vred­ne pro­izvo­de. Park je ti­me ste­kao go­to­vo svjet­sku re­pu­ta­ci­ju za­šti­će­nog po­dru­čja s na­pred­nim mo­de­lom odr­ži­vog ra­zvit­ka. Da­naš­nji ci­vi­li­za­cij­ski stan­dar­di pri­je­če dos­lov­ni po­vra­tak na ta­kav mo­del, no mo­ra­mo se vra­ti­ti odr­ži­vom ra­zvo­ju kroz ot­kup i pla­sman or­gan­skih po­ljo­pri­vred­nih pro­izvo­da i auten­tič­ne gas­tro­po­nu­de. Ti­me se ne stva­ra sa­mo kva­li­tet­na po­nu­da već se po­ti­če lo­kal­na pro­izvod­nja ko­ja je u Li­ci, kao i u ci­je­loj Hr­vat­skoj, odu­mi­re. Za­to po­kre­će­mo pro­jekt “Agro­evo­lu­ci­ja Pli­tvič­kih je­ze­ra” s dva ci­lja: iz­ra­dom mo­de­la eko­lo­ške po­ljo­pri­vred­ne pro­izvod­nje i stva­ra­njem bren­da eko­lo­ških po­ljo­pri­vred­nih pro­izvo­da s ge­ograf­skim po­ri­jek­lom.

Pli­tvi­ce su ne­pro­cje­nji­vi dra­gulj po ko­jem se Hr­vat­sku pre­poz­na­je u svi­je­tu pa ni­je jas­no za­što od­bi­ja­te pro­mo­tiv­na sni­ma­nja po­put ne­dav­no 13 mi­si­ca?

Pli­tvič­ka je­ze­ra za­šti­će­na su pri­rod­na vri­jed­nost naj­vi­še ra­zi­ne i je­di­no pri­rod­no do­bro RH na lis­ti svjet­ske ba­šti­ne UNESCO-a, što zna­či da tu­ri­zam i pro­mo­ci­ja mo­ra­ju bi­ti u funk­ci­ji za­šti­te pri­ro­de. Dak­le, mo­že­mo go­vo­ri­ti o pro­mo­ci­je bi­oraz­no­li­kos­ti, pri­rod­nih vi­zu­ra i edu­ka­ci­je po­sje­ti­te­lja. Ne­pri­hvat­lji­vo je da naš na­ci­onal­ni po­nos bu­de ku­li­sa za ko­mer­ci­jal­nu pro­mo­ci­ju pro­izvo­da ili us­lu­ga ko­je ne­ma­ju ni­kak­ve ve­ze sa za­šti­tom pri­ro­de.

Vi­še biv­ših rav­na­te­lja otiš­lo je uz afe­re, a s ne­ki­ma je pos­la imao i USKOK... Ide li im na du­šu i svo­je­vr­s­na stag­na­ci­ja Pli­tvi­ca?

Svje­do­ci smo da se od Do­mo­vin­skog ra­ta in­fras­truk­tu­ra sus­tav­no za­pu­šta­la. Je­di­ne oz­bilj­ni­je inves­ti­ci­je do­go­di­le su se de­ve­de­se­tih ka­da je u ob­no­vu ho­te­la ulo­že­no ne­vje­ro­jat­nih 50 mi­li­ju­na nje­mač­kih ma­ra­ka i kas­ni­je još 35 mi­li­ju­na ku­na da bi ima­li ho­te­le s dvi­je, tj. tri zvjez­di­ce?! Po­s­ljed­nje dvi­je go­di­ne kre­nu­li smo u sus­tav­no pro­jek­ti­ra­nje i ob­no­vu cje­lo­kup­ne in­fras­truk­tu­re.

Vas pra­ti pri­ča da ste, do­la­skom na vlast Ku­ku­ri­ku ko­ali­ci­je, iz­a­bra­ni u Uprav­no vi­je­će Par­ka kao SDP-ov vi­jeć­nik iz Ra­ko­vi­ca, gdje ste na­vod­no bi­li fik­tiv­no pri­jav­lje­ni... Gdje stvar­no ži­vi­te?

U na­se­lju Mu­ki­nje na Pli­tvič­kim je­ze­ri­ma.

Ko­li­ko se po­li­ti­ka uple­će u uprav­lja­nje Na­ci­onal­nim par­kom?

Na ža­lost, du­bo­ko je uko­ri­je­nje­na u uprav­lja­nje. Pos­tav­lja se kao im­pe­ra­tiv, što je po­greš­no. Dras­ti­čan pri­mjer ne­ra­zu­mi­je­va­nja je uni­šta­va­nje pet je­ze­ra u ka­njo­nu Ko­ra­ne pro­bo­jem se­dre­nih ba­ri­je­ra...

Na na­tje­ča­ju za struč­nog vo­di­te­lja po­bi­je­di­li ste dok ste bi­li član Uprav­nog vi­je­ća. Ni­sam vi­dje­la da ste ikad od­go­vo­ri­li na op­tuž­be ka­ko ste sa­mi se­be bi­ra­li.

Toč­no je da sam bio član Uprav­nog vi­je­ća ka­da sam se kan­di­di­rao za struč­nog vo­di­te­lja. No na po­čet­ku sjed­ni­ce, na ko­joj se o to­me od­lu­či­va­lo, za­tra­žio sam iz­u­ze­će zbog su­ko­ba in­te­re­sa i na­kon to­ga na­pus­tio sjed­ni­cu. Dak­le, ne­toč­no je da sam “sam se­be bi­rao”.

U Par­ku se pro­da­je vaš pro­mo­tiv­ni film “Pli­tvič­ka je­ze­ra-put vo­de” iz 2008., ko­ji su Pli­tvi­ce su­bven­ci­oni­ra­le sa 184.000 ku­na, a va­ma ide 70 pos­to pri­ho­da od pro­da­je. Ko­ja je tu ra­ču­ni­ca za NP?

Taj do­ku­men­tar­ni film sni­mio sam u vri­je­me ka­da ni­sam bio dje­lat­nik Jav­ne us­ta­no­ve. Odo­bre­na mi je su­bven­ci­ja za film či­ja je pro­duk­ci­je bi­la vi­šes­tru­ko skup­lja. Film je na dva svjet­ska fes­ti­va­la do­ku­men­tar­nog fil­ma ušao u užu kon­ku­ren­ci­ju što je us­pjeh i po­t­vr­da da se ne ra­di o pri­je­va­ri, ka­ko se čes­to pri­ka­zu­je, već o us­pješ­nom pro­jek­tu. Film je pro­du­ci­ran na DVD-u i pro­da­van u su­ve­nir­ni­ca­ma JU po 110 ku­na do svib­nja 2016. ka­da sam ime­no­van v.d. rav­na­te­ljem. Ta­da sam tra­žio da se ugo­vor ra­ski­ne zbog mo­že­bit­nog su­ko­ba in­te­re­sa.

Mno­gi vam ni­su opros­ti­li rječ­nik ko­jim ste kri­ti­zi­ra­li po­bjed­ni­cu na­tje­ča­ja GIS Day 2012., sred­njo­škol­ku, i nje­zin rad kar­te Pli­tvič­kih je­ze­ra. Na Fa­ce­bo­oku ste na­pi­sa­li da se ra­di o sme­ću od kar­te... Ža­li­te li zbog to­ga?

Na­rav­no da mi je žao. Čo­vjek kat­kad u afek­tu na­pi­še ili ka­že stva­ri ko­je ni­su pri­mje­re­ne.

Ni­sam sam se­be bi­rao Bio sam član Uprav­nog vi­je­ća ka­da sam se kan­di­di­rao za struč­nog vo­di­te­lja. No, kad se o to­me od­lu­či­va­lo, za­tra­žio sam iz­u­ze­će i iz­i­šao sa sjed­ni­ce

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.